Jump to content

Albanci vozilima blokirali Srbima prilaz crkvi i posedali u dvorište, KPS NE MOŽE DA IH RASTERA

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 4 минута, GeniusAtWork рече

Црну Гору јесу бомбардовали исто кад и нас.

А остале набројане државе нису имале на челу аутистичне идиоте, па су зато прошле мало боље од нас. 

Jesu ih malo oprljili dok su bili sa nama. Kao samostalnu drzavu nece.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 247
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 18 минута, grigorije22 рече

Samo nam nisu date balisticke rakete sa nuklearnim bojevim glavama. Tada bi mogli i idolopoklonici da budemo i da nam ne fali ni dlaka sa glave.

Kakvo jezivo lupetanje... za takve kao ti samo je radna akcija lek...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, grigorije22 рече

Zapravo Bog bi u tom slucaju mogao da aktivira neki od onih vulkana u blizini Beograda. Prico Miroljub o tome.

Dok god budes njega slusao, glava ce da ti bude kao osinjak...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A sada da se vratimo na ozbiljne teme.

ДА ЛИ БИ СРБИЈА БИЛА У СТАЊУ да спречи „косовску олују“?

НАТО више нема ни јединство, ни потребну борбену готовост попут оне из 1999. КФОР нема ни бројност, ни борбене капацитете.

Над Србијом се, по свему судећи, поново надвија злокобна сенка драматичних догађаја који предстоје. Након што је амерички Савет за спољне односе у децембру ,,предвидео“ нове сукобе на Балкану, генерал Кертис Скапароти оценио српску популацију као најпроблематичнији фактор региона, а српски ваздушни простор био мистериозно повређен упадом неидентификованих дронова, опасно стање у којем се налазимо додатно је разјаснио и председник републике, који је признао да му је НАТО скренуо пажњу да би улазак Војске Србије на Косово и Метохију представљао ,,непријатељски чин“ према Алијанси. Вучић је, преносећи упозорење медијима, дословно рекао: ,,Ако покушате да уђете са својом војском и својом полицијом на Косово, НАТО ће то да третира као непријатељски акт“.

w-7-700x379.jpg

С обзиром на то да су албански напади на Србе у протеклим недељама постали готово свакодневни, као и да постоје озбиљне индиције да би могли да ескалирају до погромашких размера, упозорење НАТО пакта практично значи да ће наша евентуална одбрана бити протумачена као непријатељски акт, па да сходно томе треба ћутке да прогутамо још једно етничко чишћење наших сународника. Другим речима, морамо да толеришемо још једну ,,Олују“, коју је, уосталом, Рамуш Харадинај и обећао у свом предизборном обраћању прошле године. А то је управо оно што је наш државни врх, након отмице Марка Ђурића у марту ове године, врло недвосмислено рекао да неће дозволити.

ЗАСТРАШИВАЊЕ СРПСКОГ РУКОВОДСТВА

НАТО очигледно покушава да застраши Вучића и остатак државног руководства Србије како би се држали пасивно пред новим страдањима српског народа и тако прекршили своје недавно обећање. То би драстично оборило рејтинг владајуће гарнитуре, дестабилизовало земљу и створило услове за смену режима кооперативнијим политичким елементима чије се груписање у неки нови ДОС већ одвија. У тако створеним условима, Србија не би била у стању да штити Републику Српску, па би се и она нашла на мети хибридне субверзије којом би била демонтирана и утопљена у унитарну БиХ.

Крајњи резултат би била интеграција комплетног региона у НАТО и свођење Србије на изоловану, обогаљену државицу. Вашингтону се у свему овоме прилично жури, јер глобално геополитичко надметање за доминацију Евроазијом улази у критичну фазу у којој се не може толерисати постојање ,,џепова отпора“ у сопственој интересној сфери – којој Балкан, као уосталом и читава Европа, несумњиво припада из њихове перспективе.

e-6-700x379.jpg

Није битно што је тај ,,отпор“ са српске стране минималан, битно је да он постоји у форми тенденција Београда да игра регионално значајну и колико-толико суверену улогу кроз вођење мултивекторске спољне политике у којој суверенитет није стопроцентно подређен интересима Вашингтона, што се, између осталог, испољава одбијањем увођења санкција Русији, одбијањем уласка у НАТО и јачањем војних капацитета.

Сачувати суверенитет, неутралност и Косово (што је све узајамно тесно повезано) било би неупоредиво лакше да смо протекле деценије посветили темељном наоружавању Војске Србије, уместо што смо их провели разматрањем питања шта ће нам војска и да ли уопште имамо непријатеље. Но, тако је како је, а ово ионако не би био први пут да неспремни ступамо на нову историјску раскрсницу. При томе је опасност која нам прети ипак мања него 1999, јер иако нема сумње да би НАТО третирао упад наше војске на КиМ као ,,непријатељски акт“, дискутабилно је да ли би то аутоматски значило и ,,рат са Алијансом“, како су то поједини сензационалистички медији интерпретирали. Но, кренимо редом.

Најпре, потребно је разјаснити да, ма какве претње и ултиматуми били упућени, Београд не сме и не може толерисати још једно етничко чишћење Срба. То је црвена линија и као таква мора да остане. У противном ће се исти рецепт примењивати и другде у региону, државне границе Србије биће додатно релативизоване, а српска државност ће доживети колапс. Уколико будемо нападнути, одбрана неће имати алтернативу. Када говоримо о Косову, она се може водити на различите начине, у зависности од интензитета претње. Основна претња јавља се у облику могућих напада албанске руље и мањих оружаних група у циљу застрашивања и протеривања преосталих косовских Срба, слично сценарију који је примењен 2004. Зато је изградња капацитета за самосталну одбрану косовских Срба од кључног значаја, и то пре свега у северној геополитичкој тврђави покрајине.

Оптимално би било уколико би локални Срби били у стању да самостално одбију албанску агресију или макар да је доведу до пат позиције која би захтевала хитну дипломатску иницијативу и ново замрзавање конфликта. У том случају ангажман Војске Србије не би био неопходан, па НАТО не би имао повода за репресивне мере према Србији.

Иако је овакав сценарио једном већ уродио плодом (августа 2011, када је приликом офанзиве РОСУ ликвидиран припадник Енвер Зумбери, што је довело до повлачења агресора), њега у садашњем односу снага не би било лако реализовати, а након формирања тзв. ,,Војске Косова“ и увођења тешког наоружања у арсенал албанских сепаратиста, његови изгледи на успех биће још мањи. Због тога је вероватније да ће, уколико Приштина буде одлучно наумила да потпуно интегрише Север, интервенција Војске Србије бити неопходна.

У томе ће брзина и прецизност бити од кључног значаја како би се умањила опасност од реакције НАТО-а. То би подразумевало муњевиту неутрализацију ударних група албанских агресора, и то тек након што обим насиља достигне тачку у којој би се пред међународном јавношћу интервенција војске могла оправдати, након чега би сва дејства престала, а војска се повукла на почетне позиције.

r-4-700x467.jpg

Брзина операције је важна како би се све завршило пре него што НАТО стигне да реагује, а прецизност како не би било евентуалне колатералне штете коју би албанска страна представљала као ,,српске злочине против цивила“, као и ради постизања снажног психолошког ефекта код сепаратистичких снага. Због тога је неопходно у нашим оружаним снагама развијати способност прецизног удара са велике дистанце (говоримо о више десетина километара) опремањем адекватним борбеним платформама и ,,паметном“ муницијом, чиме би могло да се избегне директно упућивање наших јединица на територију покрајине.

КАКО БИ РЕАГОВАО НАТО?

Коначно, треба бити спреман и на извођење операција реинтеграције делова покрајине у уставно-правни поредак Србије, односно на војно заузимање делова покрајине, уколико обим насиља према српском становништву то буде захтевао. Резолуција 1244 дозвољава присуство до 1.000 наших војника и полицајаца у покрајини, што иако је мало може бити довољно у критичним тренуцима, нарочито ако подразумева најелитније елементе наших оружаних снага. Говорећи о упозорењу које је добио од НАТО-а, Вучић је овим поводом напоменуо и да ,,велике силе не признају, односно немају намеру да уваже Резолуцију 1244“, па одредба о враћању 1.000 припадника српских снага безбедности у покрајину за њих нема снагу.

Овакво понашање тих ,,великих сила“ добрим делом је омогућило и то што Београд до сада није нарочито инсистирао на пуном уважавању Резолуције 1244, подређујући косовско питање евроинтеграцијама. Ипак, без обзира на ароганцију дотичних ,,великих сила“, Резолуција 1244 брзо би добила на значају уколико би Београд конзумирао право на повратак својих снага у покрајину које му је њоме загарантовано, што би Русија и Кина несумњиво подржале у Савету безбедности, а могуће чак и поједине чланице ЕУ. Промена фактичког стања на терену приморала би и дотичне силе да промене свој резон и схвате да косовско питање није ,,готова прича“, као и да је Србија спремна на то да се свим средствима бори за своја права.

Ту долазимо и до главног проблема – како би НАТО реаговао? Вучић је рекао да би улазак војске био третиран као ,,непријатељски акт“, што су медији интерпретирали као ,,рат са НАТО-ом“. Али да ли је рат са НАТО алијансом заиста могућ? Ко би учествовао у њему? Италија са својом горућом политичком кризом? Шпанија која не признаје Косово? Мађарска која води свој мали рат против Брисела? Немачка којој пола авиона и тенкова није оперативно? Турска која жели руски гасовод и своје фирме у Србији? Како би владе европских НАТО чланица објасниле својим становништвима, све незадовољнијим стањем у ЕУ, да је потребно трошити новац, а можда и људске животе, на рат усред Европе поводом разлога који се не тичу њихове националне безбедности?

И то због псеудодржаве која није члан Алијансе? НАТО више нема ни потребно јединство, ни потребну борбену готовост попут оне из 1999. како би могао да брзо реагује на српске кораке обнове територијалног интегритета. Исто тако, КФОР нема ни бројност, ни борбене капацитете, па ни мотивацију да се супротстави Војсци Србије уколико она уђе у покрајину да заштити становништво од албанских напада. ,,Велике силе“ које би то третирале као ,,непријатељски акт“ своде се на САД, Велику Британију и Француску, при чему је за Трампа и његову администрацију Балкан ,,задња рупа на свирали“ док размишљају како да изађу на крај са Ираном, Северном Корејом и Кином. На крају, иако то није од пресудног значаја, треба додати да као ни 1999, НАТО ни овај пут не би могао да добије резолуцију СБ УН за било какав војни ангажман против Србије.

t-4.jpg

НАТО би, дакле, имао доста проблема да мобилише своје капацитете за рат против Србије. Зато би се на наш ,,непријатељски гест“ претежно одговорило наоружавањем Албанаца и економским притисцима, а наравно и обустављањем сарадње са Алијансом у контексту Партнерства за мир, али то би био још и најмањи проблем. У том случају, постоје они који би наоружавали нас, постоје друге адресе за економску сарадњу и други војни савези за приступање. То указује на опасност од распламсавања посредничког сукоба на Косову, али мало је вероватно да би данашња Европа толерисала било какав дугорочнији сукоб у свом дворишту. Изгледније је да би се све завршило на сукобу ниског интензитета и замрзавању новог фактичког стања до даљњег.

Истина, борба би могла да нас скупо кошта. Како Србе, тако и Албанце који услед привремених предности не виде дугорочну опасност тога што се везују за некога ко је осам хиљада километара удаљен од њих. Ми смо умели да се за слободу боримо вековима против највећих светских тирана. Умећемо и још пар година против празних претњи империје у опадању.

 

Izvor standard.rs

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovi brodovi mogu komotno Dunavom da prodju.

 

РУСКИ БРОДОВИ ПУНИ ОРУЖЈА ПУТУЈУ У СИРИЈУ: Спрема се велика офанзива (ФОТО)

 10.06.2018 Фокус 3 Свет Планета

Руски бродови пуни оружја данима пролазе кроз Босфор.
ruski-brod-bosfor-public.jpg

Руски брод у Босфору (фото: публик)

Руски бродови данима пролазе кроз Босфор на путу према Сирији. 

То је најбољи показатељ да се спрема велика офанзива. 

Данас су снимљена два руска теретна брода који су прошли кроз Босфор.

Брод "Александар Ткаченко" је на палуби имао војне камионе Урал 4320 и оружје и муницију у потпалубљу, а брод "Спарта"  је био пун оружја и муниције. 

 

csm_ruski_brod_amn_196e74bfbd.jpg

 

 

 

csm_ruski_brod_oruzje_01_2e47c110aa.jpg

 

 

Оба брода као одредиште имају велику руску војну базу у Тартусу у Сирији. 

Претпоставља се да оружје и муниција долазе као помоћ пред дуго чекану, велику офанзиву у провинцији Дара коју ће да покрену сиријска армија и руска авијација. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Agnostik,
      Ovo je tema koja dodire i veru i istoriju.
       
      Kako je bilo moguce ostvariti san Dositeja Obradovica i kasnije Vuka Karadzica o Srbima tri vere. Gde smo Srbi pogresili, na toj ideji i sta smo trebali uraditi drugacije.
      Ili smo trebali vise raditi da Muslimani ostane u Srbiji, skolstvo oduzeti crkvenoj organizaciji ili nesto trece.
      Koliko je to bilo moguce, ako je bilo ikad uopste moguce.
    • Од JESSY,
      Ovo mesto pod zaštitom je države od 1981. godine. A kako i ne bi! Mala, pećinska crkva iz 13. veka predivan je trag života hrišćana na Staroj planini. Kao da to nije dovoljno, ovde se nalazi i freska koja prikazuje Isusa, jedinstvena u celom svetu!
      Pećinska crkva Svetih Petra i Pavla nalazi se pored sela Rsovci, na Staroj planini u pećini brda Kalik, 22 kilometara od Pirota. Podignuta je u 13. veku.
      Upravo ona dom je freske ćelavog Isusa, jedinstvene u pravoslavnom freskoslikarstvu!
      FOTO: WIKIPEDIA/DJORDJEMARKOVIC
      FOTO: WIKIPEDIA/DJORDJEMARKOVIC
      Freska je poznatija pod imenom Isus Mladenac, nalazi se na severnom zidu crkve i ujedno je i jedini živopis u pećinskoj crkvi Svetog Petra i Pavla. Zanimljivo je to što je tu Isus oslikan kao mlad i ćelav, a da sve bude neobičnije čini i to što je prikazan u odeždi koja liči na budističku, i u osmougaonoj mandorli ili zvezdi.
      Fresku je prvi put svetu predstavio Dragan Bosnić, hroničar i majstor fotografije u svojoj knjizi “Čudesna Srbija”.
      Među fresko-slikarima, jedna grupa smatra da je lik mladog “Ćelavog Isusa” delo slikara ili grupe slikara, koji su bili pod uticajem raznih pravaca hrišćanske religije. 
      Nema preciznih podataka kako je ova neobična freska nastala, ali se pretpostavlja da je to bilo u vreme kneza Lazara i da su je naslikali isposnici iz Sinaja koji su boravili u pećini.
      U to doba, isposnice kao hramovi nisu bile podložne crkvenim kanonima o tome kako se predstavlja koji svetac, pa se veruje da su Isusa iz pećinske crkve naslikali sami isposnici i da ona zbog toga na nju nisu uticala pravila i cenzura.
      Ipak, zašto su gosti iz Sinaja Isusa predstavili baš ćelavog,
      https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/celavi-isus
       
    • Од Bernard,
      Може ли се веровати организацији која је део УН, а коју не финансирају државе чланице, него углавном приватне фармацеутске корпорације и богати појединци? Најутицајнија организација са номиналном одговорношћу за глобалне здравствене и епидемијске проблеме је Светска здравствена организација Уједињених нација (СЗО) са седиштем у Женеви. Оно што малобројни људи знају су актуелни механизми њене политичке контроле, шокантни сукоби интереса, корупција и недостатак транспарентности који прожимају агенцију која би требало да буде непристрасни водич у изласку из актуелне пандемије вируса COVID-19. Текст који је пред вама садржаће само један део онога што је изашло на видело.
      ОБЈАВА ПАНДЕМИЈЕ?
      Тридесетог јануара је Тедрос Адханом, генерални директор СЗО, прогласио Јавноздравствено ванредно стање од међународног значаја (Public Health Emergency of International Concern – PHIEC). То је дошло само два дана након што се Тедрос у Пекингу срео са кинеским председником Сијем Ђинпингом да би разговарао о драматичном скоку тешких случајева новог коронавируса у Вухану и околини који је достигао драматичне размере.
      Најављујући проглашење PHIEC, Тедрос је похвалио кинеске карантинске мере, које су иначе веома контроверзне у круговима специјалиста за јавно здравље, и које никада у модерно време нису ни покушане да се примене на читаве градове, а камоли на целе државе. У исто време, Тедрос је, занимљиво, критиковао друге земље које су намеравале да блокирају летове за Кину како би обуздале ту чудну нову болест, што је довело до оптужби да је неоправдано бранио Кину.
      Прва три случаја су званично пријављена у Вухану 27. децембра 2019. године, пун месец раније. Сви случајеви су дијагностиковани као упала плућа узрокована „новом“ формом САРС коронавируса. Важно је напоменути да је највеће кретање људи у години, кинеска лунарна Нова година и Пролећни фестивал, током које неких 400 милиона људи путује по земљи, било између 17. јануара и осмог фебруара. Двадесет трећег јануара, у два сата после поноћи, два дана пре званичног почетка новогодишње прославе, власти у Вухану су објавиле карантин без преседана за цео град од 11 милиона људи, који ступа на снагу у 10 сати пре подне истог дана. До тада су стотине хиљада људи, ако не и милиони, побегли из града у паници како би избегли карантин.
      До тренутка када је СЗО објавила PHIEC, изгубљене су драгоцене недеље у сузбијању болести. Па ипак, Тедрос је похвалио кинеске мере „без преседана“ и критиковао друге земље због „стигматизације“ Кине у форми ограничавања путовања. Поводом ширења COVID-19 у Вухану и недоумице зашто оно није означено као пандемија, портпарол СЗО, Тарик Јашаревић, је рекао: „Не постоји званична категорија (за пандемију)… СЗО не користи стари систем са шест фаза– који се састоји од фазе један (нема извештаја о животињском грипу који изазива инфекцију код људи), до фазе шест (пандемија) – са којом су неки људи упознати током Х1Н1 епидемије 2009.“

      Генерални директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејесус са сарадницима проглашава глобалну пандемију вируса COVID-19 на конференцији за медије у седишту СЗО, Женева, 11. март 2020. (Фото: FABRICE COFFRINI/AFP/Getty Images) Након тога, сасвим неочекивано, 11. марта, Тедрос Адханом најављује по први пут да СЗО нову болест изазвану коронавирусом, сада преименовану у COVID-19, назива „глобалном пандемијом“. У том тренутку СЗО наводи да има 118 хиљада случајева у 114 земаља, са 4.291 умрлих.
      ЛАЖНА ПАНДЕМИЈА Х1Н1
      СЗО је одлучила да престане да користи термин пандемија због фијаска и скандала из 2009. године када је прогласила лажну глобалну пандемију Х1Н1 „свињског грипа“. Разлог је показатељ ендемске корупције којој је склона СЗО. Само неколико недеља пре него што су се 2009. појавили први извештаји о мексичком детету зараженом новим Х1Н1 вирусом „свињског грипа“, СЗО је на дискретан начин изменила традиционалну дефиницију пандемије. Од тог тренутка више није било потребно да одређена болест буде екстремно распрострањена у много земаља, екстремно смртоносна и опасна по здравље. Потребно је било само да буде широко распрострањена, попут сезонског грипа, да би „експерти“ СЗО прогласили пандемију. Симптоми Х1Н1 су били исти као код јаче прехладе.
      Када је тадашњи генерални директор СЗО, др Маргарет Чен, хитно прогласила фазу шест глобалне пандемије, то је био окидач за националне ванредне здравствене програме који су подразумевали набавке вакцина за Х1Н1, вредне више милијарди долара. На крају сезоне 2009. се испоставило да је смртност од Х1Н1 незнатна у односу на смртност од обичног сезонског грипа. Тада je председавајући Парламентарне скупштине Савета Европе био др Волфганг Водарг, специјалиста пулмолог. Он је 2009. затражио истрагу поводом конфликта интереса везаних за реакцију ЕУ на пандемију свињског грипа. Холандски парламент је такође открио да је професор Алберт Остерхаус са Универзитета Еразмус, особа која је била у центру пажње због светске пандемије свињског грипа Х1Н1 из 2009. године као кључни саветник СЗО у вези грипа, био у позицији да лично профитира од продаје вакцина наводно намњењних за Х1Н1 у износу од неколико милијарди евра.
      И многи други научни експерти СЗО, који су саветовали др Маргарет Чен да прогласи пандемију, примали су новац директно или индиректно од великих компанија произвођача вакцина. укључујући ГлаксоСмитКлајн (GlaxoSmithKline – GSK), Новартис и друге главне произвођаче вакцина. Пандемија проглашена од СЗО је била лажна. Сезона 2009/2010. је имала само благо присуство сезонског грипа у односу на просечна забележена стања. Фармацеутски гиганти су инкасирали милијарде у тој превари.
      Тек након скандала са лажном пандемијом из 2009. године СЗО је престала да користи шестофазну пандемију и определила се за потпуно нејасан и збуњујући израз PHIEC. Али сада су Тедрос и СЗО самовољно одлучили да поново уведу термин пандемија, истовремено признајући да још увек раде на новој дефиницији тог појма. Израз пандемија је јачи окидач страха од израза PHIEC.
      СУКОБ ИНТЕРЕСА
      Упркос великим скандалима из 2009/2010. који су повезивали фармацеутску индустрију са СЗО, данашња СЗО, под вођством Тедроса, није учинила готово ништа да искорени корупцију и сукоб интереса. Садашња Научно-саветодавна група експерата СЗО (Scientific Advisory Group of Experts – SAGE) је пуна чланова који примају „значајне финансијске“ донације од великих произвођача вакцина, Фондације Била и Мелинде Гејтс или Велкам траста (Wellcome Trust).
        У најновијем билтену СЗО, од 15 чланова, најмање осморо је пријавило директан интерес или потенцијални конфликт интереса. У готово сваком од ових осам случајева значајан финансијски фактор представљају Фондација Била и Мелинде Гејтс, Мерк и партнери (MSD), Гави, вакцинашка алијанса (вакцинашка група финансирана од стране Гејтса), BMGF глобални здравствени научно-саветоавни одбор, Фајзер, Нововакс, GSK, Новартис, Гилеад, и други водећи играчи на тржишту фармацеутских вакцина. Толико о независној научној објективности СЗО.
      Чињеница да многи од чланова SAGE имају финансијске везе са Гејтс фондацијом казује много тога, премда то није изненађујуће. Данас већину финансија за СЗО не обезбеђују чланице УН, већ такозвано „јавно-приватно партнерство“ у којем доминирају приватне компаније за производњу вакцина, које су део групе Бил Гејтсових спонзорских ентитета.

      Бил и Мелинда Гејтс током годишњег обраћања јавности 2015. године (Фото: EMMANUEL DUNAND/AFP/Getty Images) У последњем доступном финансијском извештају СЗО, од 31. децембра 2017. године, мало више од половине износа буџета СЗО од преко две милијарде долара, су уплате приватних донатора или спољашњих агенција као што су Светска банка или ЕУ. Далеко највећи приватни или невладини финансијери СЗО су Фондација Била и Мелинде Гејтс, заједно са вакцинашком алијансом Гави, коју такође финансирају Гејтсови, као и Глобални фонд за борбу против AIDS-а, туберкулозе и маларије, такође инициран од стране Била Гејтса. Ова три фонда су уплатила више од 474 милиона долара у буџет СЗО. Само Фондација Била и Мелинде Гејтс је уплатила невероватних 324,654,317 долара. Поређења ради, највећи државни донатор СЗО, влада САД, је уплатила 401 милион.
      Међу осталим приватним донаторима налазимо водеће светске произвођаче вакцина и лекова укључујући Гилиад Сајенсис (који тренутно покушава да прогура свој лек за COVID-19), ГлаксоСмитКлајн, Хофман ла Рош, Санофи Пастер, Мерк Шарп и Дом Чибреј и Бајер. Произвођачи лекова су дали десетине милиона долара СЗО у 2017. Ова подршка приватне про-вакцинашке индустрије агенди СЗО путем Гејтс фондације и фармацеутске индустрије је више од тек простог сукоба интереса. То је де факто узурпација једне агенције УН која је одговорна за координацију светског одговора на изазове епидемија и болести. Штавише, Гејтс фондација, која је највећа на свету са 50 милијарди долара капитала, инвестира своје од пореза изузете доларе у исте те произвођаче вакцина, попут Мерка, Новартиса, Фајзера, GSK-а.
      С обзиром на овакву позадину не треба да чуди да је етиопски политичар, Тедрос Адханом, постао директор СЗО 2017. Тедрос је први директор СЗО који није доктор медицине, упркос његовом инсистирању на коришћењу докторске титуле. Његов докторат из области филозофије здравља заједнице тиче се „истраживања о утицају брана на преношење маларије у региону Тиграј у Етиопији“. Тедрос, који је до 2016. године био етиопски министар спољних послова, упознао је Била Гејтса када је био министар здравља Етиопије и када је постао председник управног одбора Глобалног фонда за борбу против HIV/AIDS, туберкулозе и маларије, повезаног са Гејтсом.
      Под Тедросовим руководством, злогласна корупција и конфликти интереса у СЗО су настављени, чак су и порасли. Према недавном извештају Аустралијског информационог јавног сервиса, у 2018. и 2019. под Тедросовим руководством Програм за здравствена ванредна стања СЗО ( иначе задужен за глобални одговор на пандемију вируса COVID-19) бива означен као високо ризичан, уз констатацију да „неуспех у адекватном финасирању програма и операција у ванредним околностима ризикује да резултати на националном нивоу буду неадекватни“. Извештај аустралијског јавног сервиса такође наводи да је приметно „повећање оптужби за унутрашњу корупцију у целој организацији, при чему је откривено више шема за проневере великих сума новца од овог међународног органа“. Нимало охрабрујуће.

      Почетком марта, Универзитет Оксфорд престао је да користи податке о COVID-19 добијене од СЗО, због поновљених грешака и непоузданости које је СЗО одбила да исправи. Протоколи СЗО за тестирање на COVID-19 су од стране различитих земаља, укључујући и Финску, наведени као пример непоузданости због лажно-позитивних тестова и других дефеката. То је СЗО на коју се сада ослањамо да нас води кроз најгору здравствену кризу у протеклих 100 година.
       
      Ф. Вилијам Енгдал је саветник за стратешке ризике и предавач. Дипломирани је политиколог са Универзитета Принстон и аутор више бестселера о нафти и геополитици
       
      Превод: Иван Лукић/Нови Стандард
       
      Насловна фотографија: Fabrice Coffrini/AFP/Getty Images
       
      Извор New Eastern Outlook
      https://www.standard.rs/2020/04/13/mozemo-li-verovati-svetskoj-zdravstvenoj-organizaciji/
    • Од Ćiriličar,
      I pored strogih zabrana: Više od 70 vernika u Sabornoj crkvi u Požarevcu, pričestili se istom kašikom (FOTO) | Srbija | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Među brojnim vernicima u samoj crkvi, bilo je i starijih od 65 godina i gastarbajtera  
    • Од Trifke,
      Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years
      ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...  
×
×
  • Креирај ново...