Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Danijela

Albanci vozilima blokirali Srbima prilaz crkvi i posedali u dvorište, KPS NE MOŽE DA IH RASTERA

Оцени ову тему

Recommended Posts

3s4k9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Više desetina Albanaca od jutros svojim vozilima, traktorima i teškom mehanizacijom blokiraju prilaz Crkvi Svete Trojice u Petriču kod Kline, javlja Radio Goraždevac.

Oni ne dozvoljavaju raseljenim Srbima iz sela da obeleže današnji praznik po kome crkva nosi ime. Na terenu je prisutan veliki broj pripadnika kosovske policije.

Okupljeni Albanci su sa tri strane blokirali prilaze crkvi, a oko podneva su zauzeli i crkveno dvorište u kome sede i ne dozvoljavaju kosovskim policajcima da ih pomere.

Prema informacijama medija prisutno je između 50 do 150 Albanaca, koji su blokirali prilaz crkvi.

Božidar Šarković, predsednik Privremenog organa Kline kaže da su Albanci blokirali put, tako da tridesetak raseljenih Srba nije uspelo da uđe u crkveno dvorište i preseče slavski kolač.

- Albanci i dalje ne žele da se pomere, već su mnogi od njih posedali oko temelja porušene svetinje kojoj i dalje ne možemo da priđemo - kaže predsednik privremenog organa Kline Božidar Šarković koji se nada da će specijalne jedinice kosovske policije uspeti da sklone okupljene Albance i raseljenim Srbima omogućiti da obeleže seosku slavu.

On je prethodno objasnio da su raseljeni Srbi policiji u Klini prijavili ovaj događaj.

- Pošto nismo imali drugog izbora, a plašeći se za svoju bezbednost, otišli so do stanice policije u Klini, odakle su poslali specijalnu jedinicu koja će nadam se rasterati okupljene Albance a nama omogućiti da obeležimo seosku slavu iako je svih oko 250 Srba iz sela proterano 1999. godine - ističe predsednik Šarković, prenose "Večernje novosti".

On napominje da Albanci nemaju nikakvog razloga da onemogućavaju obeležavanje verskih praznika pogotovu što ih raseljeni Srbi ničim ne ugrožavaju.

Blokiran put do Crkve Svete Trojice
Foto: screenshot

Blokiran put do Crkve Svete Trojice

Grupa raseljenih iz sela Petrič danas je trebalo da poseti ostatke porušene crkve i seosko groblje kako bi obeležili praznik Sv. Trojice.

Inače, u selu Petrič kod Kline od Srba ostala je samo baka Kata Grujić, čija je imovina često na meti lopova.

Crkva Svete Trojice nalazila se u Petriču nedaleko od Kline, na putu Peć-Priština.

Sagrađena je 1992. godine, a nakon dolaska italijanskih snaga KFOR-a, demolirana je krajem juna 1999.

Kamenicama na ambulantu kod Kosovske Mitrovice

Ambulanta u srpskom delu Suvog dola, koji se nalazi na par kilometara od Kosovske Mitrovice ponovo se našla na meti nepoznatih napadača. U noći između nedelje i ponedeljka, kamenicama su polomljena stakla na ulaznim vratima i prozor na ordinaciji, a napadači, kao i u prethodnih nekoliko napada, nisu pronađeni.

"Naša ambulanta u Suvom dolu, u kojoj pet dana u nedelji odriniraju lekar i medicinska sestra, često je na meti vandala koji uvek ostaju neotkriveni i nekažnjeni. Poslednji napad desio se februara meseca ove godine, ali su naše prostorije u ovom multietničkom selu bile meta i ranijih godina" kaže direktor Doma zdravlja u severnoj Kosovskoj Mitrovici doktor Mirjana Gvozdić.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/tenzije-na-kosovu-albanci-vozilima-blokirali-srbima-prilaz-crkvi-i-posedali-u/71g3v5b

Share this post


Link to post
Share on other sites

Traktorima i bagerima blokirali crkvu kod Kline, teško povređen mladić (FOTO)

Više desetina Albanaca koji su i vozilima sa tri strane blokirali prilaze crkvi, oko podneva posedali su u crkvenom dvorištu ne dozvoljavajući kosovskim policajcima da ih pomere

Foto: D. Zečević, Povređeni  Radosav Kizić

Foto: D. Zečević, Povređeni Radosav Kizić

Više desetina Albanaca, koji su blokirali prilaz crkvi Svete trojice u Petriču kod Kline kamenovali su Srbe, kojima su kosovski specijalci omogućili prilaz svetinji, prilikom čega je teže povređen Radosav Kizić (22). Njega je kamenica pogodila u glavu i sproveden je u pećku bolnicu, a u incidentu su povređeni i njegov rođeni brat Nemanja (20), kao i predsednik privremenog organa Kline Božidar Šarković.

Srbi su se vratili u automobile i čekaju da ih kosovska policija sprovede do obližnjeg sela Vidonje gde planiraju da organizuju slavski ručak.

Ranije tokom dana je više desetina Albanaca, koji su i vozilima sa tri strane blokirali prilaze crkvi, oko podneva posedalo su u crkveno dvorištu ne dozvoljavajući kosovskim policajcima da ih pomere. Zbog nemogućnosti da uđu u crkveno dvorište, tridesetak raseljenih Srba uputilo se potom ispred stanice policije u Klini odakle su u pratnji desetak policijskih vozila i specijalnih snaga policije krenuli put crkve u Petriču.

- Albanci i dalje ne žele da se pomere, već su mnogi od njih posedali oko temelja porušene svetinje kojoj i dalje ne možemo da priđemo - kaže predsednik privremenog organa Kline Božidar Šarković koji se nada da će specijalne jedinice kosovske policije uspeti da sklone okupljene Albance i raseljenim Srbima omogućiti da obeleže seosku slavu iako je svih oko 250 Srba iz sela proterano 1999 godine.

Albanci-oko-crkve-1.jpg

Namera Albaanca, po mišljenju proteranih Srba, jeste da ih onemoguće da se vrate svojim ognjištima pogotovu što im već gotovo 19 godina koriste imanja i svu imovinu. Inače, u selu petrič kod Kline od Srba ostala je samo baka Kata Grujić koja se gotovo svakodnevno nalazi na meti lopova.

albanci-ispred-specijalaca.jpg

KAMENOVANA AMBULANTA U SUVOM DOLU

Ambulanta u srpskom delu Suvog dola, koji se nalazi na par kilometara od Kosovske Mitrovice ponovo se našla na meti nepoznatih napadača. U noći između nedelje i ponedeljka, kamenicama su polomljena stakla na ulaznim vratima i prozor na ordinaciji, a napadači, kao i u prethodnih nekoliko napada, nisu pronađeni.

- Naša ambulanta u Suvom dolu, u kojoj pet dana u nedelji odriniraju lekar i medicinska sestra, često je na meti vandala koji uvek ostaju neotkriveni i nekažnjeni. Poslednji napad desio se februara meseca ove godine, ali su naše prostorije u ovom multietničkom selu bile meta i ranijih godina – kaže za „Novosti“ direktor Doma zdravlja u severnoj Kosovskoj Mitrovici doktor Mirjana Gvozdić.

Slučaj je prijavljen Kosovskoj policiji koja je obavila uviđaj, a istraga je u toku.

albanci-oko-crkve-2.jpg

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:729809-ALBANCI-KAMENOVALI-SRBE-Traktorima-i-bagerima-blokirali-crkvu-kod-Kline-tesko-povredjen-mladic-FOTO

Share this post


Link to post
Share on other sites

Siptari su najveca i najgora pogan sto postoji na Zemlji. Ocigledno Bog dopusta ovo stradanje i patnju, da bi se Srbi trgli i ujedinili, i vratili ono sto nam pripada.

Na zemaljskoj planeti mira biti nece, dok Srbi ne oslobode Kosovo i Metohiju, niti ce Srbi imati mira i blagoslova. Omrknuce siptari, ni jedan osvanuti nece.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Марина Савковић рече

@ana čarnojević, ево, ја видех шта си написала и подржах те, ако ти шта значи.

hvala Marina.

nemam reči.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Sofija_ рече

Na zemaljskoj planeti mira biti nece, dok Srbi ne oslobode Kosovo i Metohiju

Planetu briga za Kosovo kao što Srbe sa Kosova tangira genocid u Ruandi '90 i neke.

Jeste strašno šta se dešava.

Share this post


Link to post
Share on other sites

nisu oni krivi, sami smo mi sebi krivi, kad je bilo da se brani nase drustvo i njegova tekovina onda nije bilo bas mnogo glasova i dignutih ruku, nego se cekalo na nekog drugoga, pa smo dosli u situaciju u kojoj se nalazimo, oni kao kolektiv se ponasaju kako smatraju da je ispravno, ne mozemo ih stokom nazivati i ja sam se bacao kamenjem na muslimane u banjaluci kad su dosli da osvestaju kamen za obnovu mehmedpasine dzamije pa ne smatram sebe sad nekom stokom, neg sam bio zelen.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Danijela рече

Vredjanje ne moze. Ko god bio.

ma dajjjj, pogan je pogan nema tu sta da se ulepsava,zato smo i tu gde smo, jer smo sve sami dozvolili, da nam kradu, otimaju,ruse, ubijaju, vade organe zivima...njihovim poganostima nema kraja...njima nista nije sveto daleko im najlepsa kucica tamo odakle su i dosli

Share this post


Link to post
Share on other sites

ne mozete ljude nazivati stokom, stoka funkcionise na nagonima za razliku od covijeka koje je visokosvjesno bice i koje se muci u zivotu mnogo vise nego stoka, necemo mi srbi biti ko ustase pa tako nipodastavati ljude , makar bili i nasi najveci dusmani

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Danijela рече

Vredjanje ne moze. Ko god bio.

zasto onda dozvoljavas da Natasa Nesi govori da je budaletina, psihopata i slicno? u cemu je fazon? Nesa je psihopata a siptari nisu?

a ovde u ovakvoj temi smetaju izrazi koji govore istinu o siptarima

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од gsubotic,
      Pomoz' Bog!
      Mom prijatelju je juče umrlo tek rođeno dijete. Tačnije, beba je umrla iznenada treći dan nakon rođenja.
      Kada je otac djeteta otišao kod sveštenika, on mu je rekao da ne može da služi molitvu na sahrani, jer je dijete živjelo manje od 8 dana.
      Beba je umrla iznenada, nije se ni slutilo da nešto nije u redu da bi se pozvao sveštenik da krsti dijete.
      Zanima me ako neko može da mi objasni kakvo je to pravilo od 8 dana i da li je moguće da crkva nema neku molitvu za takve slučajeve, da ispoštuje porodicu umrle novorođenčadi, a služi se na sahranama osoba koji su izvršili samoubistvo recimo.
      Zar je u interesu crkve da gubi vjernike tako, da ne smisli neko rješenje za ovakve situacije?
    • Од kopitar,
      Papa o kanonizaciji kardinala Stepinca: 'On je blažen, može mu se moliti, ali do svetosti moramo izučiti neke povijesne točke' | Bitno.net https://www.bitno.net/vijesti/papa-o-kanonizaciji-kardinala-stepinca-on-je-blazen-moze-mu-se-moliti-ali-do-svetosti-moramo-izuciti-neke-povijesne-tocke/#.XNLBKD5Xuj4.whatsapp
    • Од Драгана Милошевић,
      Kakvi glasovi dolaze iz crkve? Koliko crkva utiče na zbivanja u društvu, a koliko zbivanja u društvu utiču na nju? Da li je glas patrijarha glas cele crkve? Kakav odnos ima prema protestima, a kakav prema vlasti, kako vidi odnos mladih prema crkvi, ko je podržao njegovo pismo pročitano na protestu? U Pressingu je govorio sveštenik Nenad Ilić.
       
       
       
       
    • Од Милан Ракић,
      Administracija SAD je pre desetak dana i definitivno blokirala dalju isporuku borbenih aviona pete generacije F-35 Turskoj zbog odluke ove države da ostane pri ranijem ugovoru o kupovini sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 od Rusije.

      Ova vest, međutim, nije previše veliko iznenađenje za one koji prate avijaciju, međunarodno tržište vojne opreme niti za one koji prate međunarodnu politiku. Naime, mesecima unazad i praktično od onog trenutka 2017. kada je Turska zvanično potvrdila potpisivanje ugovora vrednog 2,5 milijarde dolara sa Rusijom, tursko biranje naprednog S-400 umesto takođe naprednog – ali po svim izlaznim karakteristikama ipak osetno inferiornijeg i daleko manje agilnog – sistema PVO “Patriot” izaziva bukvalno nerazumne izlive besa američke administracije, posebno potpredsednika Majka Pensa i državnog sekretara Majka Pompea.
      Iako je Turska partner prvog reda na projektu F-35, iako se u Turskoj proizvodi nezanemariv deo komponenti za ovaj avion i naručilac je 100 aviona ovog tipa, iako je Turska treći po veličini član NATO-a i iako je Turska već decenijama ključni strateški partner SAD u veoma osetljivom i trusnom regionu Bliskog Istoka i Mediterana – SAD su, čini se odveć osvetoljubivo, besno i beskompromisno, blokirale dalje isporuke F-35.
      Transportno i lansirno vozilo raketnog sistema S-400. Do trenutka otkazivanja isporuka, diplomatska aktivnost SAD je bila intenzivna, gotovo da nije bilo dana i nedelje da američki zvaničnici nisu upozoravali Tursku i podsećali da turska vojska neće koristiti i S-400 i F-35 te da Ankara mora da bira. I nema šta nisu pokušali: od pretnji do ponuda (doduše poprilično nepovoljnih) za kupovinu američkog sistema PVO “Patriot” – ništa nije upalilo: Turska se odlučila za S-400 i ne želi dalje da se raspravlja.
      Doduše, isprva nije bila isključivana ni mogućnost neke vrste kompromisa po ugledu na presedan napravljen devedesetih kada je Kipar kupio PVO sistem S-300 koji je posle dugotrajne diplomatske intervencije Turske raspoređen na Kritu. Ali ovakav je scenario i sa ruske i sa turske strane od samog starta odbačen: i jedna i druga strana oštro su odrekle da je takav scenario moguć.
      Nije na kraju ni jasno zbog čega se američka administracija toliko razrogači kada se pomene S-400. Opasnost koja je otvorena jeste da Rusija, ne talasu trenutne političke saradnje između dva predsednika sličnih političkih karakteristika dobije veoma osetljive podatke: tehničke detalje, radarske preseke i radarske otiske F-35 iz različitih uglova i u različitim uslovima – jednu, u suštini, bazu podataka koja bi omogućila efikasniju upotrebu sistema PVO protiv stelt letelica ali i koja bi za ubuduće omogućila razvoj tehnologija i precizniji odabir radarskih frekvencija za otkrivanje, praćenje i navođenje te na kraju i konačno omogućiti pouzdan algoritam za dejstvovanje po stelt ciljevima.
      Izgleda da se u pozadini ovog vojno-diplomatskog karambola nalazi politika: već nekoliko godina turski premijer Erdogan smatra se najčvršćim saveznikom Rusije u regionu, a političke sličnosti Erdogana i Putina su očigledne. Čvrsta populistička internacionala na okupu efikasno drži naizgled potpuno nespojive države: na bliskom Istoku – Rusiju i Tursku između kojih postoji ozbiljna saradnja a bogami i Izrael sa kojim postoji odnos nekakvog prećutnog mada krhkog primirja. A SAD ne vole da joj neko (a ponajmanje Rusija) gura nos u vojne saveze.
      Dodajmo još jednu stvar, maltene lociranu s one strane političke racionalnosti: imajmo u vidu, naime, strategiju vladanja trenutno jedine profilisane političke ličnosti u Turskoj: Erdogana. U svetlu nedavno izgubljenih lokalnih izbora u nekoliko gradova te tri politički najosetljivija i najvažnija – među kojima su i Ankara i Istambul – prilika da se izborna mašinerija remobiliše patriotskim zanosom i izigravanjem čvrstog stava prema SAD se ne propušta. Uz to, nepoverenje Erdogana i SAD traje već neko vreme, obzirom da SAD otvoreno podržava kurdske milicije na jugoistoku Turske, obzirom da se glavni Erdoganov politički takmac, Gulen, nalazi u SAD; da SAD odbija da ga isporuči; te da na kraju sam Erdogan najverovatnije sumnja da iza neuspelog pokušaja puča pre nekoliko godine makar donekle stoje upravo SAD.
      Na kraju krajeva, Erdogan sa pravom nema baš previše poverenja u vojsku, koja je i glavni garant savezništva Turske i SAD: sve obzirom da je upravo vojska u Turskoj – od kada je ova uzela oblik moderne nacionalne države – direktna opasnost za sve vladare autoritarnih tendencija – a Erdoganu ovih tendencija ne nedostaje. A sve se sjajno poklopilo sa ekonomskom krizom u Turskoj – pa otkazivanje ugovora vrednog 11 milijardi dolara zarad onog vrednog samo 2,5milijarde zapravo dolazi kao jedan sasvim zgodan oblik štednje.
      Ali valja imati u vidu da je u pitanju i jedna prljava – veoma prljava – tržišna borba. Globalna remilitarizacija i proliferacija visokotehnološkog naoružanja otvorila je ogromna tržišta na kojima šapu danas uglavnom drži najveći globalni izvoznik – SAD. A SAD svoj izvoz obezbeđuju koliko tehnološki naprednim proizvodima, toliko i ucenama. Tako je ponuda SAD za prodaju sistema “Patriot PAC-3“ sa projektilima GEM (Guidance Enhanced Missiles) i MSE (Missile Segment Enhancement) bila izrazito nepovoljna po Tursku: 3,5 milijarde dolara – čak milijardu više nego cena za koju je pazaren S-400. A i to bez ispunjavanja kriterijuma za nabavku sistema PVO koje je još pre nekoliko godina iznela Turska: transfera tehnologija i zajedničke proizvodnje. Pa čak i takva, gotovo nepristojna, stigla je zakasnelo obzirom da je već godinama unazad jasno da Turska pod hitno mora da osavremeni svoju PVO velikog dometa.
      A Turska jeste jedina oko koje se digla prašina, ali nije jedina koja ima problema zbog kupovine vojne tehnike koja ne dolazi iz SAD: Egipat decenijama već pokušava da pazari F-15 i nailazi na zatvorena vrata, a kada je najavio da razmatra kupovinu Su-35 – naišao je na neočekivano razjarene izjave i najave iz Vašingtona.
      Učešće turskih firmi u programu F-35. No, neće ovo proći bez posledica po najveći industrijski projekat u istoriji – on je uveliko oslonjen na strahovito gusto ispletenu mrežu savezništava, poslovnih ugovora i onih paraposlovnih dogovora.
      Uz to, Turska kao partner prvog reda učestvuje u proizvodnji komponenti za F-35 pa osam njenih kompanija direktno učestvuju u proizvodnji ovog aviona: Alp Aviation, Ayesas, Fokker Elmo, Havelsan, Kale Aerospace, ROKESTAN/Tubitag SAGE te na kraju i sam Turkish Aerospace Industries. A i pored relativno lakonske najave iz SAD da reorganizacija proizvodnje neće ići previše teško, ostaje činjenica da su turske kompanije ključne za neometanu proizvodnju. Primerice, Ayesas je jedini proizvođač ključnih komponenti za napadno navigacioni interfejs projektila kao i za panoramski displej u kokpitu, Fokker Elmo proizvodi čak 40% električnih instalacija a proizvodni će proces najviše biti pogođen izbacivanjem Alp Aviation-a koji pored toga što proizvodi komponente za stajni trap, pravi i matrice za proizvodnju samog zmajaaviona.
      Ko je u šahmatu: procenite sami – SAD uistinu mogu da Turskoj uskrate pristup visokoj tehnologiji, ali u isto vreme moraju da snosi posledice. Svaki neisporučeni F-35 znači i povećanje njegove cene u budućnosti, što smanjuje i broj potencijalnih kupaca i broj naručenih aviona. A svako dalje odlaganje će usporiti proizvodni proces, povećati troškove proizvodnje, vrlo verovatno umanjiti kvalitet komponenti, poljuljati one kupce koji se još uvek nisu definitivno odlučili a konkurenciji će dati vremena da smanji tehnološki, tehnički i proizvodni jaz između F-35 i takmaca. Finansijske posledice po prodavca su, kako god okrenete, ozbiljne. A kao što smo rekli, od samog svog početka F-35 je zamišljen kao posao veka koji ne sme da propadne pa treba očekivati brzo prebacivanje proizvodnje ovih komponenti nekom drugom partneru.
      A za to vreme se Turska, prema rečima nekih medija sprema da u naoružanje S-400 uvede već u oktobru a isporuke se očekuju već za nekoliko meseci. Pored toga, Turska je uspela da, makar delimično, zapuši poslovnu rupu koja se pojavila sada kada su njene kompanije izbačene iz projekta F-35: portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio je pre nekoliko dana da je sasvim moguće da će deo proizvodnje komponenti S-400 biti prebačen u Tursku (što dodatno otvara mogućnost „curenja“ podataka o tehnologijama korišćenim na F-35).
      Ostavši bez pouzdanog lovca/lovca bombardera u budućnosti, Turska sada razmatra ostale opcije. Tako se pojavila i jedna malo verovatna ali nadasve zanimljiva opcija: turska kupovina Su-57, ugovor koji bi ovom ruskom naprednom lovcu ulio svežu finansijsku inekciju i osigurao budućnost. Turska je, međutim, poslednjih decenija dovoljno puta pokazala da je sposobna da samostalno razvije kompleksna oružja pa bi najverovatnije trebalo očekivati tehnološki transfer koji bi bio ispraćen razvojem domaćeg naprednog višenamenskog aviona.
      A Rusija, projektni biroi koji dizajniraju i proizvode sisteme protivvazduhoplovne odbrane kao i sam sistem S-400, odlično se snalaze na međunarodnom tržištu naoružanja: ovaj sistem PVO – nastao radikalnim unapređenjem ranijeg S-300 – smatra se jednim od najboljih i najagilnijih sistema PVO za dejstvo po ciljevima u vazdušnom prostoru. I dok se u arsenalu SAD nalaze sistemi PVO koji su u specijalizovanim zadacima efikasniji od S-400 – primerice THAAD je za sada nenadmašan u zadacima obaranja strateških balističkih projektila, ali ne može da dejstvuje po avionima – nigde u svetu nema tako agilnog, mobilnog i svestranog sistema PVO. Stoga ne treba da čudi što se trenutno nalazi u naoružanju Rusije, Kine i Alžira i da uskoro ulazi u naoružanje Turske i Indije, dok su Saudijska Arabija, Katar i Irak veoma zainteresovani za kupovinu u bliskoj budućnosti.
      Stefan ALEKSIĆ

    • Од Рапсоди,
      "TO MOŽE SAMO PRAVOSLAVLjE": Lajfkoučing nema potencijal da isceli čoveka
      Veliki broj “lajfkoučeva” koji nude rešenja za brojne probleme savremenog čoveka govori upravo o tome da je savremeni čovek danas uplašen, da je njegova psiha razorena, da mu se duh razboleo
      Oliver Subotić / Foto Tanjug
      Veliki broj “lajfkoučeva” koji nude rešenja za brojne probleme savremenog čoveka govori upravo o tome da je savremeni čovek danas uplašen, da je njegova psiha razorena, da mu se duh razboleo i da mu je potrebno isceljenje, kaže za Tanjug uoči vaskršenjeg posta prezviter Oliver Subotić i upućuje da to isceljenje vekovima nudi Pravoslavna Crkva.
      “Jedan pravoslavni teolog kaže, kada bi sveti oci živeli u naše vreme, oni teologiju nikada ne bi poredili sa filozofijom nego sa medicinom, jer teologija treba da leči čoveka”, navodi Subotić, koji je početkom godine objavio drugo izdanje knjige "O kamenu odbačenom i onima koji ga odbaciše", koja odgovara na neke dileme odgovarao na brojna pitanja koja interesuju vernike, ali i ateiste.

      Pravoslavni pristup čoveku, kaže, usmerava ka Bogu, ka Hristu, jer isceljenje bez Božije blagodati nije moguće, a, kako kaže, savremeni čovek poseže za nekim površnim rešenjima koja suštinski ne rešavaju problem, jer ne isceljuju um i srce, a tome pribegava, jer oseća nedostatak mira i radosti, možda čak i ne može da definiše šta nema, premda oseća da mu nešto nedostaje.

      Upozorava da pristup “dovoljno je misliti pozitivno” može dovesti čoveka u stanje samoobmane da je on zaista isceljen i da je rešio problem, dok unutra “strasti tinjaju, muče čoveka i lome ga, a da on nije toga ni svestan”.

      “Taj ''lajfkoučing'' omogućava čoveku spoljašnje funkcionisanje i na neke kratke staze rešavanje ''ovozemaljskih'' problema, a u unutrašnjem smislu nema potencijal da isceli čoveka, jer nema odakle da pruži iscelenje, koje bez blagodati Duha Svetog nije moguće”, kaže Subotić.

      Kako kaže, mas mediji su učinili da je dalekoistočna tradicija svima poznata, a mali broj ljudi čak i na ovim prostorima je svestan da pravoslavlje ima ogromno blago unutrašnje, umne molitve i metod sticanja istinskog umnog mira i prosvetljenja, i navodi primer "kružnog kretanja uma" o kome govori upravo pravoslavno hrišćanstvo.

      Veliki broj “gurua” i opštu popularnost joge i meditacionih tehnika vidi kao posledicu duhovnog pustošenja posle Drugog svetskog rata i nemogućnost Crkve da slobodno deluje u posleratnom vremenu, ali i kao posledicu nedovoljnog rada sa vernicima u naše vreme.
        Na pitanje da li je suština da čovek “izgubi ličnost u bezličnom okeanu nirvane” i pronalasku mira kako to zagovara budizam, a o čemu se malo govori, Subotić kaže da je upravo takva ideja opasna.

      “U budizmu čovek postiže mir tako što gasi svoju ličnost, a u pravoslavlju čovek dobija mir tako što isceljuje svoju ličnost u zajednici sa ličnošću Božijom. To su dve potpune različite koncepcije. Šta ima radosno u gašenju ličnosti? Zašto smo zadobili energije ako treba da ih ugasimo?”, kaže Subotić i dodaje da se tu treba zapitati zašto je ličnost uopšte stvorena ako na kraju treba da se ugasi i uroni u nešto potpuno bezlicno.

      Subotić napominje da je najbolje da loše misli, naročite one koje su mračne, čovek molitveno odseca i odbacuje i da ne ulazi u “razgovor sa njima”.

      Takođe, ukazuje da ljudi osećaju misli koje drugi čovek ima prema njima, bez obzira što ih ne izgovara i preporučuje da u konfliktima u misaonom pogledu ne gajimo neprijateljstvo već da usmeravamo prema ljudima dobru energiju, kroz molitvu.

      U knjizi “O kamenu odbačenom i onima koji ga odbaciše” Subotić je odgovarao na brojna pitanja koja postavljaju vernici, ali i ateisti, poredio je svetske religije, govorio je o pravoslavnoj veri kao istinitoj, ali bez nametanja.

      “Nisam pokušao da dokažem Boga, ostavio sam slobodu svima, ali sam želeo da čitaocu ostavim neki trag prema kojem može da prepozna Istinitu Svetlost i da dalje sam traga”, priča Subotić.

      Ako ćemo da uporedimo svetske religije, ne treba da upoređujemo samo učenja, napominje on, iako na tom nivou odmah možemo primetiti gde je najuzvišenije ucenje i postavlja pitanje u kojoj svetskoj religiji se, osim u hrišćanstvu, može naći ljubav prema neprijatelju.

      Ističe da su istiniti ljudi, odnosno svetitelji, najveći argument istinosti pravoslavlja.

      Knjiga koju je nedavno objavio je, kaže, imala specifičan put i nastala je na osnovu njegovog duhovnog iskustva i traganja koje je pretočio u štivo.

      Želeo je da na taj način pomogne ljudima koji možda sada traže na način na koji je on tragao pre vishe od dvadeset godina i postavljao sebi razna, pitanja poput problema postojanja zla u svetu. U knjizi se bavio i otklanjanjem stereotipa o religiji koji su iz nekog razloga i danas uvreženi u društvu.

      “Ne u želji da ubedim. Ne verujem u metode dokazivanja koji čoveku ne daju mogućost izbora, nego u želji da ukažem na jednu perpsektivu koje čovek možda nije bio svestan i da probudim njegovu moć prepoznavanja”, napominje Subotić.

      Na pitanje da li crkva može da iskoristi nove kanale komunikacije budući da su u savremenom vremenu popularni “jutujberi” i blogeri, Subotić odgovara da često naglašava da crkva nikada nije bila moderna, ali da jeste uvek bila savremena, te da crkva koristi informacione tehnologije, ali koji su prikladni.

      “Jutjub je misionarski koristan, možete postaviti interesantna predavanja, pravoslavne filmove, razne klipove koji su duhovno poučni i crkva to i čini u meri u kojoj je to potrebno. Sa druge strane crkva ne želi da se takmiči poput drugih, u smislu ko će postaviti više klipova, imati više lajkova, a još manje da od sveštenika pravi jutjubere”, kaže Subotić.

      Smatra da se ne sme izgubiti živi kontakt vernog naroda sa crkvom, jer bez toga ljudi neće moći da isceljuju svoje duhovne rane.

      “Svaki medij, pa nek je i najsavršeniji, je ipak neka vrsta posrednika. Mi ne možemo da se pričestimo putem medija. Ne možemo da napravimo elektronsku crkvu i da budemo posmatrači liturgije. Moramo fizički da budemo tu i fizički da primimo pričešće. Tu je vrhunac našeg života u Hristu”, kazao je on.
      http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:782050-TO-MOZE-SAMO-PRAVOSLAVLjE-Lajfkoucing-nema-potencijal-da-isceli-coveka
       
×
×
  • Create New...