Jump to content

СПЦ против бисте бога Перуна

Оцени ову тему


Препоручена порука

Јавна расправа о постављању споменика у Врњачкој Бањи била је полемична посебно због биста и споменика историјским личностима и боговима

 

Vrnjacka-Banja-foto-M--Dugalic--.jpg

фото: М. Дугалић

Врњачка Бања – Нема спора о томе да се у Врњачкој Бањи, поводом обележавања 150 година организованог бављења туризмом, мора наћи спомен-обележје Павлу Мутавџићу, намеснику кнеза Милоша Обреновића који је, као окружни начелник, са неколико виђенијих људи 1868. године основао „Фундаторско друштво кисело-вруће воде” у Врњцима. Од тада је и започето озбиљније бављење бањским лечењем и понудама за одмор и забаву у Врњачкој Бањи.

Тај предлог, истакнутог културног радника Бошка Руђинчанина, као и онај да се у овој бањи нађе биста Миодрага Б.

Протића, познатог сликара и оснивача Музеја савремене уметности у Београду, рођеног у Врњачкој Баљи су у поодмаклој реализацији то јест при крају сложене процедуре одлучивања.

 

политика.рс

 

Ево и целог текста:

0-02-04-c4150310ddc8226624a10b12eda6c581b16d0439455d333cbc8473601fef0e54_787c982.thumb.jpg.c65523dff2e00f283c7c8d161b8d42f4.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja lično nisam protiv ovoga iako sam pravoslavac. Sam pojam poštovanja Peruna se veže za dobro, to je božanstvo koje je kažnjavalo krivokletnike, gromovnik, i znamo koliko je isti bio poštovan kod Srba prije dolaska Hrišćanstva na naše prostore. Treba da postoji ta bista, ali ne da bi se oko nje i održavali obredi, nego čisto kao podsjetnik na određeni dio naše istorije i prošlosti. Po mojem mišljenju ta naša stara vjera i mitologija je bila čistija od bilo kojeg paganstva u to vrijeme. Mi kao narod sa jako velikim srcem i dušom, vjerujem da smo i tada imali uvid u Boga, jer i u našem starom paganstvu postojalo je vrhovno trojstvo, tad manifestovano na drugačiji način, gdje je opet Perun bio jedan od trojice. Ovaploćenjem Gospoda su nam otvorene oči i dobili smo pravu istinu, i zato i jeste to pokrštavanje našeg naroda išlo bez velikih pobuna jer su znali i osjetili da je to prava istina, opet slična onoj koju su oni laički i manje poznavali prije Hrišćanstva. Ali da se ne lažemo za taj period, i razvoj svijesti i duha može se reći da su naši preci pogađali suštinu koliko-toliko.

Toliko lijepih običaja vučemo iz davnina, pa samo paljenje hrasta za Badnje veče, koji je opet Perunovo drvo, i radi se pred svakom pravoslavnom crkvom. Ne bi se trebale tolike fame dizati oko ovakvih stvari po mom mišljenju, šta je sa subotarskim, baptističkim, budističkim i ne znam kojim već ''hramovima'' koji niču kao Pečurke po Srbiji i Balkanu, to malo ko spominje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 26.5.2018. at 2:08, Миxајлo рече

Ja lično nisam protiv ovoga iako sam pravoslavac. Sam pojam poštovanja Peruna se veže za dobro, to je božanstvo koje je kažnjavalo krivokletnike, gromovnik, i znamo koliko je isti bio poštovan kod Srba prije dolaska Hrišćanstva na naše prostore. Treba da postoji ta bista, ali ne da bi se oko nje i održavali obredi, nego čisto kao podsjetnik na određeni dio naše istorije i prošlosti. Po mojem mišljenju ta naša stara vjera i mitologija je bila čistija od bilo kojeg paganstva u to vrijeme. Mi kao narod sa jako velikim srcem i dušom, vjerujem da smo i tada imali uvid u Boga, jer i u našem starom paganstvu postojalo je vrhovno trojstvo, tad manifestovano na drugačiji način, gdje je opet Perun bio jedan od trojice. Ovaploćenjem Gospoda su nam otvorene oči i dobili smo pravu istinu, i zato i jeste to pokrštavanje našeg naroda išlo bez velikih pobuna jer su znali i osjetili da je to prava istina, opet slična onoj koju su oni laički i manje poznavali prije Hrišćanstva. Ali da se ne lažemo za taj period, i razvoj svijesti i duha može se reći da su naši preci pogađali suštinu koliko-toliko.

Toliko lijepih običaja vučemo iz davnina, pa samo paljenje hrasta za Badnje veče, koji je opet Perunovo drvo, i radi se pred svakom pravoslavnom crkvom. Ne bi se trebale tolike fame dizati oko ovakvih stvari po mom mišljenju, šta je sa subotarskim, baptističkim, budističkim i ne znam kojim već ''hramovima'' koji niču kao Pečurke po Srbiji i Balkanu, to malo ko spominje.

Na Moravi i na Slezsku, u Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj imamo mnogo takvih spomenika. Na primjer na moravskoj svetoj gori Radhošt imamo Svarogovog "sina božijeg Svarožića" u podobi androginog boga (muškarca sa ženskim prsima)  Radegasta - Radgosta. Stari Sloveni se dakle tim transgenderom bavili i takvim "naprednim i modernim stvarima" zanimali još i tada i bez Istanbulske konvencije 2000 godina prije, u njih bilo tih polova i polnih pripadnosti ko na polju makova! Nije im za to bio potreban nikakav taj Istanbul, Brisel i LGBT! Mi smo prema njima danas zaostali ko Albanija! Turisti sad trče ko mahniti tamo gledat ta naša "slovenska monstra, nakaze i čudovišta"! Ja predlažem podići i takve kipove kao mamac za turiste a odmah nasuprot hram, crkvu (pravoslavnu ili katoličku, zavisno od zemlje) u kojem će šokirani turisti dolazit sebi i psihički se oporavljati nakon što se isprepadaju i isprestravljaju nadosmrti od tih naših običaja i rituala, mitova i prabogova praslovenskih a koiji će to komentovat otprilike ovako: "Nije ni čudo što su svi ovi Sloveni ovakvi divljaci i dan danas, a ne ko sav ostali normalan svijet! Stalno ratuju medju sobom i ponašaju se ko necivilizovani domorodci i ljudožderi! Pogledajte samo šta se sve tamo kod njih dešavalo prije nego što su na sreću njihovu i našu bili pokršteni svetim Ćirilom i Metodijem! A tek taj njihov fašank, poklade, dodole, brutalni običaji spaljivanja i kamenovanja Morene te orgije na  kupalinke, na Ivana Kupala, tamo se dešavalo svašta a alkohol tekao potocima. Na Moravi još imaju u narodnim običajima sačuvane relikte te neobuzdane raskalašnosti i transrodnih LGBT običaja slovenskih gdje mladence (dječake i mlade momke) oblače u ženske haljine!" Tako tačno to imamo i na svetoj gori moravskoj Radhoštu, tamo je i Radegast glavom i prsima, pardon, glavom i bradom prisutan i stoji na jednoj strani  polja a odmah naprotiv njega crkva svetih Ćirila i Metodija i sa njihovim kipovima! Dole su prikazi nekih tih moravskih narodnih običaja, te kupalinke su vrlo zanimljive i vesele ali ih radije ne bih ni pokazivao, to je 18+! Umjesto tih kuplerinki, pardon, kupalinki barem onda pjesma Kupalinka! Radhošt je inače planina sa vrlo zanimljivom i divljom florom i faunom, naseljena pretežno krvožednim ovcama moravskim! A imaju tamo vrlo lijep folklor, narodne nošnje i običaje moravsko-slovenske.

Ako kad budete kao turisti na Moravi obavezno posjetite sv. Ćirila i Metodija na Radhošti!

I ne zaboravite probati pravu moravsku šljivovicu! Click for "štamprle ili čašica"! :D 

Kome ne bude dosta koštovanja (degustacije) evo onda ovdje cijela valašska kafana!

https://svetovanabozenstvi.cz/category/nabozenstvi/staroveka-nabozenstvi/slovane/

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Чуо сам јуче да се у Бијељини редовно одржава нека врста хиндуистичких сеанси. И баш сам се потресао, али не као Закхеј, већ као човек. Зар је могуће да наши православни Срби иду на јогу, некакве спиритистичке сеансе и да приступају разним индијским сектама, да заборављају своје православље, своје светосавље – изворну и аутентичну духовност коју имамо и негујемо?

       
      Никада не заборавите да православно хришћанство заиста негује савршену духовност. Наше православље је неизмењено, хришћанско и апостолско учење већ две хиљаде година. Православље је аутентична Црква и аутентична духовност.
      Немамо потребе да идемо другима који нам нуде полуистину и доносе лажна учења без обзира да ли су то хришћанске, индијске, окултне или спиритистичке секте. Све нас то одваја од Цркве и Бога живога. Нажалост, на нашим просторима дејствују многе секте. Људи одлазе на та окупљања, лутају и учествују у тим сеансама после којих доживљавају тешке духовне и душевне промене, а поједини помуте умом и потпуно се изгубе. Секте поробљавају човека не само духовно већ на сваки могући начин и зато апелујемо на вас који сте хришћани и овде сте присутни, али и на друге који ће чути речи ове скромне проповеди, да не идемо лажним учитељима и пророцима, да не идемо онима који доносе лажну духовност.
      Чувајмо своје православље и светосавље. То је пут спасења. То је пут којим су ишли свети Оци Цркве, као и наши светитељи, Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви и сви други свети људи нашег рода до најновијег светитеља – патријарха Павла. Од њега смо могли и можемо да се научимо скромности, смирењу и дубокој вери. Он је био човек низак растом, али је био и остао духовни горостас у нашем народу. Учите своју децу православљу и вери светих отаца, браћо и сестре! Не дозволите да иду код лажних учитеља и лажних пророка, јер је то веома опасно духовно искуство које може човека потпуно да ишчаши и смртоносно рани!
       
      Епископ зворничко-тузлански Фотије
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је 13. септембра 2021. године у манастир Светог Јована Крститеља у Јасеновцу поводом обележавања празника Светих новомученика јасеновачких и успомене на осамдесетогодишњицу оснивања концентрационих логора смрти у Јасеновцу.
      Беседа патријарха Порфирија у манастиру Јасеновцу: Јасеновац - место молитве
       Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао светом архијерејском Литургијм уз саслужење Високопреосвећене господе Архиепископа катарског Макарија, Митрополита смоленског и дорогобушког Исидора и Митрополита црногорско-приморског Јоаникија; Преосвећене господе Епископа милешевског Атанасија, горњокарловачког Герасима, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја, бихаћко-петровачког Сергија, буеносајреског и јужноамеричког Кирила, захумско-херцеговачког Димитрија, ваљевског Исихија и умировљеног канадског Георија.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ аутора катихете Бранислава Илића. О наведеном филму уочи премијерног приказивања које је најављено за 13. септембар у 19.30ч, извештавају медији Српске Православне Цркве. Доносимо звучне записе прилогâ са црквених радио-станица:
      Шести Фестивал хришћанске културе у Епархији тимочкој биће одржан од 13. до 21. септембра у Зајечару
      Најава: Уживо пренос отварања VI Фестивала хришћанске културе и трибине о филму "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења"
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": Братска љубав свештенства и верног народа Митрополије црногорско-приморске уткана је у филм о Светом Василију
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Документарни филм о Светом Василију Острошком је каменчић у мозаику љубави према чудотворцу острошком
      Катихета Бранислав Илић у емисији "Гост радија": Темељи документарног филма о Светом Василију налазе у студију Радио-Беседе
      Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором
      Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Родољуб Лазић,
      У више наврата последњих година Вук Драшковић је у својим обраћањима и написима тешко оптуживао СПЦ, износио различите грубе неистине и дисквалификације протв СПЦ, не бирајући речи. То се десило и сада, непосредно пре устоличења митрополита Јоаникија, а и после устоличења. Најпре је објавио текст "Буна под Ловћеном"  https://www.portalanalitika.me/clanak/buna-pod-lovcenom,  a после Јоаникијевог устоличења је дао интервју на N1 https://www.youtube.com/watch?v=DZ7MqTHkS50 у коме каже да су "СПЦ и црногорска влада ранили и згазили Цетиње", да "Цетињани памте веселије сахране од насилног, бруталног и хеликоптерског устоличења једног попа, свештеника који пориче и Цррну Гору и Црногорце назива печуркама после кише", да он то "не би назвао верским устоличењем, јер у том чину нема нигде  Христа ни трунке добре намере" (од 2:30), да га највише брине "претварање СПЦ у установу, организацију која се одриче Христа, јер не сме Црква да прибегава насиљу, да проповеда мржњу, не сме да дели ни људе, ни народе, ни породице, и у том тренутку када каже "нација је наш врховни ауторитет", тог тренутка она је одметнута од Христа" (од 18:40).
      Поставља се питање - докле ће СПЦ трпети његове антицрквене харанге? Није ли време да, у складу са његовом реториком, потврди његову неприпадност СПЦ? Што је много, много је...
       
       
       
    • Од obi-wan,
      Ovaj clanak sam malocas video kod nekih prijatelja po mrezi.
      Napisan je, to je vazna napomena, 2017. godine. Nije nov, ali jeste jos kako aktuelan.
×
×
  • Креирај ново...