Jump to content
Снежана

Послушање духовнику: где је граница?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 минута, obi-wan рече

Ovako i papa veli za sebe... nije ti on sam po sebi nepogresiv, nego samo ex catedra, dok je u ulozi duhovnika

Није непогрешив, не треба слијепо слушати никога, ни духовника ни доктора...све треба саслушати, узети у обзир, па одлучити....

пре 4 минута, obi-wan рече

2) Da bi dao neki savet, i duhovnik mora da bude neizostavno pismen u tome u cemu ga savetuje. Inace, prosto nema prava da se u to petlja.

Са овим се баш не слажем, јер све је на неки начин повезано са Богом, тако да мислим да могу да савјетују о било чему, али као што рекох...на нама је да одлучимо....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Војвода7 рече

Са овим се баш не слажем, јер све је на неки начин повезано са Богом, тако да мислим да могу да савјетују о било чему

Gluposti, potpuno naopako razmisljanje! Ne sme ni da proba da se petlja u bilo sta sto je mimo njegovog znanja, i tu nema sta da se prica.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo jedan odlican primer.

Manastir ovde blizu mene, u njemu, izmedju ostalog, mosti sv. Nektarija. Dolazi zena pretproslog leta za molitvu, razbuktali tumori u metastazama presli i na jetru, i postalo je vec manje-vise beznadezno. Iguman joj procita sve molitve, odsluzi moleban. Ona pita: "Oce, da li da sad idem na operaciju, koju mi zakazali, ili ne?" A on joj odgovara: "Slusaj ti mene, ja nisam lekar! To nemoj mene da pitas. Ja sam uradio moj deo, a ti izvoli, i po savesti uradi kako mislis da treba". Zena odluci da poslusa lekare. Ode na operaciju, otvore je i - ne nadju ni traga od bolesti! Promene nekoliko skenera i konzilijuma - isto. Izlecena, a glavni lekar joj rek`o - "sta god si radila, samo nastavi, sad si zdrava!"

Dakle, ovako se postavlja prai duhovnik. Da je on medicinski pismen, pa i da ima pardona da savetuje, a posto nije - ostao je iskljucivo na svom terenu.

Zena je poslusala i duhovnika, i lekare, i dobila i iscelenje, i potvrdu da je sasvim izlecena. A sve na slavu Boziju...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, obi-wan рече

Gluposti, potpuno naopako razmisljanje! Ne sme ni da proba da se petlja u bilo sta sto je mimo njegovog znanja, i tu nema sta da se prica.

Ако питаш духовника за савјет, свако питање ће бити ''духовно'', а исто такав и одговор, зато кажем да могу да савјетују о било чему али кроз духовност.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Војвода7 рече

Ако питаш духовника за савјет, свако питање ће бити ''духовно'', а исто такав и одговор

Potpuno netacno, masis citavu vasionu. Sve sam ja to vec mnogo puta uzivo prosao, i opet kazem i ponavljam - uopste nisi u pravu.

Duhovnik je covek, kao i mi. Da bi mogao da govori o svemu, prosto mora da bude prozorljiv, tj. toliko umno-srdacno cist da nicim i apsolutno nicim ne zamagljuje dejstvo blagodati na sebe, a takvih danas prakticno nema. To sto je on pop samo po sebi ne znaci ama bas nista, osim sto mu je odgovornost neuporedivo veca nego obicnom verniku.

U istu zabludu ljudi (A NAROCITO POPOVI) padaju u pogledu redovnog pricescivanja. Kad ih verni pitaju, mnogi ce ostro da kazu kako je to satro neka novotarija, nije nikako dobro, itd, itd,... a da se oni sami pricescuju stalno jer prosto ne moze drukce, pa to rade, jelte, po sluzbenoj duznosti! Drugim recima, po toj ponocnoj "logici" uniforma ih cuva da im Svetinja ne bude na osudu! A takav rezon je nista drugo nego sacuvaj Boze i sakloni.

Dobro zapamti, svako poluznanje, ako se ne nastavi i ne izgradi do kraja, vrlo brzo postaje mnogo gore i od samog neznanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, obi-wan рече

Potpuno netacno, masis citavu vasionu. Sve sam ja to vec mnogo puta uzivo prosao, i opet kazem i ponavljam - uopste nisi u pravu.

Duhovnik je covek, kao i mi. Da bi mogao da govori o svemu, prosto mora da bude prozorljiv, tj. toliko umno-srdacno cist da nicim i apsolutno nicim ne zamagljuje dejstvo blagodati na sebe, a takvih danas prakticno nema. To sto je on pop samo po sebi ne znaci ama bas nista, osim sto mu je odgovornost neuporedivo veca nego obicnom verniku.

U istu zabludu ljudi (A NAROCITO POPOVI) padaju u pogledu redovnog pricescivanja. Kad ih verni pitaju, mnogi ce ostro da kazu kako je to satro neka novotarija, nije nikako dobro, itd, itd,... a da se oni sami pricescuju stalno jer prosto ne moze drukce, pa to rade, jelte, po sluzbenoj duznosti! Drugim recima, po toj ponocnoj "logici" uniforma ih cuva da im Svetinja ne bude na osudu! A takav rezon je nista drugo nego sacuvaj Boze i sakloni.

Dobro zapamti, svako poluznanje, ako se ne nastavi i ne izgradi do kraja, vrlo brzo postaje mnogo gore i od samog neznanja.

ne znam da li si čitao, knjiga postoji kod nas na sajtu. nisam teolog pa mozda ću promasiti ceo koš ali kao laiku meni trenutno ima smisla da se ovim citatima iz knjige nadovežem na tvoj post.

 57. Данашње духовно стање у Грчкој
Изгледа да се данас налазимо на једној кривини у историји Цркве, када надрлекари (то су, дакле, они који нису способни да исцељују, односно духовни оци који нису способни да исправно воде своја чада) немају спознају ( = нису свесни) да су надрилекари. А ако се надрилекар сретне са правим лекаром, да ли ће га овај препознати. Одговор је да неће уколико нема ваљану свест. Ово се догодило са јудом, кога Христос јесте препознао али апостоли нису. А јуда није разумео ко је Исус. Због чега? Зато што није био у одговарајућем духовном стању. Јуда је дакле, био некаврста надрилекара који ни себе самог није могао да спасе.
Да ли савремена православна теологија има спсобности да разлчи правог лекара од надрилекара? Можемо ли данас да разлучимо ко је прави духовни отац, ко је дакле у стању да исцељује, од других који то нису? Можемо ли, другим речима, данас да разазнамо светитеља у маси ( = гомили)? Изгледа тешко. Јер данашњи хришћани су доспели у стање када им је тешко да распознају истинитог духовног лекара од надрилекара. А у такво смо стање дошли због тога што смо светоотачко предање заменили Западним типом теологије, са теологијом догмата, дакле, са теологијом књига уместо искуствене ( = опитне) теологије која води душу ка очишћењу од страсти. Одбацили смо исихастичко предање и заменили смо га догматима или етиком ( = побожношћу). Ово се се збива од времена након грчког устанка 1821., и све је предводио Адамантије Кораи.

 

ovo mi je bilo posebno zanimljivo, zbog toga što se ovde na Poukama često čuje ...Duh diše gde hoće...

da, diše, ali...

 

56. O molitvi... 

Сећам се, када сам био млад свештеник, говорио сам и ја оно што говори Апостол Павле да смо ми «храм Духа Светога» и самтрао сам да исправно говоримо оно што је апостол Павле рекао. Али Апостол Павле је ово говорио парохији у Коринту, и када је говорио да су храмови Духа Светога, да су удови Тела Христовог и да имају у себи Духа Светога итд., - ако све ово пажљиво прочитате – видећете да се он обраћа посебном виду верујућих. Јер каже «желим да вам свагда говорим језиkом» (1Кор 14,5). Обраћа се, дакле, онима који говоре језиком (онима који су имали различите видове умне молитве).
Свештеници говоре са амвона: Знате, љубљени моји хришћани да не треба да се жалостите јер апостол Павле каже да у себи имамо Духа Светога који ће нас водити и Дух Свети зна које потребе имамо и како треба да се моли итд... Они тако беседе, говоре о некој молитви Духа Светога у човеку коју човек не осећа, нити за њу зна нити она дела у њему, нити је он препознаје, говоре о молитви коју, дакле, човек не чује да се савршава изнутра у њему.
Међутим, да ли је молитва о којој говори Апостол Павле чулна или није чулна? Да ли Апостол Павле овде говори о некој неприметној молитви Духа Светога, о неком неприметном учествовању у Телу Христовом? Да ли нам даје одређене елементе уз помоћ којих можемо да разумемо како се ово збива? Постоје ли, дакле, умна чула, постоји ли унутрашњи чулни одговор или не, када је реч о ономе о чему апостол Павле говори?
Ако читамо Свете Оце примећујемо следеће: видимо да они одбацују могућност да је неко храм Духа Светога а да то не зна, да не осећа, дакле, да је храм Духа Светога. Јер «Дух сведочи духу нашем да смо чеда Божија» (Рим 8, 16). Како то, пак, Дух сведочи духу нашем? Није ли то умна молитва? Јер ако то није умна молитва, онда шта је? Онда је то фантазија неког човека који фантазира?
Дакле, под изразом «Дух сведочи духу нашем да смо чеда Божија» (Рим 8, 16), не мисли се ни на шта друго до на умну молитву. Ова ума чула, ово стање, овај опит хришћана о деловању Духа Светога, то је светоотачко предање које се преноси с колена на колено.

На основу њега духовни отац зна када је његово духовно чадо од очишћења достигло просветљење. Може ли духовни отац то да зна или не може? И како то зна? Како, дакле, он зна да је његово духовно чадо достигло степен просветљења? Онако како смо рекли. Јер када смо говорили о искуственој теологији, говорили смо о искуственој благочестивости (не просто о побожности – религиозности).

Теологија јесте искуствено благочешће. Она није реч али је нешто врло одређено.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sjajan tekst samo avaj. Oni koji raspoznaju granicu njima tekst nije neophodan, a oni kojima je granica maglovita u najboljem slucaju dolaze do "ma ima tu nesto znas ipak je on duhovnik". 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo hocu da izdvojim, posto je dugacak tekst, pa mozda neko nije procitao

 

On 24.4.2018. at 18:53, Снежана рече

Овакви недопустиви методи духовног руковођења се у неким случајевима претварају у трагедију за парохијана, који своје неслагање са духовником преноси на Цркву. Такви људи напуштају Православну Цркву и неретко постају лак плен секташа.

Неки духовници објављују грађански брак незаконитим или захтевају развод брака супружника, који су проживели много година заједно, али због ових или оних разлога се нису венчали у храму. Догађа се, да духовник настоји на разводу брака супружника, од којих један није православне вере. Неки монаси-духовници забрањују својим духовним чедима ступање у брак и принуђавају их на примање монашког пострига, наводећи као разлог, да је монаштво тобоже изнад брака.

Неки пастири-духовници не допуштају да се причесте људи, који живе у «невенчаном» браку, поистовећујући такав брак са блудом, те и забрањују својим духовним чедима ступање у други брак, због тога што се други брак тобоже осуђује од Цркве; такође забрањују брачним паровима развод у том случају, када је због ових или оних околности породични живот постао немогућ за супружнике.

Присутни су и случајеви, када пастир «не благосиља» овом или оном свом парохијану да се жени или удаје из љубави, већ им предлаже да «по послушању» ступе у брак са особом коју препоручује сам пастир.

Такође су присутни и случајеви када пастир забрањује парохијанима да се обраћају лекарима за медицинску помоћ и ометају своју паству у испуњавању својих грађанских дужности – учешћу у изборима, служење у оружаним снагама. Неки пастири намећу пастви једне или друге политичке погледе. Неки духовници сматрају да је учење у световним школским институцијама «непотребно» или штетно за спасење. Овакви захтеви не само да нарушавају право сваког хришћанина на самостално доношење одлука, већ су и у супротности са текућим законодавством.

Учестали су случајеви стварања од стране појединих пастира таквих црквених заједница, у којима се живот гради на ауторитету самог пастира, поткрепљиваном негативним односом према Свештеноначалству, а такође и према другим пастирима и парохијским заједницама. Такви пастири су заборавили на то, да је њихов задатак да воде људе ка Богу, а не да групишу парохијане око самих себе. У парохијама такве врсте ствара се атмосфера личне искључивости, несједињиве са духом саборности, на којој се заснива Православна Црква.  

 

On 24.4.2018. at 18:53, Снежана рече

Призвати верујуће Православне Цркве да се обраћају своме надлежном архијереју у свим случајевима, када је пастир-духовник прекорачио дату му од Бога власт да „везује и дреше“.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 24.4.2018. at 18:53, Снежана рече

Али ако је свештеник благословио – значи да је то моја судбина, то јест воља Божија.

E, ovo i na forumu nekad citam, onaj koji pise misli da mu je tragedija maltene duznost... Kakav mazohizam! Toliko vec imam svoje tragedije da prokljucam od ovakvih stvari

Neko mi je davno pricao, mucila se, ne voli je muz, i nece da spava sa njom, a vladika/pop joj reko da ostane i trpi u braku! Pa lako tebi to reci. 

Ljudi, ima svacega, pamet u glavu... Crkva nije puna svetitelja, da se razumemo, puna je onih koji bi da budu svetitelji, tj. bolje receno da imaju autoritet svetitelja, a ne smirenost, ali svetitelja prakticno i da nema.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Иван ♪♫ рече

Ljudi, ima svacega, pamet u glavu... Crkva nije puna svetitelja, da se razumemo, puna je onih koji bi da budu svetitelji, tj. bolje receno da imaju autoritet svetitelja, a ne smirenost, ali svetitelja prakticno i da nema.

 

Ne znam da li nema svetitelja, nadam se da ima ali mi se bas dopada to sto si rekao. Kad autoritet prevagne nad smirenoacu ode mas u propas. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Послушање (ни)је веће од поста и молитве

 
У Цркви је жива пословица „послушање је веће од поста и молитве“. Да ли је баш тако? Ова изрека води порекло из монашког живота, и она је најјаснија у контексту њиховог подвига. Монашко послушање је у радости и вери, без великих „зашто“, из простог разлога што су сви у манастиру једна велика породица.
Такво послушање имају лепо васпитана деца. Основни предуслов за лепо васпитано дете је љубав у породици. Тада строгост има меру и смисао, и дете чини све што му родитељ наложи јер осећа његову љубав и њоме се креће.
Одузмите послушању љубав и све се то руши као кула од карата.
Правилније је рећи како је љубав већа од поста и молитве. Ако неко осети љубав, није му проблем да буде послушан. Па ко није послушан према онима који нас воле и које волимо?
Ако се односи у Цркви сведу на низ наредби једних другима, зависно од јерархијског чина и службе, а при том нема предуслова љубави, није никакво изненађење да ће доћи до непослушности, сукоба и напослетку равнодушности.
Уколико једни желе да потчине друге својој вољи под изговором љубави у Христу, а при том ту љубав нису ни на какав начин пројавили, ту нема ни говора о здравој заједници. И обратно, уколико једни на сву љубав одговарају непослушношћу. Ако један нема слуха ни разумевања за другог, већ у њему види само надређеног или подређеног, сасвим је заборавио Христов призив да служимо једни другима.
Ми служимо једни другима. Епископ народу, народ свештенику, свештеник ђакону, итд. „Различити су дарови, али је Дух исти, и различите су службе али је Господ исти, и различита су дејства али је исти Бог који дејствује све у свима“ (1.Кор.12, 4-6) Цело то поглавље посланице Светог Павла говори оно што многи заборављају. „Око не може рећи руци: не требаш ми.“ (1.Кор. 12, 21) Данас веома лако једни прете другима, условљавајући их њиховим звањем. Заборављају да човек служи Богу првенствено као личност, кроз дарове које има. Прво као личност, тек онда кроз своје звање. Човек воли и чини, ма коју службу имао. Дарови Духа се не могу одузети уколико некоме одузмемо службу. Само ће се преусмерити. Тако ће, рецимо, неко ко је могао бити добар свештеник, искористити дар да теши и слуша кроз службу психолога. Неће имати благодат да свештенодејствује, али ће имати благодат да служи Богу и ближњима на други начин.
Hristos-pere-noge-apostolima-Copy.jpg
Иронично је што једни у Цркви не препознају дарове других, чак те исте дарове сматрају штетним. То се дешавало кроз целу историју, те су многи учитељи и исповедници били оптуживани, протеривани, забрањивани, да би тек неколико генерација касније био препознат њихов значај.
Ауторитет је, наравно, потребан. Али ауторитет се изграђује у љубави, не у закону.
Реченица „Не занима ме“ прва убија било какву здраву послушност. То поручује: не занимаш ме ти као особа, не занима ме твој живот, не занима ме све оно што носиш у себи, што је скупчано уз тебе, ти си само надређен или подређен мени, ниси личност – него звање које треба слепо да испуњаваш.
Људи на равнодушност углавном одговарају равнодушношћу. Равнодушност значи да ми, у ствари, и нисмо неком потребни. То значи да се само намећемо. Чак и у романтичној вези није крај ако се двоје свађају. Крај је уколико престану да маре. „Не занима ме“ и понашање у складу са тим, то је други начин да неком најајсније покажеш да га заиста не волиш.
Равнодушност једних за друге је најопаснија појава која прети Цркви. Равнодушност прва убија Христа у нама.
Друга претња је послушање без љубави. Тиме Црква прети да постане пуки бизнис, бездушни механизам. Тиме се људи своде на шрафове машинерије. Тиме се истина не мери истином, већ мишљењем надређеног. То није Христово Јеванђеље.
Хвала Богу, има људи који маре и који чине. Који те искрено саслушају и разумеју. Пуна је Црква људи који ће те чути и које ћеш занимати ти и све што је скупчано уз тебе. Такви су спремни да воле и чине. Таквих је Царство небеско.
Будимо такви. Будимо мудри, имајмо љубави, вере и наде.
Нека је свима сретан празник Светих сведокâ Божијих: Љубави, Вере, Наде и мати им Софије.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У данашњој емисији „Заједничарење“ гост нам је био архимандрит Стефан (Вучковић), настојатељ манастира Велика Ремета. Благодарећи радију Српски Сион доносимо видео запис емисије.   
    • Од Поуке.орг инфо,
      Вероватно многи од нас нису ни изненађени ни саблажњени тиме шта људи мисле и говоре о Цркви и свештеницима, 
      али мислим да ово премашује све могуће границе, и да ти коментари без блама стоје на јутјуб каналу ТВ ПРВА
       
      Заправо, погледајте о чему се ради 
       
    • Од Логос,
      У кратком интервјуу за Телевизију "Галаксија" из Чачка, протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић је говорио о хришћанском животу у 21. веку, посебно истакавши да су верујући људи они који васколики свој живот утемељују на црквеном етосу, препуштајући се вољи и бомоћи Божијој. Према речима Цетињског пароха и ректора Цетињске богословије: "Наша Црква после 800. година аутокефалности има снагу да на благодатан, благословен и пастирски начин решава савремене проблеме, због тога нам ових 800. година посебно значи".       Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Логос,
      У молитвеном трепету свештеног простора древног храма манастира Жиче којим је некада корачао и у коме је молитве узносио отац наш Сава, узнета је заједничка молитва у сусрет недељном дану који је овога пута и дан прославе величанственог јубилеја.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Епархија жичка и манастир Жича после осам векова домаћини су још једног великог догађаја – прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве. У присуству Епископа жичког г. Јустина и архијереја Српске Православне Цркве, свечана вечерња служба је започела у 17 часова. Богослужио је архимандрит студенички др Тихон (Ракићевић), уз саслужење протођаконâ Стевана Рапајића и Александра Грујовића. Древним византијским напевом појале су жичке монахиње.   По изласку из храма, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин и велики број архијереја који су пристигли са свих страна наше матице и расејања, са свештенством и монаштвом које су у дугом шпалиру предводили архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), у присуству верног народа Божјег, дочекали су на улазу у манастир Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја, прејемника благодати предстојања нашом Црквом која аутокефалност даривану јој трудом светитеља Саве достојанствено носи пуних осам векова.   После уласка у храм, започела је свечана доксологија коју је предводио архимандит студенички др Тихон (Ракићевић) уз саслужење протођаконâ Стевана Рапајића и Александра Грујовића. Храм је био обасјан светлошћу која је са хороса обасјавала ликове дивних и древних фресака које сведоче у високим дометима наше средњовековне уметности. Сабрање је пројављено у свим службама и даровима које Дух Свети раздељује чинећи једне Епископима, свештенослужитељима презвитерског и ђаконског чина, монашким ликом и достојанством  верног народа Божјег. У древном трону жичког манастира био је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј који је, после поздравних речи домаћина Епископа жичког г. Јустина, одржао надахнуту беседу присутнима:   „Овде смо у манастиру Жичи где је пре осам векова све почело. Дочекали смо да прославимо велики јубилеј, у истина, вековима рањаваној Жичи, али ипак са преосталом лепотом која сведочи о некадашњем сјају. Ово је наш темељ који је служио као образац свим будућим улепшавањима храмова наших. Дуга је, али и тешка наша историја. Но, благодарећи Светом Сави и нашим прецима који су нас увели у историју, поставили темељ Цркве и државе, одржали смо се до данас. Ту слободу смо платили скупом ценом, многим жртвама које су биле достојне живљења и умирања за њих.   Ово је дан велике милости Божје. Какву поуку можемо извући из наше прошлости? Она је јасна. Ми смо били народ моћан и значајан на овим просторима. То смо успели својом јединственошћу, кроз веру и љубав према народу. Чак и живот смо за то спремни били да дамо. Кроз векове ропства, Црква је имала јединствену улогу да без државе одржи народ у јединству. Народ је имао пуно поверење у Цркву и одазивао се њеном позиву. Целим бићем смо били у Цркви. Са таквом вером и оданошћу преживели смо пет векова ропства, што је мало који народ у историји успео. Благодарећи великим личностима, на челу са Светим Савом и Светим Симеоном, дочекали смо да прославимо осам векова аутокефалности. То није осам дана, осам месеци или осам година, већ осам векова.   Сада смо дошли у прилику да се запитамо како и куда даље. На овом светом месту, мислим да је потребно рећи да ако продужимо са оваквим стањем и начином гледања на наше древне вредности, нећемо далеко отићи. Трагичне су наше поделе, по разним питањима, које нису мимоишле ни Цркву. Морамо на време то сагледати. Бог ће нам помоћи ако будемо уз Њега, ако у Њега будемо срцима веровали. Бог отаца наших биће и наш Бог ако будемо као наши преци. Иначе, све што нам се деси мораћемо да припишемо себи. Некада су древни Израиљци говорили: Пропаст теби, од тебе Израиљу. Нека нас Бог сачува од тога.   Ово су дани када треба да преиспитамо своје стање. Лепо је што видимо у црквама све више младих људи. То нам је нада и утеха. Морамо поучавати народ да не напушта своју родну груду, да остане онде где су нам темељи и гробови предака. Поновићу овде речи нашег великог песника из Херцеговине који је говорио: Остајте овде, сунце туђег неба неће вас гријат ко што ово грије. Треба да показујемо љубав према отаџбини, да нам она буде ближа од других држава Европе, Америке и других делова света. Не смемо уништити велико наслеђе које смо добили.   Нека нас Господ благослови, да се кроз ове велике дане преиспитамо и извучемо поуке како би нас Господ сачувао од многих искушења. Нека нам Свети Сава помогне у том. Некада је патријарх Павле говорио да ће нам Бог помоћи, ако буде имао коме. Нека нам је свима благословено навечерје овог великог празника.“   У наставку је приређено послужење за присутне, а све је протекло у радосном ишчекивању дана који је пред нама.   Протонамесник Александар Р. Јевтић     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију, са поменом недавно престављеним  монахињама Олимпијади и Христини у манастиру Добрска ћелија код Цетиња. У литургијској бесједи на крају Литургије Владика је рекао да се у овој светињи вјековима узноси пјесма Господу, још од прије оснивања Цетињског манастира.     „По древном предању овдје је био први манастирчић, а из њега се ксније родио манастир Светога Петра Цетињскога. И један и други су посвећени Пресветој Богородици. А кроз њу и преко ње посвећени су и самом Господу Исусу Христу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Рекао је да та пјесма одјекује вјековима, до наших времена и блаженог спомена сада мати Олимпијаде и мати Христине.   „Оне су међу последњима овдје уградиле себе у ову светињу. Преко тридесет година овдје су се подвизавале, Богу служиле у смирењу, сретале се са Господом и Господ са њима у љубаву према Њему и у љубави једне према другој. Смирено су испуњавале своје монашке завјете у послушању и једна и друга“, рекао је Владика.   Владика Амфилохије је рекао да је послушање мјера истинске и праве љубави и према Богу и према ближњима.   „Што је дубља љубав према Боги и према ближњима, то је и већа спремност на послушање ријечи Божје и на послушање Цркви Божјој. То су имале наше дивне и Божје душе Олимпијада и Христина. Нека би Господ њих упокојио, нека би новој настојатељици нашој мати Петри са сестрама подарио такав дар какав су њих двије имале – дар сестринске љубави, тога богољубља и човјекољубља“, закључио је Митрополит Амфилохије   Осим помена монахињама Олимпијади и Христини, Владика је одслужио и помен историчару  Предрагу Пеђи Вукићу са Цетиња, од чијег уснућа у Господу је прошло четрдесет дана.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...