Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Justin Waters

Iskustva forumaša iz raznih dijelova svijeta kroz google street view

Оцени ову тему

Recommended Posts

Kao što tema sama kaže. Pronađete na google street view sliku (ako je dostupno) nekog mjesta koga ste posjetili ili živjeli tu i iz nekog razloga bi imali da kažete nešto o tome. Onako ćaskamo pa da dođemo da saznanja o zanimljivim stvarima kroz sliku. 

Započinjemo:

ee245e838088133.jpg

Slika je u Lalmatiji. Naselju u glavnom gradu Bangladeša Dhaki. Sa lijeve strane u crvenoj fasadi je zgrada gdje sam prvo stanovao nakon što sam izašao iz hotelsko motelskog smještaja. Datum slikanja kada je google prošao autom je april 2013, tačno kada sam se u tom mjesecu i doselio...hm propustio sam da vidim google vozilo. ?. Sa desne strane je zgrada koja se demolirala i to ručnom metodom, čekićanjem od vrha prema dnu lagano. Par radnika macolama, bez ikakve zaštite sa petog sprata su krenula razbijati ciglu po ciglu.  Gomila cigli koja se vidi je očišćenja od maltera, posložena i prodata drugoj strani. Također bonsekom su sjekli svu armaturu koju su mogli iščupati ili koja je sama ostpala tako da je i to prodano u staro gvožđe. Tek što sam se doselio, spavao sam na strani do ulice i nevjerovatno koliko me je danima izluđivao neki djetlić dolazeći tačno u 5-6 ujutro na prozor lupajući kljunom..ne znam šta je radio da li je kupio mušice koje se nakupe ili je mislio da može kroz zatovreno staklo, ali doslovno preslikao peru djetlića iz crtanog u nestašuku...laknulo mi je kada sam se preselio nakom mjesec dana na drugu stranu zgrade gdje ih nije bilo. Ova zgrada mi je u posebnom sjećanju jer je to prvi objekat u kome je boravila moja kćerka nakon što smo je donijeli iz bolnice...sada je na tom mjestu otvorena..bolnica. ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Grizzly Adams рече

Где да почнемо... :)

Screen_Shot_2018-04-28_at_11.13.51_AM.pn

Од СЛС и мормона. Иначе, онај мој класић што је био поп у Солт Лејк Ситију, добио прекоманду на исток, у Џонстаун, ПА

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 часа, Justin Waters рече

Sa lijeve strane u crvenoj fasadi je zgrada gdje sam prvo stanovao

....

Sa desne strane je zgrada koja se demolirala i to ručnom metodom, čekićanjem od vrha prema dnu lagano. Par radnika macolama, bez ikakve zaštite sa petog sprata su krenula razbijati ciglu po ciglu.  Gomila cigli

Ја иначе не разликујем лево и десно, реци ми да си се ово ипак ти зезнуо. :(

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 28.4.2018. at 13:49, Милан Ракић рече

Од СЛЦ и мормона. Иначе, онај мој класић што је био поп у Солт Лејк Ситију, добио прекоманду на исток, у Џонстаун, ПА

Тамо сам највише времена (око месец дана чини ми се) провео у градићу Ст. Џорџ који је на југу Јуте, на граници са Аризоном. Пре свега због природе, национални парк Сион, није далеко од Великог Кањона и сл. У овој ”ложи” и кафићу на Сиону сам углавном седео и шљакао док је фамилија скитала около. :)

Screen_Shot_2018-04-28_at_2.14.17_PM.png

Можете да се прошетате мало овде:

Share this post


Link to post
Share on other sites

cf83b1839100183.jpg

Ovako izgleda tipicna ulica u najekskluzivnijem dijelu glavnog grada Bangladesha, Gulshan. Naravno bilo je veliko iznenađenje kada smo prvi put tamo otišli pa nam rekli, ovo je nešto kao Dedinje Dhake, i onda se čovjek začudi jer gotovo ne izgleda ništa drugačije od ostalih naselja u nekom eksluzivitetu, osim što u tom dijelu jesu najbolji restorani skoncetrisani, diplomatska predstavništva itd...

Sistem stanovanja kod njih u zgradama je kako se može vidjeti lijevo na ulazu u jednu tipičnu zgradu. Nema prizemlja, nego stanovi počinju od prvog sprata, a prizemlje je u cjelosti rezervisano za parking prostor, dok neke pored prizemlja imaju i podrum za parking. Svaka zgrada ima portirnicu i protira koji upravlja ulaženjem i izlaženjem iz zgrade. Portiri uglavnom žive u prizemlju gdje imaju mali stanovi negdje u ćošku pored sobe za vozače koji provode vrijeme tu čekajući gazde. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Justin Waters рече

Jesam :)

Супер! :)

Сад ми реци какви су људи у Бангладешу, то је у склопу теме, ваљда..

Неки људи из Даке, са којима комуницирам баш често на послу, ми се сваки пут обраћају са Dear и баш су формалани (чак и кад ја покушам да их "отопим" пишем Hi/Hello, питам их како су или ставим смајли). Сад ја не знам да ли је то формално обраћање можда због неке интерне политике или је то код њих нормално или ме људи не готиве (што ми је незамисливо :D). Ови неки из Индије, Пакистана, Мијанмара су далеко опуштенији..

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 28.4.2018. at 14:32, Justin Waters рече

Nisi se puno kretao po juznjackim državama, osim Floride :smeh1:. Šta ima da pokažeš sa Floride, zanimljivo? 

Ух, има свашта... Флорида је лепа држава.

Ево дођох из шетње, улица занимљивог назива "Worth Avenue" где ове моје женске воле да иду. Ја је зовем ”Ферари стрит” пошто је сваки други ауто Ферари, Масерати, Бентли и сл. Ту су оне радње у којима ципеле коштају ко нормална кола итд.

Ево ко оће да прошета, тамо право је излаз на океан: 

 

Недалеко одатле и је летњиковац друга прецедника Мар-а-лаго, ал тамо још нисам био... ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Osnovna škola i trg u mom gradu - Krnov, sjeverna Morava/Šlezsko/Šlezija, Češka Republika,

Ovo nisu obične slike, možete ih rotirati, razgledati okolo, ici napred, nazad, lijevo, desno itd.

Trg Heroja, Krnov, pozadi je župna crkva - slika ispod: pogled s tornja župne crkve sv. Martina.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovdje u crkvi svaté Maří Magdaleny u Brnu, na Moravi, sam ministrirao prije 25 godina, sad je tamo i grkokatolička parohija, drže se tamo i Mise i liturgije na crkvenoslovenskom. :) :pop:

https://www.mari-magdalena.cz/.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Lady Godiva рече

Неки људи из Даке, са којима комуницирам баш често на послу, ми се сваки пут обраћају са Dear и баш су формалани (чак и кад ја покушам да их "отопим" пишем Hi/Hello, питам их како су или ставим смајли). Сад ја не знам да ли је то формално обраћање можда због неке интерне политике или је то код њих нормално или ме људи не готиве (што ми је незамисливо :D). Ови неки из Индије, Пакистана, Мијанмара су далеко опуштенији..

Pa dosta su formalni. čak i kad im daš do znanja da se opuste. To je bila jedna od upečatljivih karakteristika koje smo dosta komentarisali. To je uglavnom prema stranicma, da li zato što podsvjesno misle da stranci imaju para, da su neke baje s kojima prvo treba na vi iz opreza, ili prosto je to neki podanicki mentalitet jer su ti regioni uglavnom bili pod tuđinskom vlašću na kraju sa britanskim kolonijalizmom. No nije samo prema strancima, i odnosi samih bangladeshana u poslu također znaju ići do nivoa totalne formalnosti, a nadređeni šefovi ne rijetko i sa dozom strogosti se odnose prema niže rangiranima u hijerarhiji na poslu. Razlog tome leži u nekoj čudnjoj činjenici da ako sa bangladeshanima u prosjeku sa vi strogo pređeš na ti i ostaviš utisak da možete imati prijateljski odnos, on će se onda ulijenjiti i praviti greške ili neće izvršavati posao kako treba, ili će te čak pokušati podkrasti neće smatrati da će snositi sankcije jer si ti jednom pokazao prijateljsko ponašanje koje se često tumači kao naivnost kod mnogih, odsustvo lukavstva pa si kao takav pogodan za prevaru.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Justin Waters,
      Hrišćani često vole da potežu argument slobode. Međutim pitanje je koliko je ta sloboda determinizam do određenog stepena, a koliko zaista sloboda u apsolutnom smislu? Ne bih sad dalje dužio sa uvodom, započeo bih jednu diskusiju kroz jedne grafikone koje ću pokazati i koji sasvim sigurno za mnoge ljude su iznenađenje da čuju o njima. U brojim diskusijama vode se argumenti individualizam vs kolektivizam, i jedni vrednuju individualizam kao najveću vrijednost za čovjeka, dok drugi vrednuju kolektivizama kao najveći ideal kome svaki indivdua treba da teži. Postavlja se pitanje koliko mi kao ljudi stvarno živimo u svijetu kojeg možemo da oblikujemo prema sopstvenim individualnim potrebama, a koliko smo samo nošeni kao list na vjetru i bez obzira koliko se kao individue trubim ne možemo da izbjegnemo posljedice koje se odražavaju na kolektivnom nivou? U osnovi svakog društva svakako stoji rad pojedinca, ali šta ako na kraju sav zbirnim skup tih pojedinaca na kraju slijedi određenu šemu koja je predvidljiva? 
      E ono što je iznenađujuće je što izgleda da svi kao pojedinci ne možemo da pobjegnedmo od određene šeme koja sa na kraju ispostavi da svaki vid društvenog organizovanja bio on dobar ili loš slijedi zacrtanu matematičku funkciju. 
      Ta funkcija se prosto može napisati kao f(x)= 1/x i ona u pozitivnom dijelu koordinatnog sistema ima ovakav oblik:

      Ja sam nasumice odabrao par stvari da izvršim provjeru i to su ove stvari:
      1. Broj stanovnika po gradovima u jednoj državi, uzeo sm ovdje kao primjer prvih 10 gradova SAD
      2. Bruto domaći proizvod za sve zemlje svijeta
      3. Broj ubistava na godišnjem nivou u svim zemljama svijeta
      I evo šta se dobije - Plava linija na ovim grafikonima je matematički sračunata funkcija u odnosu na najveću stavku koja je uzeta kao fiksna, a crvena je mjereni podatak. Grafikoni slijed u sljedećem.
    • Од Danijela,
      Danas, na praznik Preobraženje, vernici pokloniće se i senima časnog vladike u Beočinu. Dr Jovan Janjić opisao žitije ovog svetitelja u novoj knjizi.

      Episkop Varnava / Crkva i manastir u Beočinu / Foto privatna arhiva
      IMA ljudi kroz čiju se sudbinu iščitava čitavo jedno vreme. Prilike u kojima se živelo. Kako se u tom vremenu opstajalo. Ko je to vreme preživeo, a ko mu je podlegao. Ko je doživeo da mu, i posle tog vremena, zaiskre sveće za dostojno služenje veri i kada je to bilo pitanje života i smrti.
      Na praznik Svetog Preobraženja, danas, u crkvi manastira Beočin, mnogi vernici, kao i prethodnih godina, pokloniće se senima episkopa Varnave (Nastića), jednog od najvećih stradalnika Srpske pravoslavne crkve u vreme posle Drugog svetskog rata, kome je dr Jovan Janjić posvetio tek objavljenu knjigu “Svetonosac u mraku - sveti ispovednik Varnava”. Reč je o naučnoj studiji ovog, najtiražnijeg hrišćanskog pisca, u kojoj se iščitava sudbina vladike Varnave, a svaki podatak ovde je potkrepljen arhivskim dokumentima i živim svedočenjima. Na pripovedan način, čistim narodnim jezikom - kojim, inače, Janjić i piše, ispričano je žitije ovog svetitelja. I to je do sada najpotpunija priča o ovom svetom čoveku, koji je kao dečak, a povratnik iz Amerike, od vladike Nikolaja Velimirovića zatražio blagoslov da se zamonaši i školuje na Bogoslovskom fakultetu.
      Sudbina vladike Varnave je paradigma odnosa komunističke države prema Crkvi - kaže, za “Novosti”, dr Jovan Janjić. - Ovaj sveti čovek toliko je bio nepoželjan i progonjen od jugoslovenskog komunističkog režima da je i njegovo pominjanje ili pozivanje na njegove besede bilo ugušivano. Tako je on ostao nedovoljno poznat u srpskoj javnosti. Za mene lično, bio je to dovoljan motiv da se posvetim njegovoj sudbini.
      Dr Janjić kaže da je vladika Varnava bio nepoželjan zato što je u svojim propovedima, po uspostavljanju komunističkog režima, pozivao narod da ostane u veri. Nije se, kaže Janjić, suprotstavljao državi, ali je država u njemu prepoznala neprijatelja. Pretila je opasnost od dela najumnijih crkvenih velikodostojnika, koji su poštovali državu, ali su sasvim izričito upućivali u pogubnost bezbožništva i odustajanje od pravoslavlja zarad privilegija, nekakvog internacionalizma, tobože epohe budućnosti. Zato je episkop Varnava dužnost episkopa obavljao samo malo više od četiri meseca. Onda je uhapšen i osuđen na jedanaest godina strogog zatvora s prinudnim radom. Uz to, i s tri godine lišavanja građanskih prava. Tako se nova komunistička vlast obračunavala s najumnijim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve, posle Drugog rata.
      - Život vladike Varnave u svakom pogledu je bio hrišćanski, ne samo zato što je živeo po Božjim zapovestima, već i što je taj njegov život bio prava golgota, od stradanja do vaskrsenja - upućuje Janjić na sudbinu episkopa.

      Dr Jovan Janjić
      Dr Jovan Janjić je i prvi koji je uočio bitnu činjenicu da se upravo na Veliki petak (1951) desila kulminacija stradanja vladike Varnave, ali i drugih zatvorenika (rimokatoličkih i muslimanskih sveštenika), kada je njih četrdesetak prebacivano iz KP Zenica u zatvor u Sremskoj Mitrovici.
      - Vagon u kome su bili ovi zatvorenici ostavljen je na otvorenoj pruzi u selu Slakovci kod Vinkovaca - zabeležio je u svojoj knjizi naš sagovornik, a za “Novosti” preneo detalje: - U Slakovcima, dok je poslednji vagon kompozicije iz Zenice prelazio prugu, ovde je na njega “slučajno” naleteo teretni voz. Preživela su jedanaestorica zatvorenika, a među njima i episkop Varnava. Gotovo smrvljen, potpuno prelomljenih nogu.
      Uspeo je vladika da preživi ovaj “udes”, i do kraja je, teško povređen, uz izbegavanje adekvatne medicinske nege, izdržao izrečenu zatvorsku kaznu. Ipak je prerano otišao iz života, u pedeset i prvoj godini. Smrt je nastupila posle popodnevnog ručka, a pre toga je bio kod zubara u Novom Sadu. Osetio je najpre da mu se grče ruke i noge. Pomoći nije bilo.
      - U takvim slučajevima dokazi se, naravno, ne ostavljaju, ali je neporeciva sumnja da je vladika Varnava otrovan - kaže dr Janjić. - I smrt i sahrana vladike Varnave bile su sasvim u saglasju sa ovom sumnjom. Sve okovano tišinom. I, dugo posle toga. Tek posle njegovog Velikog petka i njegove Velike subote, koja je trajala četiri decenije, doživeo je - vaskrsnuće. Za vreme patrijarha Pavla proglašen je za svetitelja. Tako, danas, ne samo Beočin nego i cela sremska eparhija obeležavaju ime i svetost vladike Varnave. Narod, tako, doživljava duhovno preobraženje. Mnogi dolaze da se pred njegovim grobom pomole, krste i venčavaju.
      Janjić za to ima i objašnjenje, koje je u svojoj knjizi pretočio u snažnu poruku:
      - Molitvena sabranja dešavaju se pred grobom episkopa koji je, služeći veri, izabrao golgotu umesto podaništva. Sveća u najgušćem mraku.
      ODBIO PAVELIĆA
      EPISKOP Varnava rođen je 1914. u Geriju, u državi Indijani u Americi. Posle Velikog rata vratio se sa roditeljima u njihovo rodno Sarajevo. Otac ga je, posle završene srednje škole, odveo u Ohrid kod vladike Nikolaja (Velimirovića) po blagoslov da upiše teologiju u Beogradu i da se istovremeno zamonaši. Završio je teologiju, zamonašio se, i vratio u Sarajevo. Kao obrazovan mladi čovek iz Srpske pravoslavne crkve, bio je poštovan od svih konfesija. U to vreme Pavelić, u svojoj NDH, formira Hrvatsku pravoslavnu crkvu i poziva mladog jeromonaha Varnavu da bude episkop te crkve. Odbio je. Nije ni slutio da će mu nove komunističke vlasti naknadno ispostaviti račune.
      http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:744740-Episkop-Varnava-stradalnik-i-svetac
    • Од obi-wan,
      Znaci, postavljamo klavire, tj. razne pesme i instrumentale inace drukcije pisane, a u ovom slucaju prilagodjene samo za klavir (solo)...
    • Од Милан Ракић,
      Uvod
      Kršćani koji se po sakramentu krštenja preporađaju i postaju baštinici Božji i subaštinici Kristovi (Rim 8,17), u novozavjetnim knjigama se nazivaju i prikazuju kao sveti (gr. ἅγιος/ἅγιοι – hagios/hagioi). Tako se u prvoj Crkvi svetima zovu kršćani u Jeruzalemu (Dj 9,13); apostol sv. Petar svetima naziva kršćane razasute u Pontu, Galaciji, Kapadociji, Aziji i Bitiniji (1 Pt 2,9); sv. Pavao svetima oslovljava i pozdravlja kršćane i kršćanske zajednice u Rimu (Rim 1,7), Korintu (1 Kor 1,2), Efezu (Ef 1,1), Filipima (Fil 1,1), Kolosima (Kol 1,2). Ali nakon što su prvotni vjerski zanos i gorljivost oslabili, nije se sve kršćane moglo označavati svetima, nego se počelo, nakon smrti, iskazivati posebno štovanje i nazivati svetima (lat. sanctus/sancti) najprije one koji su svoj život završili mučeništvom za kršćansku vjeru, a potom i one koji su se istaknuli strogim pokorničkim ili pustinjačkim životom.

      Kroz nekoliko prvih stoljeća štovanje svetaca se uvodilo via facti bez ikakvih formalnih postupaka i službenog proglašavanja svetim. Kasnije su biskupi mjesnih Crkava preuzimali vlast odlučivanja o tome tko može biti čašćen kao svetac, a od 12. st. su u Zapadnoj Crkvi na neki način s mjesnim biskupima u uvođenju i odobravanju štovanja pojedinih svetaca počeli sudjelovati i pape, da bi s vremenom to prešlo u isključivu njihovu nadležnost.
      Prikazat ću ovdje ukratko kako su proglašavani sveci tijekom povijesti, te detaljnije kako se postupak za beatifikaciju ili proglašavanje blaženih, i za kanonizaciju ili proglašavanje svetih odvija u Katoličkoj Crkvi u današnje vrijeme.
×