Jump to content
александар живаљев

Жељко Ињац: Ставом Цркве о Косову и Метохији нису задовољни ни власт ни странци!

Оцени ову тему

Recommended Posts

13. маја 2018.

kosovo-manastir-1.jpg?resize=696%2C371&s
 
 

Сабор Српске Православне Цркве је ове године издао посебно саопштење које се тиче Косова и Метохије. У том саопштењу је речено да Косово не сме да буде независно, што не чуди. Али сада се први пут чуло да не сме да дође ни до поделе Косова, јер би то значило да подручје јужно од Ибра остаје без Срба. Овај став Цркве је илустрован и бројним примерима кршења права како Цркве, тако и Срба који живе јужно од Ибра.

Зачуђујуће или не, али медији, за разлику од претходних година, нису пренели ово саопштење Сабора, са изузетком Вечерњих Новости. Ипак, одмах дан након тога стигло нам је реаговање Председника, који је са необичном жестином напао Цркву због оваквог става. Чуле су се стандардне флоскуле „нека оду да живе тамо“, „нису понудили никаква решења“, и слично. По армији ботова која се активирала да блати црквене великодостојнике, види се да тај став Председника није била реакција у тренутку, већ да је цела акција поткопавања ауторитета Цркве организована, и да је саопштење Сабора изгледа озбиљно засметало властима.

 

Због чега је тако? Шта је то што је Сабор СПЦ у свом саопштењу рекао, а да је толико засметало властима?

Укратко, све. Сабор је, стављајући ситуацију на КиМ изнад новог Устава СПЦ и издвајање чак два саопштења о ситуацији на КиМ на овом Сабору (једно на почетку Сабора и друго на крају) питање статуса КиМ поново ставио у жижу јавности. Даље, Сабор је нагласио и да перспектива уласка у ЕУ не може да буде било каква замена за део територије и да се не може мењати територија по принципу „своје за своје“. Поред подсећања да се ради о територији на којој су наши најзначајнији верски и историјски споменици, Сабор је урадио нешто што се до сада није чуло у нашем јавном дискурсу: на конкретним примерима је подсетио коме то треба оставити да се брине о Србима на КиМ. Тако су улози дигнути, јер је сада, поред европске перспективе и бољег живота који нас чека чим се одрекнемо Косова и Метохије, на сто стављена и судбина наших сународника које би требало да жртвујемо за нејасне перспективе и непоткрепљена обећања.

Ово последње је можда највише и алармирало оне који су скочили против оваквог саопштења. Несумњиво је да је Српска Православна Црква и даље институција од највећег угледа у Србији. И несумњиво је да ће њен глас да се чује. Када Српска Православна Црква направи овакав пресек ситуације, која говори да би Србе у независном Косову, или подељеном Косову, оставио само неко ко уопште не мисли на њихову добробит и опстанак, то може да поремети многе планове. И не само планове власти.

Тако смо дошли у парадоксалну ситуацију да најжешће реакције на саопштење Сабора долазе управо од српске власти која се тиме, парадоксално, ставила на исту страну са странцима и њиховим медијима и аналитичарима, који овакве дисквалификације већ деценијама упућују Српској Православној Цркви. Оно што је Сабор урадио јесте ускраћивање маневарског простора било коме да поделу или независност Косова у било којој варијанти прогласи победом или великим достигнућем. Сабор је јасно и гласно рекао да су обе опције губитничке, и да се ради о трагичним губицима, и да се неће стати на томе.
Истина је да су се овакви гласови чули и раније, али никада на овако артикулисан начин, и од институције која са собом носи оволику тежину. Уз све што би се Српској Православној Цркви могло замерити, не може јој се рећи да није уз свој народ на Косову и Метохији, и сада и онда када је било најтеже, и да је најзначајнија српска институција на Косову и Метохији.

Страни амбасадори западних земаља се нису оглашавали. Не зато што не би имали шта да замере оваквом ставу, него зато што су имали довољно дипломатског такта да не реагују на ово, јер знају да у борби са Српском Православном Црквом могу само да изгубе. Али њихов став је одавно познат.

Председник се огласио. И ушао у директну конфронтацију са СПЦ. Да ли то значи да је Председник на страни западних дипломата, против свог народа? Не. Али то може да значи да су Председник, или неко из његовог окружења, осетили смањивање маневарског простора у коме би „тешке и неугодне кораке“, како они воле да кажу, прогласили за добитак или победу. Што даље значи и да се математика решавања косовског сукоба закомпликовала, утолико што ће сви ти „тешки и неугодни кораци“ бити проглашени катастрофалним губицима, што би у својој суштини и били. А такву хипотеку нико нормалан не жели да носи уз своје име, јер се зна колико Срби умеју да памте нешто што виде као издају.

Стога, све што се даље буде радило у преговорима биће обојено овим саопштењем Сабора. И биће обојено чињеницом да власт више нема ни најмањи маневарски простор да губитак или поделу Косова прогласи добитком, макар и малим. Уколико то буде значило да ће од сад у преговорима наступати тако да ће одустати од та два решења и тражити неко ново решење, у коме ће Срби и Србија заиста и да добију нешто, онда је ово саопштење постигло свој циљ у потпуности.

Жељко Ињац, Видовданhttps://www.vidovdan.org/aktuelno/zeljko-injac-stavom-crkve-o-kosovu-nisu-zadovoljni-ni-vlast-ni-stranci/


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сасвим је неприхватљиво да председник критикује Цркву зато што не нуди "конкретна решења", када их влада и читав државни апарат не нуди. Они имају полуге власти, а не Црква. А уступци пред притисцима нису решења, ма како се спиновали.

Раније сам сматрао да је Црква требала тише да износи свој став држави, не јавним саопштењима, јер је јавности став Цркве јасан и без тога, али сада, након овакве непримерене реакције председника је изгледа јасно да то није било могуће.

Оно што и даље није јасно јесте одговор на питање зашто председнику толико смета овакав став Цркве?

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Ведран* рече

Оно што и даље није јасно јесте одговор на питање зашто председнику толико смета овакав став Цркве?

 

On 15.1.2018. at 12:01, александар живаљев рече

... ... ...

Он је то казао синоћ на промоцији својих књига „Ново косовско распеће” у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, преноси „Дан“.

Митрополит Амфилохије, који је један од потписника Апела за одбрану Косова и Метохије, рекао је да не разумије реакцију српских званичника након што је изјавио да се боји да политика српског предсједника Александра Вучића води издаји Косова и Србије.

... ... ...

Подсјетимо, предсједник Србије Александар Вучић синоћ је казао да су га Амфилохијеве ријечи погодиле.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Ведран* рече

Раније сам сматрао да је Црква требала тише да износи свој став држави, не јавним саопштењима, јер је јавности став Цркве јасан и без тога, али сада, након овакве непримерене реакције председника је изгледа јасно да то није било могуће.

 

Мислим да сада мора да грми. Ви који сте преко немате представу шта значи житети у овој земљи( по свим питањима народ је обесправљен и ако Црква не каже то главарима нема ко други.). Овај народ нема код више да штити него Бог и Црква. 

пс: Не схвати као прозивку, него као консатацију.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam političar ali kako bi bilo sa?:

1. Demilitarizacijom celog Balkana i vojna neutralnost! (Nek ratuje ko hoće mi nećemo!)
2. Slobodna trgovinska zona od Slovenije do Bugarske! 
3. Sloboda kretanja i slobodno pravo biranja prebivališta i naseljavanja po principu prava koje sada vlada u EU. (Ako nađeš oeebivalište i posao živi i radi gde hoćeš!)
4. Sloboda i pravo verskog izražavanja i zabrana verske netolerancije. Svaka netolerancija i ponižavanje, čak samo i izjavom kazniti strogim zatvorom! 
5. Jačanje lokalne samouprave! 
6. Učešće stanovništva u ekonomskim i političkim pitanjima putem referenduma!
7. Stvaranje vrste balkanskog parlamenta gde bi bili prisutni lokalni, republički i državni predstavnici. 
8. Stvaranja razvojnog fonda koji bi bio pod kontrolom regiona i država članica sa ciljem ekonomskog razvoja celog regiona! 
(Neke stvari koji se već primenjuju u EU i Švajcarskoj, zašto ne primeniti već i kod nas, neovisno članstvu u EU u koje nećemo ući nikada ili bićemo slepo crevo i mesto gde će “EU/Gospodari” da prodaju svoje proizvode i gde će da odlažu svoje otpade! (A to je za njih od HR do BG!)
9. Ratohuškačke oolitičare zatvoriti i osuditi na 20 god. strogog zatvora! (Znaju svi koje!)
10. Nazvati region npr. Balkanskom Unijom! 
11. Ne dozvoliti strane uticaje koji rade kod nas po principu: zavadi (zarati) pa vladaj! “Divide et impere”! 
12. Ako političari ne znaju za ovakva rešenja, gde bi svako imao svoju slobodu i pravo i gde niko ne bi bio ugnjetavan neovisno svojoj nacionalnoj ili verskog pripadnosti, onda su ti političari na pogrešnom mestu! 
13. Sarađivati sa svim regionima celog sveta koji poštuju gore navedena osnovna načela i ne ulkjučivati se u sankcije ili blokove!  

Ali ovo sigurno ne bi bilo po volji stranaca.....! Zato ostaje iluzija jer nismo sposobni da sami izađemo iz gliba! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Ведран* рече

 

Оно што и даље није јасно јесте одговор на питање зашто председнику толико смета овакав став Цркве?

Zato što on sve doživljava lično. Prvo zato što je poremećen i identifikuje se sa državom i :nacionom: na neki svoj poremećeni način a drugo zato što se on pita bukvalno za sve. I sad njemu tu neko protivureči...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Волео бих да чујем неко конкретно решење по питању КИМ и од стране Цркве и од стране власти. Моје је мишљење да је прича власти о компромису, тражењу решења итд., само маска тј. да опипавају пулс јавности, народа, цркве и међународне заједнице. Сви они, као и народ на КИМ добро знају да шиптари никада неће поделити Косово нити пристати на било какав компромис. За сада власти раде на томе да што више истерају из такта шиптаре да изгубе стрпљење како би их што више оцрнили у очима ЕУ, како би државе које су признале Косово не знајући зашто уопште, то признање повукле, што за сада они добро чине. Став Цркве није никакво решење. Треба конкретно рећи: статус КВо одстаје док не дође боље време, ако икада дође, да силом поново вратимо КИМ. До тада неће бити ни једног Србина на КИМ будући да људи неће да иду тамо ни за новац, а шиптари купују српску земљу све више. У том контексту су ми изјаве осуде Мит. Амфилохија крајње не примерене за једног архијереја а да се притом не нуди никакво решење ни од стране њега ни од стране читавог сабора.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У нашу земљу долазе разни страни дипломате и политчари и у заједничким изјавама са представницима наше власти износе своје ставове о томе како тзв. Косово треба да буде независно. И одговор наших политичара, укључујући и председника на то јесте да они само износе своје ставове итд. Другим речима, имају слободу да то чине. Међутим, када Црква искаже свој став, онда то исто право и "привилегија" на јавни став у сопственој земљи, и то наугледнијој институцији у народу, се ускраћује. 

Ово је сада озбиљна ствар.  Сада када смо већ дошли у ту ситуацију, треба отворено да се говори да ово што председник ради није прихватљиво понашање у слободној земљи. Да Црква бива изложена критикама само због јавно изнесеног става о Косову и Метохији. То не смемо да дозволимо, јер нас не тако давна историја учи да када се Црква ућутка онда следе репресије свих врста и прогони.  

Најмање што је могло да се очекује од председника јесте да буде макар онолико куртоазан према ставу Цркве као што је то на изјаве страних дипломата када они у нашој земљи говоре да је Косово независно, што је, по логици ствари, атак на територијални интегритет наше земље.

Могао је да каже да се не слаже са ставом Цркве, и да образложи, барем би тада знали у чему се састоји његово неслагање. Овако је само напао Цркву зато што је јавно рекла то што је рекла. Дакле потпуно неоснован напад. А то је у суштини напад на слободу говора. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Predrag iz sela Banje рече

Волео бих да чујем неко конкретно решење по питању КИМ и од стране Цркве и од стране власти. Моје је мишљење да је прича власти о компромису, тражењу решења итд., само маска тј. да опипавају пулс јавности, народа, цркве и међународне заједнице. Сви они, као и народ на КИМ добро знају да шиптари никада неће поделити Косово нити пристати на било какав компромис. За сада власти раде на томе да што више истерају из такта шиптаре да изгубе стрпљење како би их што више оцрнили у очима ЕУ, како би државе које су признале Косово не знајући зашто уопште, то признање повукле, што за сада они добро чине. Став Цркве није никакво решење. Треба конкретно рећи: статус КВо одстаје док не дође боље време, ако икада дође, да силом поново вратимо КИМ. До тада неће бити ни једног Србина на КИМ будући да људи неће да иду тамо ни за новац, а шиптари купују српску земљу све више. У том контексту су ми изјаве осуде Мит. Амфилохија крајње не примерене за једног архијереја а да се притом не нуди никакво решење ни од стране њега ни од стране читавог сабора.

А какво решење ти очекујеш од Сабора Цркве? По којем основу и са којим полугама власти да Црква понуди решење? 

Хајде да се уозбиљимо. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Predrag iz sela Banje рече

да силом поново вратимо КИМ

Ово је неприхватљиво, и то није решење. Насилно расељавање, или протеривање албанаца је неприхватљиво решење.

пре 12 минута, Predrag iz sela Banje рече

До тада неће бити ни једног Србина на КИМ будући да људи неће да иду тамо ни за новац, а шиптари купују српску земљу све више.

Ово није тачно. Срби и те како желе да се врате тамо, само да им се омогући нормалан живот.

Решење је да се срби врате на КиМ, дакле, нова сеоба срба, само у обрнутом правцу. Рецимо да наши гастабајтери откупљују земљу, да се створе послови за србе. Тренутно је у току сеоба целокупног балкана на запад, и простор КиМ се празни. Треба наћи неки начин, да се срби мотивишу да поново населе КиМ.

Независно КиМ није никакав проблем, хендикеп, ако на њему већински живе срби. Исто тако ништа немамо од тога да је КиМ у саставу Србије, ако тамо не живе срби.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Dragoslav Ćorković 

Ovo sto si napisao ti je vrh, a istovremeno si objasnio i zasto toga ovde najverovatnije nece da bude bas skorije...

пре 2 часа, Dragoslav Ćorković рече

Ali ovo sigurno ne bi bilo po volji stranaca.....! Zato ostaje iluzija jer nismo sposobni da sami izađemo iz gliba! 

...

Dobro nam dosao na forum, nemo` se izuvas i osecaj se kao kod kuce... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Ђорђе Р рече

Ово је неприхватљиво, и то није решење. Насилно расељавање, или протеривање албанаца је неприхватљиво решење.

Патријарх је рекао да оно што се на силу одузме исто тако може и да се врати. Владика Иринеј је дао пример Турског ропства и изгнанства Јевреја. Па нисмо ни ми а ни Јевреји извојевали слободу миром. Будући да су на Косову у питању терористи и криминалци, ја не видим друго решење осим насилног враћања Косова.

 

пре 3 часа, Ђорђе Р рече

Ово није тачно. Срби и те како желе да се врате тамо, само да им се омогући нормалан живот.

Надам се да знаш такве пошто ја не знам. Масовнији повратак Срба на Косово, било какав, шиптари никада не би дозволили! Распитај се како су се провели они који су се вратили. Све док албанци имају подршку САД и европских сила, решења за Косово нема. Зато треба радити на томе да се они свету представе у правом светлу, као што је то био случај са Марком Ђурићем, а такође треба сачекати да те државе на својој кожи осете бол албанизма и сепаратизма, као што је то Шпанија и као што ће ускоро Франсцуска, па да ромене своје мишљење. Ово је владина тренутна политика, и мислим да је добра, док су приговори цркве непотребни, и у најмању руку не аргументовани без било каквог решења, једино ако су можда превентивни или паренетски. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Ведран* рече

А какво решење ти очекујеш од Сабора Цркве? По којем основу и са којим полугама власти да Црква понуди решење? 

Хајде да се уозбиљимо. 

Али самим тим што предлаже "замрзавање конфиликта" Сабор предлаже одређено решење. Проблем је што уз такав предлог морају да иду и осврти на све поседице које предложено решење може да изазове.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Срђан Шијакињић рече

Али самим тим што предлаже "замрзавање конфиликта" Сабор предлаже одређено решење. Проблем је што уз такав предлог морају да иду и осврти на све поседице које предложено решење може да изазове.  

Не слажем се. Замрзавање конфликта није решење него одлагање решења. 

Црква није држава и не може нити треба да прави свеобухватне анализе ефеката неких могућих решења, тим пре што их и не предлаже. Црква указује на одређене принципјелне ставове и елементарне моралне (па и правне) принципе, што је у ово време опште погубљености и ситничаве трговине изгледа веома потребно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Кијевски и свеукрајински митрополит Епифаније изразио је пре неколико минута најтоплију захвалност Цркви Грчке и њеном предстојатељу Јерониму на признању Аутокефалне цркве у Украјини.     Писмо можете прочитати у наставку:   „Захвалан сам брату у Христу, Његовом Блаженству Јерониму, архиепископу атинском и све Грчке, председнику Светога Синода Цркве Грчке, и сабраћи архијерејима Архијерејског Сабора, који су данас одлучили да подрже и следе канонске и историјске одлуке Васељенске Патријаршије, чиме се ствара могућност пуног општења наших двеју помесних аутокефалних Цркава у свим областима.   Историја наших двеју древних народа, Грчке и Украјине, садржи много заједничких страница пријатељства и сарадње. Успостављање пуног евхаристијског јединства и званичних односа између Цркава Грчке и Украјине нова је страница која ће заувек остати у нашој историји и у нашим срцима.   Надам се да ћу у блиској будућности имати задовољство да посетим Атину, коју гајим у своме срцу, и да лично изразим своја осећања љубави и поштовања према Његовом Блаженству архиепископу Јерониму, сабраћи архијерејима и свој Грчкој Цркви.“     Извор: Orthodox Times (Ромфеа)
    • Од Логос,
      Иринеј по милости Божјој Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве   Повезана вест:   Председник Трaмп честитао Епархији источноамеричкој 800 година самосталности Српске Православне Цркве (easterndiocese.org)   Најљубљеније Нам Свештенство и Монаштво, Синови и Кћери, верна чада Источноамеричке епархије наше најсветије Цркве! Са изобилном радошћу, која произилази из нашег очинског срца Вас поздрављамо, овим најсветлијим и најподеснијим поводом у нашој свеопштој историји, светој и световној 800. годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве 1219-2019.   Од Бога дарована, од народа љубљена   Најљубљенији, небо и земља торжествују са нама у данима ове јубиларне године наше Аутокефалије!   Јер сунце Истока целивало је тло Запада, и снажна вера Светог Саве, одиста, наша вера православна и хришћанска, оваплоћена у нашим српским земљама и сачувана кроз нашу јединствену културу и традицију, чврсто је засађена овде, у овим, Сједињеним Државама Америчким. Вера древна, процветала је у земљи новој, испунивши тако пророчке речи Спаситеља нашег: "Ево, све стварам ново!" (Откровење,21:5).   У ишчекивању те новине живота, наш млади принц Растко, или Растислав (дословце, онај који „повећава славу“), напушта дворе оца свога, великог жупана Стефана Немање, и бежи у потрагу за монаштвом и просветљењем на Свету Гору Атон. Испуњење тог његовог боравка на Светој Гори, разоткрило се у преображеној личности нашег славног Просветитеља и Учитеља Светога Саве, Првог Архиепископа Српских Земаља и Приморја.   Била је то 1219. година. Пре осам стотина година, архимандрит Сава, заједно са групом учених и угледних монаха запловио је за Никеју, тадашње седиштe Византијске Империје  и Цариградске Патријаршије. Кренувши из манастира Хиландара (у преводу, "лађар"), Сава је пошао у потрагу за црквеном аутокефалијом за Православну цркву која се чврсто укоренила у нашим српским земљама, како би управо на тај начин, у потпуности обезбедио националност новоформираног Српског Краљевства.     Доментијан, један од Савиних биографа, наглашава као стожерну тачку то, да се наша Аутокефалија одиста збила по промислу (пророчки). Јер управо по божанском промислу откривено је византијском цару Теодору Првом Ласкарису, још пре него што је принчевски монах Сава стигао у Никеју, да он треба бити посвећен, а не један од других у његовој пратњи, као што је то Сава желео. Управо из тог разлога, цар, мимо уобичајених оквира царског протокола, напушта своју палату и одлази испред градских капија како би дочекао Саву, и  лично га увео у Град Првог и Седмог Васељенског Сабора.   Доментијан се заузима за још један упечатљив детаљ у Савиној биографији као Првог  Српског Архиепископа, посвећеног на велики празник Успења Пресвете Богородице 1219. године. Као посебну част Сави за време његове хиротоније, цариградски патријарх Манојло Први, одлучио је да новог Архиепископа одене његовим личним, патријарашким одеждама, које су се видно разликовале од одежди других епископа, што је јасно указивало на чин и ауторитет којима је од тог тренутка био одевен Сава од Србије.   Савинa ревност за добробит своје Цркве уочена је одмах након његове хиротоније. Према Теодосију, другом Савином биографу, Сава уместо да похита да преузме престо и успостави себи седиште, одлучи да оде и посети свог блиског пријатеља, митрополита солунског Михаила, с обзиром да је митрополит поседовао богату библиотеку духовних и правних књига. Сава је провео месеце преводећи их, пре него што се упутио ка својој катедри у манастиру Жича. И тако, спремљен за духовно просвећивање својих верних и за успостављање црквеног реда и поретка, Сава је себе посадио на путу који води у живот, као плодовито дрво маслиново. Пуноћа пута Светога Саве – Светосавље, није ни изолована ни беживотна, већ је она наше заједничко и живо, православно хришћанско наслеђе.   Досељавајући се у Сједињене Америчке Државе, наш српски народ је са собом донео и изоштрену свест о својој православној вери и свом наслеђу. Заједно са слободом вероисповести, са којом се тада сусрео, хитао је и да подигне цркве, и положи темеље своме новом, заједничком дому и животу. Прва српска православна црква у Америци саграђена је 1894. године у граду Џексону, у савезној држави Калифорнији, под покровитељством преподобног архимандрита Себастијана (Дабовића), првог православног свештеника из исељеничке породице, рођеног у Америци. Цркву су подигле руке српских рудара са Западне обале, који су свој нови храм посветили Светом Сави.   Ослањајући се на његову постојану заштиту, српски имигранти су се молили очекујући непрестани раст својих нових заједница у Сједињеним Државама. Након тога, подигнута је и црква у граду Галвестону, у савезној држави Тексас, а до 1919. године, подигнуто је још 30 цркава у државама: Пенсилванији, Аљасци, Илиноју, Индијани, Мичигену, Канзасу, Монтани и Охају, као и у Канади. Пре успостављања Српске Православне Епархије у Америци и Канади 1921. године, наше парохије биле су под привременом јурисдикцијом Руске Православне Митрополије, по угледу младог Растка, који је примљен и пострижен у руском Атонском манастиру Светог Пантелејмона.   Владика Николај (Велимировић) постављен је за администратора новоформиране Српске Епархије у Северној Америци, чије оснивање је заговарао 1921. године. Њега је наследио свети Мардарије (Ускоковић), човек ненадмашне жртве и визије, који је 1923. године постао први епископ Епархије америчко-канадске, Српске Православне Цркве. Он ће касније подићи први српски православни манастир у Сједињеним Америчким Државама, у градићу Либертивилу, у савезној држави Илиној. Овај манастир, посвећен Светом Сави, у почетку је служио као сиротиште, а убрзо затим је постао духовни епицентар целе наше Цркве на овом континенту.   Следећи исти пример, појединци попут Николе Тесле и Михајла Идворског Пупина, и многе друге значајне личности америчког друштва, у великој мери су осигурали темеље српско-америчке заједнице. Михајло Пупин, коме је личност Светог Саве послужила као инспирација у његовом научном раду, истакао се као велики добротвор манастира Светог Саве у Либертивилу. У Њујорку, свети владика Николај, основао је Српски библијски институт. Као плодоносан аутор, је 1951. године објавио дело Живот Светог Саве на енглеском језику, које је, по речима професора Веселина Кесића, „дело о чудесном свецу, које је написао чудесни епископ“.   На основу казивања епископа по имену Иринеј, једног од Савиних савременика, историја приписује Сави следеће речи: „Запад нас сматра Истоком, а Исток Западом, а ми не припадамо ни Истоку ни Западу, већ Јерусалиму Небеском“. Ово је наш, јединствени српски, и заједнички православни етос, наша креативна моћ интеракције са светом и наш засебан допринос савременом друштву, који више није само Исток или само Запад. Исто мора постати сједињено: „склад уздигнутих емоција, интелекта и снаге воље“, како је говорио свети владика Николај. Oписујући Америку, одлично је запазио следеће:   „Светлост Истока и светлост Запада, почива у њиховим подневима на континенту, који лежи између Истока и Запада..."   У том истом светлу, Господе, удостоји нас да угледамо Твоју Светлост, па да испунимо молитвени савет светог Николаја америчким црквеним лидерима 1921. године, да "изграде планове велике као читав свет, и учине напоре апостолске"; „Да се припремимо за жртву која је света и васцела као Твоја“. Јер у овим тешким временима, само узвишена дела, која произилазе из јаке вере, моћи ће да одрже оне који се плаше, држећи се увек савета патријарха васељенског Манојла Првог, записаног у Грамати издатој новохиротонисаном Архиепископу Сави:   Слушајте га сви ви, који сте у Христу правоверни хришћани!   Дано у Њујорку, о Началу Црквене Нове Године Ваш смерни молитвеник пред Престолом Светога Саве Иринеј Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве     Извор: Епархија источноамеричка
    • Од Логос,
      Поводом осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве 10. октобра 2019. године у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару отворена је изложба фотографија под називом Православље.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Изложба фотографија Православље која промовише и афирмише православну веру у многоструким видовима и облицима, уприличена је поводом прославе осам векова од стицања аутокефалности наше свете Цркве. Фотографија је у много чему заменила писану реч. Информација коју она носи говори са више прецизности и на аутентичан начин о људима, местима, догађајима, ауторским преокупацијама.   У Организационом одбору за јединствену изложбу уметничких фотографија коју додајемо као још један бисер Православља и обележавања јубилеја наше Цркве су господа Бранислав Бркић, Мирослав Предојевић и Влада Милинковић. Покровитељ изложбе и организатор је Фото савез Србије.   На конкурсу је учествовало 89 аутора који су послали укупно 771 фотографију. За излагање је одабрано 118 радова од 51 аутора. Према правилнику Фото савеза Србије изложба има Први ранг. Жири у саставу: ђакон Хаџи Драган С. Танасијевић, Жељко Ђурић и Хаџи Миодраг Миладиновић, једногласно је донео одлуку о нарађеним и похваљеним ауторима.   Ђакон Драган С. Танасијевић, (МФФСС и Истакнути уметник УЛУПУДС), званични светлописац Информативне службе Српске Православне Цркве и председник жирија, отворио је изложбу.   „Пажљиво жирирана, изложба има једну широку лепезу фотографија које задиру у скоро све сегменте православног деловања, како архирејеја, јереја и монаха, тако и верног народа који активно учествује у животу своје Цркве. Пред посматрачем се нижу догађаји који, забележени фото камером постају вредни и непролазни документи. Купола неке цркве, поклоници, прослава Богојављења и пливање за часни крст – омиљена тема фотографа. Затим крсне славе – ломљење славских колача, прославе највећих хришћанских празника као што су Васкрс и Божић, литије како оне по Светој Гори – омиљеном месту за фото-тражитеље, тако и оне које се врше широм православних земаља. Ту су и чувене руске куполе, руска зима и слично. Опет и опет чудесни ликови стараца са Свете Горе, антологијски портрети патријарха Павла из трамваја и његових шетњи по Београду, и опет монаси и монахиње и тако у недоглед, слике су које се памте а које краси ова јединствена и непроцењива изложба,“ пише у каталогу протојереј Жељко Р. Ђурић (МФФСС, ЕФИАП).   Првонаграђени аутори за колекцију фотографија   Прва награда   Алекса Трбовић МФ Самостални аутор Црвена купола, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Одсјај православља, Храм Светог Саве, Београд, 2006. Ходочашће, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Богојављење, Ада Циганлија, 2004. Примљена Данилова слава, црква Светог Саве, Бостон, САД, 2017.   Друга награда за колекцију   Момчило В. Вуковић - Самостални аутор, Ноћ пред Ускрс 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 1, Хиландар, 2002. Одраз у води 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 4, Хиландар, 2002.   Трећа награда за колекцију :   Аутор Зоран Пургер МФ ФKK Параћин, Монах Јоанис, Kолитсу, Света Гора, 1995. Монах Данило, Kаруља, Света Гора, 2006. Литија 1, Ивирон, Света Гора, 2004. Литија 2, Света Гора, 2004. Сахрана, Света Гора, 1974.   Похвале  за колекцију фотографија   Имре Сабо МФ самостални аутор -  На прелазу, Београд, 1998. У трамвају, Београд, 1998.; Мост, Београд, 1998.; Салутирање, Београд, 2014.   Иштван Вираг KМФ ФKВK ,,Рада Kрстић”, Сомбор: Kрстови, Манастир Пустиња, 2013 Православна црква Boteau 03, Румунија 2018.   Милорад Милићевић ФА1 ФK “Лесковац”, Лесковац Руски манастир, Света Гора, 2009.  Монаси, Света Гора, 2006.; Литургија, Kаково, 2009.   Првонаграђени аутори за фотографију   Прва награда   Саша Kнежић - УФKK Бањалука, За крст часни, Бањалука, 2013.  - за фотографију Манастир Гомионица, Kмећани, 2016.   Друга награда   Лазар Лековић KМФ Самостални аутор Ноћна служба, Румунија, 2008.  - за фотографију Дрводеља, Рогљево, 2009. Отац Давид, Београд, 2009. Отац Јустин, Румунија, 2008. Примљена Отац Симон, Црна Гора, 2008.   Зоран Петровић - Самостални аутор Молитва, Kрагујевац 2002.  -  за фотографију Маково поље, Kрагујевац, 2013.  Труд, Kрагујевац,   Трећа награда   Јан Вало ФА1 Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад Животни круг, Гружа, Манастир Kаменац, 2018. - за фотографију Ритам, Нови Сад, 2014. Три крста, Бајина Башта, Манастир Жича, 2017.   Милан Марковић МФ ФKK “Ваљево”, Ваљево Три паора, Сефкерин, 2014. - за фотографију На празничној служби, Сефкерин, 2012    Александар Јовановић ФА1 ФK “Ваљево”, Ваљево Богојављење, Градац, Ваљево, 2017. III награда за фотографију Богојављење 7664, Ваљево, 2017.   Похвале за фотографију   Мирослав Јеремић МФ ФKK “Ваљево”; Ваљево, Мирослав Предојевић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Горан Бендеља ФА1 Фото група “Ф5,6”, Београд; Бранислав Бркић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Александар Буђевац ФА1 ФK “Kрагујевац”,; Бранка Вучићевић Вучковић ФА2 ФKK “Чачак”; Пјер Грујичић - ФK “Београд“; Јован Ђикић - ФKВK “Рада Kрстић”, Сомбор; Роман Ђурић KМФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Аница Жупунски ФА1 Фото кино и видео савез Војводине; Едо Иглич KМФ ФK “Београд”; Пантелија Илић ФА1 Шабачка фотографска задруга; Мирјана Јовановић ФА1 ФK “Ваљево“; Снежана Лерх - Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад;  Весна Мамула ФА1 ФKK “Ваљево”; из Београда: Јелица Милентијевић - ФK “Београд”,  Виолета Милутиновић ФА1 ФK “Београд” и  Павловић KМФ ФР Арт Натура Арт; из Чачка: Бојан Пајић ФА1 ФГ “Формат“, Слободан М. Пајић KМФ ФГ “Формат” и  Миленко Савовић МФ ФГ “Формат” Сретен Пантелић - ФKK “Ваљево”; из Параћина: Слободан Симић KМФ ФKK и Маја Стошић KМФ ФKK Параћин,; Иван Стојановић ФА1 ФK “Kрагујевац” и Владимир Тадић - УФKK Бањалука, Бањалука.   Похваљени су самостални аутори излагачи: Марија Гајић, Милош Kараклић, Драган Лапчевић KМФ; Ивана Лукић ; Војислав Луковић, Владимир Мијаиловић,  Слађана Пантелић, Бранимир Радовановић, Миленко Радослављевић, Вера Радошевић, Миленко Савовић, Роберт Семниц KМФ, Оља Симовић и Гордана Хајиновић.   Изложба се сели у Хелсинки    Изложба је замишљена тако што ће њено појављивање бити најпре у Београду а затим и у другим већим градовима у Србији, после чега се изложба сели у Хелсинки у Финску, као и у многе друге земље у иностранству.    Преко 70 година традиције, сврстава Фото савез Србије међу најстарије савезе на овим просторима. Давне 1946. године основан је Републички одбор за фото-аматере у оквиру Комисије „Техника и спорт“, али своје суштинске корене фото аматеризам вуче од самог почетка XX века, тачно пре 114. година (1901.) када је у Београду одржана прва изложба уметничке фотографије. За изложбу Православље слободно се може рећи да је то изложба над изложбама у Србији ове године зато што је ту реч о представљању 118 изабраних фотографија из ове области од 51 аутора.   Отварању изложбе присуствовали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј и ремезијански Стефан, викар Патријарха српског, свештенство, чланови Фото савеза Србије, многобројни сарадници и пријатељи, представници медија.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Централна прослава осам вијекова аутокефалности Српске Православне Цркве, након манастира Жича гдје је почела, настављена гдје би друго ако не у души Црне Горе и срцу Србије како то воли да каже наш Митрополит Амфилохије, на Косову и Метохији, 7. и 8. октобра. Вечерашњу емисију посветили смо овом догађају.   Звучни запис емисије   Митрополит Амфилохије рекао да је Црква на Косову и Метохији и данас присутна ништа мање него до сада. „И бићемо присутни, ја сам увјерен, и наредних осам вјекова. А после како Бог буде хтио“- додао је наш Митрополит   Митрополит црногорско-приморски је на свечаном ручку у Пећаршији рекао да се додјељије орден Светог Саве игуманији Харитини са сестрама, присутној дјеци и свој дјеци на КиМ, попадији Александри Секулић из Истока која је мајка четворо дјеце, свим мајкама које на КиМ рађају дјецу, монаштву и свештенству на Косову и Метохији.   У емисији се може чути и текст књижевника и новинара Живојина Ракочевића „И данас пут води из Жиче у Пећ“, гдје он између осталог каже: „Прослава осам стотина Српске православне цркве у Пећкој патријаршији протекла је у знаку сусрета заборављених и расељених, у знаку оних који су успели да преживе, да се врате и да живе са својом дјецом и Црквом као ослонцем“.     Историјској прослави у Пећкој Патријаршији није присуствовао нико од српских политичких представника са Косова и Метохије. И овај пут се показало да Српска Православна Црква остаје аутентични представник српског народа на Косову и Метохији и чувар његовог јединства и вере на темељу који нам је оставио Свети Сава са свим великим и светим архијерејима наше Цркве.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...