Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Sign in to follow this  
Поуке.орг инфо

(АУДИО) Разговор са оцем Ромилом Хиландарцем: Није умјетник посебна врста човјека – сваки човјек је посебна врста умјетника

Оцени ову тему

Recommended Posts

АДМИН

“Треба најзад признати да је људска слобода неспојива са теистичком свемоћи. “ рекао је између осталог о. Ромило у склопу интервјуа који је недавно објављен на пораталу Теологија.нет. Шта подразумијевате под том мишљу која може звучати и саблажњујуће с обзиром на то да је једна од првих асоцијација вјерника на Бога – свемоћ можете чути у разговору који смо водили са овим хиландарским монахом и оксфордским доктором.

Др Ромило Кнежевић рођен је у Шапцу 1963. године. Дипломирао је 1987. године на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду.

Након прекинутих постдипломских студија,  живео је једно време у Лондону, а потом, вративши се у Београд, радио као новинар у Политици.

Аутор је, у сарадњи са Војиславом Туфегџићем, култног филма “Видимо се у читуљи”, као и књиге “Криминал који је изменио Србију” (1995).

У манастир Студеница одлази 1998. године, одакле прелази у Хиландар на Светој Гори, где се замонашује 2004. године. На Филолошком факултету 2010. године брани магистарски рад “Теорија сазнања Марсела Пруста”, који ће прерадити у књигу “Време и сазнање: теолошко читање Марсела Пруста” (2011). Исте године кад је одбранио магистарски рад (2010) примљен је на докторске студије на Универзитету у Оксфорду.

Тезу под насловом  “Homo Theurgos: слобода према Јовану Зизјуласу и Николају Берђајеву” одбранио је у новембру 2016. године.

Тренутно је на постдокторским студијама на Филозофском факултету Католичког универзитета у Паризу.

10_05_2018_razgovor_otac_romilo.m4a

 

Светигора

 


View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У току седмог симпосиона „Теологија у јавној сфери“, у нашем граду боравио је отац Гојко Перовић, ректор Богословског факултета на Цетињу. Са њим смо разговарали о борби коју вјерни народ већ више од мјесец дана води са онима који отимају православне светиње. Водитељ: Сунчица Пешић.     Извор: Радио Требиње
    • Од АлександраВ,
      Za Rusmira Ljutvijevića, taksistu iz Zenice i njegovog sina Danina, koji se od rođenja doslovno bori za život, čulo se širom svijeta.
      Rusmir, naime, u svako doba dana i noći besplatno prevozi djecu sa teškoćama u razvoju i teško bolesnu djecu, kada ih roditelji vode u bolnicu, na vježbe ili preglede.
      Kaže, zna kakva je muka nemati marku ili dvije za svoje bolesno dijete. A mnogi nemaju. Pomaže i starijim ljudima i osobama sa invaliditetom.
      – Telefon mi neprestano zvoni. More poziva sam dobio iz cijelog svijeta, a najviše od roditelja djece s teškoćama. Ljudi me podržavaju i blagosiljaju i hvala im na tome. Mnogi mi nude novac, ali meni novac ne treba – kaže Rusmir za Srpskainfo.
      Njegov taksi broj 010 postao je najpoznatiji i najtraženiji u Zenici, a humani taksista svima izlazi u susret, osim ako ga zovu baš u vrijeme kad je potreban svom sinu.
      – Evo, jutros sam od pet sati na točkovima. Nije mi teško. Pola kilometara, koliko pređem, vozim za neko dobro, a pola za pare. Meni i mojoj porodici dosta. Prezadovoljan sam – objašnjava Rusmir svoju „računicu“.
      – Neki dan mi jedna žena gura 50 maraka u ruke, za gorivo. Kažem joj ja, ne treba, gospođo, imam ja, uvijek će se naći fildžan goriva da se pomogne bolesnom djetetu. Jedan mi je, opet, iz Njemačke poslao 100 evra. Nije trebao, ali kad je već poslao, ja sam odmah te pare odnio u udruženje “Svijet u slikama“, gdje i moj Dani ide na vježbe, da kupe djeci neko pomagalo, Mogao sam tim novcem platiti mom sinu dodatne vježbe, ali recite, zar bi bilo u redu da moj sin dobije sve, a druga djeca ništa – priča Rusmir.
      Kaže da za njegovog sina lijeka nema. Dijete ne može da hoda, niti da govori, često ima i problema s disanjem, pije mnogo lijekova koji su mu neophodni, a koji mu dodatno narušavaju zdravlje, jer ih tijelo ne može podnijeti.
      Foto: Privatna arhiva/RAS Srbija
      Mali Danin pati od Mcdermid sindroma, rijetke genetske bolesti
      Tata Rusmir i mama Amina, uz pomoć bake i djeda, pokušavaju to ublažiti posebnom ishranom i beskrajnom ljubavlju.
      Sve u svemu, Mcdermid sindrom, rijetka genetska bolest od koje pati njihov jedinac je surova. Još samo petoro djece u BiH ima takvu dijagnozu. Jedino što malom Daninu može olakšati život su vježbe. A to se plaća.
      Jedan tretman košta 20 KM, preporučuju se dva dnevno. Rusmir priznaje da toliko ne može, ali čini sve što može.
      Kolica za Danina koštaju više od 2.000 KM, a potrebne su i ortoze i druga pomagala… Ali kamo sreće da je sva muka u parama.
      – Nije mi jasno kako ljudi ne mogu da shvate da nije sve u parama, da smo svi mi od krvi i mesa i da nas čeka isti kraj. Nećemo novac sa sobom u grob ponijeti. Gledam pojedine doktore, odrede dijagnozu i stave tačku. Gotovo. Ne bi proguglali da vide šta se u svijetu dešava, ne bi od para koje zarade sami sebi platili neku edukaciju, pa da svojim pacijentima pomognu, da im olakšaju život. Ne mogu, valjda, stići od silnih vila i vikendica. Svi bi oni “ferarije” vozali da smiju, ali ne smiju od naroda – kaže Rusmir.
      “Kakva vjera i nacija, ko mi je preči od Jovana!”
      Rusmir vjeruje da je sve ljude jedan bog stvorio i na ovaj svijet doveo i da to nema nikakve veze sa vjerom i nacijom.
      – Eto, sve što u životu imam, materijalno, stekao sam u firmi iz Gradiške za koju sam radio šest godina. Vlasnici ovog preduzeća, Jovo i Miljan Plotan, gledali su uvijek moje dijete i mene kao najrođenije. Da ne govorim šta su sve za mog sina i drugu djecu s posebnim potrebama učinili braća Andrija i Ivan Petrović. Akcije podrške, sati i sati prijateljskog razgovora… Ničim se to platiti ne može! A tek Miroljub Mijatović, on je direktor dječje scene u Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici. Nema šta Miroljub nije uradio za mog Danina, pa i za drugu dječicu. Kakav je to čovjek! I onda mi neko priča o „našima“ i „njihovima“. Kakva glupost. Meni su Andrija, Ivan, Miljan i Jovo moji, nemam ja nikog prečeg – kaže zenički taksista humanitarac.
      „Voziću te svaki dan, nemoj da se mučiš“
      Rusmir kaže da ga često potrese koliko su ljudi kojima je najteže skromni i puni obzira prema drugima.
      Foto: Privatna arhiva/RAS Srbija – Vozim neki dan i sretnem Denisa Čelebića, mladog pravnika koji povremeno radi u Udruženju “Dlan”. Ide pješke, korak po korak, a svaki mu je korak težak, jer zbog invaliditeta jedva hoda. Kažem mu, Denise, brate, kud si pošao, što me nisi zvao, a on meni veli: “Ne mogu te stalno zvati, potreban si svom sinu, a i da prohodam malo”. Dobro, ali priznaj, treba li ti tri sata da tako, na štakama, od kuće dođeš do udruženja. Kaže on, treba. Pa, pobogu, zovi me,  voziću te svaki dan ako treba, nemoj da se mučiš – priča humani taksista.
      Žena kojoj treba podići spomenik
      Sa posebnom nježnošću i ponosom Rusmir govori o svojoj porodici: ocu kuvaru, majci domaćici i supruzi Amini. Žive zajedno, u stanu od 56 kvadrata i dišu jedni za druge.
      – Moja je supruga heroj. Spomenik joj treba podići, šta je sve ona preživjela brinući o našem djetetu i bdijući nad njim. Ona je jača od mene, ali sada, kad je Dani porastao i otežao, potrebna je fizička snaga. Majka ga više ne može nositi, to sada radim ja, zato sam i napustio posao u firmi, kojim sam bio prezadovoljan. Kao taksista imam fleksibilno radno vrijeme, mogu se prilagoditi potrebama našeg sina – kaže Rusmir.
      I poručuje da će, ako bog da, sa svojom Aminom imati još dječice.
      Radi kao dragstor, ali besplatno
      Radni dan Rusmira Ljutvijevića najčešće traje od zore do ponoći.
      Osim što vozi taksi, pola gratis, a pola za novac, on vodi svog sina na vježbe i preglede i svesrdno se trudi da pomogne i drugoj djeci s teškoćama.
      U toj misiji često organizuje humanitarne ili društvene akcije. Trenutno je okupiran borbom za otvaranje dnevnog centra za djecu sa teškoćama u Zenici.
      Kada mu, nakon svega, preostane još koji atom snage, na internetu traga za novim pomagalima, vježbama ili procedurama, koja su se pojavila u razvijenom svijetu, a koja bi mogla pomoći njegovom sinu i drugim mališanima koji pate od neizlječivih bolesti.
      https://srpskainfo.com/vozilo-010-najtrazenije-u-bih-zivotna-prica-humanog-taksiste-rasplakala-cijeli-svijet-foto/
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      У суботу, 15. фебруара 2020. године, на дан када Света Црква прославља празник Сретења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је свету Литургију у Саборној цркви светог Ђорђа у Крушевцу, а уз саслужење свештенства ове свете цркве и молитвено учешће верног народа града Крушевца.  
      Послушајте беседу ОВДЕ
    • Од Логос,
      Поводом изјаве председника Црне Горе Мила Ђукановића да ”Црној Гори треба сопствена Црква да учврсти свој идентитет” на твитеру се огласио игуман манастира Високи Дечани поручивши да ”председник заборавља да је Црна Гора секуларна држава и да православна Црква данас све више делује у мултиетничким срединама и не може и не сме да буде експозитура ниједне државе или режима”.     Игуман Сава је истакао да СПЦ није државна црква Србије већ већинска Црква у неколико земаља а присутна је на свим континентима.   ”Не чине је само грађани Србије већ више земаља. Идеја стварања тзв. црногорске цркве је рецидив комунистичког и тоталитарног менталитета кога се неки политичари још нису ослободили” – поручио је отац Сава.   ”Српска Православна Црква има вернике различитих националности и језика а служба се служи на свим језицима земаља где Црква делује. У нашим редовима има Американаца, Немаца, Талијана, Француза итд. Концепт националних Цркава сваким даном се превазилази у једном глобалном друштву”, истакао је игуман Манастира Високи Дечани и као пример навео Руску Православну Цркву.   ”У згради Московске патријаршије видимо патријархов трон окружен заставама држава у којима Московска Патријаршија делује. Она није више само Руска Црква, већ постоји широм света, иако је заснована на руској традицији”, подсетио је отац Сава и нагласио да је  идеја да свака нова држава треба да оформи своју цркву заправо покушај коришћења Цркве у политичке сврхе.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...