Jump to content
Sign in to follow this  
александар живаљев

Прослава Ђурђевдана 2018. широм Српске цркве

Оцени ову тему

Recommended Posts

Gramate i zahvalnice za obnovu hrama u Bunuškom Čifliku

 
 

Vladika Niški Arsenije služio je jutros liturgiju u crkvi staroj 150 godina u selu Bunuški Čifluk kod Leskovca, posvećena Svetom Georgiju, a nedavno obnovljena po drugi put u njenoj istoriji.

crkva_vladika_bunuski-cifluk.jpg?x86553crkva_bunuski-cifluk_kolac.jpg?x86553

 

Ovo je sveto mesto. Tada kada je podignuta bilo je mesto plača i uzdaha  jer je još uvek bilo tursko ropstvo u ovom delu Srbije, pa su naši , podižući u to vreme ovakve hramove , molili se, nadali se i suze svoje prolivali da dočekaju oslobođenje. A mi sada imamo slobodu i ovo mesto treba da bude mesto radosti, naše molitve i naše vere“, rekao je vladika Arsenije.

crkva_bunuski-cifluk_kolac.jpg?x86553

Posle sečenja slavskog kolača sa domaćinom crkvene slave Đurđevdan Ljubišom Mitrovićem i njegovim sinovima Aleksandrom i Stefanom, vladika je podelio gramate i zahvalnice onima koji su najzaslužniji za obnovu hrama.

crkva_gramata_cvetanovic-1.jpg?x86553crkva_gramata_cvetanovic-1.jpg?x86553

Prvi je gramatu dobio dr Goran Cvetanović, gradonačelnik grada Leskovca, zatim, Ivica Stoilković iz Leskovca, Dragan Petrović iz Miroševca, privredno gazdinstvo Mladenović iz Todorovca i Goran Kocić iz Strojkovca.

crkva_zahvalinica_vladika_bunuski-ciflukcrkva_vladika_zahvalinica.jpg?x86553

Dodeljene su i zahvalnice pojedncima iz Leskovca i okolnih sela, kao i Mesnoj zajednici Radonjica u MZ Bunuški Čiflik.

crkva_bunuski-cifluk_1.jpg?x86553

Crkva u Bunuškom Čifluku bila je danas prepuna i presvučena u novo ruho

crkva_bunuski-cifluk_1.jpg?x86553Vladika Arsenije podsetio je na svetog velikomučenika Georgija, hrišćanina kome je car Dioklecijan, najveći progonitelj verujućih,  303. godine odsekao glavu pošto je prethodno zverski mučen. Georgije je bio Dioklecijanov vojnik i dogurao do čina vojvode, ali, kao ni njegov otac, nije hteo da se odrekne hrišćanstva.

crkva_vladika_bunuski-cifluk.jpg?x86553crkva_vladika_arsenije_niski.jpg?x86553crkva_vladika-arsenije.jpg?x86553

Tokom njegovog mučenja, koje je herojski podneo, događala su se razna čuda, toliko velika i neobična da je i sama carica Aleksandra poverovala u vaskrslog Hrista i postala verna hrišćanka.

crkva_bunuski-cifluk_11.jpg?x86553crkva_vladika_bunuski-cifluk.jpg?x86553

 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na službi i zemljaci iz Ženeve i Lozane

Episkop austrijsko-švajcarski Andrej posetio je u nedelju parohiju Svetog velikomučenika Georgija u Gmundenu, a službi su prisustvovali vernici iz te parohije i gosti iz Švajcarske.

Вести
731763_040513c2_f.jpg?1525432815
Z. Mirković
Vladika sa parohijanima i gostima iz Švajcarske

Episkopu su tokom svete arhijerejske liturgije sasluživali Slaviša Božić, arhijerejski namesnik za srednju Austriju, Filip Milunović, sekretar episkopa i Eparhije, Miljan Antić iz Beča, Nikola Pantić, nadležni paroh i đakon Ivan Tolić iz Švajcarske.

Službi su pored vernika iz Gmundena i okoline prisustvovali i gosti iz Švajcarske, a za pevnicom su pojali članovi hora iz Ženeve i Lozane.

Vladika je u besedi poučio prisutne o značaju službe koju verni narod ima u crkvi Hristovoj i pohvalio sve koji redovno dolaze na sabranja.

Posle pričešća vernih i podele nafore, u crkvenoj sali, zahvaljujući trudu parohijana, priređena je bogata trpeza.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У цркви Светог Ђорђа на Његушима прослављен Ђурђевдан, крсна слава светородне лозе Петровић-Његош

Njegusi_slava-774x431.jpg

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је на Ђурђевдан, 6. Маја, уз саслужење свештенства Свету архијерејску Литургију у цркви Светог великомученика и побједоносца Георгија у селу Ераковићи на Његушима, поводом крсне славе светородне лозе Петровић-Његош.

У току Светог богослужења Митрополит Амфилохије је крстио дјевојчицу Ђурђу, а након Свете Литургије у родној кући Светог Петра другог Петровића-Његоша ловћенског Тајновидца пререзао славки колач.

Представници Удружења књижевника Црне Горе су потом у Његошевој родној кући, на Његушима, говорили своје одабране стихове, у оквиру “Ђурђевданско-његошевских пјесничких свечаности”.

Уредник катихетског програма Радија “Светигора“ теолог Александар Вујовић професор Цетињске Боголовије јавио се са Његуша са опширнијим извјештајем, а у прилогу можете чути и бесједе Високопреосвећеног Митрополита Амфилохја изговорене овом приликом.

06.05.2018_DJURDJEVDAN_NJEGUSI.m4a

светигора

Share this post


Link to post
Share on other sites

Света Архијерејска Литургија за Ђурђевдан у Храму Светог Саве у Краљеву

6. маја 2018.

Свети великомученик Георгије победоносац – светитељ који је својом величанственом жртвом најавио скори долазак дана када хришћанство више неће бити прогањано и искорењивано – је свечано прослављен у Храму Светога Саве у Краљеву. Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање братства храма је служио Архијереј жички Господин Јустин. У оквиру своје беседе упућене свештеном сабрању окупљеном око њега пред престолом Господњим, Владика је указао на то да је хришћанска вера своју силу управо пројавила преко немог страдања оних који су се определили за живот по Христу, јер где је страдало хиљаду хришћанских мученика, пет хиљада других људи су постајали хришћанима. Преносимо речи нашег Владике:

Христос Воскресе! Честитајући славу свима вама који данас славите Светог великомученика и победоносца  Георгија даде ми се да вам кажем само неколико речи, не оптерећујући вас, јер знам да сте уморни и натоварени и да сте дошли овде да се одморите; да нађете покој душама својим.

Данас је велики дан, дан сведочанства да је Господ Христос заиста васкрсао.  У то су се уверили апостоли са Пресветом Богородицом, Лука и Клеопа на путу за Емаус, апостол Тома, жене мироносице које су дошле на гроб да помажу тело Христово по закону Јеврејском, и данас жена Самарјанка којој је дошао Господ да тражи да пије воде. И она је упознала извор воде живе који тече у живот вечни. У разговору Господа са Самарјанком, Самарјанки се отворише очи да препозна да је то заиста велики пророк, јер јој је све рекао што је учинила од младости своје. И она зна да Господ Христос треба да дође али га није препознала. И Господ каже њој, али и свима нама: „Ја сам Христос, овај који са тобом говори“.

Данас имамо још једног великог сведока, великомученика Георгија, који је пред царем Диоклецијаном сведочио да верује у једног, истинитог Бога. Није хтео да принесе идолима жртву и стављен је на велике муке, и дуго је мучен. Али при том мучењу поверовао је и врач који је требало да отрује Светога Георгија и поверовала је и жена царева Александра и тамо где се чине чудеса Божија ту је увек за нас људе дело које ми не можемо да разумемо. У Антиохији, ту где су се први пут назвали хришћанима, где су била велика страдања, где су хиљаде мученика страдали на једном месту баш ту поверује других пет хиљада људи.

И тако ево већ две хиљаде година Христос је међу људима знак препоречни. Неки верују у Њега и иду за Њим и клањају се Њему као истинитоме Богу и труде се да угоде Богу; не само што Господу треба да угађамо јер је Он такав да Он живи од наше похвале, него угађајући Њему и испуњујући Његове заповести ми добијамо живот вечни. И има других који сумњају, мало поверују, па онда изгубе своју веру, па лутају, лутају, траже, па се мало врате и, дај Боже, да буде по речима Божијим: „Судићу вам у ономе у чему вас затекнем“. Дај Боже, да их затекне у тренутку кад су поверовали и у тренутку кад су се придигли из пакла свога.

Јер свако неверовање јесте промашај, пад. А како можемо да се вратимо на прави пут? Тако што ћемо се покајати и одбацити тај пут који води у безизлаз и ухватити прави пут. Има времена да стигнемо. Јер, неки кажу: „Ето, моји преци су застранили, па не могу сад ја да се враћам на тај стари пут“. Врати се умом, срцем, вољом и довољан је само један секунд. Сетимо се само покајаног разбојника на крсту. Препознао је Христа, исповедио Христа, и Господ му је рекао: „Још данас бићеш са мном у Царству Небеском“. Ето, видите какав је наш Господ Бог; какву љубав има према човеку! Зна Он наше слабости. Зна Он човека кога је створио; да смо склони како добру, али тако и греху. Јер нас смућује наша воља, ум, тело наше, раслабљена природа наша, пала природа наша. Знајући све то, Он је дошао на земљу и страдао за нас и пролио своју Пречасну Крв да опере грехе свих наших прародитеља. И зато је Он милостиви Бог, Бог који истински воли човека; Бог који је страдао за тог палог човека.

Зато и великомученик Георгије и толики облак сведока говори нама да ми, хтели не хтели, ако хоћемо у Царство Небеско, морамо да приклонимо главе своје под моћну руку Божију; да нас Он избави од нас самих; да нас оспособи у овоме свету да поживимо онолико колико нам је Господ Бог дао и да тим животом наследимо Царство Небеско. А кад кажемо Царство Небеско то значи живот вечни са свима светима; живот који нема краја и у коме нема болести ни жалости ни неправде ни прљавштине. Тамо је живот вечни у светињи Божијој и тамо ће бити сви они који су се овде потрудили, који су исповедили Христа, не бојећи се ни царева, ни велможа ни господара овога света. Тамо ће они бити и славити Оца и Сина и Духа Светога и радовати се у све векове и сву вечност! Амин. Христос Воскресе!

Након беседе је настављено литургијско славље у амбијенту Цркве са скелама које се уздижу све до куполе јер се првих дана после Васкрса приступило осликавању храма. Ако Бог да, нека упоредо са осликавањем и уређивањем храма узраста и умножава се и живи Храм Господњи – литургијска заједница окупљена око Епископа и око братства храма!

                                            Ђакон Стефан Милошевски

IMG_20180506_102050-300x225.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ђурђевданске свечаности у манастиру Ђурђеви Ступови

7. Мај 2018 - 9:47

maj-2018-djurdjevdanske-svecanosti-u-ber

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, а поводом храмовне славе манастира Ђурђеви Ступови – празник Светог великомученика и побједоносца Георгија, у овој древној немањићкој задужбини организују се Ђурђевданске свечаности.

Прослава је почела у навечерје празника, суботу 5. маја, свечаним дочеком Иконе Пресвете Богородице Тројеручице Хиландарске и уважених гостију, пријатеља катедралног манастира и Епархије будимљанско-никшићке, међу којима и Његово Преосвештенство Епископа средњо-западноамеричког и новограчаничког Г. Лонгина.

Након уношења Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, чију је освештану копију донијела делегација Свете царске српске лавре Хиландара на челу са игуманом Методијем, служено је празнично бденије.

Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући наступајући празник и храмовну славу овој светој обитељи, свима који Светог Георгија прослављају као крсну славу и православним хришћанима, који га у помоћ призивају као великог заступника пред Богом.

„Ова немањићка светиња је, већ, закорачила у 9. вијек од кад је основана. Ова светиња је кроз сва времена била наш корјен, наш ослонац, доживљавамо, ево, њену обнову и велику радост коју она излива на све оне који се овдје окупљају“.

 

Ове године имаћемо посебну радост, имамо драге госте, драге пријатеље, драге добротворе, који су нам дошли из далека. Прије свега, желим да поздравим Преосвећеног, драгог брата у Христу, владику Лонгина, који нам је дошао из Чикага, нашег великог пријатеља, добротвора, човјека код кога смо увијек нашли разумијевање и братску љубав. Када смо одлазили код њега у Америку интересовао се за градњу светог храма у Беранама и за обнову цијеле Епархије, храмова, за помоћ народу, помоћ дјеци, колико је то било могуће. Од њега и наших земљака који живе у Чикагу, имали смо велику помоћ“, рекао је Владика Јоаникије.

Преосвећени владика Лонгин је, овом приликом, дошао нарочитим поводом. Наиме, његов епархиот, г.-дин Милош Пантовић са својом супругом Достаном, је са великом љубављу манастиру Ђурђеви Ступови приложио диван дар, светињу која краси манастир Хиландар – икону Пресвете Богородице Тројеручице.

„То је, заиста, велики дар; он је то све финансирао, видите како је та лијепа светиња одмах украсила овај манастир, а мислим да је по Божјој вољи и правди да вечерас овдје, заједно са иконом и са нашим добротворима, дође и наш драги Игуман Хиландарски отац архимандрит Методије. Имамо, дакле, благослов на благослов, радост на радост. Преко Игумана манастира Хиландара и преко ове Чудотворне Иконе Мајке Божје, имамо хиландарски и светогорски благослов, а ако идемо даље и јерусалимски благослов, јер знамо да је икона Пресвете Богородице Тројеручице донијета из Палестине, из светог града Јерусалима, из манастира Светог Саве Освећеног“, указао је Његово Преосвештенство.

Подсјетио је да када је основана ова светиња, први Епископ је био Хиландарац, звао се Јаков, ученик Светог Саве. И први монаси у овој светој обитељи били су, такође, ученици Светог Саве, они који су се у Хиландару молили и освећивали пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице.

„Зато је велики благослов и за братство ове свете обитељи, овај дивни и велики дар који је, по благослову оца Игумана и братије хиландарске, светогораца приложио наш Милош Пантовић ову предивну икону. Нека га Бог обдари здрављем и напретком, срећом и радошћу, њега и његову госпођу Достану која је, као и Милош, наше горе лист. Нијесу заборавили свој завичај, а имали су посебан разлог, да за покој душе њиховог сина Томислава, који је настрадао у саобраћају, ову икону приложе, завјештају манастиру Ђурђеви Ступови да би се овдје, кроз сва времена и кроз све будуће нараштаје, помињали наши добротвори и почивши Томислав. Царство му небеско“, бесједио је Владика Јоаникије.

Он је ријечима срдачне добродошлице поздравио и друге драге госте, између осталих, добротвора и пријатеља г.-дина Милана Лешића из Канаде, изразивши наду да ће сјутрадан имати више прилике да им свима захвале, јер су сви они, истакао је Владика Јоаникије, заслужили нашу трајну благодарност.

 

„Ово је велики благослов не само за наш манастир, него и за град Беране, за цијелу лимску долину. Нека свима вама, вашим породицама и вашим домовима Пресвета Богородица, преко ове Чудотворне Иконе дарује милост, благодат, благослов, здравље, напредак, сваку срећу и радост. Нека је срећна слава и срећан празник свима“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

СПЦ

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ђурђевдан у Будимпешти

7. Мај 2018 - 11:03

На позив Епископа будимског и администратора темишварског г. Лукијана, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. г. Иринеја, свету архијерејску Литургију у храму светог Георгија у Будимпешти, поводом прославе храмовне славе, служио је Преосвештени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске Цркве у Москви.

Преосвештеном Епископу г. Антонију саслуживали су архимандрит Александар Котов, протојереј-ставрофор Маринко Марков, арх. заменик из Епархије темишварске, протојереј-ставрофор Војислав Галић, арх. заменик Епископа будимског, игуман Андреј Пандуровић, протонамесник Зоран Остојић, арх. намесник будимски, јеромонах Варнава Кнежевић, ђакон Зоран Живић, ђакон Андраш Шољом, јерођакон Инокентије Лукин и јерођакон Митрофан Гајић. Појао је хор цркве св. Илије из Београда.

У току свете Литургије, Преосвештени Епископ г. Антоније по благослову Епископа будимског г. Лукијана произвео је старешину храма, протонамесника Зорана Остојића у чин протојереја, као награду за његов несебични вишегодишњи труд и рад на духовном и материјалном унапређењу поверене му парохије.

На крају Литургије уследила је литија око храма, и пререзан је славски колач. Старањем црквене општине и српске самоуправе петог кварта приређен је ручак и богат културно-уметнички програм. Осим верног народа, прослави храмовне славе у Будимпешти присуствовао је амбасадор Републике Србије г. Раде Дробац.

Извор: Епархија будимска

 
Ђурђевдан у Будимпешти
 
 
Ђурђевдан у Будимпешти
 
 
Ђурђевдан у Будимпешти
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Храмовна слава у Кладову

kladovo_8-150x150.jpg    kladovo_7-150x150.jpg   kladovo_9-150x150.jpg

 

 

На храмовну славу Св. великомученика Георгија у Кладову, свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион. Појао је хор храма Свете Тројице из Неготина.

Литургији су присиствовали, имеђу осталих и председник скупштине општине Кладово г. Славиша Туфајевић, као и начелник општинске управе г. Јован Стингић.

У изразито надахнутој беседи, Владика је говорио о значају саме Литургије и колико ми учествујемо у њој, колико смо концентрисани и колико схватамо величину литургијског сабрања. Поменуо је и свест једне грешнице ,,жене самрјанке“ којој је посвећена пета недеља по Васкрсу, и њено стање духа о чекању Месије. Владика је направио паралелу између једне грешнице од пре 2000 година са данашњим обичним човеком и о томе колико дубок богословски разговор са Господом је водила једна ,,грешница“, а колико данашњи човек тражи Господа.

На крају беседе је, цитирајући Јеванђеље, „Иштите најпре Царство Небеско, а све остало ће вам се додати“ пожелео срећну славу свим житељима општине Кладово.

Домаћин славе је био брат Синиша Белић из Кладова.

протонамесник Дејан Пајић

kladovo_6-150x150.jpg    kladovo_1-150x150.jpg   kladovo_3-150x150.jpg   kladovo_2-150x150.jpg   
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Храмовна слава Светођурђевског храма у Сомбору

 
_MG_0089.jpg
 
У недељу, 6. маја 2018. године, у Сомбору је свечано литургијски прослављена храмовна слава - празник Светог великомученика, чудотворца и победоносца Георгија.
Празновање Ђурђевдана почело је Празничним бденије које су служили:
протојереј Александар Лазић, презвитери: Саво Николић и Бранислав Шијачић и ђакон Дејан Новаковић.
 
 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Епископ далматински Никодим служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Великомученика Георгија на старој бежанији

 
 
 
Поводом празника Светога Великомученика Георгија, у бежанијској цркви посвећеној овоме мученику Светом Архијерејском Литургијом началствовао Његово Преосвештенство Епископ далматински Никодим. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Стефан (Шарић), протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах, протојереј Предраг Тимотијевић, јереј Саша Пајковић као и протођакон Игор Давидовић и ђакони Синиша Дувњак и Дарко Радовановић.
 
 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. октобра 2019. године највећим делом је посвећен прослави величанственог јубилеја наше помесне светосавске Цркве – Осам векова аутокефалности – молитвене самосталности Српске Православне Цркве: 1219–2019. године. У складу са тим, прве стране броја посвећене су Посланици поводом осамстогодишњице аутокефалије, коју потписује Првојерарх Цркве српске са свим архијерејима.     Даље следују извештаји са низа догађаја којима је молитвено, саборно и свечарски обележен јубилеј – извештај протонамесника Александра Р. Јевтића, са дочека Његове Светости Патријарха српског Иринеја у манастиру Жичи од 5. октобра 2019. лета Господњег. Репортажу о централној прослави јубилеја из манастира који је био седиште некадашње Жичке Архиепископије, прво седиште наше помесне Цркве, такође нам доноси перо протонамесника Александра Јевтића.   Следствује догађај из Пећке Патријаршије – завршно литургијско славље богослужено овим величанственим поводом у древном седишту српских архиепископа и патријараха, као и текст који преносимо добротом Информативне службе Српске Православне Цркве са свечаности одржане у престоном граду Београду, у Сава Центру – под насловом: Благословено светосавско јединство Српске Православне Цркве, Републике Србије и Републике Српске.   Као део, последњи део слагалице јединственог мозаика величанија осам и по векова самосталности Српске Цркве, али никако последњи по значају, у Музеју Српске Православне Цркве 9 октобра 2019. године је отворена изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“, за коју је Патријарх српски рекао да „поставка обухвата тек мали остатак уметничких дела у ризницама Српске Православне Цркве, јер су кроз векове различити завојевачи носили и разносили српске светиње и уметничке вредности, али ова изложба садржи најбоље од оног што смо сачували.“   На следећим странама новина Српске Патријаршије преносимо из дневних новина „Новости“ разговор са Владиком бачким др Иринејем Буловићем под насловом „Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо“, из кога издвајамо речи Преосвећеног Владике: „Свети Сава, највећи син српског народа, уобличио је наш национални идентитет. Русија са председником Путином је последња линија одбране хришћанских вредности...“   Бранислав Илић је, поводом осам векова самосталности Српске Православне Цркве, разговарао са проф. др Растком Јовићем, ванредним професором на Катедри за канонско право Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који је између осталог констатовао: „Изучавање дела Светог Саве, а не понављање фраза, може нам помоћи да разумемо и смисао аутокефалије и значење просветитељства. Шта смо учинили да се аутокефалија одвија као процес стваралаштва у контексту слободе и еманципације? Колико смо успели да потенцијале које смо добили од Светог Саве преточимо у традицију...? У том смислу, одговори на постављена питања откривају њену важност.“   Истим поводом, под окриљем јубилеја Српске Православне Цркве са историјске тачке за нови број Православља пише и др Ивица Чаировић, доцент Православног богословског факултета, на тему „Да ли је папа Инокентије III желео самосталну Српску Цркву.“     Извор: Православље
    • Од Логос,
      Кијевски и свеукрајински митрополит Епифаније изразио је пре неколико минута најтоплију захвалност Цркви Грчке и њеном предстојатељу Јерониму на признању Аутокефалне цркве у Украјини.     Писмо можете прочитати у наставку:   „Захвалан сам брату у Христу, Његовом Блаженству Јерониму, архиепископу атинском и све Грчке, председнику Светога Синода Цркве Грчке, и сабраћи архијерејима Архијерејског Сабора, који су данас одлучили да подрже и следе канонске и историјске одлуке Васељенске Патријаршије, чиме се ствара могућност пуног општења наших двеју помесних аутокефалних Цркава у свим областима.   Историја наших двеју древних народа, Грчке и Украјине, садржи много заједничких страница пријатељства и сарадње. Успостављање пуног евхаристијског јединства и званичних односа између Цркава Грчке и Украјине нова је страница која ће заувек остати у нашој историји и у нашим срцима.   Надам се да ћу у блиској будућности имати задовољство да посетим Атину, коју гајим у своме срцу, и да лично изразим своја осећања љубави и поштовања према Његовом Блаженству архиепископу Јерониму, сабраћи архијерејима и свој Грчкој Цркви.“     Извор: Orthodox Times (Ромфеа)
    • Од Логос,
      Иринеј по милости Божјој Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве   Повезана вест:   Председник Трaмп честитао Епархији источноамеричкој 800 година самосталности Српске Православне Цркве (easterndiocese.org)   Најљубљеније Нам Свештенство и Монаштво, Синови и Кћери, верна чада Источноамеричке епархије наше најсветије Цркве! Са изобилном радошћу, која произилази из нашег очинског срца Вас поздрављамо, овим најсветлијим и најподеснијим поводом у нашој свеопштој историји, светој и световној 800. годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве 1219-2019.   Од Бога дарована, од народа љубљена   Најљубљенији, небо и земља торжествују са нама у данима ове јубиларне године наше Аутокефалије!   Јер сунце Истока целивало је тло Запада, и снажна вера Светог Саве, одиста, наша вера православна и хришћанска, оваплоћена у нашим српским земљама и сачувана кроз нашу јединствену културу и традицију, чврсто је засађена овде, у овим, Сједињеним Државама Америчким. Вера древна, процветала је у земљи новој, испунивши тако пророчке речи Спаситеља нашег: "Ево, све стварам ново!" (Откровење,21:5).   У ишчекивању те новине живота, наш млади принц Растко, или Растислав (дословце, онај који „повећава славу“), напушта дворе оца свога, великог жупана Стефана Немање, и бежи у потрагу за монаштвом и просветљењем на Свету Гору Атон. Испуњење тог његовог боравка на Светој Гори, разоткрило се у преображеној личности нашег славног Просветитеља и Учитеља Светога Саве, Првог Архиепископа Српских Земаља и Приморја.   Била је то 1219. година. Пре осам стотина година, архимандрит Сава, заједно са групом учених и угледних монаха запловио је за Никеју, тадашње седиштe Византијске Империје  и Цариградске Патријаршије. Кренувши из манастира Хиландара (у преводу, "лађар"), Сава је пошао у потрагу за црквеном аутокефалијом за Православну цркву која се чврсто укоренила у нашим српским земљама, како би управо на тај начин, у потпуности обезбедио националност новоформираног Српског Краљевства.     Доментијан, један од Савиних биографа, наглашава као стожерну тачку то, да се наша Аутокефалија одиста збила по промислу (пророчки). Јер управо по божанском промислу откривено је византијском цару Теодору Првом Ласкарису, још пре него што је принчевски монах Сава стигао у Никеју, да он треба бити посвећен, а не један од других у његовој пратњи, као што је то Сава желео. Управо из тог разлога, цар, мимо уобичајених оквира царског протокола, напушта своју палату и одлази испред градских капија како би дочекао Саву, и  лично га увео у Град Првог и Седмог Васељенског Сабора.   Доментијан се заузима за још један упечатљив детаљ у Савиној биографији као Првог  Српског Архиепископа, посвећеног на велики празник Успења Пресвете Богородице 1219. године. Као посебну част Сави за време његове хиротоније, цариградски патријарх Манојло Први, одлучио је да новог Архиепископа одене његовим личним, патријарашким одеждама, које су се видно разликовале од одежди других епископа, што је јасно указивало на чин и ауторитет којима је од тог тренутка био одевен Сава од Србије.   Савинa ревност за добробит своје Цркве уочена је одмах након његове хиротоније. Према Теодосију, другом Савином биографу, Сава уместо да похита да преузме престо и успостави себи седиште, одлучи да оде и посети свог блиског пријатеља, митрополита солунског Михаила, с обзиром да је митрополит поседовао богату библиотеку духовних и правних књига. Сава је провео месеце преводећи их, пре него што се упутио ка својој катедри у манастиру Жича. И тако, спремљен за духовно просвећивање својих верних и за успостављање црквеног реда и поретка, Сава је себе посадио на путу који води у живот, као плодовито дрво маслиново. Пуноћа пута Светога Саве – Светосавље, није ни изолована ни беживотна, већ је она наше заједничко и живо, православно хришћанско наслеђе.   Досељавајући се у Сједињене Америчке Државе, наш српски народ је са собом донео и изоштрену свест о својој православној вери и свом наслеђу. Заједно са слободом вероисповести, са којом се тада сусрео, хитао је и да подигне цркве, и положи темеље своме новом, заједничком дому и животу. Прва српска православна црква у Америци саграђена је 1894. године у граду Џексону, у савезној држави Калифорнији, под покровитељством преподобног архимандрита Себастијана (Дабовића), првог православног свештеника из исељеничке породице, рођеног у Америци. Цркву су подигле руке српских рудара са Западне обале, који су свој нови храм посветили Светом Сави.   Ослањајући се на његову постојану заштиту, српски имигранти су се молили очекујући непрестани раст својих нових заједница у Сједињеним Државама. Након тога, подигнута је и црква у граду Галвестону, у савезној држави Тексас, а до 1919. године, подигнуто је још 30 цркава у државама: Пенсилванији, Аљасци, Илиноју, Индијани, Мичигену, Канзасу, Монтани и Охају, као и у Канади. Пре успостављања Српске Православне Епархије у Америци и Канади 1921. године, наше парохије биле су под привременом јурисдикцијом Руске Православне Митрополије, по угледу младог Растка, који је примљен и пострижен у руском Атонском манастиру Светог Пантелејмона.   Владика Николај (Велимировић) постављен је за администратора новоформиране Српске Епархије у Северној Америци, чије оснивање је заговарао 1921. године. Њега је наследио свети Мардарије (Ускоковић), човек ненадмашне жртве и визије, који је 1923. године постао први епископ Епархије америчко-канадске, Српске Православне Цркве. Он ће касније подићи први српски православни манастир у Сједињеним Америчким Државама, у градићу Либертивилу, у савезној држави Илиној. Овај манастир, посвећен Светом Сави, у почетку је служио као сиротиште, а убрзо затим је постао духовни епицентар целе наше Цркве на овом континенту.   Следећи исти пример, појединци попут Николе Тесле и Михајла Идворског Пупина, и многе друге значајне личности америчког друштва, у великој мери су осигурали темеље српско-америчке заједнице. Михајло Пупин, коме је личност Светог Саве послужила као инспирација у његовом научном раду, истакао се као велики добротвор манастира Светог Саве у Либертивилу. У Њујорку, свети владика Николај, основао је Српски библијски институт. Као плодоносан аутор, је 1951. године објавио дело Живот Светог Саве на енглеском језику, које је, по речима професора Веселина Кесића, „дело о чудесном свецу, које је написао чудесни епископ“.   На основу казивања епископа по имену Иринеј, једног од Савиних савременика, историја приписује Сави следеће речи: „Запад нас сматра Истоком, а Исток Западом, а ми не припадамо ни Истоку ни Западу, већ Јерусалиму Небеском“. Ово је наш, јединствени српски, и заједнички православни етос, наша креативна моћ интеракције са светом и наш засебан допринос савременом друштву, који више није само Исток или само Запад. Исто мора постати сједињено: „склад уздигнутих емоција, интелекта и снаге воље“, како је говорио свети владика Николај. Oписујући Америку, одлично је запазио следеће:   „Светлост Истока и светлост Запада, почива у њиховим подневима на континенту, који лежи између Истока и Запада..."   У том истом светлу, Господе, удостоји нас да угледамо Твоју Светлост, па да испунимо молитвени савет светог Николаја америчким црквеним лидерима 1921. године, да "изграде планове велике као читав свет, и учине напоре апостолске"; „Да се припремимо за жртву која је света и васцела као Твоја“. Јер у овим тешким временима, само узвишена дела, која произилазе из јаке вере, моћи ће да одрже оне који се плаше, држећи се увек савета патријарха васељенског Манојла Првог, записаног у Грамати издатој новохиротонисаном Архиепископу Сави:   Слушајте га сви ви, који сте у Христу правоверни хришћани!   Дано у Њујорку, о Началу Црквене Нове Године Ваш смерни молитвеник пред Престолом Светога Саве Иринеј Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве     Извор: Епархија источноамеричка
    • Од Логос,
      Поводом осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве 10. октобра 2019. године у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару отворена је изложба фотографија под називом Православље.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Изложба фотографија Православље која промовише и афирмише православну веру у многоструким видовима и облицима, уприличена је поводом прославе осам векова од стицања аутокефалности наше свете Цркве. Фотографија је у много чему заменила писану реч. Информација коју она носи говори са више прецизности и на аутентичан начин о људима, местима, догађајима, ауторским преокупацијама.   У Организационом одбору за јединствену изложбу уметничких фотографија коју додајемо као још један бисер Православља и обележавања јубилеја наше Цркве су господа Бранислав Бркић, Мирослав Предојевић и Влада Милинковић. Покровитељ изложбе и организатор је Фото савез Србије.   На конкурсу је учествовало 89 аутора који су послали укупно 771 фотографију. За излагање је одабрано 118 радова од 51 аутора. Према правилнику Фото савеза Србије изложба има Први ранг. Жири у саставу: ђакон Хаџи Драган С. Танасијевић, Жељко Ђурић и Хаџи Миодраг Миладиновић, једногласно је донео одлуку о нарађеним и похваљеним ауторима.   Ђакон Драган С. Танасијевић, (МФФСС и Истакнути уметник УЛУПУДС), званични светлописац Информативне службе Српске Православне Цркве и председник жирија, отворио је изложбу.   „Пажљиво жирирана, изложба има једну широку лепезу фотографија које задиру у скоро све сегменте православног деловања, како архирејеја, јереја и монаха, тако и верног народа који активно учествује у животу своје Цркве. Пред посматрачем се нижу догађаји који, забележени фото камером постају вредни и непролазни документи. Купола неке цркве, поклоници, прослава Богојављења и пливање за часни крст – омиљена тема фотографа. Затим крсне славе – ломљење славских колача, прославе највећих хришћанских празника као што су Васкрс и Божић, литије како оне по Светој Гори – омиљеном месту за фото-тражитеље, тако и оне које се врше широм православних земаља. Ту су и чувене руске куполе, руска зима и слично. Опет и опет чудесни ликови стараца са Свете Горе, антологијски портрети патријарха Павла из трамваја и његових шетњи по Београду, и опет монаси и монахиње и тако у недоглед, слике су које се памте а које краси ова јединствена и непроцењива изложба,“ пише у каталогу протојереј Жељко Р. Ђурић (МФФСС, ЕФИАП).   Првонаграђени аутори за колекцију фотографија   Прва награда   Алекса Трбовић МФ Самостални аутор Црвена купола, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Одсјај православља, Храм Светог Саве, Београд, 2006. Ходочашће, Храм Светог Саве, Београд, 2007. Богојављење, Ада Циганлија, 2004. Примљена Данилова слава, црква Светог Саве, Бостон, САД, 2017.   Друга награда за колекцију   Момчило В. Вуковић - Самостални аутор, Ноћ пред Ускрс 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 1, Хиландар, 2002. Одраз у води 2, Хиландар, 2002. Одраз у води 4, Хиландар, 2002.   Трећа награда за колекцију :   Аутор Зоран Пургер МФ ФKK Параћин, Монах Јоанис, Kолитсу, Света Гора, 1995. Монах Данило, Kаруља, Света Гора, 2006. Литија 1, Ивирон, Света Гора, 2004. Литија 2, Света Гора, 2004. Сахрана, Света Гора, 1974.   Похвале  за колекцију фотографија   Имре Сабо МФ самостални аутор -  На прелазу, Београд, 1998. У трамвају, Београд, 1998.; Мост, Београд, 1998.; Салутирање, Београд, 2014.   Иштван Вираг KМФ ФKВK ,,Рада Kрстић”, Сомбор: Kрстови, Манастир Пустиња, 2013 Православна црква Boteau 03, Румунија 2018.   Милорад Милићевић ФА1 ФK “Лесковац”, Лесковац Руски манастир, Света Гора, 2009.  Монаси, Света Гора, 2006.; Литургија, Kаково, 2009.   Првонаграђени аутори за фотографију   Прва награда   Саша Kнежић - УФKK Бањалука, За крст часни, Бањалука, 2013.  - за фотографију Манастир Гомионица, Kмећани, 2016.   Друга награда   Лазар Лековић KМФ Самостални аутор Ноћна служба, Румунија, 2008.  - за фотографију Дрводеља, Рогљево, 2009. Отац Давид, Београд, 2009. Отац Јустин, Румунија, 2008. Примљена Отац Симон, Црна Гора, 2008.   Зоран Петровић - Самостални аутор Молитва, Kрагујевац 2002.  -  за фотографију Маково поље, Kрагујевац, 2013.  Труд, Kрагујевац,   Трећа награда   Јан Вало ФА1 Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад Животни круг, Гружа, Манастир Kаменац, 2018. - за фотографију Ритам, Нови Сад, 2014. Три крста, Бајина Башта, Манастир Жича, 2017.   Милан Марковић МФ ФKK “Ваљево”, Ваљево Три паора, Сефкерин, 2014. - за фотографију На празничној служби, Сефкерин, 2012    Александар Јовановић ФА1 ФK “Ваљево”, Ваљево Богојављење, Градац, Ваљево, 2017. III награда за фотографију Богојављење 7664, Ваљево, 2017.   Похвале за фотографију   Мирослав Јеремић МФ ФKK “Ваљево”; Ваљево, Мирослав Предојевић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Горан Бендеља ФА1 Фото група “Ф5,6”, Београд; Бранислав Бркић МФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Александар Буђевац ФА1 ФK “Kрагујевац”,; Бранка Вучићевић Вучковић ФА2 ФKK “Чачак”; Пјер Грујичић - ФK “Београд“; Јован Ђикић - ФKВK “Рада Kрстић”, Сомбор; Роман Ђурић KМФ ФР Арт Натура Арт, Београд; Аница Жупунски ФА1 Фото кино и видео савез Војводине; Едо Иглич KМФ ФK “Београд”; Пантелија Илић ФА1 Шабачка фотографска задруга; Мирјана Јовановић ФА1 ФK “Ваљево“; Снежана Лерх - Фотографски клуб “Војводина”, Н. Сад;  Весна Мамула ФА1 ФKK “Ваљево”; из Београда: Јелица Милентијевић - ФK “Београд”,  Виолета Милутиновић ФА1 ФK “Београд” и  Павловић KМФ ФР Арт Натура Арт; из Чачка: Бојан Пајић ФА1 ФГ “Формат“, Слободан М. Пајић KМФ ФГ “Формат” и  Миленко Савовић МФ ФГ “Формат” Сретен Пантелић - ФKK “Ваљево”; из Параћина: Слободан Симић KМФ ФKK и Маја Стошић KМФ ФKK Параћин,; Иван Стојановић ФА1 ФK “Kрагујевац” и Владимир Тадић - УФKK Бањалука, Бањалука.   Похваљени су самостални аутори излагачи: Марија Гајић, Милош Kараклић, Драган Лапчевић KМФ; Ивана Лукић ; Војислав Луковић, Владимир Мијаиловић,  Слађана Пантелић, Бранимир Радовановић, Миленко Радослављевић, Вера Радошевић, Миленко Савовић, Роберт Семниц KМФ, Оља Симовић и Гордана Хајиновић.   Изложба се сели у Хелсинки    Изложба је замишљена тако што ће њено појављивање бити најпре у Београду а затим и у другим већим градовима у Србији, после чега се изложба сели у Хелсинки у Финску, као и у многе друге земље у иностранству.    Преко 70 година традиције, сврстава Фото савез Србије међу најстарије савезе на овим просторима. Давне 1946. године основан је Републички одбор за фото-аматере у оквиру Комисије „Техника и спорт“, али своје суштинске корене фото аматеризам вуче од самог почетка XX века, тачно пре 114. година (1901.) када је у Београду одржана прва изложба уметничке фотографије. За изложбу Православље слободно се може рећи да је то изложба над изложбама у Србији ове године зато што је ту реч о представљању 118 изабраних фотографија из ове области од 51 аутора.   Отварању изложбе присуствовали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј и ремезијански Стефан, викар Патријарха српског, свештенство, чланови Фото савеза Србије, многобројни сарадници и пријатељи, представници медија.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...