Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
Поуке.орг инфо

Sve što ste želeli da znate o Kini, a niste smeli da pitate :)

Оцени ову тему

Recommended Posts

32313183_10213590383768727_8032410973274898432_o.jpg

 

Topla voda se pije i zimi i leti. Topla voda je lek za sve bolesti. Na šta god da se požalite, Kinezi će vam prvo prineti čašu vrele vode.

Hladna voda i rashlađeni napici uzrok su svih bolesti. Zato se u prodavnicama pivo nikad ne drži u frižideru, čak ni kad su temperature tropske. Izuzetak su supermarketi u velikim gradovima, gde napitke rashlađuju zbog turista i stranaca koji tu žive.

Shodno gornjem pravilu, i prozori se otvaraju zimi, a leti se zatvaraju. Vlada uverenje da treba izjednačiti spoljašnju i unutrašnju temperaturu.

Dezodoransi u spreju Kinezima smrde. I zbog toga im smrde i stranci koji ih koriste. Stik-dezodoransi su bolje prihvaćeni ukoliko nemaju intezivan miris.

Sva sredstva za negu tela imaju efekat izbeljivanja, i u ženskoj i u muškoj kozmetici.

Muškarci neguju kožu lica kao i žene, i obavezne su maske za hiodrataciju i čišćenje.

Muškarci puštaju nokat na malom prstu. U gradovima, mnogi neguju duge nokte na svim prstima kako bi celom svetu pokazali da rade gospodski posao.

Devojke i žene uredno obaveštavaju sve kolege i prisutne o svom ciklusu. U manjim sredinama i među većinskim delom neobrazovane populacije žene se ne kupaju tokom tih dana, pošto veruju da je to nezdravo.

Najveća zamerka stranih muškaraca u vezi sa izgledom Kineskinja je da nemaju stražnjice.

Među ekspatima postoji poseban izraz za Kineskinje koje straga izgledaju atraktivno kao top-modeli, ali kada se okrenu, shvatite da je reč o bakama i prabakama.

Kinezi se glasno iskašljavaju i sočno pljuju gde god stignu. Kineskinje, takođe. Morate voditi računa kada hodate trotoarom da ne stanete u izbljuvak, ili da vas neko ne zapljune u prolazu. Ista je stvar i sa išmrkavanjem iz nosa.

Tradicionalna kineska medicina kaže da sve štetne unutrašnje izlučevine treba bez odlaganja izbaciti iz tela.

Obedi su glavna društvena aktivnost u Kini. Kinezi su opsednuti hranom i pauze za ručak i večeru su neprikosnovene. Mnoge kompanije koje rade 7/24 tada ne odgovaraju na telefonske pozive. Pauza za ručak je od 12 h do 14 h (ili 14.30 h) a za večeru od 17 h do 18 h (19 h).

Nijedna javna aktivnost ne može da protekne bez hrane. Kinezi joj se vesele, jer još uvek pamte vreme kada su preživljavali na činiji pirinča.

U restoranima se jela iznose jedno za drugim, bez posebnog redosleda, i tako se i jedu. Pirinač dolazi na kraju, osim ukoliko ga ne zatražite ranije. Za jedan juan imate pravo na neograničenu količinu pirinča.

hrana.jpg

Za stolom se glasno mljacka. Mljackanje je znak da je hrana ukusna. Podrigivanje, pljuvanje i puštanje gasova su takođe društevno prihvaćeni.

Koštice i ostali ostaci od hrane bacaju se na pod, ili se, u boljem slučaju, odlažu na tablu stola pored porcije. Jedino ako insistirate, doneće vam tacnicu za takve otpatke.

Kinezi su majstori roštilja i meso se jede u orgomnim količinama. Svinjetina i pileće meso su najzastupljeniji, potom govedina pa ostale vrste mesa.

Omiljena poslastica su kokošije nožice zbog toga što sadrže veliku količinu kolagena. One se jedu kuvane, pržene, pečene, prerađene, suve, slatke, kisele, karmelizovane...

Viršle i kobasice su slatke i jedu se kao poslastice. Čeri se smatra slatkišem i nalazi se na mnogim tipovima torti, dok se između obroka jede kao užina. Mleko i jogurt su obavezno zaslađeni, dok nezaslađene mlečne prerađevine kupuju i vole samo stranci.

Kinezi koriste mnogo šećera u ishrani. Dodaje se čak i u običnu vodu, da bi joj se poboljšao ukus.

Hrana je uglavnom veoma začinjena i ljuta, a ako tražite da vam nešto spreme bez ljutog, može se desiti da kuvar to odbije, pošto to više neće biti ista hrana i on ne može da garantuje za njen ukus.

Ljutina se najbolje gasi kokosovim mlekom, te je ono obavezno na stolu u svim restoranima tokom obeda.

Nakon ručka, kineska nacija mora da odrema barem pola sata.

Kinezi su obuzeti i telesnim vežbama. Svake večeri od sedam do devet pleše se na trgovima, u parkovima, ispred stambenih kompleksa. Uglavnom je reč o ženama i devojkama.

kinezi2017-09-820x410.jpg

Predveče, parkovi su zakrčeni ljudima koji hodaju, trče, idu unazad što se smata posebno do-brim za kičmu.

U neskladu sa tolikom brigom o zdravlju je veoma raširena nikotinomanija među muškim delom populacije. Kineske cigarete su jake, sa velikim procentom nikotina. Žene retko kad puše, jer se to smatra nepristojnim. Međutim, u velikim gradovima to nije toliko neuobičajeno, a posebno ako je reč o barovima i noćnim klubovima.

Pivo je slabo, sa manje od 3,5 % alkohola.

Postoji kinesko vino, koje je veoma jako, sa preko 40% alkohola. Zapravo je to rakija. Za stolom se najčešće ispija na eks. Jednom rukom se drži čašica, a prstima druge njeno dno, i izgovara se poziv: ‘gambei’. Mlađi muškarci za stolom ustanu kada nazdravljaju starijima, da bi im iskazali poštovanje.

Žene piju ravnopravno sa muškarcima.

Poseban znak poštovanja je kada delite svoje cigarete sa svim pušačima. Dok ste za stolom, svaki put kada želite da sami zapalite, morate da ponudite sve ostale. Cigareta na dar otvara i mnoga vrata administracije. Reč je o gestu poštovanja među muškarcima.

U prodavnicama se kusur vraća tačno u juan. Uz kusur, obavezno se daje i račun. Radnici za kasom sačekaće da sami prebrojite novac, ne požurujući vas, a nezamislivo je da odbijete da uzmete sitniš, ili da vam ga ne vrate; pojam zaokruživanja cena je nepoznat.

U Kini ne postoji tipo. Ako pokušate da ga ostavite, smatraće se da ste uvredili osoblje.

Cene u supermarketima odnose se na 500 gr, retko kad na kilogram.

Jaja se kupuju na meru.

Kese su plastične i naplaćuju se 0,2 juana, ili zavisno od veličine. Prethodno, prodavac vas uvek pita da li želite kesu.

Dozvoljeno je uvesti kučiće u supermarket.

Dozvoljeno je da se kučići, deca i odrasli voze u kolicima u supermarketu.

U manjim prodavnicama obično nema korpi, nego sve što kupite nosite u rukama do kase.

Nakon što vam izmere povrće, voće ili neki od proizvoda koji se kupuju na grame, prodavci pomoću mašine zalepe nalepnicu na otvor kese, tako da ne možete da je otvorite osim ukoliko je ne pocepate.

Najveća kineska novčanica od 100 rmb obavezno se pregleda na kasi, pošto ima i falsifikata. Pregleda se i novčanica od 50 rmb, a ponekad i od 20.

U prodajnim kompleksima poput Dekatlona ili Ikea-e dopušteno je juriti na rolerima koje samo isprobavate, igrati basket loptom koju nećete kupiti, voziti bicikl, skakati na trambolini, ležati na bračnom krevetu u cipelama, zavaliti se u fotelju i odremati, lupati po stolovima, po tablama, vratima...

U svakodnevnoj komunikaciji najbitnije je ne pokazati nijedno negativno osećanje. Možete vikati i urlati na sav glas, ali ako zvučite srećno, to je dopušteno. Ako pak promrsite kroz zube nešto negativno i to neko primeti, odmah će uslediti osuda. Poslodavac će vas opomenuti zbog takvog ponašanja, a društvo će vas isključiti.

Kinezi veoma bučno razgovaraju. Žene imaju neobično visoke i prodorne glasove koje obilato koriste. Poznavaoci tvrde da je to zbog tonalnog jezika, jer za pravilni izgovor sva četiri tona mandarinskog mora se biti glasan.

Kartanje i kocka omiljeni su među Kinezima. Uglavnom se igra u male iznose, ili za cigarete. Stolovi i stolice se iznesu na ulice, a tokom zimskih dana, sedi se u predvorjima stambenih zgrada, ispred liftova.

Svaka zgrada u stambenim kompleksima ima svog nadstojnika. Njegovo ime i ID broj, uz broj telefona, nalaze se na zidu na ulazu. Oni su na raspolaganju stanovnicima 24 sata.

U većini zgrada ugrađeni su senzori za svetlo, kao i na dim.

Kinezi nikada ne sačekaju da neko prvo izađe iz lifta, zgrade, metora, prodavnice, da bi oni ušli. Ako ih opomenete, čak i ako je to prekorno, samo će se nasmejati i pristaće da vas propuste, ukoliko shvate šta je razlog vašem negodovanju.

Nije neuobičajeno da se ide preko reda u prodavnici, pošti, banci. Ako se neko pobuni protiv takvog bezobraznika, možete se opkladiti da je reč o strancu. Kinezi će se, opet, samo nasmejati, tolerišući takvo ponašanje.

Ljudi su generalno ljubazni i rado će vam pomoći, pod pretpostavkom da se ne uplaše ili ne postide pred strancem. Osim u najvećim gradovima, i dalje je broj stranaca veoma mali, i oni su predmet opšteg interesovanja. Zagledanje sa direktnim unošenjem u lice, fotografisanje kradom ili poziv na selfi sa vama, praćenje u stopu i sramežljivo kikotanje... najčešće su reakcije na ‘belog čoveka’.

Ljudi na ulici ići će direktno na vas i zakačiti vas ramenom u prolazu ukoliko se vi prvi ne sklonite. Vozači vas nikad neće propustiti iako imate prvenstvo. Na pešačkim prelazima bez semafora niko ne smanjuje brzinu, već vozači iz sve snage pritisnu sirenu, očekujući da nes-tanete istog časa. Ako se ne sklonite, pokušaće da vaz zaobiđu krivudajući kao u video igrici, samo da ne bi smanjivali brzinu i zaustavljali se.

U sudaru dva kineska vozila oba vozača izviniće se jedan drugom mnogo češće nego što će započeti svađu ili sukob zbog incidenta.

Deci u Kini je sve dopušteno. Smatra se da je dete uvek u pravu i da nikad ne laže. Ako nastavnik ima problem sa nekim učenikom, to je onda njegova krivica. Tek u slučajevima ozbiljnih ispada, poput agresivnog napada, roditelju će biti preneto da je dete bilo malo uznemireno.

Kinezi ostaju u neverici kada im kažete kako bi mogli da uskrate nešto svom detetu, po sistemu nagrade i kazne. Iznenade se i bojažljivo pitaju da li to zaista smeju da urade. Ili se oduševe zbog te ideje, koju prvi put čuju.

Takođe veruju i tvrde da se kineska deca razlikuju od sve ostale dece sveta. Rečenice u kojima objašnjavaju njihovo ponašanje uvek počinju sa: "Deca u Kini su posebna, nisu kao u drugim zemljama..."

Kineze u školama uče da su najstarija, najrazvijenija, najmoćnija i najprosperitetnija nacija na svetu.

U oglasima za posao nastavnika ili nekih drugih izloženih zanimanja, često se navode sledeći kriterijumi: bela koža, žensko do određenog broja godina, po mogućnosti plavuša, a ako je pol nebitan, onda je važan kriterijum da je kandidat zgodan. Ako želite da radite kao učitelj jezika, a rođeni ste na engleskom govornom području i imate diplomu Kembridža, sve vam to neće mnogo pomoći ukoliko ne izgledate dovoljno kao stranac.

Javni prevoz je jeftin, iako cene variraju u zavisnosti od veličine gradova.

Vozovi su najomiljenije i najčešće sredstvo transporta na udaljenim relacijama. Razvrstani su u kategorije shodno brzini i tipu smeštaja tokom vožnje. Najbrži ‘buleti’ razvijaju i preko 300 km/h a udobni su kao biznis klasa u avionima. Karte za voz mogu se kupiti najranije mesec da-na unapred i prilično su skupe. Osim uobičajenih karata za sedenje (meka ili tvrda sedišta), i kušet kola, prodaju se i karte za stajanje.

Kineski kulturnoistorijski spomenici održavaju se besprekorno. Ulaznice za njihov obilazak veoma su skupe. Cena karte za posetu i najmanjoj znamenitosti iznosi od petnaest evra pa naviše. Kinezi kažu da na taj način kontrolišu masovni turizam, koji ostaje pristupačan samo višim društvenim slojevima. U suprotnom, imali bi najezdu turista.

Gotovo sve planine u Kini pretvorene su u nacionalne parkove. Od podnožja do vrha popločane su staze, a uspinje se stepenicama, ili žičarama. Postavljena su odmarališta, toaleti, izgrađeni ugostiteljski objekti. Sve je ograđeno i dobro obezbeđeno, svuda postoje table sa opisima onoga što se obilazi, putokazi i mape.

Nacionalni parkovi, kao i obični parkovi, veoma su čisti, za razliku od samih gradova i ulica. Armija ljudi radi na njihovom održavanju i čišćenju, ali se i sami posetioci na tim mestima ponašaju mnogo kultivisanije.

U Kini su zabranjeni Fejsbuk i svi Google-ovi servisi, kao i oko 2.000 američkih sajtova. Da bi se izašlo na njih, potreban je VPN preusmerivač IP adrese, što koriste samo stranci. Kinezi pak imaju svoje pandane: Baidu pretraživač, Taobao umesto Amazona, WeChat, Yuoku i Weibo umesto Fejsbuka, kao i desetinu drugih.

We Chat nije samo aplikacija za povezivanje ljudi, već i osnovno sredstvo plaćanja u Kini. Keš i kartice skoro više niko i ne koristi. Bez We Chata, današnji život u Kini bio bi nezamisliv.

Jedan od najpoznatijih kineskih brendova telefona i laptopa je Xiaomi, što se izgovara kao Šiao Mi. Odlikuju ga dobar kvalitet i pristupačne cene, zbog čega je omiljen i među ex-yu ekspati-ma. Njegovi poklonici okupljeni su u We Chat grupi sa nazivom ‘Šio mi ga Đura’. Najradikalni-ji među njima tepaju mu Đura The Zver, tvrdeći da je bolji i od Kinezima omiljene Jabuke.

Svi veći kineski gradovi liče na Las Vegas, Njujork, San Francisko... i ne zaostaju za njima u infrastrukturnom smislu, kao ni kada je reč o sadržajima koje nude u svim sferama života. Novi gradovi u Kini grade se planski: najpre se izgradi ceo grad za nekoliko miliona ljudi, sa kompletnom infrastrukturom, a onda ga ljudi naseljavaju.

Kina odavno nije jeftina zemlja, a standard ljudi raste ubrzano, iz godine u godinu. Sve više visokoobrazovanih stranaca, a posebno ljudi sa ex-Yu prostora, dolazi u Kinu, gde se mahom zapošljavaju kao nastavnici engleskog. Dobijaju odlične uslove za rad u profesiji koja je visoko cenjena u ovdašnjem društvu. I odlučuju se da ovde i ostanu.

 

Извор:

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Knjaz Danilo Petrović 1858. godine u gotovo isto vrijeme uvodi dvije zastave sa grbom - crvenu i trobojnu. „Bješe knjaz Danilo naredio da se  načine barjaci od garde s bijelijem dvoglavijem orlom na sredini, na  crvenom polju“, svjedoči Rade Plamenac. Emil Čakra iste godine bilježi  da je crnogorska “velika zemaljska zastava na crveno-plavo-bijelom  polju”. 
      Zastave Knjaževine i Kraljevine Crne Gore Trobojnu zastavu knjaz Danilo uvodi kao francuski đak, iz  modernizatorskih pobuda, inspirisan revolucionarnim veksilološkim  (veksilologija - naučno proučavanje zastava) rješenjima i taj proces  nema nikakve veze sa uvođenjem trobojke u Srbiji (1835).
      Trobojna  zastava sa grbom je bila zastava Knjaževine Crne Gore, za vrijeme  Danilove vladavine, nakon čega knjaz Nikola uvodi crvenu zastavu za  državnu (na unutrašnjem planu). Trobojka sa grbom će biti obnovljena kao  državna zastava Kraljevine Crne Gore u egzilu. 
      Crnogorske zastave u međunarodnim katalozima (1882, 1899) Trobojka sa inicijalima  vladara je najprije bila pomorsko-trgovačka zastava (1880), a onda  postaje državna zastava na spoljašnjem planu. „Čista“ trobojka se daje  na upotrebu narodu krajem 19. vijeka i koristi se prilikom raznih  svečanosti, na svadbama i slično.
      Trobojka na Cetinju U Ustavu Kraljevine Crne Gore iz 1905.  se navode kao narodne boje - crvena, plavetna i bijela. Ovo je prvi  poznati pravni akt u kom je definisan izgled neke crnogorske zastave, u  ovom slučaju narodne zastave. U istom Ustavu piše da je i pravoslavna  crkva u Crnoj Gori autokefalna.
      Ustav iz 1905. Alaj-barjak crnogorske vojske je do  Balkanskih ratova bio crvene boje, međutim tokom Prvog balkanskog rata,  trobojka sa vladarskim grbom je proglašena za alaj barjak cijele  crnogorske vojske (o čemu je pisao Milan Jovićević). Zato se trobojka do  tada nije vijorila na čuvenim bitkama koje je vodila Crna Gora.  Trobojka je bila i zastava crnogorskih komita - zelenaša, što se vidi i u  lovoru medalje-spomenice Božićnog ustanka, ali i na neo-zelenaškoj  zastavi, nastaloj devedesetih godina. 
      Spomenica za Božićni ustanak / Sjedište crnogorske vlade u egzilu (Bordo, Francuska, 1919.) Crnogorski partizani su nosili  trobojku sa petokrakom, što je kasnije postala zastava Narodne  Republike/Socijalističke Republike Crne Gore. Trobojka je bila i u  crnogorskom grbu (amblemu), od 1945. do 1992., čiji je autor bio čuveni  crnogorski slikar Milo Milunović. U vrijeme Drugog svjetskog rata su je  nosili i krilaši Krsta Zrnova Popovića, a bila je “prisutna” i na  Petrovdanskom saboru.
      Grbovi (amblemi) socijalističke Crne Gore, od 1945. do 1992. Svijetla nijansa plave se zvanično uvodi 1992.  godine, jednim dijelom zbog pogrešnog tumačenja termina “plavetna’”, ali  i iz praktičnih razloga: da bi se razlikovala od zastave druge članice  tadašnje federacije - Republike Srbije. Ova zastava, neobičnog razmjera,  bila je zvanična zastava Republike Crne Gore od 1992. do 2004. godine.  Plavetna je u stvari tek arhaizam za plavu boju i nije označavala  svijetlu nijansu plave. U 19. i početkom 20. vijeka se nije vodilo  računa o nijansama plave, a na nekim starim crnogorskim trobojkama koje  se čuvaju u muzejima, usljed specifičnog materijala i kvaliteta boje,  plava je izblijedila. 
      Đukanović sa trobojkom 2003.(Foto: Arhiva Vijesti) U periodu od 2001. do 2004. godine bilo je  izvjesno da će nova zastava Crne Gore biti trobojka, sa bijelim grbom  Petrovića, međutim nakon insistiranja SDP-a, vlast se odlučila za crvenu  verziju sa zlatnim grbom. Trobojka se posljednji put pominje tokom  mandata Igora Lukšića, tokom pregovora oko izmjena ustava 2012. godine,  kada je kabinet vlade ponudio da trobojka sa državnim grbom i obrubom  bude predsjednička zastava. 
      Planirani izgled zastave Nova i PzP su tada odbili ovo rješenje,  insistirajući da trobojka bez ikakvih aplikacija bude narodna zastava,  pozivajući se na tradiciju ustava iz 1905. Potpredsjednik Vlade je tada  bio Duško Marković. Ministarstvo odbrane Crne Gore je u decembru prošle  godine predstavilo novi, veliki znak Vojske Crne Gore, koji je stidljivo  ukrašen i jednom trobojkom.
      Veliki znak Vojske Crne Gore Kako zakoni tretiraju trobojku
      Član  28 Zakona o državnim simbolima Crne Gore kaže: Državni i vojni simboli  Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore, simboli Narodne Republike  Crne Gore i Socijalisitičke Republike Crne Gore i simboli Republike Crne  Gore utvrđeni Zakonom o grbu i zastavi Republike Crne Gore (“Službeni  list RCG”, broj 56/93) uživaju zaštitu, kao i državni simboli utvrđeni  ovim zakonom. Dakle, Zakon o državnim simbolima jasno propisuje da je  trobojka istorijski simbol Crne Gore. Zanimljivo je da je trobojka bez  aplikacija prepoznata i kao narodna zastava u Srbiji, ali je u praksi  obesmišljena jer se u narodu koristi državna zastava sa grbom (svadbe,  svečanosti). 
      Skup u okviru kampanje "Budućnost Srbije"(Foto: BETAPHOTO) Zato, svjestan bio toga ili ne, onaj koji ocrtava trobojku u  Crnoj Gori u ovom obliku ocrtava narodnu zastavu Crne Gore uvedenu  krajem 19. vijeka. Da docrta grb, to bi bila trobojka knjaza Danila,  koja ima tradiciju u Crnoj Gori, dužu od 150 godina. U svakom slučaju, bez dileme ocrtava crnogorski simbol.
      Trobojka u Maslinama(Foto: Boris Pejović) Kada je u pitanju zaštita javnih površina,  velikoj većini građana je zasigurno poznato da se na zajedničkim  površinama ne smije crtati bez dozvole nadležnih organa ili većine  etažnih vlasnika ako je u pitanju zgrada... Ukratko - bojadisanje izvan  za to određenih površina trebalo bi da podliježe komunalnim, a ne  ideološkim kaznama. Koje su to onda okolnosti, mimo protivljenja Zakonu o  slobodi vjeroispovijesti, koje su dovele do eksplozije crtanja trobojki  i promptnih reakcija komunalnih i policijskih službi da se sa time  obračunava.
      Šta je trebalo uraditi
      Crna Gora je definisana  kao građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana  na vladavini prava i to su ideali koji su ugrađeni u simbole države. Ti  simboli su, kao što je poznato, usvojeni bez naročitog konsenzusa i  odlučeno je da to po uzoru na jednu od zastava koje je uveo knjaz Danilo  bude crvena zastava sa modifikacijom da umjesto bijelog dvoglavog orla,  to bude zlatni. Dodata je i bordura što je iz veksiološko-heraldičkog  ugla problematično - ponajprije jer ne postoji objašnjenje šta ona  simbolizuje na crnogorskoj državnoj zastavi. 
      No, u ovom kontekstu je to  drugorazredna tema - problem je koliko se država ostvarila u odnosu na  ideale koje promoviše pod simbolima. Ako su simboli bili način da se  napravi distanca od Jugoslavije ili Srbije – onda su građani očekivali  da će ta razlika nastati stvaranjem efikasnije javne uprave, stabilnošću  finansija, slobodom medija, beskompromisnom borbom protiv korupcije,  nepotizma i organizovanog kriminala i uspostavljanjem vladavine prava  kao osnovnog načela.
      Šta je stvarno urađeno
      Vjerovatno bi se  lako prebolio način usvajanja simbola da nisu druge „dnevne“ poruke bile  tako razarajuće po crnogorsko društvo. Vladajuća partija i njeni  sateliti već duže od deceniju u izbornoj kampanji podsjećaju sopstvene  građane da su „glasali protiv Crne Gore“, iako je to ponuđeno bilo kao  demokratsko pravo izbora državnog uređenja. 
      Afere se nižu i gomilaju bez  ikakvih posljedica i preuzimanja odgovornosti, korupcija, nepotizam i  organizovani kriminal cvjetaju. Građansko društvo kao ideal je razoreno,  demokratski principi ne postoje, briga o ekologiji je takva da često  stranci spasavaju dragocjene lokalitete... A Crna Gora je definisana kao  građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana na  vladavini prava.
      Šta su posljedice
      Posljedice na građanina  Crne Gore su potpuni osjećaj otuđenosti od države velikog dijela  stanovništva, što je dovelo i do identifikovanja dijela građana sa  drugim državama. Zato je odgovor na pitanje - kako neko može da navija  „protiv svoje države“ - zato što režim ne čini ništa da je on osjeti  svojom, a ne zato što je taj neko „ludo dijete“. Država je toliko  postala partija da građani ne misle da je ono što je u vlasništvu  građana sinonim za državno vlasništvo.

      Jedina sigurnost koju građanin  Crne Gore sada može da osjeća jeste kada vidi da je državni aparat sile  usmjeren na njegovog političkog neistomišljenika, jer tada zna da će  biti pošteđen represije, iako i dalje neće biti zadovoljan uslovima  života, ali vidi da ima onih kojima je još gore. Ali, to vrijeme je  oročeno dok se političke prilike ne promijene, pa se ne identifikuje  druga grupa građana kao „narod koji je neprijatelj ove države“, nije se  sigurno zaboravilo kome je sve ova vlast crtala mete.
      Političke manipulacije i izlaz iz njih
      Neki  identiteti u Crnoj Gori su nastali između ostalog i kao otklon od onoga  što danas predstavljaju vladajuća partija – odnosno crnogorska vlast –  odnosno crnogorski režim jer je država poistovjećena sa partijom. To je  recimo slučaj sa nacionalno-političkim identitetom Srba u Crnoj Gori  koji mnogo manje vezuju identitet za srpstvo u ideološkom obliku (svi  Srbi u jednoj državi, Srbija kao država matica), a više za distancu od  režima.

      Tu dolazimo do tačke kako se tim identitetom potom manipuliše  - jer tačno je da je proporcionalno gledano Srba neuporedivo manje na  funkcijama u državnom aparatu Crne Gore. Manipulacija je da su primarni  motivi za to nacionalni ili etnički. Etnički razlozi ne postoje jer se  radi o istoj etničkoj grupaciji koja je u međuvremenu razvila različite  političko-nacionalne identitete, a Srbi u vlasti i nisu rijetkost ni u  rukovodstvu Demokratske partije socijalista. To znači da je motiv  diskriminacije politička podobnost, jer jednako male šanse za zaposlenje  i visoku funkciju imaju svi koji su politički oponenti vlasti.  
      Činjenica je da jednostavno više ljudi kroz identitet Srba u Crnoj Gori  izlaže to političko neslaganje što zamagljuje činjenicu da ova vlast ne  protežira Crnogorce na neki dodatan način, osim na onaj kojim zahtijeva  apsolutnu političku lojalnost. Zato isto kao što imate veliki procenata  Srba koji odbacuje veze sa Srbijom kao državom, imate i Crnogorce kojima  se smučila privatna država, koji ne žele da gledaju kako se plaća  gorivo i naređuje dolazak na proslave uspjeha reprezentacije. Na taj  doček bi svi došli kada se on ne bi pretvarao u partijski miting. 
      Čak je i veličanstven doček vaterpolista pokvaren skandiranjem pojedinaca (ilustracija)(Foto: Boris Pejović) Svi  oni jednako recimo preziru „biznismene“ iz Crne Gore koji se bahate jer  smatraju da su zadužili državu, a u stvari su je sa Šefom privatizovali.  Ono što dodatno otežava situaciju onih koji se izjašnjavaju kao Srbi su  oni koji su se nametnuli kao predstavnici Srba u Crnoj Gori, a zbog  svog ličnog političkog interesa su prihvatili projektovanu sliku o njima  samima i tako uticali na Srbe u Crnoj Gori da postanu zatvorenici  sopstvenog oponiranja, inaćenja, isključivosti, problematične  tradicionalističko-konzervativne politike koju su shvatili kao dio  nacionalnog identiteta, kao što je primijetio Bojan Baća. 
      Na taj su  način i ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i ljudi koji se izjašnjavaju  kao Crnogorci taoci istih politika i ljudi koji ih dijele ne radi  njihovih nego svojih interesa. Sa tom razlikom, što jedni od te dvije  grupe političara imaju punu političku vlast iza sebe, a drugi “samo”  pune političke privilegije.
      Pa dobro, okle sad trobojka
      Kako  sad tu trobojka ulazi u igru? Iscrtavanje trobojke na javnim površinama  crnogorskih gradova je subverzivan akt jer se radi o istorijskom simbolu  Crne Gore koji izaziva frustraciju vlasti iako je prepoznat u zakonu.  

      Ostaje subverzivan sve dok ne zađe u ideološku zonu odbrane srpstva,  obilježavanja granica srpskog mora, apsolutnog vandalizma i ne prerasta u  ogavnu političku zloupotrebu djece (slikanje trobojke na času, pa  promocija putem društvenih mreža), te jeftinu promociju i sebičluka  političara sa margine, ali i onih uticajnih koji tu takođe vide i  prostor za potencijalnu radikalizaciju. 
      Zloupotreba djece u Baru(Foto: Privatna arhiva) Kada pređe u tu zonu,  iscrtavanje trobojke predstavlja demonstraciju represije, iste one koju  primjenjuje crnogorski režim nad svojim građanima.

      Isti režim čija je  vladajuća poruka uoči lokalnih izbora u Beranama imala bilbord sa  zvaničnom zastavom i - trobojkom!
      Bilbord u Beranama tokom kampanje 2014. godine Poruke na društvenim mrežama  ukazuju da trobojka za dio crtača predstavlja, između ostalog, i period  kada nije bilo oštre nacional-političke podjele na Srbe i Crnogorce, ali  ni njihove “kolorističke” podijeljenosti, koja je produbljena 2004.  godine.  
      Svi smo država
      Zajedničko većini u Crnoj Gori je da  ne ne želi da se doček fenomenalnih crnogorskih sportista pretvara u  politički miting i obračun sa političkim neistomišljenicima. Sigurno je  da većina u Crnoj Gori ne podržava crtanje ocila preko prekrečenog  albanskog grba, ne žele da vide ni pokušaje promocije velikosrpskog  ideološkog koncepta na litijima - bez obzira da li šetaju na njima ili  ne. 
      Male su šanse da većina Crne Gore želi zloupotrebu djece u političke  svrhe (a to je DPS patentirao), niti da Radule Novović u pravom  fašističkom maniru opominje prosvjetne radnike. Bez dileme je da većina  građana želi da je normalno da je aktivni policajac nosio krst na  litiji, da nije normalno da se starica hapsi sa dugim cijevima i  lisicama, a da „predsjednik svih građana“ orgija na partijskim  skupovima. 
      Sigurno je da većina u Crnoj Gori želi solidarnost, što se  vidjelo kad god je bila kriza koja nije bila partijski proizvedena  (jedinstvo kada treba da se skupi novac za liječenje i druge humanitarne  akcije). A trobojka ima smisla kao poruka dok god je ona produžetak  onoga što je bila poruka pokreta Odupri se - mi smo država ili  modifikacija i onoga što je bila poruka Gojka Perovića - nema nama  molitve bez njih, ni njima Crne Gore bez nas.

      Trobojka može da bude i  poruka vlastima da istorija ne završava sa njima i to je sreća jer  znači da nisu ovdje zauvijek ukorijenjene tekovine koje su gajili -  korupcija, kriminal i nepotizam. To znači da ako su zarobili državu, ne  znači da su ubili društvo koje čini ovo zemlju. Društvo je više od  države i mnogo više od režima, ono ne može da se otme iznutra. Pa kao  što se Fukujami vratila istorija, tako se Milu vratila trobojka.

       
      Tri boje - troboljka
      WWW.VIJESTI.ME Kako je trobojka stigla u Crnu Goru, kako je korišćena i kako se mijenjala, šta znači i šta bi moglo da znači to što se 2020. crta po cijeloj državi  
    • Од JESSY,
      Danas, više nego ikada, je neophodno podsećati ljude da se izvor zla nalazi u duhovnom svetu nepomjanika. Duhovnost nije samo čistota i dobar moral. U najskrivenijem delu duha nalaze se dve suprotne strane, a to su svetla i mračna. O tome je pisao Ruski Teolog Vasilije Zenkovski (Problemi Prosvete u Svetlu Hrišćanske Antropologije, Pariz 1934, strana 110). Ovaj dualizam kada govorimo o duhu, nije uvek lako prepoznatljiv onima koji nisu u potpunosti upoznati sa duhovnim životom, već još uvek brinu o spoljašnjem plitkom životu. Ali, kako napredujete u duhovnom životu i kako bivate oslobođeni od spoljašnjeg života, to više iskušenja i duhovnih grešaka ima u vama. Sa većim duhovnim visinama, naše dobre namere se mešaju sa lošim namerama.
       
      U većini slučajeva to zlo koje se nalazi pri vrhu ispliva na površinu. Sa pobedama nad standardnim telesnim grehovima, bivamo iskušavani da sebe hvalimo i smatramo da smo mnogo postigli. Što više dajemo pohvalu svojim moćima to se više udaljavamo od Boga. Ako je savršenstvo u samokontroli i odbacivanju telesnih grehova onda bi mnogi filozofi, pa čak i ateisti bili spaseni, jer bi to značilo da se spasenje može steći bez Božije pomoći. Čak, iako neko uspe da suzbije strasti, zaštita od duhovnog zla je nemoguća bez Boga, jer bez Boga mi ništa ne možemo.
       
      Svetla strana duhovnosti je poniznost pred Bogom, a mračna strana su gordost i odbacivanje Boga. Tako da je savim jasno dok ne prihvatimo Boga i dok ne kleknemo pred Bogom i Njegovim veličanstvom i molimo za Njegovu pomoć, svetla strana u nama ne može da pobedi tamnu stranu. Što više poniznosti pred Bogom to manje gordosti u nama i tada svetla strana duhovnosti izbacuje napolje tamnu. Savršena poniznost znači apsolutno prihvatanje Boga, to je ubeđenje da šta god da postignemo je postignuto uz Božiju pomoć. Takođe znači apsolutno odbacivanje gordosti i ubeđenja da smo bolji  od drugih i odbacivanje ubeđenja da nam nije potrebna Božija pomoć i pomoć ljudi da nešto postignemo. Gordost znači odbacivanje Boga i ljudi i potpuna pobeda tamne strane nad svetlom unutar čoveka.
       
      Poniznost je najproduktivnija vrlina koja donosi najviše duhovnih plodova svetloj strani duhovnosti i moralnoj lepoti. Poniznošću se stiče ljubav prema Bogu i ljudima, a izbacuju se iz nas veliki neprijatelje ljubavi, gordost i mržnja.
       
      Poniznost i osećanja koja ona donosi nas podižu u sferu tajne pokajanja. Tada dolazi do veličanstvene pobede nad našom gordošću. Ali sve to zahteva veliku žrtvu, jer da bi naneli konačni udarac našoj gordosti potrebno je proći kroz bolnu i strašnu “operaciju” nakon koje naše ja više ne postoji i nakon koje je stari mrtvi čovek iz nas izbačen.   
       
      Bitnost pokajanja je voama velika, jer tada dolazi do promene u našem razmišljanju i duhovnom stanju i jer tada dolazi do smrti gordosti, a do početka života čija je osnova poniznost. Tehnički, sagledavanje spoljašnjih grehova i priznavanje istih nema bitnost samo po sebi, već onda kada dođe do pokajanja i promene u nama koja potresa naše celo biće. Tako da je pokajanje potrebno i onima koji čine spoljašnje grehove, ali i onima koji smatraju sebe duhovnim i koji ne vide svoje pređašnje grehove. Baš u tim ljiudima je gordost progutala poniznost pa je njima potreban još veći potres njihovog bića. Onima koji sebe smatraju intelektualcima je takođe potrebno pokanje kao svakom drugom čoveku, jer je duhovno zlo više unutra u čoveku nego van čoveka.
       
      Crkva nam dozvoljava da pristupimo novom dobu sveta, odnosno životu po Vaskrsenju, samo nakon pobede svelte strane duhovnosti.
       
      http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8586
       
    • Од Млађи Катон,
      Dragi moji, mogli bismo da porazgovaramo i o ovoj temi. Sećam se rasprava na kojima su učestvovala važna imena ovog foruma, s vremena na vreme, pa pomislih da ne bi bilo loše otvoriti ovu temu. 
      Dakle, gde ste na ovoj skali i zašto? 

    • Од JESSY,
      ovde se misli na popularne ličnosti iz svih sfera društvenog života....
×
×
  • Креирај ново...