Jump to content

Причешће,ваша пракса и мишљење

Оцени ову тему


Препоручена порука

https://www.beogradskiportal.rs/2017/12/06/ovo-je-monstruozna-tradicija-hriscani-nemojte-ovo-raditi-nikada-ceo-zivot-vas-lazu-da-je-to-istina/

Наслов је баш претенциозан и јефтино сензационалистички али ме занима ваше мишље у вези текста и самог Причешћивања. 

Како ви гледате на Причеше, колико често се оричешћујете и зашто често, зашто ретко, како схватате овај део да се Хришћани данас плаше Христа и Његовог доласка. И било који други коментар на ту тему је добродошао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 34
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Nemamo mi sta da se trudimo za Svetinju, razumite to vec jednom. Ona se ne daje za trud, vec uvek i apsolutno nezasluzeno. I tako ce da ostane zauvek. Mi se trudimo da ispravimo sebe da bismo bili hri

Крв и Тело су нам на опроштење грехова и у њима смо удови Тела тј. Цркве кроз коју се спашавамо, "ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.". Ја то не м

Ја могу једино да будем сигурна да никад нисам спремна за причешће. Шта год да урадим или не урадим, не могу никако да заслужим Христову љубав и жртву.  Стојим једном на литургији, нешто сам надр

Каже се,

Приступите са страхом Божијим!

Да ли смо ми као верници и православаци, који имају јасно утемељена правила припреме за свето причешће,

Можемо тако често да будемо сигурани да смо спремани за причешће?

Мислим да и пречеста причешћивања онда губе величину тог светог чина. Лично ја нисам спремна за честа причешћивања, тако да се причешћујем , за сваки пост по једном, и ако Бог да два пута за Велики Васкршњи пост. Послушајте Оца Јоила, и њеогве беседе о причешћивању. 

Слава Богу!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Из текста:

Цитат

Iznenađujuća je upornost nekih hrišćana da se ne pričešćuju redovno. U davna vremena carevi gonitelji izdavali su zakone kojima su zabranjivali hrišćanima da se pričešćuju, te su hrišćani u susret smrti išli samo da bi učestvovali u Evharistiji. A mnogi savremeni hrišćani se bore za pravo da se ne pričešćuju. I takvo pravo pripisuju najpravilnijoj i najvernijoj tradiciji. A to je monstruozna tradicija.

To samo govori o tome da je hrišćanstvo prestalo da bude hristocentrično. Hrišćani su prestali da čekaju Hrista. Oni se plaše Hrista, ne žele da on dođe.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mislim da je normalno kod sudjelovanja u sv. Misi i da se pričestimo , može se dogoditi da smo u teškom grijehu a nema svećenika za ispovjed , tada ne pristupamo ali smo imali namjeru...kod lakši grijeha idemo jer se samim sudjelovanjem i sveopćim pokajanjem brišu.

Dakle uvijek treba biti namjera i želja za pričešću kao nešto najnormalnije...za nešto zašto nisi siguran jel teški grijeh pristupi ako nisi imao priliku za ispovjed , pa kad bude ispovjedi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја могу једино да будем сигурна да никад нисам спремна за причешће. Шта год да урадим или не урадим, не могу никако да заслужим Христову љубав и жртву. 

Стојим једном на литургији, нешто сам надрндана, све ми смета, молитве ме уопште не дотичу. Долазио владика, па касни, а ја у себи боронзам, Дебели, данас си баш нашао да дођеш да те чекам овде као дебил. Нисам се ни спремила за причешће, оно све по реду како кажу да би требало. И дошао ред да народ причести. Ја се мислим да ли да приђем уопште. Не да нисам спремна, него имам осећај да сам по питању вере дотакла дно.

„Е, Боже, ја сам таква каква јесам, лоша до сржи. Ја ћу да приђем путиру, јер без Тебе и Твоје помоћи не могу ништа. Лутам, збуњена сам. Требаш ми. Сад да ли ће ми причешће бити на спасење или на суд и осуду, то је на Теби."

Мислим да ме је тада пригрлио брижљивије него оно кад нисам правила толико сра*а у животу и кад сам се "добро припремала". Тако сам бар осетила у срцу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Лапис Лазули рече

https://www.beogradskiportal.rs/2017/12/06/ovo-je-monstruozna-tradicija-hriscani-nemojte-ovo-raditi-nikada-ceo-zivot-vas-lazu-da-je-to-istina/

Наслов је баш претенциозан и јефтино сензационалистички али ме занима ваше мишље у вези текста и самог Причешћивања. 

Како ви гледате на Причеше, колико често се оричешћујете и зашто често, зашто ретко, како схватате овај део да се Хришћани данас плаше Христа и Његовог доласка. И било који други коментар на ту тему је добродошао.

Није само наслов жут, него и сам текст је прилично теолошки гледано непоткован. Изгледа како да је то неко свештено лице писало из Русије, али доказа за то нема.

Онда доказа за саме тврдње да се треба опуштено често причешћивати мање-више исто тако нема.

Али има реченица попут оне да се толико људи причешћује у Русији колико има храмова.

Толико о том тексту, не бих даље о његовој вјеродостојности, довољно је и ово.

Што се тиче саме теме, наша гордост је данас у знатном порасту, тако да нас нимало није тешко наговорити на било шта, па и да станемо у ред за причешће неспремни, а неки стојећи у том реду, под утицијем разних новопастира већ и мисле да су свети..

Причешће је Огањ, а то значи  да може да дјелује "у којем смјеру хоће" ако му се приступа недостојно, али изгледа да многи данас у ово не вјерују и мисле да се то на њих не односи или не може одности, јер "забога ко је још стварно достојан причешћа?"

Наравно да се не причешћујем често, само уз благослов духовника, припрему, обавезна исповијест прије сваког причешћа, пост од 6 дана на води - значи, ни говора о причешћивању сваке седмице..

Што се тиче тога да се хришћани плаше Христа, то је мало вјероватно, јер су људи данас толико изгубили страх Божји. Многи и код нас вјерују у ону протестанстку бајку да ће их Христ помиловати и спасити, довољно је само да се осјећају Хришћанима или да су крштени..

Све нам је слободно, али није све на корист..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Logika da treba neko posebno spremanje za pričest jer da nebi olako itd..

'srce raskajanog i ponizno Bože nećeš prezreti ' s tim stavom idi kao bolestan po lijek ili žedan po vodu.

Svoju prepodobnost ili pobožnost zaboravi i dođi ko carinik i bludnik i ne boj se pričešća nego sebe i svog licemjerja.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Понекад ми се чини да они који имају праксу честог/сталног причешћивања са висине гледају на оне који не раде тако, као да су "Боже ме опрости" и неки затуцани, отпадници који као да не би ни требало да су у истој цркви са њима коју су, ето, тврдо решени да се спасу, и спасу свет.

Да се опоменемо:
Причешће није супа са резанцима, како неко рече већ Тело и Крв Христова;
Дакле, Господу Богу се не прилази као каквом незананом пијачару који не зна шта имам у новчанику већ као исцелитељу, искупитељу и Ономе који зна колико можемо а колико нисмо урадили и трудили се. За Причешће.

У дивном и потресном канону св.Андреја Критског знаменити светитељ исповеда:
"Ако испитам дела моја, Спасе, угледаћу себе да сам превазишао гресима свакога
човека, јер у знању умујући сагреших, а не незнањем", Среда, песма 5, стих 4
Дакле, јесам ли се молио достојно Причешћа?
Јесам ли љубио ближњега као самога себе?
Јесам ли се уздржавао у мислима, жељама, сновима?
Јесам ли постио телом?

Није, дакле, исто бити свестан да се "свакако недостојно причешћујем Телом и Крвљу Христовом" као и "крив сам ти, Господе и кајем се јер Ти нисам бољи али се трудим" и "праштај јер сам свакако недостојан", бити сасвим свестан да се нисам у припреми трудио. Како треба, колико могу.

Свако по својој савести ради све па тако и ово, и свакако Причешће јесте и исцељење и опомена и сусрет и созерцање али и суд самоме себи кад се не прилази са страхом Божијим и вером.
Одјекиваће у вечности, небитно је да ли звечи по форумима или Вајберу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да ли је достојнији онај који дође једном и два пута годишње да се причести, постио је на води ШЕСТ( не знам одакле број седам уопште) дана,евентуално Бадњи дан и Велики Петак и кад му Крсна слава "падне" у посни дан и поред тога доћи ће на Литургију на Божић, Васкрс и још пет, шест пута годишње, за разлику од неког ко је редован на Литургијама, пости све постове и све дане када је прописан пост, а причести се ван поста, без додатног поста, уз благослов, наравно? Да ли је само пост на води тај који спира све грехе, поред Исповести, односно покајања, и чини нас чистијим? Да ли је довољно да се покајем само двапут, трипут годишње и исповедим се, причестим и то је то- не бих више учестовала!? 

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sto redovnije, to bolje. Po savesti, naravno, ne kao da smo dosli na supu. Sve je tamo lepo receno: "sa strahom Bozijim, verom i ljubavlju pristupite!"

Jer, "koji ne jede Tela mojega, i ne pije Krvi moje, nema Zivota u sebi".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 34 минута, gavrosaurus рече

Понекад ми се чини да они који имају праксу честог/сталног причешћивања са висине гледају на оне који не раде тако, као да су "Боже ме опрости" и неки затуцани, отпадници који као да не би ни требало да су у истој цркви са њима коју су, ето, тврдо решени да се спасу, и спасу свет

Извини, али ово уопште није тачно. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Inace, tekst je prilicno odlepljen, podjednako kao i oni njemu suprotno koji kazu da nikako i ni po koju cenu ne sme da se redovno pristupa.

Ne postoji nigde nikakav kalup niti cifra, sve je stvar naseg licnog susreta sa Bogom.

I kao sto je pogresno da covek samo onako pridje, ne kajuci se, nemajuci nikakve samodiscipline, hladno i nezainteresovano (o provalama tipa "valja se" necemo da trosimo reci uopste), tako isto je pogresno da covek dolazi redovno u hram, a pricescuje se 4-5 puta godisnje.

Stavise, ovi poslednji cesto umeju da budu nadmeni, kao da toboz jedino oni ispravno postupaju, u to sam se mnogo puta sam uverio licno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, AnaLaz рече

Извини, али ово уопште није тачно. 

Pa... nije da nije. Sretao sam i takvih podosta, na veliku zalost.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne spadas TI, mozda, u tu grupu, ali ima dosta istine u ovome sto kaze gavrosaurus. S druge strane, i grupa koja se pricescuje 4-5 puta godisnje, isto tako, sa prezrenjem, malte ne, kao na razvratnike, gleda na one koji se redovno pricescuju. Ono sto me cini tuznom je nedostatak ljubavi, strpljenja, razumevanja, molitvi jednih za druge.  Naravno, ima izuzetaka. Mislim da je sustina u necemu sto mi nasa dva brata onomad rekose, a i ovde @gavrosaurus

пре 46 минута, gavrosaurus рече

Да се опоменемо:
Причешће није супа са резанцима, како неко рече већ Тело и Крв Христова;
Дакле, Господу Богу се не прилази као каквом незананом пијачару који не зна шта имам у новчанику већ као исцелитељу, искупитељу и Ономе који зна колико можемо а колико нисмо урадили и трудили се. За Причешће.

У дивном и потресном канону св.Андреја Критског знаменити светитељ исповеда:
"Ако испитам дела моја, Спасе, угледаћу себе да сам превазишао гресима свакога
човека, јер у знању умујући сагреших, а не незнањем", Среда, песма 5, стих 4
Дакле, јесам ли се молио достојно Причешћа?
Јесам ли љубио ближњега као самога себе?
Јесам ли се уздржавао у мислима, жељама, сновима?
Јесам ли постио телом?

Није, дакле, исто бити свестан да се "свакако недостојно причешћујем Телом и Крвљу Христовом" као и "крив сам ти, Господе и кајем се јер Ти нисам бољи али се трудим" и "праштај јер сам свакако недостојан", бити сасвим свестан да се нисам у припреми трудио. Како треба, колико могу.

Свако по својој савести ради све па тако и ово, и свакако Причешће јесте и исцељење и опомена и сусрет и созерцање али и суд самоме себи кад се не прилази са страхом Божијим и вером.
Одјекиваће у вечности, небитно је да ли звечи по форумима или Вајберу.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 56 минута, gavrosaurus рече

колико можемо а колико нисмо урадили и трудили се. За Причешће.

Nemamo mi sta da se trudimo za Svetinju, razumite to vec jednom. Ona se ne daje za trud, vec uvek i apsolutno nezasluzeno. I tako ce da ostane zauvek. Mi se trudimo da ispravimo sebe da bismo bili hristoliki, da licimo na svoj Praobraz, da "uzrastemo u meru punoce rasta Hristovog", NE da bismo zaradili bilo sta, narocito ne Svetinju nad svetinjama.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од ГрешниСлуга,
      Сигурно сте већ чули о овом каналу или сте погледали неке клипове који су на њему. 
      Ову тему постављам јер видим да доста људи из Србије прати овај канал и да канал броји огромне прегледе. Тема има разних, искрен да будем, мени су неке теме добре и корисне, а неке личе на зилотизам.
      Уколико нисте видели, ево линка: https://www.youtube.com/channel/UCjXr2yrIcZmTFT40RrAsDmg/featured
      Занима ме ваше мишљење о каналу. 
      Нисам нашао ову тему, али уколико већ има тема, молим да ме упутите и опростите.  
    • Од Иван Ц.,
      Драги моји,
      потребни су ми конструктивни одговори на ову тему. Како сам у завршној фази мастер рада на Религиологији, а управо је везан за мисију Цркве на примеру сајта Поуке, уз све пројекте додатне које радим, потребна ми је ваша помоћ, ако желите у овоме да учествујете.
      Дакле, потребно је да онако одговорно, чиста срца, без неких безразложних хвала и критика изнесете ваше мишљење.
      - Предности
      - Мане
      - Унапређења у будућности
      - Ваше искуство са нашим пројектима
       
      Ако пратите оно чиме са бавим, мислим да вам неће бити превише тешко да одговорите на ово. Било ми ми изузетно драго да што више вас у овоме учествује.
    • Од Pokajnik_IL_Pokojnik,
      Dvoumio sam se oko toga u okviru koje sekcije foruma da smjestim ovakvu temu. A onda sam primjetio da postoji i ovaj dio o sektama. Moje je lično mišljenje, a kako se pokazalo, i mišljenje mnogih drugih ljudi, kako ovdje tako i u svijetu - da Islam nije religija, a ponajmanje "Abrahamska" religija, već destruktivni kult. Kroz tekst koji ću ovdje prenijeti da bih započeo ovu temu jasno je ukazano na to koja je to suštinska razlika između judeo-hrišćanske tradicije i Islama i zašto je laž ono što taj kult uporno tvrdi - a to je, da ima bilo kakve veze sa Hrišćanstvom, Judaizmom, da je Gospod Bog isto što i Allah. Ovo je lažna tvrdnja kako bi se Islamu obezbjedio status religije kroz tobožnje Abrahamsko naslijeđe. Mislim da je ova tema itekako relevantna danas dok postoje takvi fenomeni kao što je ISIS i dok izdanci radikalnih islamskih grupa sve češće i češće užasavaju, duhovno i moralno oslabljenu i mlaku Evropu svojim napadima. Islam nije religija već kult ljudske žrtve i Muhamed nije prorok već lažni prorok - Antihrist, a Allah je sam Satana.  Ovo ću pokušati da pokažem kroz ovaj i neke buduće postove na ovu temu. A nadam se de će se možda još poneko uključiti u diskusiju.
       
      Uz odobrenje autora prenosim sledeći tekst ovdje:
       
      Lažni Prorok Muhamed i Trojanski Konj Zvani "Abrahamska Religija"
       

      Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su grabljivi vuci. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Zar se grožđe bere s trnja ili smokve sa čkalja? Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a rđavo drvo donosi rđave plodove. Ne može dobro drvo doneti rđave plodove, niti rđavo drvo doneti dobre plodove. Svako drvo, koje ne rađa dobra ploda, seče se i u vatru baca. Dakle po plodovima njihovim poznaćete ih. – Evanđelje po Mateju, 7:15-20

      Sasvim je sigurno da je Isus ovim rečima predvideo pojavu takvih duhovnih grabljivaca kao što je bio Muhamed. Isina je da se u Hrišćanskoj istoriji jesu pojavljivali lažni proroci koji su u ime i na račun Hrišćanstva izvrtali Isusova učenja i pogrešno ih interpretirali zarad ostvarenja ovozemaljskih ciljeva. Međutim, mi ovde ne govorimo o pogrešnom ili izvrnutom tumačenju poruke nekog Proroka, već o direktnoj i otvorenoj poruci tog Proroka. Na primer - dok Isus direktno govori "voli bližnjeg svog" i čak "voli svog neprijatelja", ne deleći ljude po bilo kom osnovu - Muhamed govori "ubijte nevernika gde god da ga nađete" i "svaki nevernik je vaš rob i legitiman plen".

      Šta su bili direktni plodovi Hristovog života? Sasvim sigurno: širenje međuljudske ljubavi i tolerancije; širenje svesti o Božijoj ljubavi i milosti; širenje svesti o punoći i lepoti življenja u mudrosti; skromnost; samo-iskrenost; poštenje; čednost: istinoljubivost; milostinja i samilost prema svim ljudima bez obzira na njihovu veru i naciju; lečenje bolesnih; odricanje od moći zarad mira i ljubavi; i konačno pobeda nad smrću - otklanjanje od smrti i svakog zla.

      Šta su bili direktni plodovi Muhamedovog života? Sasvim sigurno: širenje međuljudske mržnje i netolerancije; širenje svesti o Božijoj okrutnosti i nemilosrdnosti; širenje bezumlja; obmana; nepoštenja; laži; pedofilija; višeženstvo; zastrašivanje; nasilništvo; mučenje i sakaćenje ljudi; ljudsko žrtvovanje; milostinja i samilost jedino prema pripadnicima svog kulta; glad za silom i moći; i konačno širenje i obožavanje smrti - priklanjanje smrti i svakom zlu koje se ne može ovde pobrojati.

      Isus je izrekao istinu o Muhamedu govoreći da je grabljivi vuk u ovčijoj koži, govoreći kako da ga prepoznamo po plodovima njegovim. Ali Muhamed je lagao o Isusu, kontrirao mu i pokušavao da ga umanji kako bi nahranio svoj ego. Muslimani govore da poštuju Isusa samo kako bi održavali prevaru koja se odlikuje u tvrdnji kako je Islam "abrahamska religija". Ali muslimani potpuno odbacuju Isusa i sve ono što je bila suština njegove poruke. Na primer, Isus je osuđivao taj primitivni ritual kamenovanja, Muhamed ga je aktivno zagovarao i njegovi sledbenici i dalje praktikuju ovakve grozote zajedno sa svim ostalim primitivnim i okrutnim praksama. Muslimani govore da je Isus najveći prorok pre Muhameda, ali je fascinantno kako ne uviđaju da Isus nadilazi Muhameda u svakoj kategoriji. Ovo je uočljivo kroz jednostavnu usporedbu gore pobrojanih plodova ove dve ličnosti - usporedbom ova dva života - Isusovog života prečistog sveca i Muhamedovog života nepismenog nasilnika, pedofila i zločinca. Islamski "Isa" nema gotovo ništa sa Hristom Jevanđelja. Nema ni traga od njegove ljubavi, miroljubivosti i božanstvenosti. Koja je glavna uloga "Isa" (Isusa) u Islamskom učenju? Da se vrati u vreme Sudnjeg Dana kako bi "polomio krst i pobio svinje". Drugim rečima uloga Islamskog Isusa jeste upravo a uništi i judaizam i hrišćanstvo - istinske abrahamske religije. Ovde je jasno da je ovakav "Isa", Islamski Isus niko drugi do sam Antihrist.

      Islam tvrdi da je ultimativno usavršenje "abrahamskih vera" koje su mu prethodile - Judaizma i Hrišćanstva. Nebrojene i oštre kontradiktornosti između Kur'ana i Jevrejskih i Hrišćanskih Svetih Spisa objašnjavaju se time da su navodno Jevreji i Hrišćani ti koji su iskvarili svoje spise. Naravno svaka kritička analiza bi očigledno pokazala sasvim suprotno - da je upravo Islam izopačenje i degradiranje Hrišćanstva i Judajizma u mnogim instancama. Samo jedan primer bi ovde bio više nego dovoljan - ljudsko žrtvovanje je oduvek bilo osuđivano od strane abrahamskog Boga, čak i u vreme Mojsijeve "strogosti" - ali u Islamu se ljudsko žrtvovanje ohrabruje i Allah deluje kao večito nezasit ljudske krvi i patnje. Ovo je samo jedan od pokazatelja da Allah nije isto što i Adonai (Gospod Bog) Hrišćanstva i Judaizma - već sam Moloh koji je bio oklevetan u samoj Bibliji i kojem su bile prinošene ljudske žrtve u toj davnoj prošlosti. Zanimljivo je pomenuti u ovom kontekstu da je Moloh bio bog Meseca. Da li mislite da je slučajno što je upravo ovo globalno prepoznatljiv simbol Islama? Ako odbijemo da se priklanjamo ovakvim tumačenjima, onda iz jednog drugog ugla možemo tvrditi da Allah nije ništa drugo do alter-ego samog Muhameda. Ako se usporede dešavanja iz Muhamedovog života i Kur'anske objave veoma je lako uočiti da su sve ove "objave" dolazile u trenucima kada je Muhamedu bio potreban izgovor i opravdanje za nešto. Navešćemo neke od primera : Kada je Muhamed, budući razvratan kao što je bio, poželeo da uzme petu ženu, znači preko četiri žene kako je prethodno bilo dozvoljeno kroz "objave" Allaha, - isti Allah je hitro poslao novu "objavu" kojom je dozvoljavao da samo Muhamed ima veći broj žena nego što je propisano za ostale muslimane. Ostao je upamćen i zabeležen komentar njegove žene Ajše koja je rekla, prikrivajući svoju sumnju u njegovo poslanstvo: "Tvoj Allah je zaista revnosan da ispunjava tvoje zemaljske želje". Isto tako, dok je Muhamed bio slab na početku svoje misije u Meki želeo je da se približi i sprijatelji sa Hrišćanima, te stoga u to vreme pojavljuje se objava koja govori: "mi verujemo u ono što je objavljeno nama (Kur'an) i u ono što je objavljeno vama (Biblija) naš bog je isti kao i vaš bog" Sura 29:46. Kasnije, kada se Muhamed ustoličio u Medini i kada je osilio Allah mu tada objavljuje kako treba da se bori protiv "ljudi Knjige" (Hrišćana i Jevreja) i da im silom nameće Islam ili plaćanje poreza i inferiorni položaj. Ovakvih primera je zaista mnogo.

      Islam nije "abrahamska religija" kako se od početka pokušavao obmanjivački prikazati. Islam čak nije ni religija već destruktivni, predatorski kult. Koja je razlika između religije i predatorskog kulta? Religija teži tome da u čoveku probudi ono što je najbolje u njemu, dok predatorski, destruktivni kultovi čine upravo suprotno. Opet, opomenućemo se usporedbe onih plodova - usporedbe Hristovog i Muhamedovog života. Zar je Islam u svom primitivizmu i varvarizmu "unapređenje" prosvetljenog i samilosnog Hrišćanstva? Zar je beduinski razvratnik i masovni ubica veći Prorok od Princa Mira? Razlika između Islama i Hrišćanstva je duboka i nepomirljiva. Islam se vekovima koristio obmanom da ubedi ostale kako predstavlja kontinuitet abrahamskog nasleđa i kako deli iste vrednosti sa Hrišćanstvom i Judaizmom. Istina je da ne deli uopšte iste vrednosti, već je samo pokrao delove Judeo-Hrišćanskih mitova i prilagodio ih svojim potrebama. Istina je da je Islam, iz perspektive Hrišćanstva, zapravo lišen bilo kakvih istinskih vrednosti - da fanatični sledbenici Muhameda žive u potpuno izvrnutom svetu u kojem je ono što je za nas zlo - za njih dobro- i obratno. Hrišćanski Bog nije isti bog kao Allah koji je svodnik nebeskog bordela. Allah svojim "mučenicima" (krvoločnim fanaticima) obećava 72 device ako poginu za njega. U jednoj poslanici apostol Pavle govori nešto sasvim suprotno - kako ćemo nakon vaskrsenja biti poput anđela, odeveni telom svetlosti - bespolni - kako se nećemo "ni ženiti ni udavati".

      Samo kroz ovih nekoliko oskudnih primera više je nego jasno da Islam nikako nije ono što tvrdi da jeste - da je tvrdnja kako je to "abrahamska religija" nešto što je oduvek služilo samo kao trojanski konj pomoću kojeg su muslimani i u prošlosti i danas pokušavali da obmanu Jevreje i Hrišćane, i pomoću kojeg su na račun crpljenja harizme judeo-hrišćanske tradicije pokušavali i pokušavaju obmanuti i ostatak sveta.

      "Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo; jer njegova usta govore ono čega je srce puno." – Evanđelje po Luki, 6  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Спин-почетници изгледа нису имали у виду да је поступак пред Венецијанском комисијом транспарентан, па су прескочили да обзнане да је Нацрт мишљења, који је био припремљен 7. јуна од тројице извјестилаца, „искасапљен“ амандманима које су подносили чланови Венецијанске комисије до суштинске непрепознатљивости.

      Студенти прве године Правног факултета, поред осталог, уче да се право ствара и да постоји ради примјене, а да је у процесу примјене права најсложенија фаза тумачења права. Такође, студенти, стичући своја прва правничка знања, уче да тумачење права не припада само правницима. Али, то не значи да је тумачење права од неправника и исправно тумачење. Само неправници могу да користе једну, посве нетачну, констатацију: три правника пет мишљења! Хе, правници, ако су правници, у тумачењу имају само једно мишљење. И то оно стручно!
      Тумачење права јесте утврђивање правог, тачног смисла и значења правне норме. А да би се тумачило право, односно да би се дошло до правог, тачног смисла и значења правне норме, правна наука је дефинисала врсте тумачења. И само се уз језичко, логичко, циљно, историјско и систематско тумачење може доћи до циља, тј. до правог смисла и значења правне норме. Једино се тим путем и на тај начин долази до једног и тачног правничког става. Кад право може да тумачи свако, онда то исто важи и за мишљење Венецијанске комисије. Али, и ту постоје нека правила, јер се ради о мишљењу које се односи на садржину предлога општег правног акта. Није спорно да тај садржај конзумира свако ко га интересује, али то не значи да свако има право да мијења смисао тог сложеног, слојевитог и захтјевног правничког текста.
      МИШЉЕЊЕ ИЛИ УСТАВ
      Током претходних седмица и дана свашта смо чули и читали поводом мишљења Венецијанске комисије о Предлогу закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједницау Црној Гори. Неки су, па још се и зову правницима, мишљењу Венецијанске комисије својим изјавама дали статус правног акта, иако оно то није. И то не било каквог правног акта, него чак и акта који је и изнад Устава Црне Горе! Малтене, не би Скупштина Црне Горе ни имала право да доноси законе да није „венецијанаца“ , односно да ће она тек сада, с мишљењем, моћи да добија законе који ће важити за све!?!
      Нећу сада да коментаришем прву информацију из Владиног Бироа за односе са јавношћу 21. јуна да је Венецијанска комисија „позитивно оцијенила“ Предлог закона, а ни ону, такође из Владе, којом је 24. јуна значајно коригована она од 21. јуна. Од тврдње да је Предлог закона „позитивно оцијењен“ дошли смо до тога да само „сматрају да је позитивно оцијењен“. Није за овај текст толико битно ни то што је из Владе накнадно саопштено да Влада није „планирала“ да једнострано врши одузимање вјерских објеката, односно што је у планирању одустала од онога што је написано у чл. 62 и 63 Предлога закона. Није ми јасно зашто се, поводом мишљења из Венеције, јавља Влада која није покренула иницијативу пред Венецијанском комисијом. Није ми јасно ни зашто је Министарство за људска и мањинска права које је покренуло ту иницијативу у тоталној дефанзиви.
      СПИН-ПОЧЕТНИЦИ
      Овом приликом ћу само о покушајима, посве узалудним, да се медијски релативизује мишљење Венецијанске комисије које је написано веома критички и сугестивно готово до наредбодавности, али не према Влади него према министарству као надлежном државном органу у овом случају.
      Изгледа да је најважнији податак био да је мишљење „усвојено са 99% гласова“, а да је „само један члан“ и то онај из Србије био против, а „још један“ и то онај из Босне и Херцеговине, тј. Републике Српске био уздржан. Стварно не знам ко је и како гласао. И није ни битно, јер је мишљење (а не позитивно мишљење) усвојено и обзнањено. Нико се тиме није ни бавио, јер то није ни важно послије усвајања мишљења. Интересантан је пут од 100 посто позитивног мишљења до 99 одсто гласача мишљења у Венецији.
      Спин-почетници изгледа нису имали у виду да је поступак пред Венецијанском комисијом транспарентан, па су прескочили да обзнане да је Нацрт мишљења, који је био припремљен 7. јуна од тројице извјестилаца, „искасапљен“ амандманима које су подносили чланови Венецијанске комисије до суштинске непрепознатљивости. Није им било важно то што је било амандмана на четири стране и да је ово мишљење, на неки начин, ушло у историју тог тијела управо по броју пристиглих и усвојених амандмана. Број усвојених амандмана на Нацрт мишљења је био такав и толики да је Секретаријату Венецијанске комисије било потребно скоро три дана да их унесе и коначно објави. Е, зато се од тврдње да је „позитивно мишљење“ дошло до „сматрања да је позитивно“. Објавили су да је у мишљење унијето „правно образложење Владе“ од 17. јуна, што је легитимно, али нису објавили шта је унијето и од других предлагача. Наравно, нису навели ни зашто су, ако је већ све било јасно и позитивно, слали допунско правно образложење у Венецију.
      ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЗБОГ РЕЛАТИВИЗАЦИЈЕ
      А онда је кренула трапава и правнички незнавена медијска интерпретација једног сложеног и слојевитог, правнички захтјевног текста, а све са циљем да се критике, примједбе, коментари и обавезујућа упутства релативизују до бескраја.
      Ових дана сам врло пажљиво читао мишљење Венецијанске комисије, а прије тога сам читао и Нацрт мишљења тројице извјестилаца. Од Нацрта мишљења до Мишљења је, како се види након упоређивања два текста, био дуг и трновит пут. За неке и неочекиван! Мишљење се у најважнијим тачкама драстично разликује од Нацрта мишљења. Зато чуди изјава Жане Филиповић од 19. јула да у „препорукама Венецијанске комисије нема суштинских и крупних промјена“. Одговорно тврдим да само добри познаваоци ове материје и номотехнике могу доследно да унесу препоруке Венецијанске комисије.
      То се најбоље види у погледу броја примједби и сугестија у вези чл. 62 и 63 који су, без зазора, у Црној Гори са највиших адреса проглашени кључним одредбама у прелазним и завршним одредбама Предлога закона. Одговорно тврдим да предлагач у Мишљењу није добио ништа више од онога што је сваки субјект права, па и држава, имао и до мишљења из Венеције – право да се, у складу са законским прописима, обрати судској власти и да у судском поступку докаже неко своје право. Ништа више од тога! И ништа мање од онога што је до сада свакоме, па и држави, стајало на располагању.
      Ако је свима до добра и напретка и до новог закона, онда не треба журити. Прво треба испоштовати кључну препоруку о инклузивном дијалогу државе са црквама и вјерским заједницама и кренути из почетка – у складу са правним поретком Црне Горе и Мишљењем Венецијанске комисије.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...