Jump to content
Милан Ракић

ДЕН ТАНА НА СЛАВИ БИЛЕЋАНА У БЕОГРАДУ: Мајкл Даглас 13. јула открива споменик Карлу Малдену

Оцени ову тему

Recommended Posts

Завичајни клуб Билећана у Србији, у својим просторијама је трећи годину у низу прославило своју крсну славу Пренос моштију Светог Саве.

12-1-1024x683.jpg
Овогодишња слава протекла је у сјети за недавно преминулим свештеником Радом Зеленовићем. Наиме, када су прије три године Билећани уселили у своје просторије он их је освештао. Такође, према његовом приједлогу и благослову Билећани су након усељења почели да обиљежавају ову славу, која је била и логичан избор, јер Билећа слави Светог Саву.

У знак захвалности и љубави према свом духовном оцу, Билећани су у галерију својих бесмртника на посебно мјесто поставили портрет прота Рада, који је свој вјечни мир нашао у својој задужбини – манастиру Светог Петра Зимоњића у Данићима.

01-2.jpg

Поштујући завјет предака и вјере православне, славски обред обавио је надлежни парох, свештеник Саборне цркве у Београду Арсен Миловановић.

У пресјецању славског колача учествовали су предсједник удружења Миодраг Дунђеровић, потпредсједници Борислав Кркелић и Ђуро Вујадиновић, секретар Жељко Милинић, мр Божидар Бобан Вукоје,  предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта и бројни чланови Удружења.

Познати по свом хуманитарном раду, завичајни клуб Билећана прошле јесени организовао је, на иницијативу успјешник пословних људи проф. др Миленка Џелетовића и мр Божа Бобана Вукоја, донаторско вече посвећено обнови Храма Светог Саве у Билећи. Том приликом сакупљено је 60.000 КМ.

6-1.jpg

Како нам је испричао предсједник удружења Миодраг Дунђеровић радови на обнови билећког Саборног храма приводе се крају .

– Након успјешно проведене донаторске вечери нашег Завичајног клуба Билећана, крајем прошле године, и захваљујући другим бројним донацијама, Храм се налази пред завршетком радова. Тачније, преостало је да још иконописци заврше свој дио посла, осликавање његове унутрашњости, након чега ће Храм засијату у новом руху – рекао је Дунђеровић и додао да ће то бити празник не само становника Билеће, већ свих Билећана ма гдје да се налазе.

Потпредсједник удружења Билећана Борислав Кркелић најавио је да ће традиционално окупљање 800 припадника Школе резервних официра ЈНА из свих бивших југословенских република, сада самосталних држава, одржати 16. и 17. јуна 2018. године у Билећи. На тај дан Билећани на улице износе своје производе и тиме увеличавају овај догађај. Кркелић је најавио да ће Завичајни клуб наградити три најбоља ученика Гимназије „Голуб Куреш“ са лаптоп рачунарима, а већ су почеле припреме на организацији традиционалне „Вечери Билећана“ које ће се по традицији одржати крајем године у Београду.

5-3-1024x683.jpg

Говорећи о другим активностима клуба, потпредсједник удружења Билећана Борислав Кркелић рекао је да је за 13. јул у Београду заказано откривање споменика славном холивудском глумцу Младену Секуловићу или Карлу Малдену, како му је било умјетничко име. Славни оскаровац, чији је отац Петар стигао у Америку из билећког села Подосоје, од малих ногу говорио је српски језик и увијек са поносом истицао своје коријене.

– Споменик ће бити у Југословенској кинотеци, која је иницирала подизање споменика и у којој се налази и Легат великог умјетника – рекао је Кркелић.

32878084_2150596478509933_76441444436578

Тим поводом посебан гост Билећана био је велики Секуловићев пријатељ легендарни Добривоје Танасијевић Ден Тана. Он је испричао да је са чувеним глумцем друговао 50 година и да је Карл Малден до посљедњег дана живио као поносни Србин. Ден Тана је открио да ће споменик чувеном Билећанину открити амерички глумац Мајкл Даглас.

– Мајкл Даглас је увијек истицао да је пресудан утицај на његову каријеру имао Карл Малден и изразио је велику жељу да дође у Београд и открије споменик – рекао је Ден Тана и додао да ће тим поводом у Београд стићи и ћерке Карла Малдена са својим породицама.

karl-mladen.jpg

Међу гостима је био и вајар који је аутор споменика Карлу Малдену професор Здравко Јоксимовић. Копија његовог рада биће постављена и у Билећи. Присутан је био и новинар Александар Влајковић који ових дана завршава са преводом аутобиографске књиге Карла Малдена „Како сам успео”.

Овом скупп присуствовао је  херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац, предсједник  удружења Невесињаца у Београду Зоран Јањић и секретар Наташа Глигорић, секретар Удружења Требињаца Миливоје Мишо Рупић, потпредсједник Клуба Гачана Слободан Драшковић и многи други.

32877103_2150596175176630_45067419843580

Након славског обреда, слављеници су се преселили у парохијски дом Цркве Светог Марка, гдје је за све госте био припремљен славски ручак. Билећани, познати као велики љубитељи епске поезије са великом пажњом и уживањем су слушали мајстора на струнама Срђана Авдаловића, члана најбољег гусларског друштва у Србији „Стара Херцеговина”.

Текст: Жељко Ђекић / Трифко Ћоровић
фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

logo_cir-lat1.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас поводом храмовне славе свету архијерејску Литургију у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, јавља за Радио "Слово љубве" репортер Марко Весић. Свјатјејшем је саслуживао и Његово Високопреосвештенство Архиепископ катарски г. Макарије, седам свештеника и два ђакона АЕМ, у молитвеном присуству старешине храма протојереја-ставрофора Петра Лукића и бројног сабраног верног народа и појање Првог Београдског Певачког друштва.   Звучни запис беседе   "Данас слави Саборни храм, а са њим и цео Београд" рекао је Патријарх Иринеј у беседи и подсетио да код нас постоје многи храмови посвећени светом Архангелу Михаилу."Међу њима је и храм који није дочекао слободу" наставио је Свјатјејши, "а то је храм св. Архангела код Призрена, величанствени храм цара Душана". Говорећи о ангелима Божијим, Свјатјејши је напоменуо да су "анђели и арханђели наша духовна браћа и заједно са њима ми чинимо Цркву Христову, у којој нас све сједињује Христос, који нам је показао наш циљ и смисао овде на земљи - да смо икона Божија". Кад погледамо лик свакога од нас, видећемо да он представља лик Божији, рекао је Патријарх Иринеј и подсетио да свако од нас крштених добија и анђела чувара, те смо сви збратимљени у Цркви. "Зато никад не помишљајмо да смо сами на овом свету", рекао је Патријарх Иринеј.   Домаћин овогодишње славе је господин Никола Бајовић, а за догодине се пријавио господин Небојша Човић.   Богослужењу у Саборној цркви у Београду молитвено су присуствовали г. др Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, министарка Зорана Михајловић, г. Тома Фила, г. Небојша Човић, г. Драгомир Карић и друге личности из јавног живота Србије.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      У четвртак, 14. новембра 2019. лета Господњег, православни житељи Футога прославили су храмовну славу – свете заштитнике Козму и Дамјана.     Уочи славе богослужено је празнично бденије које је предводио протојереј-ставрофор Ђорђе Ђурђев, парох новосадски, а на дан молитвеног празновања светих бесребреника Козме и Дамјана светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Миливоје Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење свештенства Епархије бачке. Литургији је присуствовао господин Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са верским заједницама и велечасни Антун Копиловић, жупник Римокатоличке Цркве у Футогу, као и ученици верске наставе предвођени вероучитељима. После прочитаног јеванђелског одељка беседио је прота Миливој.   Звучни запис беседе проте Миливоја Мијатова   За певницом је појао хор Свети Јован Дамаскин из Новог Сада.   Вечерњим богослужењем је началствовао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, а саслуживало је више свештеника и ђакона. Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије благосиљао је славске дарове – колач и кољиво.     Беседећи, владика Исихије је честитао храмовну славу свештенству и верном народу.    Звучни запис беседе Владике Исихија   Овогодишњи кумови храма, Зоран и Весна Јурошевић, предали су кумство Мирку и Ради Бјелобрк.     У оквиру прославе храмовне славе у Футогу су одржани Световрачевски дани. Са посебном радошћу Футожани су, ове године, угостили певачку групу Културно-уметничког друштва Божидар Мицић из Велике Хоче, који су, својим певањем, увеличали празничну радост радост.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Викарни Епископ Стефан служио је овог јутра Свету Литургију у Храму Светих Врача у Клиничком центру Србије, уз свештенике и ђаконе Архиепископије београдско-карловачке. У овој светињи ће данас, 14. новембра, на дан храмовне славе, бити служена и Света Тајна Јелеосвећења, од 16 часова.   Звучни запис беседе   Епископу Стефану су саслуживали: протојереји-ставрофори Небојша Тополић, Радомир Митровић, Милојко Топаловић, јереј Дејан Вулић, протођакон Младен Ковачевић и ђакон Никола Мићаковић.   Овогодишњи кумови славе били су Јордан и Милутин Мијушковић, а колач је у част Светих Бесребреника принела и мати Аквилина, игуманија Сретењског манастира из Овчарско-кабларске клисуре, која је извесно време провела на лечењу у овој установи. У молитви су учестовале и мати Злата са једном од сестара Манастира Богородице Тројеручице под Авалом, затим запослени у КБЦ-у, као и многобројни верујући народ.   Eпископ Стефан је између осталог поучио да су нам светитељи Козма и Дамјан потребни јер нам свима треба исцељење, духовно и телесно.     Извор: Радио Слово љубве 
    • Од александар живаљев,
      Душан Илић: Светодмитарска лента
      BY СТАЊЕ СТВАРИ on 8. НОВЕМБРА 2019. • 
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату! 
      Душан Илић (Фото: Лична архива)
      Када говоримо о 9. мају, Дану победе на нацизмом и фашизмом, многима ће прва асоцијација на овај догађај бити величанствена победа руског народа (у униформама Црвене армије) над германским завојевачем. Вероватно, једна од највећих победа руског православног народа све више се последњих година прославља ношењем двобојне ленте. Она је широј јавности много познатија као Георгијевска лента. Установљена је још у време царице Катарине Велике, 1769. године, као део Ордена Светог Ђорђа, те је у његову част и понела име. Од настанка па до данашњих дана она је била двобојна. У почетку црно-жута (боје које су сматране царским и ромејским), да би у совјетско време постала црно-наранџаста. Чак ни антиправославна бољшевичка власт није успела да истисне сећање на Георгијевске боје, те је ово једини симбол из царских времена који је преживео комунисте. Једина модификација је учињена у том погледу што је жута боја појачана, те је тако прерасла у наранџасту.
      Иако је формално у Русији још пре готово три деценије комунизам пао, а стара руска знамења поново враћена у употребу, било је потребно наћи заједничку тачку пресека свих великих руских победа, како оних из царске епохе, тако и оних из Другог светског рата. Као најпогоднији симбол свих руских победа, Георгијевска лента се природно наметнула, па је тако од 2005. године она део – како државне, тако и народне – прославе свих важнијих догађаја руске историје. С друге стране, у – од бољшевика измишљеним – постсовјетским републикама, које се према бројном руском живљу понашају слично као и Хитлерова Немачка, овај симбол представља мимикрију сећања на руску прошлост, па је тако она својеврсна замена за руску заставу и друге симболе. Симптоматичан је и пример дресова ФК Шахтјора из Доњецка који управо преко Георгијевских боја показује приврженост руском свету.
      Георгијевска лента или трака светог Ђорђа
      Поставља се сада питање, да ли ми Срби имамо неки сличан симбол којим бисмо обележили неку велику победу или сећање на наше славне претке погинуле у свим ратовима? Подлога за тако нешто постоји. Наиме, пре извесног времена Влада Србије је донела одлуку да се у знак сећања на Дан примирја у Првом светском рату уведе као симбол Наталијина рамонда, цвет са Кајмакчалана, који виси окачен на црно-зелену ленту. Ова лента узета је са Албанске споменице, тј. то је трака уз коју је ношена Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Од обнове српске државности пре два века, ми немамо величанственију победу од оне у Балканским и Првом светском рату. Ово је неспоран део наше војне, али и свеукупне нововековне историје. Стога, не би било згорег, по угледу на Русе, увести као свесрпски симбол победе у Првом светском рату, али и у свим ратовима, Светодмитарску ленту црно-зелене боје. Зашто таквог назива? Прво, зато што Срби од светих ратника највише поштују култове Светог Ђорђа и Светог Димитрија. С обзиром да су Руси већ осмислили Светогеоргијевске боје, ми бисмо могли осмислити Светодмитарске боје. Нарочито из разлога што се празник Светог великомученика Димитрија и обележава почетком новембра, у време ослобођења Србије и краја Првог светског рата. Даље, ово би било везано за наше старе ратничке култове, који су временом добили свој православни смисао. Такође, ово би могао бити један од симбола српског света. Њега би могли користити и они Срби који се данас из разних разлога тако не изјашњавају, али у фрагментима памте и чувају своје српско порекло. Нпр. поједини „Македонци“, Шопи из западне Бугарске, „Румуни“ из Темишварског Баната, „Грци“ са севера Грчке, Горанци, Буњевци, па чак и понеки „Албанци“ из Албаније. Па нпр. када Шопи из Годеча у западној Бугарској славе Видовдан као дан своје општине, они ће моћи као мимикрију свог српског идентитета да користе управо црно-зелене боје.
      Извор: drina.info
      Зашто ове боје? Зелена представља маслинасту боју униформе српског војника из Првог светског рата, док црна симболизује тугу за свим ратницима палим за наше Отачаство. Стога би, ова лента могла представљати и свесрпски војнички симбол, који би могао бити коришћен у обележавању свих важнијих догађаја из наше војне историје, па чак и оне око које смо и данас подељени, из периода Другог светског рата. Могла би бити израђена и Светодмитарска застава, са којом би се много лакше идентификовали они наши грађани који не желе себи да признају да су Срби или они који родољубље повезују са шовинизмом. Они који мисле да је песма „Ко то каже“ националистичка, а плачу уз „Пукни зоро“, моћи ће да оно мало родољубивог што свако од нас носи у себи, искажу кроз један осмишљени српски симбол. Уз ово би било пожељно да и неко мало веће српско спортско друштво (неки Раднички, Младост, Борац итд.) понесе назив Солунац (у част наших предака), као и црно-зелене боје. Ово свакако не би била замена нашој националној тробојци, већ допуна симболике обележавања наше славне прошлости, која би појачала нашу националну свест, али и подстакла неке наше бивше сународнике да се сете ко су им били преци.
      Предлог графичког изгледа Светодмитарске заставе (Аутор: Душан Илић)
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату!
      Душан Илић, Институт за европске студије
    • Од Поуке.орг инфо,
      Првохришћанска је вера, од Бога нам дана и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божјих Угодника: Анђела, Алостола, Пророка, Мученика, Светитеља. Преподобних и свих Праведника, јесте наш хришћански православни животни став којим исповедамо веру своју и прави циљ и смисао нашег људског живота овде на земљи и у вечности. Јер ко слави Бога и Божије Светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, и тај онда неће славити никакве лажне богове и пролазне и смртне људе овога света. Ко слави Бога и Божје Свеце, као праве и истините, бесмртне људе, који из овог пролазног и смртног живота Богом Живим пређоше у живот вечни и бесмртни, тај ће се и сам славом Божјом прославити и Богу и Светима уподобити, јер ће од Бога бити заједно са Светима прослављен у вечном Царству Небеском.
      Тако су Бога и Његове Свете славили хришћани још од самог почетка, и зато су многи од њих и сами Свеци постали. То нам показује и сведоче већ први хришћански Мученици, који су за славу Божју и саме своје животе положили. Тако, на прнмер, Свети Мученик Карп (који се слави 13. октобра), пред незнабошцима и безбожницима онога доба, није хтео да слави лажне богове, него само Христа – јединог Истинитог Бога, па је зато говорио ондашњим властодршцима: „Истинити богопоклоници, који се по божанској речи Христовој клањају Богу у духу и истини, уподобљавају се слави Божјој и постају заједно са Њим бесмртни, јер се још сада причешћују вечним животом кроз Христа Логоса, док се они који служе лажним боговима уподобљавају ннштавилу ђавола и са њиме пропадају у пакао“. Стога и ми, православни хришћани, од самог Господа Христа примивши свету веру и свети завет, славимо и прослављамо Бога и Његове Свете Угоднике и Бесмртнике: Пресвету Богородицу, Свете Апостоле и Мученике, Свете Оце и праведннке, и тако овим слављењем Бога и Светитеља, које је сам Бог прославио зато што су и они Бога прослављали, и ми задобијамо вечну славу Божју и наслеђујемо живот вечни.
      Ово древно хришћанско свето предање о слављењу Бога и славе Божје у Светима, примили смо и ми Православни Срби од Светих Ћирила и Методија и од Светога Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богоматер, и свете Анђеле и Светитеље Божје. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божјом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква или наш манастир слави своју Храмовну Славу, то јест свога Светитеља као свога Небеског Заштитника, кога истога дана славе и сви православни хришћани у свету. Отуда света Слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божјих Светаца, није само србски обичај, јер Славу славе и сви остали православни у свету. Али Свети Отац Србски, Сава Равноапостолни, дао је нама православним Србима и једну посебну србску домаћу Славу – наше Крсно Име, то јест благословио је нашу србску породичну Славу: да свака србска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши претци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице. То је, дакле наша србска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ са правом каже: „Ко Крсно Име слави, оно му и помаже“.
      Наша Крсна Слава, коју славимо посебно у сваком дому и свакој породици (ако се нисмо одрекли вере Христове и имена Србиновог), молитвама Светога кога славимо оживљава у нама и душама нашим свету и светлу успомену на онај дан када смо се сви породично крстили и христијанизовали, када смо се и наши претци и ми за њима вером и крштењем у Христа ухристовили и охристовили, кад смо се уцрквили и оцрквили, да би се обожили и обесмртили, како то лепо вели наш нови угодник Божји Отац Јустин. Славећи нашу домаћу Славу, ми не престајемо славити и своју црквену, храмовну Славу заједно са својом браћом парохијанима, и то је наша заједничка света Преслава. А када славимо своју домаћу и породичну Славу, не славимо је опет сами у кући, нити само у кући, него најпре са осталим православним хршићанима у Цркви. на заједничкој светој Служби, светој Литургији, где су присутнн и сви Божји Анђели н сви Свети, и где се спомињу сви наши живи и упокојени, па тек онда и у дому своме. И опет у дому не славимо је сами, него у задрузи и заједници са својом породицом, са својим ближњима и сродницима, са суседима н пријатељима, и са сваким намерником Божјим који нам тог дана дође у дом, макар био и просјак и убожјак, поготову он. Јер је и он, као и сваки човек слика Божија и брат Христов и наш. И први хришћани су на сличан начин славили Славу као што и ми данас славимо и као што наши свети Манастири и Цркве данас славе: после завршене свете Литургије у храму сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето Жито и преломи и прелије вином свети Колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитања, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божју н у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.
      Слављење Бога и Његових Светитеља, и у древној хршћанској Цркви и данас у читавом Православљу, неодвојиво је од заједничке свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божје и што је од Бога благословено: у заједнници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божја Православна и није друго до заједница свих у Христу Богочовеку, у Њему који је „Првенац међу многом Браћом“, а Браћа су Његова пре свега Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и Сабраћа Христова, синови Божји по благодати у Сину Божјем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.
      Света Крсна Слава управо и има тај смисао н значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у свету Цркву као сабор Божији, као сабрање деце Божије, те зато Крсно Име и славимо у славу Божију и у част Светнх, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом.
      Стога се на свакој домаћој и црквеној Слави пева ова богомдана песма Цркве наше, православна химна сваке Крсне Славе, која нам најбоље казује смисао и значај наше свете Славе: „Данас нас благодат Светога Духа све сабра, и сви са Крстом Христовим на себи говоримо: Благословен Који долази (Христос и Светитељ) у име Господње; Слава Богу на висини!“
       
      Владика Атанасије (Јевтић) – О крсној слави – Свети Григорије Палама
      GRIGORIJEPALAMA.WORDPRESS.COM Јер ко слави Бога и Божије Светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, и тај онда неће славити никакве лажне богове и пролазне и смртне...  

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...