Jump to content

Презиме жени трошак а мужу доказ љубави

Оцени ову тему


Препоручена порука

Младе, због традиције, узимају породично име мушкарца. За промену исправа потребно најмање 6.500 динара

Фото Thinkstock

Фото Thinkstock

НА ВЕНЧАЊУ се све унапред зна, осим одговора на питање које ће презиме млада узети. Кад дама у венчаници каже матичару да узима мужево презиме, добија громогласни аплауз званица. Уколико наглас одлучи да остави девојачко и дода мужево, почињу замерања, шапутања и гуркања међу сватовима. Она која чврсто одлучи да у брачне воде уплови са "старим" презименом, највероватније ће изазвати мук у целој сали.

Због патријархалне средине и поштовања традиције, већа је вероватноћа да ће жена узети мужево презиме. Зато је и број жена са додатим презименом у градовима чешћа појава, али оне које задрже своје су и даље реткост, и код нас их фамилија мужа неретко стави на стуб срама, уз незаобилазно питање зашто се уопште удавала.

- Некада мушкарцу није много важна та промена презимена, колико је битна његовој породици и старијим генерацијама - каже психолог Јасна Петровић. - Будући младенци су тад под великим притиском и "брижна родбина" их испитује, замера им и закључује. Млади брачни пар тада често доноси одлуку која ће задовољити породицу, јер њима то није важно. Жене које одлуче да не мењају презиме углавном то раде због каријере, препознатљивости у послу, али и зато што своје презиме доживљавају као део идентитета.

ОСИМ што може да буде тема породичне расправе, промена презимена је свакако незанемарљива ставка у кућном буџету. Новопечене супруге које промене презиме често одуговлаче са израдом нових докумената - личне карте, пасоша, здравствене књижице, возачке дозволе, јер та процедура одузима доста новца. Матичари кажу да, откако је 2016. године уведена е-управа, нема више чекања у реду и да је прибављање потребне документације за промену презимена сада много једноставније.

- Од 2016. године орган службено прибавља потребну документацију у вези с променом презимена - каже Драгана Јовановић, начелник Одељења за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права београдске општине Палилула. - Нема чекања у реду због вођења управног поступка, ефикасности матичара, као и због великог броја података садржаних у централном систему за електронску обраду и складиштење података. Када се презиме мења у управном поступку, пред надлежним органом управе плаћа се такса у износу од 770 динара.

08-karikatura-PREZIME.jpg

Добијање крштенице у овој београдској општини кошта 400 динара, венчанице исто. Уверење о држављанству је 700 динара. Ово је само почетак, јер даме с новим презименом морају издвојити још 1.139 динара за нову личну карту, 3.600 динара за пасош, промена возачке дозволе због промене презимена кошта 1.546. Када се све сабере, за основна документа жени је потребно више од 6.500 динара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НАУЧНИЦИ ТВРДЕ: Жене снажније ако задрже девојачко презиме?

- После удаје мењала сам пасош, личну карту и здравствену књижицу - каже Ана Милинков из Београда. - Пасош је био најскупљи документ, али сам га од свих докумената најбрже добила. Проблем је то што сам прво морала да заменим личну карту да бих извадила пасош, јер то не може да се обави истовремено. Здравствену књижицу чекам већ пет месеци. Када сам вадила нову личну карту, речено ми је да ми је потребна крштеница, коју сам платила. У полицији се испоставило да ми тај папир није потребан и да сам бацила новац, јер они тај документ прибављају по службеној дужности.

СА ЦРТИЦОМ ИЛИ БЕЗ ЊЕ

НЕМА оног ко се није запитао да ли цртица између два презимена има неко значење. Матичари објашњавају да ће се дама која је оставила девојачко презиме и узела мужево потписивати без цртице. То је, кажу, ствар правописа.

- Када је у питању цртица код писања удвојених презимена, по ранијим правописним правилима из периода деведесетих година прошлог века цртица се писала, а према новим правилима цртица се не пише - објашњава Драгана Јовановић из Oпштине Палилула.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:727019-Презиме-жени-трошак-а-мужу-доказ-љубави

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Опет феминистичке глупости...

пре 44 минута, Danijela рече

НА ВЕНЧАЊУ се све унапред зна, осим одговора на питање које ће презиме млада узети. Кад дама у венчаници каже матичару да узима мужево презиме, добија громогласни аплауз званица. Уколико наглас одлучи да остави девојачко и дода мужево, почињу замерања, шапутања и гуркања међу сватовима. Она која чврсто одлучи да у брачне воде уплови са "старим" презименом, највероватније ће изазвати мук у целој сали.

Због патријархалне средине и поштовања традиције, већа је вероватноћа да ће жена узети мужево презиме. Зато је и број жена са додатим презименом у градовима чешћа појава, али оне које задрже своје су и даље реткост, и код нас их фамилија мужа неретко стави на стуб срама, уз незаобилазно питање зашто се уопште удавала.

- Некада мушкарцу није много важна та промена презимена, колико је битна његовој породици и старијим генерацијама - каже психолог Јасна Петровић. - Будући младенци су тад под великим притиском и "брижна родбина" их испитује, замера им и закључује. Млади брачни пар тада често доноси одлуку која ће задовољити породицу, јер њима то није важно

 

пре 44 минута, Danijela рече

Новопечене супруге које промене презиме често одуговлаче са израдом нових докумената - личне карте, пасоша, здравствене књижице, возачке дозволе, јер та процедура одузима доста новца.

Шта супруга има овдје да одуговлачи...мушкарац који није у стању да плати жени промјену презимена...он не треба ни да се жени...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нећу променити своје презиме, ако некада будем потписивала уговор код матичара. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Lady Godiva рече

Нећу променити своје презиме, ако некада будем потписивала уговор код матичара. :)

Kao da se ti tu nešto pitaš...   ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Војвода7 рече

Опет феминистичке глупости...

 

Шта супруга има овдје да одуговлачи...мушкарац који није у стању да плати жени промјену презимена...он не треба ни да се жени...

Misliš u braku su zajednički troškovi :smeh1:? Da, naslov sluti kao da su odvojeni računi, što je bezveze.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Avocado рече

Kao da se ti tu nešto pitaš...   ;)

У Душановом царству ти први идеш под мач, бато. А не да ту причаш нешто о слободној вољи уговорних страна и остале небулозе. :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Natasa. рече

Da, naslov sluti kao da su odvojeni računi, što je bezveze.

Цијели текст је безвезе, смеће феминистичко, хоће да жену окрене против мужа а и против цијеле његове родбине....

пре 38 минута, Natasa. рече

Misliš u braku su zajednički troškovi :smeh1:?

У браку све треба да плаћа мушкарац, ево ти нпр...трудна си..јел ти у току трудноће треба да радиш да би зарадила за прегледе, јел ти треба да мислиш да ли ће дијете имати за пелене, да ли ће имати за храну... То све треба да је на твом мужу, он је ту да све то обезбиједи...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Војвода7 рече

трудна си..јел ти у току трудноће треба да радиш да би зарадила за прегледе, јел ти треба да мислиш да ли ће дијете имати за пелене, да ли ће имати за храну... То све треба да је на твом мужу, он је ту да све то обезбиједи...

Moram priznati da mi je mnogo lakše što ne moram da mislim na to i hvala mu na tome.

Ali na stranu trudnoća, kao neko ko je radio i nije radio u braku, moram ti reći da je bolje kad žena radi. Nije samo do para, već što se ona bolje oseća, te je i njihov odnos kvalitetniji.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Војвода7 рече

То се тражи ..

Где, на пријемном одељењу клинике за психијатрију кцс-а?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 48 минута, Lady Godiva рече

У Душановом царству ти први идеш под мач, бато. А не да ту причаш нешто о слободној вољи уговорних страна и остале небулозе. :D

Nema od tog carstva ništa sve dok ima dovoljno lekića za mentalne bolesti i dok je besplatna zdravstvena zaštita... to što neki pacijenti neće da se leče nego pobegnu na TV i Youtube nema nikakve veze...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У четврту недеље по Духовима, 18. јула 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у старој Саборној цркви у Београду.
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереј Арсен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић и јерођакон Еразмо (Бранковски).
      „Данашње Јеванђеље нам говори о вери, дубоком смирењу и милостивом срцу,“ истакао је епископ Јеротеј тумачећи прочитано  јеванђелско зачало. „Римски центурион, о коме се говори у Јеванђељу очигледно је био добар човек и то видимо из неколико примера. То видимо из речи самог капетана римског који каже да зна шта значи наредити неком и нешто рећи, јер су сви војници трчали да испуне његово наређење. У тим речима видимо да је он био добар човек, па су стога и војници с љубављу испуњавали његове наредбе. Уз то да је био добар човек види се и према његовом односу према његовом слузи који је највероватније био исто његов војник. Капетан је на све могуће начине покушао да нађе лек свом слузи и онда је чуо да постоји један необичан човек пророк, Исус из Назарета, који проповеда Јеванђеље о Царству Божјем и који изгони демоне из људи и исцељује сваку болест и недуг“.
      „Чувши речи Христове капетан је поверовао да му Он може помоћи, јер је био добар човек, а та његова доброта и смирење су били плодно тло за веру. Разговог Господа и капетана је био кратак, обичан, али нимало једноставан. Са једне стране стајао је капетан римске војске која је била окупаторска, а са друге стране, стајао је Исус из Назарета, припадник јеврејског народа који је трпео страшна страдања од римског окупатора. Али капетан, уверен у чуда која је Господ Христос чинио, прилази и једноставно моли за помоћ. И Господ, иако је то био Римљанин, одмах му је одговорио: „Ја ћу доћи и исцелићу га“. Није га питао ни за каве детаље, није га питао ни ко је ни шта је. Он је једноставно прозрео у душу тог човека, у његову бол и хтео је да му помогне. А капетан, као један дубоко смирени човек, и као што обично смирени реагују, када их посети благодат Божја, они постају још смиренији. Још се више смиравају до праха и пепела. И тај незнабожац Римљанин говори Господу, поред толиких Јевреја: „Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш. Него само реци реч и оздравиће слуга мој“. То је било и помало скандалозно за тадашњи свет, јер се незнабошци и Јевреји нису дружили, а поготово нису улазили једни другима у домове. Господ Христос је кроз тај дијалог са римским капетаном приказао окупљеним Јеврејима поуку о вери: „Не само да је то дубока вера, него да такву веру није имао ни праотац Јаков, кога је прозвао Израиљ“.
      „Ова јеванђелска прича је дубоко поучна јер ми смо, у ствари, синови тог Царства о којима Господ говори. Јер и ми, као и Јевреји, сваки дан живимо у Цркви, али да ли својом вером одговарамо на та чуда? Видимо да постоје и многи међу нама, људи обични, невидљиви, који имају веру овога капетана. Постоје чак и људи друге вере, људи атеисти, којима због њихове љубави и њиховог смирења Господ открива тајне Божје и чини чуда над њима. Увек треба да се угледамо на чудесан пример овога капетана да бисмо са њим и свим другим праведницима и светитељима били за Трпезом Господњом у Царству Божјем, поручио је владика Јеротеј.
      Свету Литургију својим појањем улепшало је Прво београдско певачко друштво којим је дириговала гђа Светлана Вилић.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      1. „Највећа човекова обавеза је да љуби Бога, а затим да љуби ближњег. Ако Бога љубимо онако како доликује, очуваћемо и све остале Његове заповести. Ми, међутим, не љубимо ни Бога ни ближње. Кога данас интересује други човек? Свако се интересује само за себе самога али не и за друге и за то ћемо дати одговор. Бог који је сав Љубав неће нам опростити ту равнодушност у односу на ближње.“

       
      2. „Добар хришћанин најпре љуби Бога а затим и човека. Преобилна љубав излива се и на животиње и на природу.“ То што ми, савремени људи, нарушавамо животну околину, показује да немамо обиље љубави. Можда имамо љубави према Богу? На жалост, немамо. То показује сам наш живот.
      3. Старац је написао животопис св. Арсенија Кападокијског који се прославио својом великом љубављу. Старац Пајсије о томе пише: „Живот овог оца био је свет и сличан великом генератору којег је покретала велика и свеобухватна љубав Божија. Она је на чудесан начин преносила благодат Божију не само хришћанима него и муслиманима, не само верујућима него и неверујућима.“
      4. „Ко се услед чисте љубави труди ради ближњег, њему и сам замор представља одмор. Онај ко љуби једино самога себе и ленчари, замара се и својим неделањем.“ Ми смо дужни да обратимо пажњу на оно што нас подстиче на дела љубави. На то нам је указивао и о. Пајсије: „Трудим се ради другога услед чисте љубави и ништа друго немам у виду.“ Многи испољавају љубав само према неким људима и на тај начин их потчињавају себи.
      5. „У љубави према ближњем скрива се наша велика љубав према Христу. У нашем страхопоштовању пред Богородицом и светима поново се скрива наше велико страхопоштовање према Христу.“ Тиме се хришћанска љубав одржава и квалитативно разликује од љубави инославних.
      6. Милостиња је израз љубави. Савремени хришћани готово да су заборавили ту врлину. Старац опомиње не само на њену неопходност него и на њене духовне плодове: „Духовну промену до које долази у души или оно ликовање срца које изазивају милостиња и добро дело учињено ближњем не може ти дати ни најбољи лекар, чак и кад би му дао врећу долара. Нека пензионери жртвују своје време и новац да би спасли незаштићену децу из неке пропале породице.“ Старац је и други пут говорио на исту тему: ‘Ако би човек добро испитао душевну корист и унутрашњу радост коју још у овом животу осећа макар и због најмањег доброчинства учињеног ближњем, тад би молио ближњег да прими то доброчинство и био би му захвалан. Промену до које долази у души и радост коју осећа срце милосрдног човека кад пружи комадић хлеба сиротоме, не може дати ни највећи лекар, чак и да му платите читавом врећом долара.“
       
      Преподобни старац Пајсије Свеотгорац

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      1. „Највећа човекова обавеза је да љуби Бога, а затим да љуби ближњег. Ако Бога љубимо онако како доликује, очуваћемо и све остале Његове заповести. Ми, међутим, не љубимо ни Бога ни ближње. Кога данас интересује други човек? Свако се интересује само за себе самога али не и за друге и за то ћемо дати одговор. Бог који је сав Љубав неће нам опростити ту равнодушност у односу на ближње.“

       
      2. „Добар хришћанин најпре љуби Бога а затим и човека. Преобилна љубав излива се и на животиње и на природу.“ То што ми, савремени људи, нарушавамо животну околину, показује да немамо обиље љубави. Можда имамо љубави према Богу? На жалост, немамо. То показује сам наш живот.
      3. Старац је написао животопис св. Арсенија Кападокијског који се прославио својом великом љубављу. Старац Пајсије о томе пише: „Живот овог оца био је свет и сличан великом генератору којег је покретала велика и свеобухватна љубав Божија. Она је на чудесан начин преносила благодат Божију не само хришћанима него и муслиманима, не само верујућима него и неверујућима.“
      4. „Ко се услед чисте љубави труди ради ближњег, њему и сам замор представља одмор. Онај ко љуби једино самога себе и ленчари, замара се и својим неделањем.“ Ми смо дужни да обратимо пажњу на оно што нас подстиче на дела љубави. На то нам је указивао и о. Пајсије: „Трудим се ради другога услед чисте љубави и ништа друго немам у виду.“ Многи испољавају љубав само према неким људима и на тај начин их потчињавају себи.
      5. „У љубави према ближњем скрива се наша велика љубав према Христу. У нашем страхопоштовању пред Богородицом и светима поново се скрива наше велико страхопоштовање према Христу.“ Тиме се хришћанска љубав одржава и квалитативно разликује од љубави инославних.
      6. Милостиња је израз љубави. Савремени хришћани готово да су заборавили ту врлину. Старац опомиње не само на њену неопходност него и на њене духовне плодове: „Духовну промену до које долази у души или оно ликовање срца које изазивају милостиња и добро дело учињено ближњем не може ти дати ни најбољи лекар, чак и кад би му дао врећу долара. Нека пензионери жртвују своје време и новац да би спасли незаштићену децу из неке пропале породице.“ Старац је и други пут говорио на исту тему: ‘Ако би човек добро испитао душевну корист и унутрашњу радост коју још у овом животу осећа макар и због најмањег доброчинства учињеног ближњем, тад би молио ближњег да прими то доброчинство и био би му захвалан. Промену до које долази у души и радост коју осећа срце милосрдног човека кад пружи комадић хлеба сиротоме, не може дати ни највећи лекар, чак и да му платите читавом врећом долара.“
       
      Преподобни старац Пајсије Свеотгорац
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Српски патријарх Порфирије посетио је данас цркву Лазарицу у Крушевцу, граду који обележава Видовдан и 650 година од оснивања, и поручио да на данашњи дан сви морају научити лекцију кнеза Лазара који се, како је рекао, определио за веру, а не за вечеру.
      Определио се за веру, и то не за макар какву, већ за веру у Христа распетог и васкрслог, а не за вечеру. Наравно, није презрео вечеру, није хтео да нам каже да вечера као симбол овог света није потребна, него је хтео да каже узалуд је вечера и овај свет и било која врста победе, слава, богатство и све оно што човек може да замисли, ако нема Христа, ако није утемељен на Христу, рекао је патријарх у цркви Лазарици.
      Он је објаснио да је Свети кнез Лазар посведочио да је Христос тај бисер, тај угаони камен без кога не можемо и да када је он на своме месту у нашим срцима и нашим животима све остало ће бити на своме месту.
      И вечера и успех и слава и богатство, све ће добити свој непролазни смисао ако буде прожето Христом, ако све што будемо имали и видели као дар од Бога који смо добили да бисмо делили са другима, да бисмо своју љубав кроз то потврдили у односу на ближњег, рекао је патријарх.
      Он је рекао да жели да искаже велику захвалност Граду Крушевцу и свима који у њему живе у љубави Христовој и свима онима који, како је рекао, било да то знају или не знају јесу духовни потомци кнеза Лазара.
      "Ја сам данас био на Косову И Метохији, у Грачаници и на Газиместану, служили смо литургију. Поновићу једну реченицу коју сам тамо изрекао, наша вера је вера парадокса, онај ко хоће логички да разуме јеванђеље Христово, тај је унапред осуђен на неуспех и на промашај", навео је партијарх.
      Истакао је да је православна вера љубави Божије према нама и наше према Богу и да се састоји у парадоксима јер љубав је не само нелогична, она је, каже, и антилогична.
      Ту нема места интересу, ту има места само нашој потреби да у своје срце и душу сместимо сваког човека, а ту често наилазимо на законе који су по логици овог света неприхватљиви, то јест по законима овог света многи у нашим срцима немају места, али по закону љубави, по томе да љубите једни друге препознаће вас све”, поручио је патријарх Порфирије.
       
      Извор: РТВ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Читајући свештено Еванђеље, видимо да су Господа нашег Исуса Христа, током Његовог земаљског живота и служења, пратиле жене чији је значај изузетно истакнут. Неке од жена која се спомињу у Светоме Писму сведоче о Месији (Јелисавета, пророчица Ана, жена Самарјанка), друге представљају образац дубоке вере (Хананејка, крвоточива жена), треће Му указују почасти помазујући Га за служење и за смрт, четврте добијају исцељење и самим тим укрепљују веру присутних. 

       
      Текст у pdf формату
       
      Прва међу женама које се спомиње је Јелисавета, мајка Светога Јована, Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Она је прва међу људима дознала за долазак Господа Који се тада налазио у утроби Пресвете Дјеве: И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробе Твоје (Лк 1; 42) У светлим ликовима праведнога Симеона Богопримца и пророчице Ане, Господ се јавио Израиљу и Ана је прослављала Господа, и говораше о Њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму (Лк 2; 38). Тако је она постала друга, после Јелисавете, која је посведочила о доласку Месије. 
      Поред овога, не заборавимо да је жена Самарјанка, са којом је Спаситељ наш разговарао, прва која је Господа Исуса Христа препознала као Месију и вечног Учитеља и Спаситеља.  У пету недељу по Пасхи Господњој, заоденути Пасхалном радошћу, а у попразништву празника Преполовљења Педесетнице, Црква у овај недељни дан празнује догађај сусрета Господа Христа са женом Самарјанком крај кладенца (бунара) Јаковљевог. Дошавши са вером Самарјанка на бунар, виде Те као Воду Премудрости, којом си је напојио изобилно: И Царство Небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана. Дакле, жена Самарјанка примивши од Христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина. Света мученица Фотина (жена Самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од Господа овенчана неувелим венцем мучеништва. У календару њен спомен савршавамо 2/20. марта. 
      У недељу седамнаесту по Педесетници на Литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене Хананејке. Иако припадница незнабожачког народа, жена Хананејка, чији је сусрет са Господом Христом описан у Еванђељу по Матеју (зач. 62, 15, 21 – 28), истрајна је у својој вери да управо Он може исцелити њену ђавоиману кћер. Као таква, пример је свима, од ученика Господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи Светога Апостола Павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: Вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих. 
      При спомену снажне вере жене Хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински Лекар душе и тела. Велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла Господу и дотакла крај Његове одеће. Христос је упитао ко Га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу. Жена Му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред Њим, али је тада зачула Спаситељеве речи: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (Лк 8; 48). 
      Јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све. Ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у Светоме Писму, а чији благословени пример је за нас од изузетног значаја, крунисаћу указивањем на значај светих жена мироносица. 
      Сва четири еванђелиста наводе Марију, рођену у галилејском граду Магдала, то је Марија из које је Господ истерао седам демона. Друга мироносица, Марија Јосијина, мајка Јакова и Јосије, следила је за Спаситељем до самог гроба. Саломија је била мајка Заведејевих синова, апостола Јована и Јакова. Осим Марије Магдалине и Марије Јаковљеве, Свети апостол Лука наводи жене мироносице – Јовану, као и друге, не називајући их по именима (Лк. 24, 10). Мироносица Јована, била је жена Хузе, Иродовог домоуправитеља коју је Господ такође исцелио од тешке болести. Према речима Светог апостола и еванђелиста Луке, међу женама су несумњиво биле Сусана (Лк.8, 1-3) и многе друге које су служиле Христу. Наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога Лазара, Марија и Марта, које су биле верне сапутнице Христове. За време Страсне (страдалне) недеље Црква нас води кроз искуство Гроба и тајну смрти Богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора Божјег. У трећу недељу по Пасхи, коју називамо недељом мироносица, Црква богослужбено прославља све „споредне“ личности, оне људе који су положили Исуса у гроб, да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости. То је храброст оних који делају далеко од очију света и који су непознати јавности. Посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале. Иако су, према речима Светог апостола Павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је Васкрсли Господ удостојио да прве приме и благовесте вест о Његовом славном Васкрсењу. После Пресвете Богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој Православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру у најтежим тренуцима када Спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне Господу до краја. Ово нам потврђује и знаменити протојереј Александар Шмеман речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами Страсне седмице. Тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав. Тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању. Тајанственом Јосифу, Никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб Христов, посвећено је тако мало места у Еванђељу. А управо се ту, у њиховој верности решава вечна судбина свакога од нас. 
       
      Катихета Бранислав Илић
       
      *Објављено у мајско-јунском 379. броју Православног мисионара (стр. 35-37)
       
       
×
×
  • Креирај ново...