Jump to content

Iskustva forumaša iz raznih dijelova svijeta kroz google street view

Оцени ову тему


Препоручена порука

Kao što tema sama kaže. Pronađete na google street view sliku (ako je dostupno) nekog mjesta koga ste posjetili ili živjeli tu i iz nekog razloga bi imali da kažete nešto o tome. Onako ćaskamo pa da dođemo da saznanja o zanimljivim stvarima kroz sliku. 

Započinjemo:

ee245e838088133.jpg

Slika je u Lalmatiji. Naselju u glavnom gradu Bangladeša Dhaki. Sa lijeve strane u crvenoj fasadi je zgrada gdje sam prvo stanovao nakon što sam izašao iz hotelsko motelskog smještaja. Datum slikanja kada je google prošao autom je april 2013, tačno kada sam se u tom mjesecu i doselio...hm propustio sam da vidim google vozilo. ?. Sa desne strane je zgrada koja se demolirala i to ručnom metodom, čekićanjem od vrha prema dnu lagano. Par radnika macolama, bez ikakve zaštite sa petog sprata su krenula razbijati ciglu po ciglu.  Gomila cigli koja se vidi je očišćenja od maltera, posložena i prodata drugoj strani. Također bonsekom su sjekli svu armaturu koju su mogli iščupati ili koja je sama ostpala tako da je i to prodano u staro gvožđe. Tek što sam se doselio, spavao sam na strani do ulice i nevjerovatno koliko me je danima izluđivao neki djetlić dolazeći tačno u 5-6 ujutro na prozor lupajući kljunom..ne znam šta je radio da li je kupio mušice koje se nakupe ili je mislio da može kroz zatovreno staklo, ali doslovno preslikao peru djetlića iz crtanog u nestašuku...laknulo mi je kada sam se preselio nakom mjesec dana na drugu stranu zgrade gdje ih nije bilo. Ova zgrada mi je u posebnom sjećanju jer je to prvi objekat u kome je boravila moja kćerka nakon što smo je donijeli iz bolnice...sada je na tom mjestu otvorena..bolnica. ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Grizzly Adams рече

Где да почнемо... :)

Screen_Shot_2018-04-28_at_11.13.51_AM.pn

Од СЛС и мормона. Иначе, онај мој класић што је био поп у Солт Лејк Ситију, добио прекоманду на исток, у Џонстаун, ПА

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 часа, Justin Waters рече

Sa lijeve strane u crvenoj fasadi je zgrada gdje sam prvo stanovao

....

Sa desne strane je zgrada koja se demolirala i to ručnom metodom, čekićanjem od vrha prema dnu lagano. Par radnika macolama, bez ikakve zaštite sa petog sprata su krenula razbijati ciglu po ciglu.  Gomila cigli

Ја иначе не разликујем лево и десно, реци ми да си се ово ипак ти зезнуо. :(

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 28.4.2018. at 13:49, Милан Ракић рече

Од СЛЦ и мормона. Иначе, онај мој класић што је био поп у Солт Лејк Ситију, добио прекоманду на исток, у Џонстаун, ПА

Тамо сам највише времена (око месец дана чини ми се) провео у градићу Ст. Џорџ који је на југу Јуте, на граници са Аризоном. Пре свега због природе, национални парк Сион, није далеко од Великог Кањона и сл. У овој ”ложи” и кафићу на Сиону сам углавном седео и шљакао док је фамилија скитала около. :)

Screen_Shot_2018-04-28_at_2.14.17_PM.png

Можете да се прошетате мало овде:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 45 минута, Grizzly Adams рече

Где да почнемо... :)

Screen_Shot_2018-04-28_at_11.13.51_AM.pn

Nisi se puno kretao po juznjackim državama, osim Floride :smeh1:. Šta ima da pokažeš sa Floride, zanimljivo? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

cf83b1839100183.jpg

Ovako izgleda tipicna ulica u najekskluzivnijem dijelu glavnog grada Bangladesha, Gulshan. Naravno bilo je veliko iznenađenje kada smo prvi put tamo otišli pa nam rekli, ovo je nešto kao Dedinje Dhake, i onda se čovjek začudi jer gotovo ne izgleda ništa drugačije od ostalih naselja u nekom eksluzivitetu, osim što u tom dijelu jesu najbolji restorani skoncetrisani, diplomatska predstavništva itd...

Sistem stanovanja kod njih u zgradama je kako se može vidjeti lijevo na ulazu u jednu tipičnu zgradu. Nema prizemlja, nego stanovi počinju od prvog sprata, a prizemlje je u cjelosti rezervisano za parking prostor, dok neke pored prizemlja imaju i podrum za parking. Svaka zgrada ima portirnicu i protira koji upravlja ulaženjem i izlaženjem iz zgrade. Portiri uglavnom žive u prizemlju gdje imaju mali stanovi negdje u ćošku pored sobe za vozače koji provode vrijeme tu čekajući gazde. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 36 минута, Lady Godiva рече

Ја иначе не разликујем лево и десно, реци ми да си се ово ипак ти зезнуо. :(

Jesam :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Justin Waters рече

Jesam :)

Супер! :)

Сад ми реци какви су људи у Бангладешу, то је у склопу теме, ваљда..

Неки људи из Даке, са којима комуницирам баш често на послу, ми се сваки пут обраћају са Dear и баш су формалани (чак и кад ја покушам да их "отопим" пишем Hi/Hello, питам их како су или ставим смајли). Сад ја не знам да ли је то формално обраћање можда због неке интерне политике или је то код њих нормално или ме људи не готиве (што ми је незамисливо :D). Ови неки из Индије, Пакистана, Мијанмара су далеко опуштенији..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 28.4.2018. at 14:32, Justin Waters рече

Nisi se puno kretao po juznjackim državama, osim Floride :smeh1:. Šta ima da pokažeš sa Floride, zanimljivo? 

Ух, има свашта... Флорида је лепа држава.

Ево дођох из шетње, улица занимљивог назива "Worth Avenue" где ове моје женске воле да иду. Ја је зовем ”Ферари стрит” пошто је сваки други ауто Ферари, Масерати, Бентли и сл. Ту су оне радње у којима ципеле коштају ко нормална кола итд.

Ево ко оће да прошета, тамо право је излаз на океан: 

 

Недалеко одатле и је летњиковац друга прецедника Мар-а-лаго, ал тамо још нисам био... ;) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Osnovna škola i trg u mom gradu - Krnov, sjeverna Morava/Šlezsko/Šlezija, Češka Republika,

Ovo nisu obične slike, možete ih rotirati, razgledati okolo, ici napred, nazad, lijevo, desno itd.

Trg Heroja, Krnov, pozadi je župna crkva - slika ispod: pogled s tornja župne crkve sv. Martina.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovdje u crkvi svaté Maří Magdaleny u Brnu, na Moravi, sam ministrirao prije 25 godina, sad je tamo i grkokatolička parohija, drže se tamo i Mise i liturgije na crkvenoslovenskom. :) :pop:

https://www.mari-magdalena.cz/.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, Lady Godiva рече

Неки људи из Даке, са којима комуницирам баш често на послу, ми се сваки пут обраћају са Dear и баш су формалани (чак и кад ја покушам да их "отопим" пишем Hi/Hello, питам их како су или ставим смајли). Сад ја не знам да ли је то формално обраћање можда због неке интерне политике или је то код њих нормално или ме људи не готиве (што ми је незамисливо :D). Ови неки из Индије, Пакистана, Мијанмара су далеко опуштенији..

Pa dosta su formalni. čak i kad im daš do znanja da se opuste. To je bila jedna od upečatljivih karakteristika koje smo dosta komentarisali. To je uglavnom prema stranicma, da li zato što podsvjesno misle da stranci imaju para, da su neke baje s kojima prvo treba na vi iz opreza, ili prosto je to neki podanicki mentalitet jer su ti regioni uglavnom bili pod tuđinskom vlašću na kraju sa britanskim kolonijalizmom. No nije samo prema strancima, i odnosi samih bangladeshana u poslu također znaju ići do nivoa totalne formalnosti, a nadređeni šefovi ne rijetko i sa dozom strogosti se odnose prema niže rangiranima u hijerarhiji na poslu. Razlog tome leži u nekoj čudnjoj činjenici da ako sa bangladeshanima u prosjeku sa vi strogo pređeš na ti i ostaviš utisak da možete imati prijateljski odnos, on će se onda ulijenjiti i praviti greške ili neće izvršavati posao kako treba, ili će te čak pokušati podkrasti neće smatrati da će snositi sankcije jer si ti jednom pokazao prijateljsko ponašanje koje se često tumači kao naivnost kod mnogih, odsustvo lukavstva pa si kao takav pogodan za prevaru.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Министарство културе и информисања Србије саопштило је да је на платформи Google Arts and Culture почело онлајн представљање културног наслеђа Србије. На тој платформи аудио-визуелним материјалом на атрактиван начин за сада је представљено седам изложби: Манастир Студеница, Галерија Матице Српске, Синагога у Суботици, Смедеревска тврђава, Стамбена палата Ференца Рајхла, Рам тврђава и Црква манастира Покајница.

       
      У наредном периоду Министарство културе и информисања у партнерству са Google Arts and Culture планира повећање локалитета од изузетног значаја Србије, који ће се наћи на тој платформи.
      Пројекат омогућава свакоме ко има приступ интернету да када год пожели може да погледа збирке и изложбе у музејима које нема прилику да обиђе уживо.
      У саопштењу се наводи да су професори и студенти у прилици да организују виртуелна путовања, као и онлајн разговоре са музејским експертима из других организација у области културе. 
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг инфо,
      Prilikom kreiranja korisničkog naloga za pristup Google uslugama, kompanija Google svakom novom korisniku dodeljuje po 15 GB besplatnog memorijskog prostora na svojim serverima. Tih 15 GB se koristi za skladištenje sadržaja iz prispelih i poslatih email-ova (za korisnike Gmail usluge), kao i za skladištenje fajlova koje otpremite putem Google Drive ili neke druge Google usluge odnosno aplikacije. Uz Gmail i Google Maps, Google Photos je definitivno jedna od najpopularnijih i najviše korišćenih usluga kalifornijskog tehnološkog giganta.
      Sve do sada, Google Photos usluga je, barem na neki način, bila izuzeta iz pomenutih 15 GB prostora i korisnicima je nudila neograničen memorijski prostor za čuvanje fotografija – i to besplatno.
      Naime, fotografije koje otpremite na Google Photos bi zauzimale deo od navedenih 15 GB memorijskog prostora samo ukoliko se odlučite da fotografije otpremate u njihovom izvornom (originalnom) kvalitetu. Ukoliko biste umesto izvornog kvaliteta odabrali otpremanje u visokom kvalitetu, koji je tek neznatno lošiji od izvornog kvaliteta, imali biste neograničen memorijski prostor za čuvanje fotografija. Ali, veliki Google je odlučio da promeni politiku kada je Google Photos servis u pitanju, a ova promena pogađa kako korisnike uređaja sa Android operativnim sistemom tako i korisnike Apple uređaja.
        Šta se promenilo u Google Photos usluzi?
      Korisnici Google Photos servisa već punih pet godina uživaju u neograničenom memorijskom prostoru za čuvanje fotografija u visokom kvalitetu. Kompanija Google je ovu činjenicu često navodila kao jednu od ključnih prednosti koje korisnici Android operativnog sistema imaju u odnosu na korisnike Apple uređaja, koji od proizvođača svog uređaja dobijaju više nego skromnih 5 GB online memorijskog prostora za čuvanje fotografija, dokumenata i svega ostalog. Doduše, i korisnici Apple uređaja su mogli da uživaju u Google Photos servisu i neograničenoj memoriji za smeštanje fotografija, ali bez mogućnosti automatskog otpremanja fotografija.
      Činjenica da Google Photos nudi neograničeni prostor za čuvanje fotografija je kod mnogih korisnika imala uticaj na izbor mobilnog telefona. Zapravo, korisnici su se sve više oslanjali na online memorijski prostor pa su često birali i telefone sa manje interne memorije, kako bi uštedeli. Međutim, stara narodna izreka kaže da “ko ne plati na mostu…”.
      Odlukom o izmeni uslova korišćenja Google Photos servisa, Google je sve one koji nisu platili “na mostu” doveo “na ćupriju”.
      Odluka je sasvim jasna i pogađa gotovo sve korisnike mobilnih telefona: počevši od 1. juna 2021. godine, Google Photos više neće nuditi neograničeni memorijski prostor za smeštanje fotografija, već će ovom servisu na raspolaganju biti samo onih 15 GB prostora koje ste dobili prilikom kreiranja svog Google korisničkog naloga.
      Naravno, Google Photos će pomenutih 15 GB deliti sa drugim Google servisima koje koristite, kao što su Gmail, Google Drive. Google Keep i drugi.
      Iz ove odluke su izuzeti jedino korisnici Google Pixel telefona, koji će i dalje moći da uživaju u neograničenom prostoru za čuvanje digitalnih fotografija u visokom kvalitetu, što će predstavljati svojevrsni ekskluzivitet za Google Pixel telefone.
      Nije poznato koji su Google-ovi razlozi za donošenje ovakve odluke, ali se pretpostavlja da kompanija više nije u mogućnosti da ulaže neverovatna novčana sredstva u svoju infrastrukturu kako bi svim korisnicima obezbedila neograničeni prostor za čuvanje fotografija i video-sadržaja. Prema izveštaju sa kraja 2017. godine, Android operativni sistem je imao preko dve milijarde aktivnih korisnika. Ako bi svaki korisnik napravio samo jednu fotografiju dnevno i otpremio je na Google Photos, serveri kompanije Google bi trebalo da uskladište dve barem dve milijarde fotografija svakog dana! Što je mnogo – mnogo je, čak i za veliki Google.
        Šta će se nakon 1. 6. 2020. godine desiti sa vašim fotografijama koje čuvate online?
      Google je korisnicima Google Photos servisa već počeo da šalje obaveštenje o izmenjenim uslovima korišćenja ovog servisa, u kome se navodi da korisnici i dalje mogu da dokupe dodatni memorijski prostor, ukoliko im inicijalnih 15 GB nije dovoljno, kako bi obezbedili dovoljno memorijskog prostora za slike.
      U obaveštenju se navodi i da će nakon 1. juna 2020. godine biti obrisani i svi Google nalozi koji nisu aktivni duže od dve godine. Ukoliko posedujete Google nalog u koji se dugo niste ulogovali, pravi je trenutak da to učinite i tako sprečite brisanje vašeg korisničkog naloga i sadržaja koji na njemu imate.
      Ukoliko ste prekoračili kvotu od 15 GB, svoje fotografije sa Google Photos servisa možete preuzeti i snimiti u svoj laptop ili desktop računar, na eksterni hard disk ili SSD ili na memorijsku karticu.
        Šta je idealno rešenje?
      Online servisi za čuvanje podataka jesu praktični, ali nisu idealni. Pre svega, imajte u vidu činjenicu da vaše fotografije, vaša dokumenta i svi drugi vaši fajlovi koje otpremite na neki online servis za skladištenje fajlova, tj. na neki Cloud Storage, više ne stoje samo kod vas već ih poverili i kompaniji čiju uslugu koristite. Iako kompanije koje se bave pružanjem Cloud Storage usluga korisnicima garantuju privatnost podataka, u prošlosti je u više navrata dolazilo do “curenja” korisničkih fajlova, usled hakerskih upada u sisteme tih kompanija.
      Čak i ako pretpostavimo da se slični hakerski upadi više nikada neće dogoditi i da su vaši fajlovi sigurni u tom smislu, postoji verovatnoća da neka kompanija iznenadno najavi prestanak pružanja usluga, promenu poslovne politike, drastičnu promenu cene i slično. Upravo se tako nešto i dogodilo, zar ne?
      Zbog svega navedenog, možemo reći da su NAS uređaji idealno rešenje za čuvanje podataka. Pored toga što vam za smeštanje fotografija, dokumenata, filmova, muzike, video-klipova i svih drugih fajlova nude onoliko memorijskog prostora koliko želite tj. onoliko koliko vam je potrebno, NAS uređaji nude i mogućnost automatskog kopiranja sadržaja sa telefona i drugih mobilnih uređaja, kao i pristup sadržaju u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta. Takođe, NAS uređaji imaju i mogućnost istovremenog čuvanja fajlova na dva (ili više) hard diska, čime se sprečava gubitak podataka u slučaju otkazivanja hard diska.
        Gde vi čuvate svoje fajlove i koliko verujete u Cloud Storage servise?
      Loše vesti za korisnike Google Photos servisa | Gigatron Blog
      BLOG.GIGATRON.RS Google Photos servis su mnogi koristili za skladištenje fotografija jer je pružao neograničeni memorijski prostor, ali je Google odlučio da to promeni.  
    • Од Rabbi,
      Jel imate neka iskustva sa natprirodnim pojavama koja vam ni danas nisu jasna? 
    • Од obi-wan,
      https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2020&mm=04&nav_id=1674597
      Kompanije Apple i Google najavile su partnersku saradnju u izradi tehnologije za mobilne telefone koja će korisnike upozoravati ako dođu u kontakt sa osobama zaraženim koronavirusom.
      https://www.theverge.com/2020/4/10/21216484/google-apple-coronavirus-contract-tracing-bluetooth-location-tracking-data-app?utm_campaign=theverge&utm_content=chorus&utm_medium=social&utm_source=twitter
      Korisnici moraju da prihvate uključivanje tehnologije u sistem, ali ona ima potencijal da prati oko trećine svetske populacije, piše agencija Blumberg, navodeći da operativne sisteme iOS i Android koristi oko tri milijarde ljudi.
      Ova tehnologija osmišljena je da bi se suzbilo širenje koronavirusa tako što će korisnike obavestiti da treba da se izoluju ili odu u karantin nakon kontakta sa zaraženom osobom.
      Google i Apple će ovu tehnologiju u svoje uređaje sa sistemima iOS i Android ugrađivađivati u dve etape. Sredinom maja moći će da se bežično razmenjuju anonimne informacije preko aplikacije kojom upravljaju službe za javno zdravlje.
      To znači da ako korisnik bude pozitivan na koronavirus i pristane da se ta informacija unese u aplikaciju službe za javno zdravlje, svi korisnici koji su bili u njegovoj blizini prethodnih dana dobijaju vest o tome. Taj period može da traje 14 dana.
      Drugi korak predviđa da ove kompanije narednih meseci unesu ovu tehnologiju u svoje operativne sisteme pa će softver funkcionisati i bez preuzimanje aplikacije. Pristanak korisnika biće i dalje neophodan.
      Ipak, ova tehnologija može biti kontroverzna jer uključuje podelu delikatnih informacija o zdravlju više milijardi ljudi preko mobilnih telefona koji stalno emituju njihovu lokaciju.
    • Од Milica Bajic,
      Kako su epidemije menjale svet: Stvaranje velikih religija, revolucija u Rusiji, pa i širenje Dušanovog carstva…
        Predrag J. Marković  - 24/03/2020 0   Epidemije, pošasti ili morije, podsećaju nas koliko je krhko naše prividno vladanje svetom. One su najcrnji od svih Talebovih „crnih labudova“. To su neočekivani i retki događaji koji potpuno izvrću sudbine pojedinaca, naroda, pa i čitavog čovečanstva. Strašna boleština je pre dve i po hiljade godina pobila trećinu Atinjana, uključujući i najvećeg državnika Perikla. Ta morija je doprinela završetku zlatnog doba ovog grada.
      Današnje velike religije su se raširile svetom od drugog do šestog veka, a jedan od razloga je bilo traganje za duhovnim spasenjem u vreme velikih pošasti, koje su baš tada pustošile planetu.
      Tadašnja globalizacija je raširila mnoge bolesti po krajevima sveta lišenim imuniteta. Tako je Rim izgubio tri četvrtine ljudstva. Onda su Rimljani morali da svoju proređenu vojsku popunjavaju varvarima, koji su na kraju oborili zapadni deo carstva. Kuga je u šestom veku ubila do četvrtine čovečanstva i sudbinski oslabila i Justinijanovu Vizantiju i sasanidsku Persiju. Nekoliko generacija kasnije, veliki delovi oba carstva potpašće pod pobornike nove vere – islama.
      Ista ta bolest iz Justinijanovog vremena, sada nazvana „crna smrt“,  Evropljanima sredine 14. veka izgledala je kao smak sveta. Plućna i bubonska kuga su naročito pogodile velike gradove. Trebalo je više od sto godina da učenjaci  dostignu brojnost od pre 1347. godine. Narodu je trebalo i duže, do početka 17. veka. Ipak je oporavak bio brži nego u vreme poznog Rima. A bilo je i neke kolateralne koristi.
      Meso i ogrev su postali pristupačniji proređenom stanovništvu, a malobrojniji radnici su mogli da iznude bolje uslove u pregovorima sa poslodavcima i zemljoposednicima. Novo preispitivanje Katoličke crkve je delimično podstaknuto tom epidemijom, baš kao i u slučaju širenja novih religija hiljadu godina ranije.
       
      SRBINISU IMALI VELIKE GRADOVE, PA IH JE CRNA SMRT DONEKLE ZAOBIŠLA. MADA, ISTORIČARI MEDICINE TVRDE DA JE SKLANJANJE OD KUGE JEDAN OD RAZLOGA ZA POSETU CARA DUŠANA I CARICE JELENE HILANDARU. A TO JE BILO TEŠKO KRŠENJE ZABRANE ULASKA ŽENA NA SVETU GORU
      Obične bolesti Evropljana su odigrale strašnu ulogu u istrebljivanju starosedelaca Amerike. Tu je ulogu, tvrdi Džared Dajmond, odigrala jedna istorijska slučajnost.
      Evropljani su, živeći sa kravama, ovcama i svinjama, razvili otpornost na mnoge bolesti životinjskog porekla. Sa druge strane Atlantika, ljudi nisu uspevali da pripitome svoje domaće krupne sisare. Bizon je vrlo prgava životinja, pa nije mogao da se muze i upreže kao njegovi azijski i evropski rođaci. Zato se američki urođenici nisu susreli sa boginjama, na primer.
      Zato je i reč „vakcina“ nastala od reči „ krava“, tj. vacca na latinskom, jer su prve vakcine rađene na osnovu kravljih boginja.
      Zato su epidemije ispraznile obe Amerike i raščistile put za pohode Evropljana.
      Srbi nisu imali velike gradove, pa ih je crna smrt donekle zaobišla. Mada, istoričari medicine tvrde da je sklanjanje od kuge jedan od razloga za posetu cara Dušana i carice Jelene Hilandaru. A to je bilo teško kršenje zabrane ulaska žena na Svetu Goru. Kuga je proredila Dušanove protivnike i omogućila mu da bez vojnih napora zauzme Epir i Tesaliju. Neka nepoznata bolest je okončala njegov san da zameni vizantijske careve u Carigradu.
      Dugo vremena je karantin, reč nastala od italijanskog izraza sa značenjem „četrdeset dana“, bio jedina odbrana protiv kuge i sličnih morija.
      U srednjem veku su mudri i oprezni Dubrovčani bili prvi koji su sproveli tu meru, koristeći Cavtat, Mljet, Lokrum, plažu Danče i predgrađe Ploče. U jednoj od poslednjih velikih kuga na samom kraju 18.veka, Austrijanci su oko nekih mesta, kao što je Irig, kopali rovove da bi zadržali zaraženo stanovništvo. U tom pomoru, koji je tako dobro opisao Vule Žurić u svom romanu „Pomor i strah“, stradala je polovina Irižana.
      Jelena Simić je izučavala kako je knez Miloš bio veliki pobornik „sanitetskih kordona“, kojima je svoju mladu državu čuvao od boleština iz Turske. „Kordonoprestupnici“ su strogo kažnjavani. Takva, za to vreme moderna politika zdravstvene prevencije, verovatno je doprinela ogromnom porastu stanovništva Miloševe Srbije, nasuprot stalnom opadanju naroda u okolnim oblastima pod Osmanlijama.
      I u Bosni je rastao udeo pravoslavaca, koji su izgleda manje stradali u epidemijama od muslimana u prenaseljenim otomanskim čaršijama.
      Ima mnogo primera neobične uloge epidemija i u novije vreme. Tako je tifus uticao na Rusku revoluciju, jer je 1916. i 1917. pobio preko dva miliona ljudi. U Srbiji je srazmerno stanovništvu, pomor od tifusa bio i veći.
      Po istraživanjima Gorana Čukića, Jelene Simić i Zorana Vacića, u Srbiji je od tri vrste tifusa, pegavog, trbušnog i povratnog, obolelo do 600.000 ljudi. Umrlo je možda i 150.000 ljudi, što predstavlja četvrtinu svih obolelih. Vođa britanske vojnomedicinske misije pukovnik Hanter, napisao je da je to bila „najnaglija epidemija u nastanku, najbrža u propagaciji, najveća u intenzitetu i najbrže zaustavljena od svih epidemija u istoriji“.
      Ima više razloga zašto je udarac bolesti bio tako strašan. Srpski lekari dotada nisu poznavali pegavi i povratni tifus. Pegavi tifus se u Kraljevini Srbiji prvo pojavio na Kosovu i u Makedoniji. Ali naročito su ga raširili austrougarski zarobljenici koji su ga doneli iz Galicije, gde je bio rasprostranjena bolest.
      Posle Kolubarske bitke, vlasti su gledale da što više bolesnika i ranjenika (koje nisu razdvajali jedne od drugih) puste na odsustvo. Železnica, taj simbol napretka, pomogla je brzom širenju bolesti po celoj zemlji. Po vozovima se, piše Vladimir Stanojević, „šarenelo od najrazličitijih vrsta sveta… pored nosilaca zaraze putovali su još i zdravi, ali već u periodu inkubacije…“
      Da stvari budu gore, od oko 400 srpskih lekara, samo su njih desetorica bili specijalisti za bakteriologiju i higijenu. Da stvari budu još gore, oni su bili raspoređeni na neodgovarajuća mesta, a tek su dvojica posle izbijanja epidemije  postavljena gde treba. Ni to nije sve. Skoro trećina lekara i studenata medicine je stradalo u rednji.
      Ali tu još nije kraj. Još je 1909. godine dokazano da bela vaš prenosi tada još nepoznatog uzročnika zaraze. Izgleda da mnogi srpski lekari nisu znali za to otkriće, a mnogi nisu hteli da poveruju u to. Državne vlasti nisu na vreme obavestile narod o opasnosti od vašaka. Ima jezive sličnosti sa današnjicom, zar ne? Može biti da je tada nastala panika od vaški. Svi se sećamo kako su se majke očajnički borile protiv vašiju, kada se pojave u vrtićima i školama.
      Pre epidemije 1915. godine vaške su bili neugodni ali uobičajeni žitelji glava. Iz narodnih priča znamo kako su devojke biskale kosu svojim draganima. Danas ne bismo vezivali vaši za tako jednu nežnu sliku. Džon Rid, pisac jedne od najčuvenijih knjiga o Oktobarskoj revoluciji „Deset dana koji su potresli svet“, napisao je i knjigu „Srbija – zemlja smrti“, koja pruža prilično mračnu sliku prljavštine, bahatosti i nebrige za prevenciju bolesti.
      Onda je nastupilo ono što je Hanter nazvao „najbržim zaustavljanjem epidemije u istoriji“. Mnogo lekara i bolničarki iz Velike Britanije, Kanade, Australije, SAD, ali i iz drugih zemalja, priteklo je u pomoć. Među prvim žrtvama tifusa su jedan grčki doktor i jedna švajcarska doktorka. Ukupno je umrlo dvadesetak britanskih bolničarki i dvadesetak lekara iz raznih zemalja. Pogotovo je dirljiva požrtvovanost tih žena. Kolika li je plemenitost nagnala te Škotlanđanke, Australijanke i druge, često otmene i bogate žene, da svoju sudbinu podele sa nekim nepoznatim narodićem, bukvalno u kaljugama improvizovanih i loše održavanih srpskih bolnica! Toliko i o tome da nas Britanci tradicionalno ne vole.
      Međutim, najvažniju ulogu je, po Jeleni Simić, odigrao Hanterov zamenik Džordž Stamers, koji je imao bogato epidemiološko iskustvo iz Afrike i Indije. On je u Indiji video jedan uređaj za dezinfekciju koji će dobiti naziv „srpsko bure“, „englesko-srpsko bure“ i „srpsko bure za uništavanje vašiju“ (Serbian barrel delouse). Osim toga, on je Državnom odboru za suzbijanje zaraznih bolesti predložio spisak mera za prevenciju. Ovaj put je taj odbor za svega nedelju dana prihvatio njegov predlog i počeo da sprovodi mere.
      Stamers je organizovao i „srpski voz“ za putujuću vakcinaciju i dezinfekciju, prvi takav na svetu. Vredni radnici železničke radionice u Nišu su za deset dana napravili taj voz. U Srbiju su dolazile svetske veličine da proučavaju pegavi tifus, kao Ludvig Hiršfeld. Tifus je suzbijen u nezabeleženo kratkom roku, od mesec ili dva.
      Sledeća velika svetska pandemija, španska groznica, opustošila je svet 1918. godine. To je bila neka vrsta gripa koja je pobila 50 miliona ljudi, što bi, srazmerno tadašnjem broju stanovnika na Zemlji, bilo kao danas 200 miliona. Dakle, ta morija je pomorila više sveta nego svi ratovi 20. veka. Najviše su umirali mladi i zdravi ljudi. Stariji su možda bili imunizovani nekom ranijom epidemijom blaže vrste tog virusa.
      Iz nekog tajanstvenog razloga, u samoj Srbiji nije zapamćen pomor od španjolke, za razliku od neposrednog susedstva, kao što je Hrvatska i neki drugi krajevi pod Austrougarskom. Makar jedna velika svetska nevolja nas je možda zaobišla, mada o tome nema skoro nikakvog istraživanja.
      Sada se, zajedno sa celim svetom, suočavamo sa jednim od najvećih iskušenja novije istorije. Da pokušamo da napravimo mentalni skok i da za trenutak zanemarimo neposredne posledice (recesiju, žrtve).
      Šta će se događati na duže staze, kada čovečanstvo pobedi i ovog, najnovijeg neprijatelja? Može biti da će se ubrzati neki preobražaji koji su već u toku. Već premoćni „Amazon“ i ostali onlajn dostavljači robe će verovatno još ojačati svoj položaj. Roboti, koji ne kašljucaju i ne sline, verovatno će biti još prihvatljiviji u svim poslovima u kojima danas još preovladava ljudski kontakt.
      Poznate su statistike da je i pre pandemije rastao broj ljudi koji su izbegavali dodir sa drugim pripadnicima svoje vrste. Prema istraživanju BBC-ja, 43% mladih Japanaca starih između 18 i 34 godine nije nikada imalo seks, a 64% nije bilo u vezi. Taj trend je primećen i u Južnoj Koreji, Britaniji i SAD. Koronavirus će možda krunisati taj tekući proces međuljudskog otuđenja. A sa druge strane, možda će zajednička borba pomoći da se prevaziđu neke uskogrude ideološke razlike i pohlepe.
      Već sada vidimo kako se lekari i naučnici celog sveta sabiraju u isti stroj za borbu protiv apokaliptičnog neprijatelja. Za borbu protiv tog najcrnjeg labuda, celo čovečanstvo treba da ima ono što se rimuje sa labudom u našoj bezobraznoj izreci.
       
       
      Kako su epidemije menjale svet: Stvaranje velikih religija, revolucija u Rusiji, pa i širenje Dušanovog carstva...
      WWW.NEDELJNIK.RS Epidemije, pošasti ili morije, podsećaju nas koliko je krhko naše prividno vladanje svetom. One su...
       
×
×
  • Креирај ново...