Jump to content
Драгана Милошевић

Св. Зосим Тумански - сведочења исцељених

Оцени ову тему

Recommended Posts

Capture.PNG.693b83e777a1edab2c138895905db0c4.PNG

Многобројна сведочења о чудесним исцељењима код моштију Св. Зосима испуњавају летопис Манастира Тумана. Ови свети примери јасно сведоче веру и љубав народа према Богу и Светитељу. Осећајући да је Манастир Туман једна од највећих православних светиња, вековима га зову ЂЕРДАПСКИ ОСТРОГ, препознајући исти благодатни дар исцељивања код Св. Василија и Св. Зосима. Слава им и милост! Многи долазе тужни и болешћу утучени. Из светиње одлазе радосни и здрави. Сигурно је то да ко једном дође и осети благослов Божји, туманској светињи изнова се враћа! Сведочења која су пред нама, записана су од 28. маја 2017. до 20. априла 2018. године.

ALO_Knjizica.pdf

 

манастир тумане

Share this post


Link to post
Share on other sites

СВ. ЗОСИМ ИСЦЕЛИО ШТИТНУ ЖЛЕЗДУ!!!

16.07.2018. | Чуда

0-02-04-19d53ba340abcc9e5e3a9abfa041bab0

У априлу се мојој супрузи Сањи појавило на врату нешто у облику полу лопте,. Отишли смо код специјалисте за штитну жлезду, пошто смо предпоставили да је то у питању. Прегледом је утврђено да је она у питању и да ту не може ништа одмах да се уради, већ да треба да се сачека још који месец. Ако не буде промене, у септембру би требала да се закаже операција. Крајем јуна смо отишли у Манастир Туман, где јој је прочитана молитва код Св. Зосима и помазана је уљем из његовог кандила. Након 2-3 дана лоптица је у потпуности нестала. Хвала Господу и Св. Зосиму. Д. Т., В. Градиште

http://manastirtumane.org/sv-zosim-iscelio-stitnu-zlezdu/

Share this post


Link to post
Share on other sites

СВ. ЈАКОВ ТУМАНСКИ ЈАВИО СЕ У СНУ И УКРЕПИО БРАТА У ВЕРИ

mosti-sv.-jakov.jpg

 

„Налазим се испред неког храма, поред улаза. Време је летње, на самом крају сумрака. Светиљка је упаљена негде у порти цркве и све се јасно види. Ја прилазим и видим да испред улаза стоји монах, у комплетном монашком одјејанију. Не препознајем ко је, али како се приближавам видим да је то о. Јаков(Арсовић). О њему сам раније читао, видео фотографије и одмах га препознао. Можда је битније да кажем да сам некако „осетио“ да је то управо он.

Он стоји испред улаза у цркву и посматра како му прилазим. Ја сам невероватно радостан што га видим, прилазим сасвим до њега, спустам главу и тражим благослов. Сливају ми се сузе од велике радости. Не осећам страх, у мени је осећај радости и покајања. Он спуста своју руку на моју главу, благосиља ме и даје ми руку да целивам. Ја сам на коленима испред оца Јакова и питам га: о. Јакове када ћу отићи у манастир и постати монах? Зашто Господ не услиши моје молитве? А он ми каже следеће: Треба још да послужиш у свету па ћеш онда доћи. Говорећи то, он се благо, онако очински осмехнуо. Сав сам у сузама од радости. Благодарим Господу, Пресветој Богородици и св. о. Јакову. Тога дана прочитао сам све о његовом животу и видео по први пут фотографије манастира Тумана и схватио да је то црква испред које ми се Светац јавио у сну. “ Д. Ј. Београд

http://manastirtumane.org/

Share this post


Link to post
Share on other sites

СВ. ЈАКОВ ПОМОГАО БЕБИ ЈАКОВУ ПРИ РАЗВОЈУ ПЛУЋА И СРЦА (10.07.2018.)

Sv-Jakov-3.jpg

„Сина сам родила у осмом месецу. Био је 19 дана у инкубатору. Лекари су рекли да има жутицу, сепсу и мождано крварење другог степена. Молила сам се Светом Јакову Туманском. Ја сам то усрдно чинила својим речима и он се опоравио.
Онда су рекли да има стенозу плућне артерије. Са непуна два месеца је почео да мења боје(бело, бордо и буквално небоплавно) по целом телу. Хитно су нас упутили у Тиршову код професора, који је најбољи дечији кардиолог у Србији. Ја сам се толико уплашила, наш парох био у иностранству, те сам обавила условно крштење. Била му заказана катетеризација (озбиљна интервенција) за два дана. Професор је одмах, на Илиндан, урадио УЗ и рекао да се стеноза спонтано повукла, да сутра идемо кући. Други лекар је рекао да обавезно славимо тај дан. И професор је рекао да има рупицу у срцу. Такође сам се молила Св. Јакову Туманском пре тога. Молила сам се и даље те се рупица смањила за пола милиметра.
Затим, прошле године нам је речено да има изражену хипертонију мускулатуре целог тела. То значи да су му мишићи превише чврсти и у грчу.
Упутили су нас у Специјалну болницу у Сокобањској. Ја сам му радила вежбе и опет се молила. И то је брзо прошло. Сад је скоро па здрав.
Слава Господу за све!

С особитим поштовањем,

Ангелина Гороњић

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

СВ. ЗОСИМ ИСЦЕЛИО ТУМОР МАТЕРИЦЕ

Tumane-2018-65-of-121-1200x640.jpg

 

„29.5.2018 сам примљена у Земунску болницу ради операције тумора на матерци који је био велицине 80х78 на предњем зиду и 35х30 на задњем зиду материце. Пре пријема сам добила терапију за бактерију ентерококу, и резултати су требали да стигну баш дана мог пријема у болницу. Др Стефановић је рекао да ће ме без обзира на резултате примити у болницу и ставити под терапију, иако треба налази да буду стерилни. Било ми је чудно због тог пожуривања али веровала сам да Др зна шта ради. Међутим, мене из Медигрупе приватне клинике где сам дала брисеве позива Др и сапостава ми да је забринута јер ми је нађен велики број сад друге бактеријe и да је веома ризично да ме подвргну операцији јер може доћи до сепсе. Примљена сам у болницу и конзилијум доноси одлуку да се операција одложи док налази не буду стерилни.
У међувремену ја одлазим у Народног Фронта по још једно мишљење 12-06-2018 где не говорим да сам пред опреацијом , Др Предраг Тајфл ми гледајући ултразвук саопштава да је миом за праћење и није за операцију. Дошавши кући, упоредила сам претходни резултат са садашњим, миом се са 8х78 смањио на 32мм.
Била сам у Манастиру Туману на пресвлачењу моштију Св. Зосима, где ми је прочитана молитва. Помазивала сам се уљем Светитеља, пила воду са његовог извора и носила делић одежде уз себе.“
Слава Господу,

слушкиња Божија
Весна Николић, Београд

Share this post


Link to post
Share on other sites
WWW.SKANDALOZNO.NET

Poznato je da se u manastiru Tumane kod Golupca dešavaju čuda, ali ovo sveto mesto je juče prvi put zabeležilo svedočenje da je nakon što je monah pročitao molitvu šezdesetogodišnjaku koji se nalazio

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Питома оаза усред крша и камена,обасјана дивном свјетлошћу крста православнога и благословом  Св. Арсенија Сремца каква је бјелопавлићка равница не би била то што јесте да у њој,  Христу Богу на дар Немањићи не оставише једну своју задужбину. Можда би и била лијепа за око намјерника, да се у зеленилу и питомини мало одмори, али не би имала онога свјетила и небескога сјаја који обасјава срце човјеково чак и онда када се сви, за тјелесно око видљиви светионици угасе. Тај неугасиви светионик за бјелопавлићку равницу је манастир Ждребаоник са црквом Св. Архангела. Сијао и сија непрекидно. И порушен и похаран и запуштен и зарастао и обновљен и освећен. Сија и сијаће.     Манастир Ждребаоник    
      О настанку имена Ждребаоник постоје двије верзије. Прва каже да су Немањићи на овом имању узгајали коње, а друга се везује за словенску реч ждребје, што означава плодну црквену земљу.   На  жалост писани документи о настанку манастира нису сачувани. Сачувана су само усмена предања која су сложна кад је у питању ктитор - Стефан Вукан Немања.   Зашто их нема? Можда бисмо то питање могли поставити онима који су послије рата спалили библиотеку манастира Мораче. Ко зна да ли су међу живима... И ако јесу то је за њих тад била само хрпа папира која се противи идеји, документа у којима  се на разне начине потврђује постојање душе једнога народа. А чак и сама ријеч душа била је партијски непријатељ. Међутим један руски научник, Коваљевски у својим списима наводи да је 1841. године у Манастиру Морачи својим рукама држао повељу у којој је писало да је Манастир Ждребаоник грађен у исто вријеме кад и манастир Морача, као његов метох.   1896. године је тада стогодишњи старац Петар Агичин Радуловић из Пажића записао: "Ја памтим стару цркву Св. Архангела и био сам момак пунољетан када су Бјелопавлићи саградили ову данашњу на мјесту старе цркве. Ждребаоник је био пашњак Немањића, онога краља који је направио манастир Морачу, а памтим и кад даваше десетак ока рибе од лова са Слапа и траварине са Гарча, по једног брава сваке године."   Бјелопавлићи памте да је и једна сестра Стефана Немање била удата у ове крајеве. Кажу да је село Кујава, у околини Даниловграда  по њој добило име. Затим да је Јелена Анжујска градила цркве у околини Даниловграда.   Манастир Ждребаоник је био мјесто где се састаје, договара, одлучује. У њему је била и монашко богословска школа.   Неколико пута је паљен, рушен, пљачкан. 1714. годину и Нуман пашу Ћуприлића запамтила је цијела Црна Гора, а Мехмед паша је 1612. године попалио Бјелопавлиће. Оба пута и манастир је са народом страдао. Сулејман паша је поново 1876. године разорио храм.   Ни у другом свјетском рату манастир није био  поштеђен. У извјештају од 07. маја 1941. год јеромонаха Павла Павићевића, тадашњег настојатеља манастира Острог, стоји.   ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ   ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ Цетиње   У прилог депеши која је послата из Данилова града од стране Управе манастира Ждребаоника извјештавате се да је јутрос 7. о. м. око 6 часова прије подне један вод од 20-22 војника (Италијана) дошао у манастир Ждребаоник, разбили настојатељев стан као и канцеларију Управе, изговарајући се да траже државне ствари и том су приликом покупили скоро све животне намирнице и то 100 кгр. брашна (сите), 50 кгр. масти, 18 кгр. гаса, 200 кгр. кромпира, 50-60 кгр. пасуља, 3 шунке, 30 кгр. шећера, 22 кгр. паште, једном ријечју сву залиху животних намирница са којима је располагала управа манастира, тако да је братство манастира и послуга остала без икакве хране с обзиром на данашње прилике тешко се иста може и набавити, па вас молим да интервенишете код италијанских власти да се ови манастири заштите оваквих или сличних случајева, који ће се, како изгледа, понављати врло често.   ПРИВ. НАСТОЈАТЕЉ МАН. ОСТРОГА,   јеромонах П. Павићевић   Прва обнова, односно изградња нове на темељима старе цркве била је 1818. године. Изграђена је као једноставна једнобродна грађевина са звоником на преслицу. Освештао ју је Св. Петар Цетињски. Половином 19. вијека направљени су конак и једна дугачка приземна зграда. Изнад улазних врата цркве повише лика Св. Архангела Михајла стоји натпис: „На темељу Немањића храм Св. Архангела Михаила саграђен је 1818. године. А звоник из својих средстава подиже окружни протојереј-ставрофор Срдан Поповић управитељ манастира Ждребаоника 1926. године."   У цркви се са лијеве стране налази кивот са моштима Св. Арсенија Сремца, првог насљедника Св. Саве у архиепископском трону. 10. новембра 1989. године обављено је пресвлачење светитеља и полагање његових моштију у нови кивот. Нови кивот сачинио је блаженопочивши игуман острошки Георгије Мирковић, а група од 50 верника из Новог Сада заједно са својим парохијским свештеником приложила је унутрашњу дрвену облогу за кивот. Постоље за кивот и сто за цјеливајућу икону рађени су дуборезом и рад су ђакона Томислава Живановића из Крњева. Иконостас се састоји од бетонског и дрвеног дела. У иконостасу су 33 иконе, у три реда. Рад је браће Ђиновски и датира са почетка 19. века.   У непосредној близини манастира налази се главичица или гувно на којем се годинама из 66 бјелопавлићких села окупљао народ на Госпођиндан. Ова дивна традиција прекинута је 1947. године.  То је ипак требао бити скуп на коме не би било парола „Тито и партија" и сличних, те се морао прекинути. У порти се налази и гробље. Ту су сахрањени: протојереј Срдан Поповић, јеромонах Сава Шарановић, прота Јован Говедарица, Коста Вујошевић, игуман Сава Шалетић, јеромонах Исаија Цуца .   Поред моштију Св. Арсенија Сремца у манастиру се чувају дио лобање Св. преподобномученице Февроније, честице моштију Св. Николаја Мирликијског Чудотворца, Свете равноапостолне Текле, Св. мученице Јустине, Блажене Матроне Московске, Св. Александра Невског, Св. Сергија Радоњешког, Св. великомученика Георгија, Св. преподобне Олимпијаде и Димитре Кијевске, Св. Серафима Саровског, Св. преподобних Марте, Александре и Јелене и Блажених Пелагије, Параскеве и Марије подвижница Дивјејевских.   Прије него што ће стићи у манастир Ждребаоник, мошти Светог Арсенија су око 166 године преношене из светиње у светињу. Сматра се да су због најезде Турака 1690. године из Пећи донијете у манастир Довољу. Одатле су пренијете у манастир Морачу. Након тога 1835. године у цркву на Медуну у Кучима код Подгорице. Због похаре Куча мошти Светитеља су 1856. године први пут донијете у манастир Ждребаоник.  1884. из Ждребаоника су премјештене у манастир Косијерево. 1914. године манастир Косијерево страда, устаници избављају мошти из ватром захваћене цркве и односе их под Острог. У Ждребаоник је Светитељ враћен 1920. године.   1991. године Ждребаоник постаје женски манастир и предано се ради на његовој цјелокупној обнови. Изграђен је нови конак са параклисом посвећеним Св. Арсенију. Конак и параклис су освештани 2000. године руком блаженопочившег патријарха српског г. Павла.   Обновљена је црква, као и стари конак, дограђене су  неке нове помоћне просторије и уређена црквена порта. Подигнута је агиазма, а испред порте велика камена ограда са пиргом у средини.   Сада у манастиру живи 11 сестара а већ двије деценије игуманија ове светиње је мати Јустина Таушан. Сестре се баве иконописањем, израдом разних сувенира, уређују и обрађују манастирско земљиште, а изнад свега пружају топлу ријеч и гостољубље за све оне који дођу да посјете ову светињу и поклоне се моштима Св. Арсенија.   Јован Б. Маркуш: Обнова манастирâ и цркава у Црној Гори у вријеме Митрополита Амфилохија (11) – Манастир Ждребаоник Кратки историјат манастира Манастир Ждребаоник налази се на лијевој обали ријеке Зете, у питомој Бјелопавлићкој равници на домаку Даниловграда. Писаних докумената о његовом настанку нема, нити су вршена детаљнија археолошка испитивања. Истраживања која су вршена од стране Завода за заштиту споменика културе Црне Горе указују на постојање старијег и знатно већег црквеног објекта, и да је садашњи подигнут на темељима храма с краја 16. или почетка 17. вијека, од кога су сачувани зидови у висини од 50 см. Обнављан је и 1885. године.О његовој градњи постоје многа народна предања која се преносе са кољена на кољено и сва су везана за име славних Немањића. Неки савремени историчари тврде да не постоје писани извори који та предања могу потврдити, па стога сматрају да у то не треба много вјеровати. Њихова сумња не би имала основе да поратни „просвјетитељи“ нијесу спалили богату библиотеку манастира Мораче. Руски научник Коваљевски тврди у својим списима да је у Морачи 1841. године у својим рукама држао повељу у којој је писало да је Ждребаонички храм грађен као метох манастира Мораче у исто вријеме кад и Морача, и да им је ктитор Стефан Вукан Немања. То је засигурно знао и прота Срдан Поповић кад је изнад улазних врата храма поставио камену плочу која и данас стоји, а на којој пише: „На темељу Немањића храм Св. Арх. Михаила саграђен је 1818, а звоник из својих срестава подиже окружни протојереј – ставрофор Срдан Поповић управитељ манастира Ждребаоника 1926“. Интересантно је и свједочење стогодишњег старца Петра Агичиног Радуловића из Пажића, које је записано 1896. „Ја памтим стару цркву Светог Архангела и био сам момак пунољетан када су Бјелопавлићи саградили ову данашњу на мјесту старе цркве. Ждребаоник је био пашњак Немањића, онога краља који је направио манастир Морачу, а памтим и кад даваше десетак ока рибе од лова са Слапа и траварине са Гарча, по једног брава сваке године.“ Необично је име самог манастира. Објашњавају га двије верзије које се чувају у народу. По једној верзији Немањићи су овдје узгајали коње, а по другој име је везано за словенску ријеч ждребје која се може наћи у старим српским документима, од прилике она би означавала плодну црквену земљу. По Душановом законику властелин је био дужан да свештеницима који немају земље пода ждребје – три њиве законите, плодне. Отуда би се назив Ждребаоник могао превести као плодна земља. Цјелокупна историја Бјелопавлића, поред Острога везана је и за Ждребаоник. Он је вјековима био у жижи свих збивања. Ту су се одржавали племенски сабори и ту су доношене важне одлуке. Његова судбина била је и судбина његовог народа. Најранији писани запис о ждребаоничкој цркви може се извући из контекста народне пјесме „Бој с везиром Махмут пашом.“ Битка се одиграла 11. јула 1796.   „А Владика окупи главаре, те су они обрнули пред бијелу Аранђелску цркву те им наук и благослов даје“   Нигдје у Бјелопавлићима нема толико простора на коме би стала сва војска, нити има у близини цркве посвећене Светом Архангелу. У часопису Невесиње који је излазио крајем 19. вијека, стоји да је Свети Петар овдје војску причестио.   Манастир је у својој историји неколико пута паљен и рушен. Зна се да је Мехмед паша још 1612. попалио Бјелопавлиће. 1714. године Нуман пашу Ћуприлића запамтила је цијела Црна Гора, Ждребаоник је спаљен и срушен до темеља. Вјероватно да је послије тог разарања направљена мала црква Светог Архангела коју памти Петар А. Радуловић. 1818. године саграђена је ова данашња као једноставна једнобродна грађевина са звоником на преслици. У дописима часописа Невесиње стоји да је градњу цркве помогао Свети Петар Цетињски, породица Петрушиновић и засигурно и остали Бјелопавлићи. По завршетку радова, храм је освештао Свети Петар. Половином 19. вијека направљен је конак, двоспратна камена кућа са лијеве стране, а са десне дугачка приземна зграда. Да је владарска кућа Петровића вољела и помагала овај манастир види се из тестамента Пера Томова Петровића, Његошевог брата, гдје за своју душу оставља „манастиру светог Василија под Острог талијера 100, у манастир на Ждребаоник 50 и манастир у Морачи 50.“ Сулејман паша је у свом ратном походу на Бјелопавлиће 1876 – 1878. дјелимично разорио храм и манастирске конаке. Крајем вијека манастир је поново обновљен. У току ратних немира, Светац је ношен 1872. на Чево, а 1876. у село Загреда, а потом је био у манастиру Косијерево, до његовог рушења 1914. године, одакле је пренесен у Острог, а 1920. у Ждребаоник. У току Другог светског рата око манастира су опет вођене борбе. Мошти Светог Арсенија су тада склоњене на Јеленак у цркву Светог Николе. Поред свих невоља које су пратиле житеље овог краја и свештенослужитеље ове светиње, при манастиру је 1870. отворена школа а затим 1875. прва Књажевска земљорадничка школа. 1898. године митрополит Митрофан Бан је издао наредбу да се овдје отвори Монашка школа.   „Манастир има три куће: његово зданије које се налази источно од цркве. У њему се налази манастирска монашеско-богословска и школска управа, монашеска богословија, школа трећег и четвртог разреда и стан калуђерски. У том зданију кад дођу, почивају Њихова височанства и господин Митрополит. Двије много мање куће налазе се сјеверозападно од цркве: у једној се налази школа другог разреда, а друга служи за стан и кужину ученика монашеске богословије. Школа првог разреда не налази се у манастиру због тјескобе и малог простора куће но је премјештена у кућу господина подофицира Лазара Павличића.“   О манастиру су се старали и у њему живјели и радили многи свештеници и монаси. Гробови неких од њих налазе се уз саму цркву. То су протојереј Срдан Поповић (1845-1937). Он је дао и коначни изглед храма, јеромонах Силвестар (Сава) Шарановић (1893-1917), прота Јован Говедарица (1815-1898) један од покретача херцеговачког устанка, Коста Вујошевић (1862 – 1900), игуман Сава Шалетић (1890-1969). Овдје су сахрањени јеромонах Исаија Цуца (1847) и архимандрит Рафаило (1891) али им гробови нијесу обиљежени. Имена познатих настојатеља од средине 19. вијека су: јеромонах Серафим Митровић – помиње се у једној преписци 1843, јеромонах Исаија Цуца – до 1847, јереј Јован Драговић – од 1870. до 1873, јереј Милутин Жарић – од 1873. до 1876, протојереј Јован Говедарица, од 1878. до 1898, синђел Михаило Ранковић помиње се 1898, јереј Коста Вујошевић – упокојио се 1900, (а не зна се тачно до када је био настојатељ), протојереј Срдан Поповић – до 1937, јеромонах Павле Павићевић – до 1945, игуман Сава Шалетић – до 1962, јеромонах Григорије Траиловић од 1962. до 1968, и јеромонах Матеј Ристановић – до 1991. Вриједно је помена истаћи да је Митрополит Црногорско-Брдски Иларион Рогановић (Илија, рођен у Подгорици од родитеља Ђура и Марије, рођене Марковић) послије 1847. као јеромонах постављен за старјешину манастира Ждребаоника у којем је био до 1856. године, када одлази на Цетиње а потом бива постављен за старјешину манастира Острог. Доласком митрополита Амфилохија у Црну Гору 1991, Ждребаоник постаје женски манастир на челу са игуманијом Јустином Таушан. Уз Божију помоћ кренуло се одмах са адаптацијом и градњом у манастиру. Помогла је Влада Црне Горе, општина Даниловград, бројна предузећа и добри људи са свих страна. Дограђене су помоћне просторије и нови конак са параклисом Светог Арсенија. (Започет 1996. а довршен 2000). На Аранђеловдан 2000. године параклис и конак је освештан руком блаженопочившег Патријарха српског Павла, Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, Епископа захумско-херцеговачког Григорија и Епископа Будимљанско-никшићког Јоаникија. Током Свете Литургије крштено је више вјерника, а настојатељица манастира Ждребаоника, мати Јустина постала је игуманија. Вриједна игуманија и сестринство послије ове велике обнове и изградње нијесу стале већ сталним оплемењивањем и додавањем нових детаља трајно уграђују себе у љетопис ове велике светиње. За све ово вријеме манастир су посјетили и многи угледни гости: Васељенски патријарх Вартоломеј, Српски патријарх Павле, Атински архиепископ Христодул, Албански архиепископ Анастасије, игуман Хиландарски Мојсије, бројни архијереји Руске цркве, као и архијереји осталих помјесних цркава, вјерници из земље и иностранства, државници, министри и дипломате. Манастирска здања Храм Св. арханђела Михаила Храм Св. арханђела Михаила је једнобродне основе, са полукружном апсидом, дозиданом припратом и високим звоником изнад дозиданог дијела. Дугачак је 15, а широк 7 и. Градиво је прецизно клесан камен, сложен у правилне хоризонталне редове, скоро без спојница. На подужним зидовима постављена су по два лучна прозора, а на апсиди један. Главни архитектонски украс храма сконцентрисан је на прочељу грађевине, гдје доминира високи звоник, који са двије етаже слободно излази из масе крова. Портал је лучног облика и у његовој линети је лик храмовне славе – Св. арханђела Михаила. Изнад портала је плоча са исклесаним натписом о обнови. Дозидани дио цркве из 1926. године, иако изведен од сличног материјала, јасно се издваја од старијег корпуса грађевине. У средњем травеју, уз јужни зид, налази се кивот са моштима Светог Арсенија Сремца. Иконостас у цркви је рад браће Ђиновских са почетка 20. вијека. Умјесто традиционалног декоративног дубореза, конструкција иконостаса је изведена од зиданих елемената, прекривених виновом лозом у штукатури. Конак Уз стару зграду са лијеве стране дограђене су помоћне просторије, с десне стране изграђен је нови конак са параклисом Светог Арсенија. У порти је подигнута агијазма, а испред порте велика камена ограда са пиргом у средини. Црква је прекривена бакром, те тако заштићена од прокишњавања. Иза конака урађена је зграда вишенамјенског карактера. Манастирска порта је пространа. У њеној средини је црква, а двије зграде конака омеђавају порту са истока и запада. У источном дијелу порте налази се неколико старих гробова манастирских игумана. Свете мошти У средњем травеју, уз јужни зид храма Св. арханђела Михаила, налази се кивот са моштима Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског, који је дуго година био у манастиру Косијерево, до његовог рушења 1914. године, одакле је пренесен у Острог, а 1920. у Ждребаоник. Послије земљотреса 1979. Завод за заштиту споменика изводио је радове на цркви и конаку и 1988. и Светитељ је био пренешен у цркву Свете Текле, а 1989. године враћен је у манастир, пресвучен у нову одежду и положен у нови кивот. Пресвлачио га је блаженопочивши Патријарх српски Павле, ондашњи Епископ Рашко-призренски заједно са Митрополитом Црногорско-приморским Данилом. У цркви се налази дио главе Свете Мученице Февроније, а у изложеним мошчевицима похрањене су честице моштију: Светог Јована Крститеља, Светог Николаја, Светог Великомученика Димитрија, Светог Сергеја Радоњешког, Светог Данила Московског, Светог Александра Невског, Светог Серафима Саровског, Светог Григорија Богослова, Светог Јована Златоустог, Свете Марије Магдалине, Свете Марије Египћанке и Свете Матроне Московске. Поред набројаних честица које су изложене у храму постоји још један број који још није изложен. Драгоцености у манастиру Од икона манастир посједује једну стару руску икону Пресвете Богородици и једну новију икону Светог Архангела Михаила, дар амбасадора Украјине г. Оксане Сљусаренко. Нажалост, од некадашњих драгоцјености послије многих похара манастира није остало ништа.   Извор: Митрополија црногорско-приморска 
    • Од Логос,
      Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије боравио је у вишедневној посјети Грчкој. Том приликом посјетио је између осталог и манастир Светог Јована Крститеља – Макрино у митрополији Мегарској.     Манастир Св. Јована датира још из 11 вијека. Од 1833. манастир је опустио због непријатељског односа према Православној Цркви Грчкој наметнутог  краља Отона који је био баварског поријекла. Од 1960. године, доласком на то мјесто архимандрита Дамаскина, који је својом љубављу према светињи и Јевађељу сабирао око светиње душе жедне Бога и жртвене љубави према сваком човјеку, манастир је заживио поново монашким и богослужбеним  животом. Тако се временом сабрало и сестринство. Ово наводимо из разлога што је наш Митрополит Амфилохије за вријеме свога боравка у Атини долазио и исповиједао се код дивног старца Дамаскина и од њега добијао духовне поуке за свој  монашки и свештенички живот. У манастиру данас живи 70 монахиња.   Митрополит је затим посјетио и манастир Светог Јеротеја, првог епископа Атине , који је иначе био и судија атинског  Врховног Суда (Ариос Пагос), учитељ Св. Дионисија Ареопагита.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Епархија ЗХиП је ове године била домаћин и организатор теолошког скупа „Православно-католичке радне групе Св. Иринеј Лионски“, која се већ 16- ту годину за редом састаје сваке године у другој епархији неке православне односно римокатоличке цркве, да би расправљала о темама од значаја за обе цркве.   Беседа дубровачког бискупа Мате Узинића (пдф)   Након три радна дана у Требињу „Радна група Св. Иринеј Лионски“ је била у посјети Дубровнику, гдје им је домаћин био дубровачки бискуп Мате Узинић, који их је након прочитаног Јеванђеља на миси поздравио пригодном бесједом коју преносимо у цијелости. Овогодишњи скуп у Требињу завршио се у недељу у саборном храму Преображења Господњег Св. литургијом, на којој су саслуживали и православни клирици чланови ове групе.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Vladan :::.,
      У петак 25. октобра у 16:30 у Саборном храму светих апостола Петра и Павла у Јагодини биће дочек и освећење иконе Светог Нектарија Егинског, као и поклоњење моштима овог светитеља. Након тога Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће акатист великом Егинском чудотворцу.
       
       
       
    • Од Логос,
      У склопу прославе 630 година постојања манастира Тумане, у којем почивају мошти Светог Зосима Чудотворца и Светог Јакова, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у овој великој светињи у Епархији пожаревачко-браничевској. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да на земљи постоје двије врсте сљепила: тјелесно и духовно.       „Много је опасније оно духовно сљепило од овога тјелеснога сљепила. И могли бисмо мирне душе рећи да човјечанство, кроз сву историју, вапи вапајем ове двојице слијепих: Господе, просвети нас, отвори очи наше, отвори очи ума нашега, срца нашега и душе наше, да прогледамо, да видимо твоју тајну, да видимо тајну нашега живота, да видимо тајну живота и свијета у коме живимо“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да се Господ дотакао људских очију самим тим што се родио од Пресвете Дјеве.   „Дотакао се људске природе. Не само да је обновио људску природу онакву каква је она била, у каквој је изашао први човјек из руку Божјих, очистивши је од гријеха, од прљавшртине и од смрти, и од сљепила, него је обдарио људску природу, обдарио је човјека много већим и савршенијим даровима призвавши га да напредује, не само тјелесно и духовно док је овдје на земљи, него да узраста у безмјерну мјеру висине Сина Божјега“, казао је он.   Казао је да Црква кроз вјекова непрекидно отвара очи ума, душе и срца, и тјелесне очи свима онима који се дотичу Христа.   „Свима онима који вапију, који се сабирају око Њега. И остаје Његова ријеч, вјечна и непролазна: Гдје су двојица или тројица сабрани у име моје, ондје сам и ја“, нагласио је Владика Амфилохије.   Казао је да су Свети Зосима и Свети Јаков такође били двојица слијепаца који су духовно прогледали.   „Не само што су духовно прогледали него су се сјединили са Господом својим животом, својим подвигом, својом молитвом. И није ни битно којему народу су они припадали, јер припадају Божјем Христовом народу. И то је оно што је вјечно и непролазно“, поручио је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је учествовао у раду Научног скупа „Исихазам у српским и приморским земљама“.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...