Jump to content

Милан Радовановић: Енди Ворхол, поп арт и православље

Оцени ову тему


Препоручена порука

Почетком шездесетих година поп арт уметност, као синоним за доколицу, забаву и конзумеризам, доживела је снажан развој у Америци, нарочито у Њујорку где је водећу улогу међу поп арт уметницима имао Енди Ворхол. Поред овог већ добро познатог стереотипа на који је Ворхолова уметност интерпретирана у свим познатијим историјама уметности, постоји и слабо позната духовна страна његовог живота, која је пресудно утицала на његово стваралаштво.

Енди Ворхол се родио у Пицбургу у Пенсилванији. Његови родитељи су Русини пореклом из Словачке, који су се у потрази за бољим животом доселили у САД. По вероисповести они су били гркокатолици – припадници православне хришћанске духовне и литургијске традиције која је у унији са Римокатоличком црквом. Гркокатолици или унијати, задржали су све обредне разлике у односу на римокатолике: служе литургију на квасном хлебу, верници се причешћују под оба вида, свештенство носи браде и жени се, у цркви имају иконостас, а Символ вере се чита без додатка филиокве.

Ворхолови родитељи били су веома поштени, побожни и црквени људи. Од малих ногу, Ворхол је редовно ишао на недељну литургију. Један његов близак пријатељ је открио да је посматрање византијског иконостаса на литургији у његовој парохијској цркви Светог Јована Златоустог у Пицбургу, још док је био дете, пресудно утицало да пронађе свој толико препознатљив стил као поп арт уметник.

xmas2011_01.jpg?resize=500%2C333

Иконостас у цркви Светог Јована Златоустог

Овај интересантан податак дуго је остао непознат из више разлога. Сам Ворхол никада није говорио о свом пореклу, а још мање о свом духовном животу или о својој приватности. Иако је био редован посетилац забава на Менхетену током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века, окружен тадашњим раскалашним и декадентним џет-сет светом, он није пушио, пио или узимао наркотике, а одлазио је на спавање већ у 23 часа. Поред свог кревета Ворхол је на ноћном сточићу држао молитвеник са уредно означеним молитвама и Христово распеће. Све до краја свог живота одлазио је скоро свакодневно у цркву око један сат поподне, упалио би свећу и неко време провео у молитви. Његов брат Џон Ворхол једном приликом је испричао да су у фамилији мислили да ће се Енди, због своје побожности и врлина које је показивао у детињству, определити за свештенички позив. И у старијим годинама Ворхол је при својој парохијској цркви волонтерски помагао у збрињавању гладних и бескућника, којих је тамо било око пет стотина. Радио је у кухињи, припремао им је храну и кувао кафу, а помагао им је и новчано.

Untitled-1.jpg?resize=500%2C343

Енди Ворхол помаже сиромашне, гладне и бескућнике у Њујорку

Иконостас на литургији у храму, као и домаће породичне иконе били су део најинтимнијег Ворхоловог окружења. Мало се зна да је Ворхол уметник са највећим бројем слика са религијском тематиком у двадесетом веку. На пример, његова последња серија радова „Тајна вечера“ састојала се од преко сто цртежа, принтова и слика великог формата. Западни критичари уметности који су пратили његов рад нису препознали утицај византијске уметности, јер га у његовим делима нису ни очекивали. Ворхолову конфесионалну припадност нису довољно познавали, због чега су за њих новац, слава и гламур остале једине Ворхолове опсесије.

 

Наставак текста на Теологија.нет

теологија нет.JPG


View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ОК је ово као причица, ал не верујем баш да има везе са истином део који се тиче његовог уметничког стваралаштва.

Прво, далеко од тога да је Енди Ворхол био неки асексуални лик. Био је субмисивни хомосексуалац, то је одавно позната чињеница. Поред тога (прочитао сам цео текст), распоред слика, као и стил слика немају никакве везе са иконама, него са начином тадашњег индустријског дизајна, а распоред слика упућује на масовност (каснији принтови истих слика су му намерно блеђи, што такође шаље поруку о звездама које се толиком употребом хабају). Нема потребе да се у делима овог генијалног уметника тражи нешто чега нема, и да се на силу гура православље међу тај свет, или било где другде.

Тако да свака част аутору на инспирацији, ал не верујем да било шта од овога што је написао о инспираицји како за уметничке теме тако и за форму има везе са реалношћу, пошто је та прича испричана на хиљаду места, и добро је позната.

Нисам знао ове остале детаље, и ако ни због чега другог, због тих детаља вреди прочитати текст.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добро, имамо два различита виђења овог чланка. Волео бих да се определим за Анино, али, признајем, за приступ који аутор Милан Радовановић пружа никад нисам чуо да је у "оптицају" на Западу, нпр. да је Фабрика настала по узору на руске иконописачке радионице. Када се прочита читав чланак види се да аутор не даје ниједну референцу. Та оригиналност је похвална за њега, али волео бих да чујем мишљења и других историчара и теоретичара уметности, а и теолога и иконографа, на ову тему.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, ana čarnojević рече

ne slažem se.

zapravo je vrlo jednostavno. i ako gledaš u svetlosti vere, njegovi radovi su kritika popularne kulture. osim tehnike rada koja je u tekstu opisana i značenje se poklapa. umesto likova svetitelja nalaze se likovi popularnih licnosti koje ljudi pretvaraju u idole. slavne licnosti se nalaze na krajnjim tačkama horizonta popularne kulture i obeležavaju njen prostor. njihovim likovima se daju im božanski atributi a to su zapravo maske iza kojih se kriju ljudi, obično ogrezli u poroke.

vrlo logično.

Ја бих много волео да си у праву. Пре свега због Ендија.

Аи прочитај било шта о његовој уметости, или још боље поглдај његове интервјуе, и видећеш исто.

Што се уметности тиче, нисам ни приближно стручан, али сам о Ендију и његовој уметности читао јер ме је цела та порука, коју је он први пренео овако ефектно, фасцинирала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mene impresionira kreativna imaginacija g.Milana Radovanovića.Не знам колико је доказ то што је Енди провео детињство испред олтара утицало на његово дело и сексуално определење.И Адолф Хитлер је провео детињство прислужујући у цркви па је прилично тешко у његовој делатности пронаћи хришћанске елементе.Ту нема каузалне везе.Уопште каузалитет по Хобсу например веома је тешко доказати.Да ли је та веза дискретна или континуална и који је њен алгоритам још је теже рећи.Можда г.Милан Радовановић није смео да напише која је Ендијева сексуална оријентација да неко не помисли да се он аутује.У сваком случају овакви текстови су нам потребни.Само напред.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Августин рече

И Адолф Хитлер је провео детињство прислужујући у цркви па је прилично тешко у његовој делатности пронаћи хришћанске елементе

Добро, али су очигледно многи политичари фасцинирани Хитлером, посебно ови што су се острвили на бившу Југославију, прате га у стопу.

Ту бројни методи могу да се користе у историјској науци, ако је разликујемо од историје у њеном првобитном значењу, као приче. Међу њима је и биографски метод. Онда када је у питању уметност поставља се питање да ли треба стриктно раздвајати биографију и дело уметника, што је био Андрићев став, а онда и да ли је то могуће? Недавно је о томе у Летопису Матице српске писала једна од најбољих "актуелних" познавалаца Андрића, др Жанета Ђукић Перишић. Препоручујем њен оглед: Иво Андрић - мале тајне уметничке радионице

http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_501_3/11 Djukic Perisic.pdf

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Andy Warhol - Malarz Popkulturowych Ikon

Watykan: Andy Warhol był artystą religijnym

19554746_10204220699074743_6557026034575

Ikonostas iz grkokatoličke crkve Chrám narodenia Presvätej Bohorodičky u Maloj Polani, farnost (parohija) Mikova, Stropkov, Šariš, istočna Slovačka, 

Crkva se nalazi jedan i po kilometar od sela Mikove kod Male Polane u Stropkova odakle su porijeklom Varholove tj. njegovi roditelji i ostala familija

Moglo bi se reći da je sakralna arhitektura i slikarstvo, naročito to vizantijsko-slovensko imalo veliki uticaj što se tiče forme (ikonostas) i izbora jarkih i živih boja ikona sa često iznenadjujućim kombinacijama boja i neuobičajenim nijansama karakterističnih za ovaj dio istočne Slovačke gdje žive Rusini. 

 

 

Njegov nećak James Warhola u Pragu. Još jedan poznati svjetski umjetnik (umjetnički fotograf) je iz tih krajeva, o njemu napišem nešto više sutra.

http://www.warholgigant.cz/

https://tinyurl.com/y7jepl58

https://tinyurl.com/yd7vs3ju

Još nekoliko zanimljivih ikonostasa iz tih krajeva:

fetch.php?w=500&tok=f86a6e&media=2015:ds

 

Interi__r_dreven__ho_chr__mu_z_Mikul____

 

sv-kostol-2014-16-1-2007295249.jpg

 

huge_csm_Bodruzal_Struhar_02_bd6ed9263c.

 

warholWWW.jpg

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Drugi svjetski poznati slovački umjetnik je o 20 godina mladji Robert Vano koji ima vrlo slično porijeklo, životni put i lični profil kao Andy Warhol, oba potiču iz vrlo konzervativne sredine i od vrlo pobožnih hrišćanskih roditelja, oba su gay i oba su se realizovali na polju umjetnosti i napravili si ime u svijetu. Poslije mature 1967. umjesto odlaska na obaveznu vojnu službu emigrovao u SAD gdje se probijao od frizera preko vizažiste do art-fotografa.

https://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Vano

https://cs.wikipedia.org/wiki/Robert_Vano

9788087021453.jpg

http://www.robertvano.cz/robert_vano.php?mid=1213644518&text=1

http://www.lgp.cz/cz/fotografove/robert-vano-2.html

https://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Vano

https://cs.wikipedia.org/wiki/Robert_Vano

Mala ukazka slika - Roberrt Vano

https://tinyurl.com/yapwnhpv

https://tinyurl.com/y98qdhce

https://tinyurl.com/yavabvsa

https://tinyurl.com/ybxqdk2r

http://www.robertvano.cz/

 

 

 

Folklorni kalendar Šohaji (južnomoravska muška nošnja sa Podluži) - Robert Vano

Fotogalerija - 25 slika

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки др Иринеј: „Заиста, на први поглед, пита се човек како то да крст који је био оруђе за извршење смртне казне, примењиване над највећим разбојницима и злочинцима, сад одједампут, за нас хришћане постаје сила Божја и истинско знамење Божјега чудотворнога присуства и дејства међу нама и у нама.”
      Повезана вест:
      Άξιος! Достојан! - Доктор литургијског богословља Милан Бандобрански рукоположен у свештени чин ђакона

      Наша света Црква у понедељак, 14/27. септембра 2021. године, молитвено прославља празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан. Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, а саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, архимандрит Леонтије (Француски), умировљени парох новосадски, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, јереј Станко Лакетић, професор Карловачке богословије, свештенство и ђаконство Епархије бачке.
      Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј је нагласио да је празник Воздвижења Часног Крста један од многих празника посвећених Часном Крсту које прослављамо током године, али и сваке седмице: „Као што је и сама чињеница да је у личности Христовој Бог поста човек, не престајући да буде Бог, са једним јединим циљем, да спасе род људски од смрти, од греха, од робовања сатани, тако је и оруђе за постизање тога циља, смрт и васкрсење, било нешто што нико није могао да очекује и што противречи свакој овоземаљској логици људској. Зато апостол Павле каже да то што је пред људима мудрост, пред Богом је лудост и једини и најдубљи смисао. И све је то, од Оваплоћења до Распећа Христовога, и Силаска у ад душом, то је све знак бескрајног смирења и љубави Божје према Његовом створењу. Стога није чудо што хришћани од самога настанка Цркве, поштују и уздижу Часни Крст Христов, што му се клањају и што верују, као и ми данас, и сви до краја векова хришћани, да кроз знак Крста, Господ не само што нас подсећа на историју спасења, на Своје страдање ради нас и ради нашега спасења, него је то реално постао извор благодатне силе, начин на који се и ми приопштавамо и постајемо заједничари благодати Божје. Зато све што се у Цркви врши, врши се знаком Крста Господњега.”
      У току свете Литургије Епископ бачки Иринеј је рукоположио ђакона др Милана Бандобранског, сарадника Информативне службе Епархије бачке, у чин презвитера.
      По завршетку свете Литургије, владика Иринеј је честитао празник верноме народу Цркве Божје у Бачкој.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ових дана, по Србији, пролазе многи лажни учитељи и пророци – индијски гуруи. Иду по Србији и хоће, наводно, да обучавају наш народ љубави. Ми имамо љубав која је у Православљу. Савршену веру и савршену истину. Нису нам потребна лажна учења нити лажни учитељи. Они су вукови у јагњећој кожи. Представљају се да су фини. Долазе у оделу јагњећем. У тој лажној хуманој науци, а у ствари су вуци грабљиви. Желе да придобију људе за своје учење и да их одвоје од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

      Када се овако нешто дешава, пастири словесног стада устају; као кад пастири устају да бране своја стада од вукова који их нападају. Тако и духовни пастири бране своје стадо од духовних вукова, лажних учитеља и пастира. А има их много. Представљају се као фини и хумани, а баве се ко зна чиме све. Иако истичу да је духовност њихова главна делатност, ко мало боље истражи њихово деловање, видеће да су ту примарни земаљски послови, нејасни и нечасни интереси.
      Зато се морамо чувати, браћо и сестре. Морамо препознавати ко је истински пастир. Да знамо свога пастира - свештеника у својој парохији, епископа у својој епархији; и свога патријарха који је на челу наше светосавске Цркве. То су наши пастири које је Бог поставио да нас воде и руководе, а не други који ће нас водити странпутицом и путем духовне погибли.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки др Иринеј: „Не постоји, после Господа Христа, Бога Оца и Духа Светога, нико ко је толико опеван и слављен у богослужењима Цркве, као Пресвета Богородица. Не постоји, поред њених празника, ниједан једини дан у години када у јавним богослужењима у храму немамо посебне химне, стихире посвећене Пресветој Богородици.”

      Наша света Црква у уторак, 8/21. септембра 2021. године, молитвено прославља празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину. Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, а саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, свештенство и ђаконство Епархије бачке, као и ђакон Радомир Врућинић, вршилац дужности ректора Богословије Светог Саве у Београду.
      Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј је нагласио да је празник Рођења Пресвете Богородице други по значају од више празника Пресвете Богородице који се прослављају током године, те објаснио зашто се на све празнике Пресвете Богородице чита исти одељак из светог Јеванђеља.
      „Право слушање речи Божје није да чујемо па да заборавимо него да држимо колико најбоље и највише можемо у свом свакодневном животу, чак и у свакоминутном живљењу да држимо реч Божју, тојест да живимо по њој, да је остварујемо колико нам је могуће, помоћу и благодаћу Божјом и молитвама Пресвете Богородице и свих светих. То је и одговор на све што можемо да се запитамо о Њеном животу на земљи, с обзиром да је мало забележено у Јеванђељима о Њеном животу. Без Њене добровољне, неизнуђене, само искључиво страхом Божјим и љубављу према Господу мотивисане апсолутне послушности вољи Божјој, тајна спасења света не би била остварена.”
      У току свете Литургије Епископ бачки Иринеј је рукоположио у чин ђакона др Милана Бандобранског, сарадника Информативне службе Епархије бачке.
      По завршетку свете Литургије, владика Иринеј је честитао празник верноме народу Цркве Божје у Бачкој.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од александар живаљев,
      25/08/2021  Patmos  Пише: Небојша Лазић, теолог
      Интернет и друштвене мреже преузимају примат као водећи медији савременог свјета. Све што је људима потребно сада се налази на један клик од њих, све што им треба сада траже на интернету па и Бога. Сваки хришћанин јесте апостол Цркве Божије и дужан је да спасоносну реч шири и другима. „Што вам се шапне на ухо, проповедајте с кровова!“
      Данас су ти кровови интернет и друштвене мреже, одатле данас одзвања у васиону оно што пишемо, радимо и проповедамо. Апостоли када проповедају Христа одлазе у синагоге, на тргове, Акропољ, одлазе тамо где се окупљају људи и ту шире Јеванђеље, а данас се људи окупљају на мрежама, данас је ту центар размене искустава, знања, незнања и свега осталог што је некада приличило трговима древног света. Тренутно је интернет затрован којекаквим погрешним исповједањима, кривовјерјем, као апостол Павле када долази у Атину и види град пун идола, такав је често интернет. Ми смо дужни да ту проповедамо оног њима непознатог Бога. Хришћани морају увек и свагда да сведоче реч Божију, али не да је конзервирају него осавремене. Јеванђеље морамо да приближимо људима, да им спасење учинимо доступним.
      Прво је потребно исправити бенигне ствари народа на интернету. Почети од тога да је „амин“ литургијска ријеч и користи се у богослужењима, а не у коментарима. Као и да не постоје натписи на иконама, нити неке молитве из манастира Тумане, Острога или Хиландара. Потребно је људима писати текстове, тумачења Јеванђеља те апостолску мисију ширити почевши од сваке парохије, сваког дома, свих теолога. Чему телогија ако ће остати само мртво слово на папиру, ако неће сведочити живу веру, ако нећемо бити апостоли свог доба. Када су Светог Порфирија  Кавскокаливита питали да ли је телефон у то време новотарење и зашто га он користи сатима, одговорио им је да је то средство од Бога дато да ширимо Ријеч Божију. Људи претражују, а наше је да им дамо то што траже, да свједочимо Христа увек и на сваком месту.
      Српска Православна Црква је свој сајт отворила још 1999. године да би упућивала верне, обавештавала и направила своју мрежу ширења информација. Временом се појављује све више портала, јутјуб канала, налога на разним мрежама које имају за циљ еманциповање верних, свако од њих уграђује своју циглу вере у храм Христов. У исто време разне секте, расколници шире свој рад по интернету, често клеветајући нашу Мајку Цркву, архијереје, свештенство и монаштво. Служе се разним триковима од класичних спинова до упорног понављања неистина, практично Гебелсовим методама, те људе заводе попут оних лажних пастира о којима говори Нови завјет. Ништа мањи нису напада на СПЦ на друштвеним мрежама од напада медија који често наступају као отворено антицрквени. Временом се створила читава мрежа антицрквеног деловања која има подршку у одређеним нецрквеним центрима. Добро је што људи полако схватају да се често дешавају кампање, покушаји политизације цркве и нарушавања јединства и да то нема везе са црквом. Друштвене мреже доносе како изазове за православне тако нуде и читаву једну реалност дјеловања, мисинонарење новог миленијума, изазов савремености наше вере.
      Велики корак који су сви поздравили јесте отварање налога Патријарха Порфирија на друштвеним мрежама чиме је још једном показао спремност да се ухвати у коштац са савременим изазовима које носи наша садашњост. Младим људима треба ријеч Божија како у цркви и на богослужењу тако и на фејсбуку и инстаграму. Бог нам је дао оруђе које морамо искористити следујући нашег пастира. Са новим патријархом долази ново доба апостолске мисије наше Цркве. На нама остаје као и на онима прије и послије нас да: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. (Мат.28,19)

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      25/08/2021  Patmos  Пише: Небојша Лазић, теолог
      Интернет и друштвене мреже преузимају примат као водећи медији савременог свјета. Све што је људима потребно сада се налази на један клик од њих, све што им треба сада траже на интернету па и Бога. Сваки хришћанин јесте апостол Цркве Божије и дужан је да спасоносну реч шири и другима. „Што вам се шапне на ухо, проповедајте с кровова!“
      Данас су ти кровови интернет и друштвене мреже, одатле данас одзвања у васиону оно што пишемо, радимо и проповедамо. Апостоли када проповедају Христа одлазе у синагоге, на тргове, Акропољ, одлазе тамо где се окупљају људи и ту шире Јеванђеље, а данас се људи окупљају на мрежама, данас је ту центар размене искустава, знања, незнања и свега осталог што је некада приличило трговима древног света. Тренутно је интернет затрован којекаквим погрешним исповједањима, кривовјерјем, као апостол Павле када долази у Атину и види град пун идола, такав је често интернет. Ми смо дужни да ту проповедамо оног њима непознатог Бога. Хришћани морају увек и свагда да сведоче реч Божију, али не да је конзервирају него осавремене. Јеванђеље морамо да приближимо људима, да им спасење учинимо доступним.
      Прво је потребно исправити бенигне ствари народа на интернету. Почети од тога да је „амин“ литургијска ријеч и користи се у богослужењима, а не у коментарима. Као и да не постоје натписи на иконама, нити неке молитве из манастира Тумане, Острога или Хиландара. Потребно је људима писати текстове, тумачења Јеванђеља те апостолску мисију ширити почевши од сваке парохије, сваког дома, свих теолога. Чему телогија ако ће остати само мртво слово на папиру, ако неће сведочити живу веру, ако нећемо бити апостоли свог доба. Када су Светог Порфирија  Кавскокаливита питали да ли је телефон у то време новотарење и зашто га он користи сатима, одговорио им је да је то средство од Бога дато да ширимо Ријеч Божију. Људи претражују, а наше је да им дамо то што траже, да свједочимо Христа увек и на сваком месту.
      Српска Православна Црква је свој сајт отворила још 1999. године да би упућивала верне, обавештавала и направила своју мрежу ширења информација. Временом се појављује све више портала, јутјуб канала, налога на разним мрежама које имају за циљ еманциповање верних, свако од њих уграђује своју циглу вере у храм Христов. У исто време разне секте, расколници шире свој рад по интернету, често клеветајући нашу Мајку Цркву, архијереје, свештенство и монаштво. Служе се разним триковима од класичних спинова до упорног понављања неистина, практично Гебелсовим методама, те људе заводе попут оних лажних пастира о којима говори Нови завјет. Ништа мањи нису напада на СПЦ на друштвеним мрежама од напада медија који често наступају као отворено антицрквени. Временом се створила читава мрежа антицрквеног деловања која има подршку у одређеним нецрквеним центрима. Добро је што људи полако схватају да се често дешавају кампање, покушаји политизације цркве и нарушавања јединства и да то нема везе са црквом. Друштвене мреже доносе како изазове за православне тако нуде и читаву једну реалност дјеловања, мисинонарење новог миленијума, изазов савремености наше вере.
      Велики корак који су сви поздравили јесте отварање налога Патријарха Порфирија на друштвеним мрежама чиме је још једном показао спремност да се ухвати у коштац са савременим изазовима које носи наша садашњост. Младим људима треба ријеч Божија како у цркви и на богослужењу тако и на фејсбуку и инстаграму. Бог нам је дао оруђе које морамо искористити следујући нашег пастира. Са новим патријархом долази ново доба апостолске мисије наше Цркве. На нама остаје као и на онима прије и послије нас да: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. (Мат.28,19)
×
×
  • Креирај ново...