Jump to content
Милан Ракић

[ANALIZA] Detalji raketnog napada na Siriju, zapadna i ruska verzija događaja

Rate this topic

Recommended Posts

Samo dva dana nakon što su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska 14. aprila izvršili raketni udar po različitim ciljevima u Siriji, oglasilo se rusko Ministarstvo odrbane koje je na konferenciji za novine predstavilo rezultate dejstva sirijske protivvazduhoplovne odbrane, koja su prema Rusima, bila veoma uspešna.

gg-850x350.jpg

Britanski Tornado GR4 903. ekspeditivnog vazduhoplovnbog vinga pre poletanja iz baze Akrotiri na Kipru. Avion je naoružan s dve krstareće rakete Storm Shadow / Foto: MO UK

Udari krstarećim raketama kao i raketama vazduh-zemlja, od kojih su neke prvi put upotrebljene u ratnim uslovima, izvršeni su s brodova i aviona iz reona Sredozemnog mora, Crvenog mora, Persijskog zaliva i iz sirijske provincije Et-Tanf koja je pod kontrolom formacija koju podržavaju SAD kao i same američke vojske.

cZTZy_K-3Oc.jpg
Raspored savezničkih snaga u regionu Bliskog istoka od kojih nisu sve učestvovale u napadu na Siriju 14. aprila.

Prema zvaničnim izjavama predstavnika oružanih snaga SAD i njenih saveznika, svi napadi su bili planirani da budu izvedeni na samo tri cilja koji imaju veze s navodnom proizvodnjom i skladištenjem sirijskog hemijskog oružija.

Rusija je saopštila da su radarskim sredstvima u vazdušnom prostoru Sirije otkrivene i praćene ukupno 103 rakete i da je umesto, kako su preneli zapadni vojni zvaničnici palnirano dejstvno na samo tri napadnuto ustvari 10 ciljeva. Preneto je da je sirijska PVO bila najefikasnije s položaja koji su se nalazili u blizini pre svega napadnutih vojnih aerodroma gde je i oboreno najviše raketa. S druge strane SAD su saopštile da su saveznici ispalili 105 raketa i da nijedna nije oborena.

5364478_original.jpg
Pozicije koje su prema zapadnim izvorima bile mete napada.

Osim istraživačko-naučng centra Barzah kod Damaska u kome se po navodima SAD razvijalo hemijsko oružije kao i proizvodni zavod i bunker u Him Šinšaruzapadno od grada Homs, napadnuti su i vojni aerodromi Djuvali, Dumejr, Blej, Šajrat, Tifor, Meze i Homs.

Prilikom napada na Barzah, prema infromacijama koje su saopštile SAD, korišćeno je čak 76 raketa (što je zaista neverovatna informacija) od toga 57 krstarećih raketa Tomahawk koje su lansirane s američkih ratnih brodova. Iz Crvenog mora krstarica USS Monterey ispalila je 30 Tomahavka, razarač USS Laboon 7 i podmornica USS John Warner još 6. Iz severnog dela arapskog zaliva s razarača USS Higgins ispaljeno je još 23 Tomahavka.

ORD_AGM-158B_JASSM-ER_from_B-1B_lg.jpg
Svoju borbenu premijeru imala je američka krstareća raketa JASSM-ER. Devetnaest ovakvih raketa lansirale su posade dva bombardera B-1B.

Na Barzah su dejstvovali i američki startegijski bombarderi, posade dva B-1B koji su poleteli iz baze Al Udeid u Kataru ispalile su na ovaj centar blizu Damaska 19 krstarećih raketa AGM-158B JASSM-ER koji su prvi put upotrebljene u borbenim dejstvima. Međutim neke naknadne analize i procene govore o tome da je Barzah pogodilo svega 7 Tomahavka a nijedna AGM-158B.

Dva cilja kod Him Šinšara su osim SAD s 9 Tomahavka gađali i Britanci i Francuzi. Britanski borbeni avioni Tornado i Tajfun poleteli su iz baze Akrotiri na Kipru i njihove posade su dejstvovale s 8 krstarećih raketa Storm Shadow na postrojenje za proizvodnju hemijskog oružija.

An-MdCN-is-launched-by-FREMM-frigate-Aqu
Druga krstareća raketa koja je prvi put upotrebljena u ratu, francuska MdCN. Na fotografiji se vidi probno lansiranje s fregate klase FREMM / Foto: RM Francuske

Poletevši iz baze Al Azraq u Jordanu francuski Rafali upotrebili su 9 krstarećih raketa SCALP-EG u napadu na Him Šinpar, dve na zavod i 7 na bunker a zaštitu Rafalima pružali su Miraži-2000. Još jedno ubojno sredstvo je ovoga puta doživelo borbenu premijeru, s francuske fregate Longuedoc (klasa FREMM) u Mediteranu lansirane su tri krstareće rakete MdCN (Missile de Croisière Naval) koje su navodno pogodile zavod za proizvodnju hemijskog oružija.

Ipak nijedna ni druga strana nisu pokazali dovoljno dokaza za svoje tvrdnje, prikazano je malo oborenih raketa i snimaka uspešnog dejstva PVO a zapadni saveznici pokazali su satelitske snimke uništenih ciljeva na osnovu kojih se može zaključiti da je iste pogodio manji broj ubojnih sredstava od onoga što je navedeno.

22-total-8-Storm-Shadow-9-tomahawks-2-SC
Jedan od dva cilja kod Him Šinšara je prema zapadnim izvorima pogođen s čak 22 krstareće rakete i to s 8 Storm Shadow, 9 Tomahavka, dve SCALP-EG i tri MdCN / Foto: CNN

Ministarstvo odbrane Rusije dalo je drugačiju verziju ovih napada. Tvrdi se da je oborena čak 71 od 103 rakete, da je na Barzah kao i na dva cilja kod Him Šinšara lansirano 30 raketa dok je preostalih 73 bilo usmereno ka 7 vojnih aerodroma. U dejstvima su korišćeni gotovo svi raketni sistemi s kojima raspolaže PVO Sirije, počevši od sostema Strela-10, Osa, Pancir malog dometa, preko sistema srednjeg dometa S-125, Kvadrat i Buk pa do sistema velikog dometa S-200.

Kako su objasnili u Ministarstvu odbrane Rusije sirijska PVO je organizovana po principu odbrane objekata. Najviše je oboreno raketa koje su se kretale ka aerodromima pa su tako oborene sve 4 rakete koje su išle ka aerodromu Djuvali, svih 12 raketa ka bazi Dumejr, svih 18 raketa ka aerodromu Blej, svih 12 ka Šajratu, obe rakete ka Tiforu, 5 od 9 raketa ka aerodromu Meze i 13 od 16 ka bazi Homs. Nijedan aerodrom nije imao ozbiljna oštećenja.

4-1.jpg
Prema ruskim izvorima najveću efikasnost u odrbani od napada zapadnih svazenika 14. april, pokazao je artiljerijsko raketni sistem Pancir-S1.

Dosta manja efikasnost pokazana je u odbrani naučno-istraživačkog centra Barzah i dva objekta kod Him Šinšara gde je od 30 raketa oboreno samo 7. Sirijska PVO je lansirala samo 112 raketa zemlja-vazduh i to po sistemima:

  • Strela-10, lansirano 5, pogođena tri cilja
  • Osa, lansirano 11, pogođeno 5 ciljeva
  • Pancir, lansirano 25, pogođeno 23 cilja
  • S-125, lansirano 13, pogođeno 5 ciljeva
  • Kvadrat, lansirano 21 raketa, pogođeno 11 ciljeva
  • Buk, lansirano 29 raketa, pogođeno 24 cilja
  • S-200, lansirano 8 raketa, nije bilo pogođenih ciljeva

Kao što se vidi iz priloženog ruskog izveštaja, sistemi starije generacije imali su nešto slabiji učinak nego noviji poput Pancira i Buka a za S-200 je objašnjeno da je to sistem koji je pre svega namenjen uništavanju aerodinamičkih nosača ubojnih sredstava tj. aviona. Istovremeno rečeno je da nijedan zapadni avion nije ulazio u vazdušni prostor Sirije.

Kako smatraju u ruskom Ministarstvu odbrane gotovo svi sistemi su, u odnosu na svoje mogućnosti, pokazali visoku efikasnost s obzirom da su gađani ciljevi koji lete nisko, brzo i koji imaju mali radarski odraz.

1026878451.jpg
Buk je najmoderniji raketni sistem s kojim raspolaže PVO Sirije. Navodno je pokazao visoku efikasnost u obaranju krstarećih raketa.

Ponovo je međutim spomenuto da su u obnovi sirijskog sistema PVO učestvovali ruski stručnjaci a već smo pisali o tome da je Rusija pomogla tako što je remontovala, moguće i modernizovala određeni broj raketnih sistema, učestvovala u obuci kadra a od ranije znamo i da je svoje PVO snage koje su tamo prisutne, umrežila s PVO Sirije kojoj može pružati dragocenu pomoć kada je u pitanju poboljšanje situacione svesti i praćenja dešavanja u vazdušnom prostoru.

Da li je sirijska PVO bila zaista ovoliko uspešna pokazaće možda neke naredne analize ali ono što je činjenica je da su Sirijci bili spremni na napad jer se zna da su na vreme izvršili evakuaciju i premeštanje i pripremu određenih snaga, veoma je izvesno da su Rusi znali šta će sve biti meta napada te Sirijcima možda zaista nije bilo toliko teško da budu ovoliko efikasni kada je u pitanju protivvazduhoplovna odbrana. Mnogi analitičari smatraju da su pre ovog napada SAD imale kontakt s Rusijom kako bi se izbegao direktan međusobni sukob.

Barzah-DigitalGlobe.jpg
SAD su saopštile da je naučno-istraživački centar Barzah gađan s neverovatnih 76 krstarećih raketa od toga 57 Tohamawk i 19 JASSM-ER. Procenjeno je međutim da je ovaj centar ipak pogodilo samo 7 Tomahavka. / Foto: Digital Globe

U poslednjih par dana na zapadu je izražena i sumnja da je dejstvovala i ruska PVO, međutim ruski vojni zvaničnici su saopštili da se nijedno ubojno sredstvo koje je dejstvovalo po ciljevima u Siriji nije našlo u zoni odgovornosti PVO odbrane ruskih jedinica te da nije bilo potrebno za reakcijom ruskih raketnih sistema velikog dometa S-300 i S-400 kao i artiljerijsko-raketnih sistema Pancir.

Na kraju se može reći da su nakon ovog događaja svi zadovoljni. SAD i njeni zapadni saveznici su, kako su naveli, poslali poruku sirijskom predsedniku Asadu i degradirali sposobnost Sirije da dalje proizvodi i upotrebljava hemijsko oružije. Obe strane imale su priliku da isprobaju novo naoružanje, Rusija pohvalno govori o njenim raketnim PVO sistemima starije i novije generacije (efikasnost 70 procenata) pa se može zaključiti da i nije bilo potrebe da direktno dejstvuje protiv zapadnih raketa.

Za zadovoljstvo imaju razloga i sami Sirijci. Prilikom dejstva raketa niko nije poginuo, povređena su tri civila, uništeni su objekti koji i nisu bili od velike važnosti (npr. centar Barzah duže vremena nije u upotrebi). Podrška Rusije i Irana ali i NR Kine Siriji je još više ojačala a ovi napadi gotovo da nemaju posledica po sirijsku armiju koja je imala prilike da isproba svoj integrisani  PVO sistem u uslovima masovnog udara krstarećim raketama. Treba ipak napomenuti da nema izveštaja o tome da je bilo intenzivnog elektronskog ometanja ako ga je uopšte i bilo, što je značajno olakšalo posao posadama sirijskih PVO sistema.

Video prilog Ministarstva odbrane Sirije, zanimljivi su kadrovi delova komandno-informacionog sistema kao i savremenih raketnih i artiljerijsko-raketnih sistema PVO:

Živojin BANKOVIĆ
tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Милан Ракић рече

prema infromacijama koje su saopštile SAD, korišćeno je čak 76 raketa (što je zaista neverovatna informacija)

Al` ovo im je stvarno provala... ili su se i oni vise umorili od izmisljanja, ili je u smeni bio neki nezadovoljan platom pa resio da se osveti shefu... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

RUSKO ELEKTRONSKO ORUŽJE U SIRIJI "Krasuha" zbunila Trampove rakete

Branko VLAHOVIĆ | 20. april 2018. 07:54 | Komentara: 8

Sirija predala Rusima dokaz kojim je demantovala SAD da su svi projektili pogodili cilj. Radioelektronska borba, novi termin u leksikonu ratovanja

Savremena tehnika u fabrici u Brjansku, Foto mo.ru

Savremena tehnika u fabrici u Brjansku, Foto mo.ru.

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA “NOVOSTI”

KAO dokaz da u Vašingtonu ne govore istinu kada tvrde da su sve njihove krstareće rakete prošle subote pogodile ciljeve u Siriji i da nije bilo oborenih, Asadova vojska je predala svojim saveznicima Rusima dva neeksplodirana protivnička projektila.

Oni su prebačeni u Moskvu i navodno su u prilično dobrom stanju. Vest je interesantna tim više što se u Moskvi među ekspertima i generalima govori kako su jedan broj američkih, britanskih i francuskih raketa dezorijentisala "sredstva radioelektronske borbe"!

Naime, u Siriji su korišćeni kompleksi radioelektronske borbe "Krasuha" koje pravi fabrika u Brjanjsku za koje Rusi tvrde da su prilično efikasni. "Krasuha" može da ometa rad radara na modernim avionima, zatim da dezorijentiše navođene visokoprecizne rakete ali i da blokira rad bespilotnih letilica.

Moskovska "Nezavisimaja gazeta" razgovarala je sa ekspertom koji je dugo bio oficir sovjetskih a zatim i ruskih PVO jedinica, koji kategorički tvrdi da je uveren da su u Siriji korišćena i sredstva radioelektronske borbe.

Razumljivo je što Ministarstvo odbrane ne želi da saopštava o aktivnosti svojih jedinica koje se bave ovakvim načinom ratovanja. Ali posle dva dana od raketiranja Sirije načelnik jedinica Radioelektronske borbe Oružanih snaga Rusije general-lajtnant Jurij Lastočkin dao je intervju listu "Krasnaja zvezda" u kojem je rekao da je u poslednjih pet godina u toj oblasti delovanja ruska armija dostigla zavidne rezultate.

Jurij Lastočkin

08lastockin--u-elektri.jpg

- Bez savremenih sredstava radioelektonske borbe ne može se dobiti prednost nad protivnikom - objasnio je general Lastočkin

Naravno da su Rusi u subotu iskoristili priliku da vide kako deluju njihovi sisetemi radioelektronske borbe u ratnim uslovima kad nebom lete vođene američke krstareće rakete. Zadatak tih ruskih jedinica je da naprave smetnje u navigaciji visokopreciznog oružja i na taj način da smanje verovatnost da one pogode cilj.

Na jednom od prošlogodišnjih kolegijuma Ministarstva odbrane Rusije načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov je kazao da sistemi radioelektronske borbe "Krasuha" može da zaštiti vojsku i važne objekte. Kompleksi REB-a novog pokolenja "Krasuha-4" bili su na vreme prebačeni u Siriju.

I prošle godine se pisalo da udar 59 raketa na sirijski aerodrom "Šajrat" nije bio efikasan jer su smetnje u letu navođenih raketa pravile "Krasuhe".

 

NOVIH 19 SISTEMA

OVE nedelje u Sibiru su održane vežbe radioelektronske borbe pri raketnom napadu sličnom onom u Siriji. Branjeni su objekti sistemima "Krasuha-2" i "Krasuha-4". Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je u ferbuaru na specijalnom savetovanju o radioelektronskoj borbi kazao da su u Rusiji razradili 19 novih sistema za tu vrstu borbe.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Na kraju se može reći da su nakon ovog događaja svi zadovoljni. SAD i njeni zapadni saveznici su, kako su naveli, poslali poruku sirijskom predsedniku Asadu i degradirali sposobnost Sirije da dalje proizvodi i upotrebljava hemijsko oružije. Obe strane imale su priliku da isprobaju novo naoružanje, Rusija pohvalno govori o njenim raketnim PVO sistemima starije i novije generacije (efikasnost 70 procenata) pa se može zaključiti da i nije bilo potrebe da direktno dejstvuje protiv zapadnih raketa.

Још мало па као заједничка војна вежба...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 часа, Vladan ::: рече

Још мало па као заједничка војна вежба...

da

Što propušća deli-Radivoje,
dočekuje mladi Tatomire:
što uteče mladu Tatomiru,
dočekuje dijete Grujica;
što propusti dijete Grujica,
to dočeka Starina Novače.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Strahinja1 рече

Све је то замајавање и забава за масу да би се ширио Израел и направио рат са муслиманима

da

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Драгана Милошевић
      Nastava za osnovce na RTS 3 i RTS planeta, počinje sutra od osam sati i trajaće do 18 sati, najavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević. U ovoj vesti pronaći ćete i detaljan dokument o nastavi.
      On je za TV Pink naglasio da su za kratko vreme uspeli da snime kvalitetan školski program, koji je simulacija redovne nastave u školama.
      "Osnovna škola je pokrivena. Program počinje da se emituje sutra i trajaće svakog radnog dana od 8 do 18 sati. U pitanju su polučasovne lekcije", rekao je ministar. Kasnije je izdato i saopštenje Ministarstva prosvete u kom se navodi da će časovi biti emitovani šest dana tokom nedelje.
       
      Za niže razrede osnovnih škola organizovana su predavanja iz srpskog, matematike i sveta oko nas, a za više razrede osnovnih škola - srpskog, matematike, istorije, geografije, biologije, hemije, fizike.
      "Naročitio mnogo će biti časova za osmake. Škole će raditi, ali na drugi način", rekao je ministar.
      Za učenike osnovnih škola, počev od sutra od osam sati, šest dana u nedelji biće emitovan posebno pripremljeni i adaptirani obrazovni sadržaj u skladu sa propisanim planom i programom nastave i učenja, navodi se u uputstvu koje je Ministarstvo prosvete sinoć uputilo svim školama.
      Za niže razrede osnovnih škola emitovaće se časovi srpskog, matematike i sveta oko nas, a za više razrede osnovne škole - srpskog, matematike, istorije, geografije, biologije, fizike i hemije.
      Časovi će biti emitovani na RTS 3, prema rasporedu po razredima koji će dan pre emitovanja biti dostupni na sajtu MInistarstva prosvete (www.rasporednastave.gov.rs).
      Za sve učenike od prvog do sedmog razreda emitovaće se obrazovni sadržaj u blokovima od po dva časa dnevno.
      Za učenike osmog razreda emitovaće se edukativni sadržaj u blokovima od po tri časa dnevno, od kojih će dva uvek biti srpski jezik i matematika, a treći čas jedan od predmeta koji se polažu na završnom ispitu.
      Kako je navedeno u uputstvu školama, u slučaju da internet nije dostupan svim učenicima, obaveza je direktora i odeljenskih starešina da raspored časova koji će biti emitovan na RTS 3 redovno objavljuju na mestu koje je direktno dostupno učenicima i roditeljima.
      Mesta na kojima može biti istaknut raspored su : ulaz škole, spoljašnja oglasna tabla.
       
      Nastava na daljinu u vanrednom stanju  
      Raspored časova može se prosleđivati i putem SMS poruka i društvenih mreža.
      Obaveza škole je, takođe, da se na školski sajt postavi baner sa linkom ka sajtu www.rasporednastave.gov.rs i ka obaveštenjima koji se odnose na emitovanje časova na RTS 3.
      Svi emitovani časovi biće dostupni na platformi RTS Planeta, gde se mogu naknadno i više puta pregledati, istog ili narednog dana. Operateri neće naplaćivati protok i prenos podataka za navedene edukativne sadržaje.
      Ukazuje se na potrebu da, osim sadržaja koji će biti emitovan na RTS 3 i RTS Planeti, nastavnici osnovnih i srednjih škola, da koriste dostupne digitalne udžbenike i sadržaje na način koji omogućava učenje na daljinu.
      Navodi se da su nastavnicima i učenicima osnovne i srednje škole na raspolaganju veliki broj on-line platformi kao što su Viber, Zoom, Microsoft Teams.
      Obavezuju se direktor škole, nastavničko veće i pedagoški kolegijum da bez odlaganja pristupre izradi nedeljnog operativnog plana sa ključnim aktivnostima u ostvarivanju obrazovno-vaspitanog rada.
      Takođe, navodi se da je potrebno da nastavnici prate i beleže podatke o napredovanju učenika u periodu učenja na daljinu kroz domaće zadatke, vežbanje, provere, projekte, prezentacije koje učenici mogu dostavljati putem mejla ili u okviru odabrane onlajn platforme.
      Za evidenciju obrazovno-vaspitnih aktivnosti na daljinu odgovorni su nastavnici i direktor škole.
      Nastavnici su u obavezi da u elektronski dnevnik evidentiraju sve realizovane TV časove i druge nastavne jedinice/teme koje su realizovane putem drugih vidova komunikacije (RTS Planeta, platforme za upravljanje elektronskim učenjem, uputstva data mejlom...).
      Direktori škola se obavezuju da prate i ažuriraju sve vidove evidencije koja se vodi u periodu kada postoji organizovano učenje na daljinu.
      Ukazuje se i na dodatne vidove podrške učenicima u učenju na daljinu i potrebu da odeljenske starešine podstiču učenike na redovno učenje koristeći različite vodove elektronske komunikacije.
      Ističe se važnost psiho-socijalne podrške za učenike i roditelje u privremeno otežanim uslovima i u pripremi za prelazak na redovni režim nastave i učenja.
      Takode, obavezuju se direktori škola da informacije o zdravstvenom statusu učenika, dobijene od roditelja učenika i odeljenskih starešina, redovno prosleđuju nadležnoj školskoj upravi.
      Dodatne informacije u vezi da učenjem na daljinu, kao vidom podrške nastavi, roditelji mogu dobiti pozivom na broj telefona 011/735 05 57.
      Ministar Šarčević nije danas mogao da precizira kako će biti organizovana mala matura za osmake, ali je rekao da se štampaju testovi za probu male mature, kao i za malu maturu.
      Ministar je naglasio da je susedna Hrvatska, koja ima mnogo više resursa od Srbije, uspela da organizuje nastavu na daljinu od prvog do četvrtog razreda.
      Napominje da će roditelji morati mnogi više da se uključe, a da će to moći jer će mnogi zbog novonastale situacije raditi od kuće.
      U ministarstvu koje on vodi svi stariji od 60 godina, kao i roditelji dece mlađe od 12 godina, radiće od kuće.
       
      NEMA ODMORA: TV časovi počinju SUTRA OD 8, OVO su SVI DETALJI NASTAVE
      MONDO.RS Nastava za osnovce na RTS 3 i RTS planeta, počinje sutra od osam sati i trajaće do 18 sati, najavio je danas...  
    • By Милан Ракић
      Nedavno obaranje bespilotne letelice RQ-4 Global Hawk američke Mornaricepokazalo je da je Iran razvio visoko sposobne domaće raketne sisteme za protivvvazduhoplovna dejstva. Iranci tvrde da je to bilo prva borbena upotreba PVO sistema 3. Hordad čija je raketa, prema poslednjim američkim zvaničnim podacima, pogodila BPL na daljini od 70 km od obale Irana i na visini od oko 6769metara (dakle ne na ‘’velikoj visini’’ kako su prvobitno saopštili Amerikanci).

      Kako u tom regionu nema položaja stacionarnih sistema PVO Irana, logično je da je upotrebljen mobilni sistem, poput sistema 3. Hordad koji pripada familiji raketnih sistema Raad. Spekulacije da je Iran upotrebio ruski S-300 demantovali su predstavnici američke Centralne komande koji su izjavili da Iran nije koristio svoj najsavremeniji PVO sistem ali pri tom nisu naveli tip rakete koja je pogodila RQ-4.
      Šarenilo u inventaru iranskih vazduhoplovnih snaga, na fotografiji se vide avioni Mirage F1, FT-7, PC-7, F-4, MiG-29, Jetstar, F-14, Su-24, F.27, C-130, B747, B707, kao i helikopteri Bell 214 i CH-47 / Foto: IRNA Očekivani odgovor SAD, odnosno udari po određenim cijevima u Iranu avijacijom i krstarećim raketama lansiranim sa brodova, nije usledio ali su izvedeni sajber napadi na iransku obaveštajnu službu i računarski sistem koji, kako su preneli američki mediji ‘’kontroliše lansiranja raketa’’. Iran je naveo da su ti napadi bili neuspešni a okarakterisao ih je kao teroristički čin.
      Ionako već jake tenzije između Irana i SAD naročito su pojačane ove godine nakon niza incidenata među kojima su i napadi na dva tankera sa naftom koji su izvedeni 13. juna a za koje su Sjedinjene Države optužile mornaricu iranske Revolucionarne garde. Prethodnog meseca Iran je osumnjičen da je napao još 6 tankera. Obaranje američke BPL dodatno je zateglo odnose i ponovo pokrenulo pitanje direktnog napada SAD na Iran koje je aktuelno već dugi niz godina a SAD su u maju, u region poslale čak i strategijske bombardere B-52.
      Iranski F-4E u bazi Čabahar. Za potrebe RV Irana nabavljeno je 213 F-4 od kjih je dana u upotrebi oko 40. Iran ima čime da se brani ali se smatra da su njegovi najjači faktori odvraćanja od napada potencijalnog agresora, balističke, krstareće i protivbrodske rakete sa kojima raspolaže. Tu je naravno i borbena avijacija kao i protivvazduhoplovna odbrana. Da li je RV i PVO Irana dovoljno jako da spreči ozbiljnije akcije SAD i njihovih saveznika (Izraela, zapadnih i bliskoistočnih zemalja) pitanje je kojim ćemo se baviti u ovom tekstu.
      Borbena komponenta Ratnog vazduhoplovstva Irana je, sa svega oko 250 borbenih aviona, danas bleda senka onoga što je ovaj vid iranske vojske nekada bio. Ukoliko se zna da operativnost nije velika onda je situacija što se tiče brojnosti vazduhopova, još gora. Na takvo stanje uticale su pre svega sankcije koje su, u manjem ili većem obimu, na snazi već skoro 30 godina ali i to što državni vrh favorizuje Revolucionarnu gardu čije se finansiranje gotovo nikada ne dovodi u pitanje. Sankcije i finansije ali i spoljni politički pritisci su tako sprečile Iran da tokom 90-tih godina nabavi 24 lovca-presretača MiG-31 kao i 12 srednjih bombardera Tu-22M3. Tada je Rusija takođe nudila i lovce Su-27 kao i višenamenske borbene avione Su-30.
      Inventar čine pretežno zastareli tipovi ili zastarele verzije borbenih aviona a ni domaće modernizacije i dorade postojećih borbenih aviona, u većini slučajeva, osim kod lovca-bombardera F-4 “Phantom II“ nisu mnogo pomogle da se borbena moć značajnije unapredi. Odavno je potrebna ‘’sveža krv’’ ali kako sada stvari stoje to se neće dogoditi uskoro a naročito kritičan period biće 2030-tim godinama kada će veliki broj aviona morati biti povučen iz upotrebe. Vazduhoplovno-tehnička služba kao i iranski remontni zavodi već 40 godina čine velike napore da održavaju i remontuju postojeću flotu.
      Raketni PVO sistem Talash iranske proizvodnje koristi rakete Sayyad 2. Za zamenu flote borbenih aviona Iran je poslednjih godina pokazao interesovanje za ruske MiG-29M i M2 i Su-30, kinesko-pakistanski JF-17 kao i kineske J-10. Konkretno, spominjana je moguća nabavka do čak 160 Su-30SME, 150 J-10 kao i 200 JF-17 (40 Block II i 160 Block III). Međutim uzevši u obzir sankcije (pre svega zabrana nabavke ofanzivnog naoružanja) kao i loše finansijsko stanje države, sve ove cifre čine se veoma nerealnim a neka skorašnja kupovina borbenih aviona gotovo nemogućim.
      Do revolucije 1979. godine Iran je vazduhoplovnu tehniku skoro isključivo nabavljao od SAD, a potom na početku 90-tih godina prošlog veka od bivšeg SSSR-a i NR Kine. Ipak nikada nisu ponovljene kupovine iz 60-tih a naročito 70-tih godina kada je od Sjedinjenih Država kupljeno oko 600 borbenih aviona i oko 200borbenih helikoptera. Takođe tada su nabavljane i velike količine američkih i britanskih raketnih sistema zemlja-vazduh kao i američkih raketnih PVO sistema na površinskim ratnim brodovima.
      Borbeni avion Saeghe-2 predstavlja iranski dorađeni dvosed F-5F. Tako je od SAD između 1965. i 1972. nabavljeno 140 lakih lovaca F-5A i B ‘’Freedom Fighter’’ kao i izviđača RF-5A. Naknadno je 1985. od Etiopije kupljeno još 5 F-5A i dva F-5B. Posle kupovine aviona ‘’Freedom Fighter’’ usledile su nabavke modernijeg F-5E i F ‘’Tiger II’’, između 1973. i 1977. u jedinice je stiglo 169 primeraka a od Etiopije 1985. još tri F-5E.
      Danas je u upotrebi samo oko 20 F-5A i B a većina njih je u programu nazvanom ‘’Simorgh’’ dorađeno kako bi postali trenažni avioni a jednosedi su prerađeni u dvosede. Jedina eskadrila koja ih koristi jeste 85. taktička lovačka eskadrila, 9. taktičke vazduhoplovne baze Esfahan. Što se tiče verzija ‘’Tiger II’’ u 5 eskadrila koristi se samo oko 31 jednosed F-5E i 17 dvoseda F-5F. U 9. taktičkoj vazduhoplovnoj bazi Dezful, Vahdati nalaze se stacionirane 41. i 43. , potom je tu 141. taktička lovačka eskadrila, 14. taktičke vazduhoplovne baze Mashad i 21. i 23. taktička lovačka eskadrila, 2. taktičke vazduhoplovne baze Tabriz. Iranski F-5E i F su naoružani infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-9J i P“Sidewinder“, avio-bombe Mk 82, 83, 84, M117, Snakeye, 19-cevni saćasti lanseri LAU-60/A nevođenih raketnih zrna kalibra 70 mm.
      Pošto su na avionima F-5 već odavno ovladali ne samo održavanjem, popravkama i remontima već i proizvodnjom rezervnih delova, Iranci su manji deo aviona i doradili i to u projektima Azarkash kao i Saeghe (druga generacija Azarkash-a)  i Saeghe 2. Iako ih Iran predstavlja kao domaće borbene avione to su u principu avioni koji su bazirani na F-5, Azarkash i Saeghe na F-5E i Saeghe 2 na bazi dvoseda F-5F. Takođe to nisu novoproizvedeni već modifikovani postojeći avioni iz sastava RV Irana. Čini se da su ovi prijekti više poslužili za propagandu nego da se nešto zaista ozbiljnije uradi na modernizaciji flote F-5. U naoružanje je uvedeno svega oko 6 aviona Azarkash koji se spolja gotovo ne razlikuje od F-5E a do danas je primećeno oko 10 aviona Saeghe i Saeghe 2 koji se od F-5 razlikuju pre svega po tome što imaju dva vertikalna stabilizatora.
      Kineska protivbrodska raketa C-802A integisana na deo iranskih F-4E. Drugi najbrojniji tip u RV Irana bio je lovac-bombarder F-4 ‘’Phantom II’’, između 1968. i 1979. godine nabavljeno je 213 F-4D i F-4E kao i izviđača RF-4E. Još 31 avion nije isporučen zbog revolucije. Prema nekim procenama sada se koristi 5 F-4D, 31 F-4E i 5 RF-4E i to u 5 eskadrila. Jedinice koje lete na F-4E danas su 91. taktička lovačka eskadrila, 9. taktičke vazduhoplovne baze, međunarodni aerodrom Bandar Abas, potom 61. taktička lovačka eskadrila, 6. taktičke vazduhoplovne baze Bušehr, 31. taktička lovačka eskadrila, 3. taktičke vazduhoplovne baze Hamadan, jedina eskadrila na F-4D je 101. taktička lovačka eskadrila 10. taktičke vazduhoplovne baze Čahbahar dok RF-4E koristi 31. taktička izviđačka eskadrila, 3. taktičke vazduhoplovne baze Hamadan.
      Od naoružanja avioni F-4 mogu da nose infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-9J, P i L “Sidewinder“ i R-73E, poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-7E “Sparrow“, televizijski vođene rakete vazduh-zemlja AGM-64A “Maverick“, laserski vođene bombe Paveway, elektrooptički vođene bombe GBU-78/A Qassed-1, TV vođene bombe GBU-67/9 Qadr, elektrooptički vođene rakete GBU-379/20 Zoobin, laserski vođene bombe Sattar-1, 2, 3 i 4, avio-bombe Mk 82, 83, 84, M117, inercijalno i aktivno radarski samonavođene protivbrodske rakete C-802 i njena iranske verzije Qa’em i Noor, protivradarske rakete AGM-78 Standard, 19-cevne saćaste lansere nevođenih rakertnih zrna kalibra 70 mm.
      Iran je do revoculije 1979. dobio 79 od 80 naručenih F-14. Poslednji tip borbenog aviona koji je nabavljen u SAD jeste lovac-presretač F-14 ‘’Tomcat’’ koji se i danas smatra najpotentnijim lovcem RV Irana. Naručeno je 80 aviona ali je između 1976. i 1979. isporučeno 79 primeraka zajedno sa 274 rakete AIM-54. Tri eskadrile danas koriste oko 40-44 F-14A od kojih dva modernizovana aviona koji nose oznaku F-14AM a postoji podatak da su operativna oko 24 aviona. Oni su stacionirani u 8. taktičkoj vazduhoplovnoj bazi Esfahan gde su bazirane 81, 82. i 83. taktička lovačka eskadrila. Od naoružanja imaju infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-9J, P i L “Sidewinder“, poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-7E “Sparrow“, inercijalno, poluaktivno i aktivno samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-54A ‘’Phoneix’’ kao i domaća raketa Fakour-90 koja predstavlja kombinaciju rakete AIM-54 kao i rakete sistema zemlja-vazduh MIM-23 Hawk. Svoje F-14 RV Irana naoružava i avio-bombama Mk-82, 83, 84, M117.
      Nakon nabavki iz SAD usledio je rat sa Irakom koji je trajao od 1980. do 1988. i za to vreme gotovo da nije bilo skoro nikakvog zanavljanja tehnike a gubici u istoj nisu bili mali. Veliki priliv borbenih aviona neočekivano je stigao januara 1991. upravo od bivšeg neprijatelja Iraka kada je, za vreme operacije ‘’Pustinjska oluja’’ u Iran, radi izbegavanja uništenja, preletelo oko 140 iračkih vojnih vazduhoplova. Među njima je bilo i 40 jurišnih aviona Su-22, 24 lovca-bombardera Mirage F1, 24taktička bombardera Su-24MK, 9 aviona MiG-23, 7 jurišnika Su-25K i UBK, 4jurišnika Su-20, 4 lovca MiG-29B kao i transporteri Il-76 među kojima su bili i iračke verzije letećih radarskih sistema nazvanih Adnan 1 i Adnan 2.
      Kontakti sa NR Kinom ostvareni su još sredinom 80-tih goidna 20. veka i to, između ostalog u vezi sa nabavkom lovaca-presretača Chengdu F-7. Prema dostupnim podacima u periodu od 1986 do 1996. primljeno je u naoružanje oko 40aviona. Najveći deo kupljen je između 1993. i 1996. kada su nabavljeni avioni F-7N(varijanta F-7M) kao i dvosedi FT-7N. RV Irana trenutno, prema određenim pouzdanim izvorima ima u inventaru svega 17 F-7N i 13 FT-7N koji su raspoređeni u tri eskadrile i to u 51, 52. i 53. taktičkoj lovačkoj eskadrili, 5. taktičke vazduhoplovne baze Omidijeh. Naoružanje ovih aviona čine infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh PL-7, bombe Mk 82 i Snakeye, 19-cevni saćasti lanseri LAU-60/A nevođenih raketnih zrna kalibra 70 mm.
      Stajanka iranskih 9.12B i 9.51B. Prve borbene avione Iran je od bivšeg SSSR-a naručio 1990, bilo je to 25 lovaca MiG-29 i to 18 jednoseda MiG-29B i 7 dvoseda MiG-29UB koji su isporučeni 1990. i 1991. godine. Namere da se nabavi 48 aviona osujetile su sankcije kao i loša ekonomska situacija. Zajedno sa iračkim primercima Iran je dakle imao ukupno 29aviona od kojih je trenutno u inventaru 17 MiG-29B i 6 MiG-29UB. Oni su raspoređeni u dve eskadrile i to u 22. taktičkoj lovačkoj eskadrila 2. taktičke vazduhoplovne baze Tabriz i 11. taktičkoj lovačkoj eskadrila 1. taktičke vazduhoplovne baze Mehrabad u glavnom gradu Teheranu. Uz MiG-ove 29 kupljeno je 400 infracrveno samonavođenih raketa vazduh-vazudh R-60MK, 300R-73E kao i 100 inercijalno i poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh R-27R1. Za napade na ciljeve na zemlji tu su 20-cevni saćasti lanseri B-8M1 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm i nevođene rakete vazduh-zemlja S-24B kalibra 240 mm.
      Taktički bombarder Su-24MK naoružan raketama vazduh-zemlja H-25ML / Foto: IRNA Skoro istovremeno iz bivšeg SSSR-a je naručeno 12 taktičkih bombardera Su-24MK, ti avioni stigli su 1991. a iste godine iz Iraka je pristiglo još 24 primerka. Samo jedna eskadrila koristi danas ovaj tip aviona, to je 72. taktička lovačka eskadrila, 7. taktičke vazduhoplovne baze Širaz.  U arsenalu iranskih Su-24 nalaze se laserski vođene rakete vazduh-zemlja H-25ML i H-29L, TV vođene rakete vazduh-zemlja H-29T, protivradarske rakete H-58, laserski vođene bombe KAB-1500L, nevođene rakete vazduh-zemlja S-24B i S-25, klasične avio-bombe kalibra do 500 kg, kontejneri SPPU-6 sa šestocevnim rotirajućim topom GŠ-6-23M kalibra 23 mm sa 400 granata.
      Iranci su u inventar svog Ratnog vazduhoplovstva uspeli da uvedu i bivše iračke lovce-bombardere Mirage F1 i to oko 12-14 aviona od 24 koliko ih je stiglo u Iran. Reč je o verzijama jednosedima Mirage F1EQ podvarijanti EQ1 do EQ6 kao i dvosedi F1BQ. Danas popunjavaju samo 102. taktičku lovačku eskadrilu, 10. taktičke vazduhoplovne baze Čahbahar. Iako su u RV Iraka imali širok spektar naoružanja, Iranci za sada koriste samo nevođene avio-bombe. Najavljeno je integrisanje kineskih protivbrodskih raketa velikog dometa.
      Avionima Su-22 zamenjeni su jurišnici Su-25 koji su 2014. godine vraćeni Iraku. Još jedan tip borbenog aviona koji je ušao u naoružanje zahvaljujući velikom iračkom preletu 1991. jeste jurišnik Su-22 koji je, od kako je oko 40 primeraka doletelo u Iran, dugo vremena držan u skladištima. Uz pomoć Sirijaca koji su pomogli oko remonta i obuke pilota i tehničkog sastava, prvi avion poleteo je tek 2016. godine i do danas je u naoružanje uvedeno oko 12 aviona Su-22M3, Su-22M4 i dvoseda Su-22UM3-K. Njih su dobile vazduhoplovne snage Revolucionarne garde i oni su zamenili jurišnike Su-25 koji su 2014. godine vraćeni Iraku. Koristi ih lovačka eskadrila, 7. taktičke vazduhoplovne baze Širaz. Smatra se da je Iran remontovao i manji broj aviona RV Sirije. Iranski Su-22 su modernizovani, paket između ostalog sadrži domaći elektrooptički i infracrveni kontejner Oghab-11 i domaće laserski vođene bombe Bina.  U toku je integracija kineskih protivbrodskih raketa C-703 i C-802A.
      Takođe, u vazduhoplovnoj bazi Širaz nalazi se i trenažna eskadrila popunjena sa oko 10 brazilskih školskih aviona EMB-312 ‘’Tucano’’ koji su nabavljeni između 1989. i 1991. Prema različitim podacima nabavljeno je 15 do 25 aviona a njih su isto tako dobile vazduhoplovne snage Revolucionarne garde. Do sada su iranski EMB-312 primećeni da od naoružanja nose lansere nevođenih raketnih zrna 70 mm kao i obične avio-bombe.
      Za dopunu borbenih aviona gorivom u vazduhu Iran je 1976. godine nabavio 6cisterni Boeing 707-3J9C od kojih su danas u inventaru 4 a aktivan verovatno samo jedan. Oni se nalaze u sastavu eskadrile tankera, transportnog puka na aerodromu Mehrabad. U istoj jedinici lete i dve cisterne Boeing 747-131F koji su zajedno sa još tri aviona nabavljeni kao polovni 1975-1976. Deo transportnog puka je i izviđačka eskadrila koja za prikupljanje obaveštajnih podataka elektronskim putem koristi jedan dorađeni avion 707-3J9C a tu je i jedan izviđač RC-130H.
      Patrolni avion P-3F RV Irana. Ratno vazduhoplovstvo Irana poseduje i mornaričke patrolne avione, u pitanju su američki P-3F ‘’Orion’’ nabavljeni 1975. godine. Smatra se da su u upotrebi 4 od 5kupljenih primeraka a koristi ih 71. eskadrila za protivpodmorničku borbu, transportnog puka, 7. taktičke vazduhoplovne baze Širaz. Ovi avioni mogu biti naoružani dubinskim minama i bombama.
      Jedini tip borbenog helikoptera u iranskoj vojsci jeste američki Bell AH-1 ‘’Cobra’’ a osim armijskog vazduhoplovstva koristi ga i Revolucionarna garda. U periodu od 1974. do 1977. nabavljena su čak 202 AH-1J “Sea Cobra“ od kojih je danas u upotrebi oko 50. Takođe tu je i oko 11 modernizovanih helikoptera nazvanih Toofan 1 i Toofan 2 koji su dobili novi elektrooptički sistem, višenamenske pokazivače, sistem za upravljanje vatrom i novo naoružanje.
      Iranski modernizovani AH-1J nazvan Toofan. Po jedna armijska jurišna eskadrila raspoređena je u bazama Esfahan-Badr, Kerman, Kermanšah, Mashad, Masjed Sulejman i Zahedan stim što se u Esfahanu nalazi i jedna trenažna eskadrila koja u svom sastavu ima i AH-1. U Revolucionarnoj gardi, jedna jurišna eskadrila u bazi Fath, osim običnih AH-1J ima i modernizovane Toofan 1 i Toofan 2. Standardno naoružanje čine 19-cevnih saćastih lansera nevođenih raketnih zrna kalibra 70 mm a deo helikoptera nosi i protivoklopne rakete BGM-71 TOW dok modernizovani Toofan 1 i 2 imaju u svom arsenalu i iransku kopiju TOW-a sa oznakom Toofan a Toofan 2 i nove domaće televizijski i infracrveno vođene protivoklopne rakete BGM-80 Shafagh. Za Revolucionarnu gardu u toku je razvoj joše jedne PO rakete na bazi rakete vazduh-vazduh AIM-9 Sidewinder, raketa nosi oznaku AGM-9.
      Poslednjih desetak godina Iran je aktivno radio na razvoju borbenih bespilotnih letelica. Postoje četiri tipa iranskih UCAV, prva je veća letelica Shahed-129 koja je svoj prvi let imala 2012. godine, druga je manja borbena BPL Mohajer 6 čija je serijska proizvodnja počela prošle godine i tu je i treća Saegheh-2 koja, iako je nešto manja, bazirana na konceptu američke BPL RQ-170 do koje je Iran došao 4. decembra 2011. godine kada je iranska jedinica za protivelektronska dejstva prizemljila jednu letelicu koja je tom prilikom lakše oštećena. Poslednji tip iranskih UCAV je Hamaseh koja je ušla u naoružanje 2016.
      Shahed-129 ima dve generacije, proizvedeno je 22 letelice prve i do 2018. godine 28 od 40 planiranih letelica druge generacije. Bar tri su oborene u borbenim akcijama iznad Sirije. Ove BPL obično se naoružavaju sa 4 jedreće bombe Sadid-345 koje mogu imati infracrveno, lasersko ili optičko vođenje. Nalaze se u naoružanju vazduhoplovnih snaga Revolucionarne garde. Mohajer 6 nosi do dve infracrveni ili laserski vođene rakete Qaem i koriste je kopnene i mornaričke snage Revolucionarne garde. UCAV Saegheh-2 (poznata i kao Shahed-191) može da nosi laserski i TV vođene protivoklopne rakete Sadid-1 i nalazi se u upotrebi vazduhoplovnih snaga Revolucionarne garde.
      Kada su u pitanju jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, može se reći da, u odnosu na veličinu teritorije, Iran ima skromne kapacitete što se tiče brojnosti sistema za PVO. Neke nezvanične procene od pre pra godina govore o tome da Iran poseduje oko 1700 protivavionskih mitraljeza i topova. Među njima se nalaze sovjetski dvocevni mitraljezi ZPU-2 i četvorocevni ZPU-4 kalibra 14,5 mm, sovjetski dvocevni top ZSU-23-2 kalibra 23 mm koji se proizvodio i u Iranu, iranski cevni sistem Mesbah-1 sa dva ZSU-23-2, infracrvenim i eletrooptičkim senzorom i radarom, samohodni PA topovi ZSU-23-4 Šiljka kalibra 23 mm (200 komada bilo je kupljeno 1977-1978), potom švajcarski dvocevni topovi GDF-002 kalibra 35 mm kao i njihova iranska verzija Samavat (92 u upotrebi), kineski topovi Type 55 37 mm, švedski PA topovi Bofors L/70 40 mm (100-180 u upotrebi), sovjetski dvocevni samohodni topovi ZSU-57-2 (100 primeraka bilo je kupljeno 1967-68, nepoznat broj danas u upotrebi) i topovi Sa’ir koji predstavljaju automtizovane sovjetske KS-19 kalibra 100 mm.
      Najnoviji iranski laki prenosivi raketni sistem PVO MIsagh-3. Iran je kupovao veliki broj lakih prenosivih raketnih PVO sistema a vremenom je, uglavnom na bazi istih razvijao i svoje sisteme. Od bivšeg SSSR-a je u periodu od 1977. do 1986. nabavljeno 2400 Strela-2, od NR Kine između 1986. i 1988. 500sistema HN-5A a od Švedske 1985. 200 (po nekim podacima 400) RBS-70. Novije nabavke uključuju 650 kineskih QW-11 koji su kupljeni u periodu 2006. do 2015. a na osnovu ovog sistema nastao je iranski LPRS Misagh-1 a potom i njegov naslednik Misagh-2. 2017. godine prikazan je i Misagh-3 a u međuvremenu je razvijen sistem Soheli koji predstavlja 4 lansera sistema Misagh-1 ili 2 na terenskom vozilu Safir.
      Još uvek se koristi određen broj britanskih raketnih sistema PVO malog dometa Rapier, 1972-1973. kupljeno je 45 lansera sa 1250 raketa a 1975. još 36 lansera sa 950 raketa. Od mobilnih raketnih sistema malog dometa tu su kineski FM-80(izvozni HQ-7, u Iranu nazvan Shahab Thaqeb), između 1999. i 2004. nabavljeno verovatno 6 baterija sa 250 raketa. Iran je napravio svoju kopiju bez licence koja nosi naziv Ya Zahra a nova generacija ovog sistema ima oznaku Herz-9. Iz Rusije je tokom 2006. i 2007. godine kupljeno 29 sistema Tor-M1 sa 750 raketa što je plaćeno 700 miliona dolara.
      Najbrojniji sistem do islamske revolucije bio je američki sistem srednjeg dometa MIM-23 HAWK. Od 1966. do 1979. kupljeno je verovatno 39 baterija sa 1961raketom da bi 1985. iz Izraela u programu ‘’Iran Contra’’ bilo nabavljeno još 25baterija sa 235 raketa. Deo sistema je unapređen na nivo I-HAWK a iranske verzije nose oznake Mersad i Kamin-2. Iz NR KIne je između 1985. i 1991. kupljeno 14diviziona raketnog sistema KSA-1 (HQ-2J) a Iran je vrlo brzo napravio kopiju sa oznakom Sayyad-1.
      Od sovjetskih raketnih sistema, Iran je prvo 1991. godine nabavio dva polovna diviziona S-200 ‘’Volga’’ sa 40 raketa a 1993. je određen broj kupljen i od Ukrajine. Potom su od Rusije 1995. i 1996. kupljena dva polovna diviziona sistema 2K12 ‘’Kub’’ sa 120 raketa. Najmoćniji i najsavremeniji ruski sistem u inventaru PVO Irana jeste S-300PMU-2, 2015-2016. isporučeno je 5 diviziona sa 150 raketa a to je plaćeno milijadu dolara. Prethodno naručen S-300PMU-1 bio je predmet sankcija koji je 2010. onemogućio isporuku.
      9. juna ove godine Iran je prikazao možda i najmoćniji raketni sistem PVO domaće proizvodnje koji nosi oznaku 15. Hordad. Jedan od raketnih sistema koji je Iranu poslužio za razvoj svojih, pre svega PVO sistema srednjeg dometa, jeste američki RIM-66B Standard koji je za opremanje brodova kupovan između 1974. i 1978. Na bazi rakete Standarda je u poslednjih desetak godina razvijena familija domaćih sistema Raad. Osim unapređenog Raad-1 familiju ovih sistema čine i 3. Hordad, Tabas, Alam al hoda i Raad-2. Pored ovih sistema srednjeg dometa razvijeni su i RS PVO velikog dometa Talash, Talash 2 i Talash 3. Devetog juna ove godine Iran je zvanično predstavio novi raketni sistem 15. Hordad dometa do 120 km. Još jedan sistem velikog dometa čiji je razvoj u toku jeste Bavar-373.
      Iranski osmatrački radar Kashef-2 / Foto: Wikipedia Osim kod raketnih sistema PVO, napravljen je i veliki napredak u razvoju domaćih osmatračkih radara.  U poslednjih 10-15 godina prikazani su između ostalih pasivni radar Alim velikog dometa, zatim Arash velikog dometa sa antenom koja ima faznu rešetku, potom 3D radar Asr takođe velikog dometa sa antenom fazne rešetke, 3D Ghamar velikog dometa, 2D radar Kashef-1 srednjeg dometa, Kashef-2 velikog dometa, VHF radari velikog dometa Matla-ul-Fajr i Matla-ul-Fajr 2, 3D sa antenom fazne rešetke Qadir  domet 1100 km, radar velikog dometa Nazir i zahorizontalni radar Sepehr dometa 3000 km.
      Pre uvođenja u upotrebu domaćih radara, Iran se oslanjao isključivo na nabvke iz inostranstva. Uz švajcarske protivavionske topove GDF-002 kupljeno je 1975-1976. 50 radara za kontrolu vatre Super Fledermaus. Istovremeno je iz SAD 1976. kupljeno 8 osmatračkih radara AN/TPS-43. Zajedno sa raketnim sistemom S-200 je 1991. iz SSSR kupljen jedan radar 5N69. Dalje nabavke iz Rusije nastavljene su 2010. kada su kupljena dva osmatračka radara 1L119 Nebo SVU, potom 2011. kada su kupljena dva sistema za radio-tehničko izviđanje 1L122 Avtobaza a 2013. nabavljena su i dva radara  Kasta 2E2. Uz raketni PVO sistem S-300 nabavljena su i dva radara 64N6. Saradnja je ostvarena i sa NR Kinom od koje su između 1999. i 2001. kupljena tri (prema nekim podacima šest) radara JY-14 dok su 2011. od Belorusije nabavljena i dva radara Vostok-E.
      Živojin BANKOVIĆ

       
    • By Милан Ракић
      Prilikom poslednjeg susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji se dogodio pre mesec dana na marginama foruma ‘’Pojas i put’’ u Pekingu, u zajedničkoj analizi odnosa Srbije i Rusije jedna od tema sastanka dva predsednika bila je i vojna saradnja.

      U izjavi za medije predsednik Vučić je istakao da su u prethodnom periodu dogovorena plaćanja od oko 619 miliona evra za različite vrste naoružanja iz Rusije. On je tom prilikom dodao i da će Srbija do kraja godine isplatiti više od 60 procenata te sume odnosno oko 360 miliona.
      Najmodernija verzija čuvene 24-ke za sada dobro prolazi na tržištu. Četiri srpska helikoptera Mi-35M trebala bi biti isporučena u prvoj polovini 2020. / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Imajući u vidu koje su sve nabavke iz Rusije do sada objavljene moglo bi se zaključiti da je cifra od 619 miliona evra (oko 690 miliona dolara) samo za rusko naoružanje prevelika i da se taj novac odnosi i na oružije koje je nabavljeno na zapadu, u Belorusiji kao i u NR Kini.
      Šest lovaca MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji, uvedeno je u operativnu upotrebu, a neki od dosadašnjih glavnih troškova njihovog aktiviranja obuhvatili su transport, predizvoznu pripremu, generalni remont jednog aviona, remont manjeg obima na preostalih pet aviona, produženje životnog veka, remont određenog broja motora, dovođenje ruskih aviona na nivo postojećh (približan standard MiG-29SD), nabavku rezervnih delova, zemaljske i druge opreme.
      Jedan od tri starija srpska aviona koji su prošli kroz remont i produženje životnog veka / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Kroz remonte su prošla i tri srpska aviona koji su već bili u naoružanju kojima je takođe produžen životni vek. Takođe su pretrpeli određene dorade među kojima su i one koje su vremenom nastale iz iskustava održavanja po stanju a to je i princip po kojem će se u budućnosti održavati srpski avioni.
      Odmah nakon što je objavljeno da Rusija donira šest MiG-ova 29, zvaničnici su saopštili da će čitav aranžman koštati 185 miliona evra i da se ta cena odnosi i na 4 domaća primerka, ukupno na 10 aviona. To bi trebalo da bude potrošeno u ukupno tri faze od kojih su dve već realizovane, treća koja je već započelapodrazumeva viši nivo osavremenjavanja aviona i ona bi, kako je ranije najavljeno trebala da bude završena do kraja 2020. godine. Uz to ostaje da se tada izvrši i remont još jednog aviona (jednog od 4 koje je Srbija imala pre ruske donacije).
      Četiri remontovana i modernizovana bivša beloruska MiG-a 29 mogla bi koštati oko 40 miliona evra / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Tokom ozbiljnije modernizacije avionima će biti dorađen radar, sistem za upravljanje vatrom i druga elektronska oprema, biće integrisane nove rakete vazduh-vazduh ali i ubojna sredstva vazduh-zemlja. Neminovna je dakle, osim paketa modernizacije, nabavka određene količine vazduhoplovnog naoružanjašto može biti veliki izdatak. Primera radi cena jedne rakete vazduh-vazduh R-77kreće se oko milion dolara.
      Kada je reč o četiri lovca MiG-29 koje je donirala Belorusija, već smo preneli vest da će oni biti isporučeni početkom 2021. godinekao i da će najverovatnije stići modernizovani. Kako je rok za završetak radova gotovo dve godine može se pretpostaviti da će to biti, osim generalnog remonta, ujedno i modernizacija odnosno da će to ustvari biti nešto slično ako ne i isto kao faza tri, kao i 10 postojećih 29-ki i bivše beloruske trebalo da budu dovedene na nivo vrlo sličnom standardu MiG-29SM. Neka realna cena ovih radova u Belorusiji mogla bi biti do 10 miliona evra po avionu.
      Prva dva helikoptera Mi-17V-5 koja su nabavljena 2016. godjne koštala su 25,8 miliona evra (28,77 miliona USD) / Foto: Salinger Igor, Ministarstvo odbrane U drugoj polovini ove godine iz Rusije stižu tri dodatna srednja transportna višenamenska helikoptera Mi-17V-5 i to nešto bolje opremljeni nego prva dva koja su kupljena 2016. godine a uz njih će se nabaviti i naoružanje. Cena Mi-17 se, u zavisnosti od verzija i čitavog paketa koji sadrži obuku, opremu, naoružanje i logistiku, kreće od 14 do 22 miliona dolara. Kako srpski primerci sigurno neće biti najbolje ali ni najlošije opremljeni može se pretpostaviti da će cena biti negde između.
      Srbija je nabavila i 4 ruska desantno-jurišna helikoptera Mi-35M čija se isporuka može očekivati početkom ili u prvoj polovini sledeće godine. Cena ovog tipa helikoptera se na tržištu kreće u rasponu od 20 do 30 miliona dolara a u određenim aranžmanima može preći 30 miliona.
      Oklopna vozila BRDM-2M kakve je krajem aprila dobila Kirgizija / Foto: Sputnjik Pored 6 MiG-ova 29 Rusija je donirala i 30 tenkova T-72 kao i 30 oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2. Još uvek nije sasvim jasno koju verziju tenka T-72 Srbija dobija a najčešće se spominje verzija T-72B1 MS ‘’Beli orao’’ kakve su na primer dobile Nikaragva i Laos. Iako je rečeno da je to donacija, modernizaciju oklopnjaka, kao i sve ostalo što ide uz njih, Srbija će platiti. Što se tiče BRDM-2, navodno je reč o savremenijoj verziji BRDM-2M poput onih koji su skoro donirani Kirgiziji a kakve ja nabavio i Laos.
      Svo navedeno naoružanje koje dakle dolazi iz Rusije i Belorusije a za koje je sa najvišeg nivoa pa i od samog predsednika Srbije, potvrđeno da je kupljeno, može na kraju koštati oko 410 do 430 miliona evra. Ukoliko se 619 miliona evra ipak zaista odnosi samo na rusku tehniku onda bi za ostale nabavke ostalo oko 200miliona evra.
      Kupovina artiljerijsko-raketnih sistema Pancir nikada nije direktno zvanično potvrđena. Ovaj sistem nimalo nije jeftin, za samo jedno vozilo treba izdvojiti oko 15 miliona dolara ali tu su zatim troškovi obuke, logistike, rezervnih delova, dodatnih borbenih kompleta raketa pa cena može biti i preko 20 miliona dolara. Ipak o tome kakva će biti cena u mnogome zavisi i od politike pa je tako npr. Ekvatorijalna Gvineja kupila dva vozila sistema Pancir za samo 20 miliona dolara.
      Cena vojne verzije H145M, u zavisnosti od opreme, kreće se od 11 do 15miliona evra / Foto: Alexander Lutz Ako bi se preostalih 200 od 619 miliona evra ipak odnosilo i na vazduhoplovnu i ostalu vojnu tehniku nabavljenu iz drugih zemalja onda bi to bila znatno realnija priča. Za vojsku i policiju je naručeno ukupno 9 nemačkih helikoptera H145M od kojih će RV i PVO dobiti 5. Helikopterska jedinica policije će osim 4 H145 dobiti i tri francuska helikoptera H215 Super Puma.
      Predsednik Srbije objavio je sredinom februara ove godine da će helikopteri H145 i H215 koštati ukupno 175 miliona (za očekivati je evra). Podsetimo u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, u pregledu planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za 2019. ali i naredne dve godine, što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova postoji stavka – Zanavljanje i modernizacija flote Helikopterske jedinice sa jasno vidljivim sredstvima koje su planirane da se izdvoje za naredne tri godine. Tako je za 2019. planirano izdvajanje 2,4 milijarde dinara, za 2020. 4 milijarde i u 2021. 3,4 milijarde dinara što ukupno iznosi 9,8 milijardi dinara ili oko 82,7 miliona evra.
      Moguće je da je osim tri helikoptera H215 od Francuske naručeno još tehnike. Tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’, predsednik Vučić je najavio i da će sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom razgovarati o raketnim PVO sistemima Mistral. Zbog unutrašnjih problema Francuske, predsednik Makron još nije posetio Srbiju a prema poslednjim informacijama to bi trebalo da se dogodi u julu.
      Još uvek zvanično nije saopšteno koja kineska borbena BPL je kupljena. Na fotografiji je Wing Loong II za koju su pojedini domaći mediji preneli da će se naći u Vojsci Srbije / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Poslednji poznati trošak koji će Srbija imati za vojnu tehniku jeste nabavka kineskih naoružanih bespilotnih letelica. Takođe tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’ predsednik Srbije izjavio je da su u pitanju „letelice težine 750kilograma, mogu leteti na 5 kilometara visine, u pitanju su 2 baterije po 3 letelice ukupne vrednosti 30 miliona dolara“.
      Osim toga Vučić je rekao i da će nakon nabavke ovih letelica doći i do uzimanja tehnologije sa njih i implementiranje na domaću bespilotnu letelicu Pegaz. Sasvim je moguće da je u pomenutu cenu uračunat i određeni transfer tehnologije pošto je 30 miliona dolara veliki novac za samo 6 bespilotnih letelica. Naravno uz borbene BPL (UCAV) sigurno ide obuka, logistika, naoružanje, zemaljske stanice za navođenje ali jedan od primera koliko koštaju kineske bespilotne letelice je cena jedne od boljih UCAV Wing Loong 2 za koju je pre par godina iznesen podatak da vredi oko milion dolara.
      Živojin BANKOVIĆ

    • By Милан Ракић
      Američka kompanija Lokid Martin prikazala je 19. februara novu varijantu svog višenamenskog borbenog aviona F-16 sa kojim učestvuje na tenderu za nabavku110-115 borbenih aviona vrednih 15-18 milijardi dolara za potrebe Ratnog vazduhoplovstva Indije. U pitanju je dodatno unapređeni F-16 Block 70/72 (nadograđeni F-16V) koji je u ovom slučaju označen kao F-21 (interesantno da su oznaku F-21 “Lion“ imali i avioni Kfir C1 koje su tokom 80-tih iznajmili USN i USMC za imitiranje agresora na vezbama). Proces izbora aviona se trenutno nalazi u fazi odgovara ponuđača na Zahtev za informaciju a smatra se da će se odluka doneti već tokom ove godine.

      F-21 je predstavljen pod sloganom “Made in India“ što zadovoljava incijativu indijskih vlasti da se avioni prave u domaćim fabrikama. Lokid Martin, u partnerstvu sa indijskom kompanijom Tata Advanced Systems sa kojom je već dogovorena proizvodnja krila za F-16 Block 70/72, nudi da se u Indiji otvori proizvodni pogon u kojoj će se avioni sklapati i to ne samo za domaće RV već i za druge moguće inostrane korisnike. Do sada se spominjalo da bi se potencijalno moglo sklopiti od 200 do čak 400 F-16. Istovremeno tu je i slogan “India’s Pathway to F-35“ pošto F-21 ima neke elemente aviona 5. generacije kao i sličnosti sa F-35.
      Jednosedi F-16 prvi put sa kućištem na leđima koje je do sada bila ugrađivana samo na dvosede / Foto: Lockheed Martin F-16 je već nuđen na prethodnom indijskom tenderu poznatom kao MMRCA za nabavku 126 aviona na kome je 2015. godine pobedio francuski Rafal ali koji je propao a Indija je potom direktno od Francuske nabavila 36 aviona. Tada je Lokid Martin ponudio F-16 Blok 70/72 odnosno model nastao na osnovu iskustava u programima F-16 Mid-Life Update (MLU) i CCIP – Configuation Improvement Program. Sada je na novom tenderu (nezvanično označenom kao MMRCA 2.0) u igri 7 tipova aviona i to pored F-21 takođe američki Boing F/A-18 Super Hornet Block III, francuski Rafal, evropski EF-2000, švedski SAAB Gripen E i ruski avioni MiG-35 i Su-35.
      Novi F-21 imaće sve nadogradnje kao i Block 70/72, između ostalog AESA radar AN/APG-83 koji predstavlja derivat radara AN/APG-77 sa aviona F-22 i AN/APG-81 sa F-35, napredni sistem svoj-tuđ AN/APX-126, sistem za prikazivanje podataka na kaciigi pilota i nišanjenje JHMCS II, magistrale podataka velike brzine, link za prenos podataka Link-16, nišansko-navigacijski kontejner Sniper, precizni satelitski navigacijski sistem, automatski sistem za izbegavanje sudara Auto GCAS, dodatni rezervoari na zmaju aviona tzv. CFT tankovi.
      Neke karakteristike aviona F-21 za Indiju / Foto: Lockheed Martin Na osnovu prvih animacija i rendera koje je do sada objavio Lokid Martin, F-21 će imati i dodatne dorade kao što su sistem za popunu gorivom u letu pomoću creva koji je ugrađen u desni leđni dodatni CFT rezervoar goriva. Tu je potom i sistem vučene mete AN/ALE-50 koji je smešten u korenu vertikalnog stabilizatora a u kokpitu aviona nalaze se širokougaoni gornji elektrooptički prikazivač (HUD) dok se na prednjem panelu nalazi jedan veliki prikazivač tzv. Large Area Avionics Display koji je vrlo sličan onom na avionu F-35. Takođe, leđno kućište koje je do sada ugrađivano samo na dvosede a u kome se obično nalazio sistem za popunu goriva u vazduhu kao i elektronska oprema, prvi put je ugrađeno i na jednosed.
      Promotivni video firme Lokid Martin o novoj verziji F-16 za Indiju:
       
    • By Милан Ракић
      Da će Vojska Srbije pored H145M uskoro dobiti još jedan tip helikoptera, zvanično je prvi put potvrđeno početkom aprila ove godine kada je visoka delegacija Ministarstva odbrane Srbije započela pregovore sa Moskvom o nabavci ruskih borbenih helikoptera Mi-35. Tada je ministar odbrane Aleksandar Vulin nakon sastanka sa ministrom odbrane Ruske Federacije Sergejom Šojguom izjavio da je između ostalog razgovarano o mogućoj kupovini 4 Mi-35 kao i dodatna 4 transportna helikoptera Mi-17.

      Jedan od novijih korisnika Mi-35M postala je Nigerija koja je svoje helikoptere već upotrebila protiv terorističke organizacije Boko Haram. Oko mesec i po dana pre ovog sastanka, krajem februara pojedini mediji objavili su da će Srbija pregovarati sa Rusijom ali i Belorusijom oko nabavke šest helikoptera Mi-35. Večernje ‘’Novosti’’ prenele su tada da je moguće da bi se od Belorusije kupila modernizovana verzija helikoptera Mi-24 koja nosi oznaku Mi-35 a da je na spisku želja našeg RV i verzija Mi-35M koja se nalazi u naoružanju ruske armije.
      Zajednički let ruskih Mi-24VM (u prvom planu) i Mi-24P iznad Sirije. Na Mi-24VM vidi se sistem za samozaštitu L370 “Vitebsk“. Novosti su zatim nakon velike vojne parade u Moskvi 9. maja kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, citirajući neimenovane izvore, preneli da bi do kraja godine helikoptere Mi-35 mogli videti u Srbiji tj. da bi oni mogli biti viđeni na vojnoj paradi koja je bila planirana da se održi povodom proslave pobede u Prvom svetskom ratu. Predsednik Vučić je nešto kasnije izjavio da će se, kako je rekao, založiti kod predsednika Rusije Vladimira Putina da za paradu pošalje makar dva Mi-35.
      O tome da će se za našu vojnu avijaciju nabaviti ovi helikopteri pisali su u proteklih nekoliko godina i drugi dnevni listovi koji su u svojim tekstovima obično spominjali 4 Mi-24 a često su, usled nepoznavanja materije, unošene i zabune oko oznake helikoptera. Najpre se mora razjasniti da Mi-35 i Mi-35M nisu iste verzije dobro poznatog desantno-jurišnog Mi-24.
      Helikopter Mi-35 predstavlja izvoznu verziju Mi-24V (NATO oznaka ‘’Hind-E’’) dok je Mi-35M izvozna varijanta najnovijeg Mi-24VM koji se još uvek proizvodi. Kako Tango Six saznaje ove godine Srbija je potpisala ugovor za kupovinu novih Mi-35M a u tom paketu se nalaze i dodatni helikopteri Mi-17V-5 kao i artiljerijsko-raketni sistemi PVO Pancir. Takođe smo došli do informacija da bi prvi Mi-35M trebalo da stignu sredinom 2019. godine.
      Mi-35M je za sada doživeo solidan izvozni supeh. Na fotografiji helikopteri vazduhoplovnih snaga Brazila koji je nabavio 12 primeraka. Razvoj nove generacije Mi-24 započet je u prvoj polovini 90-tih godina 20. veka kada je odlučeno da se ovaj tip helikoptera mora drastično modernizovati kako bi mogao da odgovori zahtevima savremenog ratovanja. Trebalo je značajno unaprediti avioniku kao i naoružanje, iskorišćena su mnoga rešenja sa novog ruskog borbenog helikoptera Mi-28 čiji je razvoj takođe bio u toku. Nova verzija Mi-24 morala je biti sposobna za dejstvo u svim vremenskim uslovima, danju i noći i morala je dobiti bolja ubojna sredstva.
      Tokom 90-tih u Rusiji ali i u inostranstvu pojavili su se mnogobrojni programi produžetka životnog veka, raznih dorada i osavremenjavanja. Jedan od njih je bio i ruski Mi-35M jer je, usled ekonomskem krize, nemogućnosti nabavke i serijske proizvodnje novih borbenih helikoptera Mi-28, Ka-50 i Ka-52, shvaćeno da se postojeći helikopteri Mi-24, kako u ruskoj armiji tako i u inostranstvu moraju modernizovati. Po svaku cenu želelo se da se Mi-24 koji je već bio zastareo, zbog svoje jedinstvene konstrukcije koja mu omoguće istovremeno borbeno dejstvo i prevoz vojnika, po svaku cenu zadrži u naoružanju.
      Presek helikoptera Mi-35M. Prvobitno je bilo predviđena modernizacija helikoptera i to u 5 etapa od kojih je Faza 1 podrazumevala samo produženje životnog veka sa 20 na 30 godina ili 4000 sati naleta. Druga etapa je podrazumevala  ugradnju nosećeg rotora sa helikoptera Mi-28 zajedno sa kompozitnim (fiberglas) lopaticama kao i sasvim novog repnog četvorokrakog tzv “X“ rotora što je rezultiralo smanjenjem mase od 300 kg, povećanju brzine penjanja, povećanju vrhunca lebdenja za 600 m i pojednostavljenjem održavanja. Uz nove materijale na lopaticama je primenjen i elektrotermalni sistem protiv zaleđivanja.
      U Fazi tri helikopter je dobio fiksni stajni trap, poboljšano naoružanje i sistem za komuniikaciju. Uvođenjem fiksnog stajnog trapa takođe je smanjena masa za do 90kg ali je to povećalo otpor prilikom letenja što ipak nije drastično uticalo na performanse helikoptera u borbi. Ovakvo rešenje omogućava lakše i bezbednije sletanje usled vanrednog događaja a uz to je i pojednostavljena konstrukcija i proizvodnja. U ovoj fazi helikopter je dobio i nove nosače za po 8 protivoklopnih raketa 9M114 Kokon (kasnije i Ataka).
      Mogućnost ovakvog kompaktnog nošenja naoružanja dozvolilo je smanjenje razmaha krila tj. uklanjanja dve krajnje podvesne tačke što je isto tako smanjilo masu kao i otpor vazduha a umesto 6 tu su 4 podvesne tačke spoljašnjeg tereta.
      Zadnja kabina venecuelanskog Mi-35M (M2). Faza 4 je obuhvatala novi sistem upravljanja vatrom, ispitivač sistema svoj-tuđ, novo naoružanje i to protivoklopne rakete 9M120 Ataka, zatim rakete vazduh-vazduh 9M39 Igla-V, nosnu turelu sa dvocevnim topom 23 mm koje predstavlja rešenje sa verzije Mi-24VP. U poslednjoj petoj fazi kabina je prilagođena za letenje u noćnim uslovima uz primenu specijalnih naočara (NVG – Night Vision Googles), tu je zatim dnevno-noćni optoelektronski sistem sa televizijskom kamerom za rad u uslovima niskog nivoa osvetljenja (LLTV), termovizijskom kamerom i laserskim daljinomerom a kabine posade dovile su višenamenske kolor prikazivače. Na taj način je primenom svih 5 faza ukupna borbena moć Mi-24VM uveličana za 1,4-1,6 puta u odnosu na ranije varijante Mi-24.
      Prototip Mi-24VM sa evidenicjksim brojem 51 nastao doradom helikoptera Mi-24VP. Interesantno helikopter je imao oznake akro-grupe “Berkuti“. Demonstrator Mi-35M prikazan je 1995. godine a iste godine juna meseca imao je i prvo međunarodno učešće na Le Buržeu u Francuskoj. Prvi let verzije namenjene ruskoj vojsci sa oznakom Mi-24VM izvršen 4. marta 1999. a bio je to dorađeni helikopter varijante Mi-24VP. I pored predloženih izmena u 5 faza skoro niko u svetu osim same Rusije nije izvršio osavremenjavanje Mi-24 koje je predložio ruski Opitno-konstrukcioni biro ‘’Milj’’ a i to je u Rusiji urađeno samo delimično. Fiksni stajni trap, krilo manjeg razmaha dobili su modernizovani ruski Mi-24PN(osavremenjeni Mi-24P) pored toga smo još Mi-35P (negde označeni i kao Mi-35PM) koji su bili namenjeni Kipru. Osim toga Mi-24PN je dobio i novi optoelektronski sistem koji je bio jedno od prelaznih rešenja u odnosu na današnju opremu.
      Opitni primerak Mi-24VM za rusku vojsku, primerak sa evidencijskim brojem 50 takođe nastao doradom starijeg helikoptera Mi-24VP. Umesto osavremenjavanja, Rusija je 2005. godine tržištu ponudila nove helikoptere Mi-24VM i Mi-35M čija je proizvodnja započela u fabrici ’’Rosvertol’’ u Rostovu na Donu. U ponudi su različite podvarijante Mi-35M sa oznakama M1, M2 i M3 (spominje se i M4) a međusobno se razlikuju po motorima, elektronskoj opremi, naoružanju. Prvi ugovor za rusku vojsku potpisan je 2010. a prvi helikopteri isporučeni su 2011. Armijska avijacija je do sada primila preko 60 Mi-24VM (odgovara nivou Mi-35M3) dok se za Federalnu službu bezbednosti (FSB) zna da je dobila 5 helikoptera.
      Borbeno dejstvo iračkog Mi-35M na položaje tzv. Islamske države. Svoju borbenu premijeru ova najnovija varijanta Mi-24 je imala u Siriji dok je pre toga izvozni Mi-35M iračke armijske avijacije upotrebljen protiv takozvane Islamske države. Prvi strani korisnik bila je Venecuela koji je svoje helikoptere naručila 2005. i 2006. a isporuke su trajale od 2006. do 2008.
      Trenutno u svetu Mi-24 koristi čak 58 zemalja i to je borbeni helikopter koji je najrasprostranjeniji u istoriji avijacije, koji je izrađen u najvećem broju primeraka i učestvovao u najviše ratnih sukoba. Izvozne Mi-35M su do sada nabavili Azerbejdžan (24 helikoptera za svoju Graničnu gardu), Brazil (12 Mi-35M3, brazilska vojna oznaka AH-2 Sabre), Irak (28 isporučenih), Kazahstan (4 isporučena od 12 naručenih), Mali (naručena 4, isporučena dva), Nigerija(nabavila 12, isporučeno 4), Pakistan (dobio za sada 4 primerka, navodno planira 20), Venecuela (10 isporučenih Mi-35M2 nazvani ’’Caribe’’), Uzbekistan (10 naručenih). Za Mi-35M ima još zainteresovanih država a to su pre svega one koje već koriste starije verzije ‘’dvadesetčetvorke’’.
      Mali je za svoje vazduhoplovne snage nabavio 4 (po nekim podacima tri) Mi-35M. Potpuno nova elektronska oprema koja obuhvata i osmatračko-nišanski sistem OPS-24N koga čini žirostabilisani optoelektronski sistem GOES-324 koji ima termovizijski i televizijski kanal, laserski daljinomer i pelengator. Kabine posade su opremljene modernim višenamenskim kolor prikazivačima (prednja jedan, zadnja dva) i prilagođene upotrebi naočara za letenje u noćnim uslovima (NVG) ONV-2. Kokpit pilota dobio je i gornji elektrooptički prikazivač (HUD). Od navigacije treba istaći sistem satelitske navigacije A-737.
      Nudi  se i ugradnja opreme zapadne proizvodnje a to se pre svega odnosi na sisteme za komunikaciju, identifikaciju i navigaciju. Od opreme za samozaštitu Mi-35M može posedovati signalizator radarskog ozračenja L006LM (SPO Berjoza) ili najnoviji L150 “Pastelj“,  stanicu za optoelektronska protivdejstva MAK-UFM, sistem za protivelektronska dejstva L370 ‘’Vitebsk’’ ili stariji L166V-11E “Lipa“, dispenzeri mamaca UV-26M ili starije ASO-2V. Da bi se sprečio pad helikoptera u slučaju pogibije ili ranjavanja pilota, komande su udvojene. Tu su zatim novi jači motori Klimov VK-2500-II maksimalne snage po 2700 KS a umesto njih mogu se dobiti TV3-117VMA.
      U pokretnoj nosnoj tureli NPPU-23 nalazi se dvocevni top GŠ-23L kalibra 23 mm. Levo od njega na fotografiji je optoelektronski sistem GOES-324 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Standardno fiksno naoružanje Mi-35M je dvocevni top GŠ-23L ili V kalibra 23 mm s borbenim kompletom od 450 granata koji je smešten u pokretnoj nosnoj tureli NPPU-23 preuzet je sa ranije varijante Mi-24VP koja može da se pokreće pod uglom od +10 i -40 stepeni po elevaciji i +/-60 stepeni po azimutu.
      Sva ubojna sredstva koje su nosile starije verzije Mi-24 ostala su manje više ista, može nositi do 4 20-cevna saćasta lansera B-8V-20 nevođenih raketnih zrna S-8(obično S-8KO ili KOM) kalibra 80 mm, do 4 petocevna lansera B-13L nevođenih raketa S-13 kalibra 122 mm, do dva kontejnera UPK-23-250 s dvocevnim topom GŠ-23L 23 mm sa borbenim kompletom od 250 granata, kontejneri GUV-1 sa četvorocevnim rotirsajućim mitraljezom JaKb-12,7 kalibra 12,7 mm sa 750 metaka i dva četvorocevna rotirajuća mitraljeza GŠG-7,62 7,62 mm sa po 1800 metaka, kontejneri GUV-8700 sa automatskim bacačem granata AG-17A ‘’Plamja-A’’ kalibra 30 mm sa 300 granata.
      Ono što je novo to su infracrveno samonavođene rakete 9M39 Igla-V za dejstvo po sporoletećim i niskoletećim vazduhoplovima dometa od 800 do 5200 m po daljini na visinama od 20 do 3500 m. Na dva nosača  APU-8-4U može nositi do 16 (po 8 na svakom krilu) poluaktivno radio-komandno vođenih protivoklopnih rakete 9M114 Kokon sistema 9K113 Šturm-V dometa 5 km, probojnosti 650 mm homogenog čeličnog oklopa,  ili do 16 protivoklopnih raketa 9M120 Ataka (dalji razvoj 9M114) dometa 6 km verovatnoće pogotka tenka 0,65 do 0,9 na daljini 4 km, probojnosti 800 mm homogenog čeličnog oklopa.
      Postoji mogućnost dobijanja i najmodernijih protivoklopnih raketa 9K121M Vihr-M dometa do 10 km probojnosti 1000-1200 mm homogenog čeličnog oklopa. Takođe tu su i različite vrste bombi, 8 od po 100 kg, 4 od po 250 kg ili 4 od po 500 kilograma. Nosivost u unutrašnjoj kabini je 1500 kg, 8 vojnika ili 4 vojnika na nosilima. Nosivost spoljašnjeg tereta je 2400 kg a nosi do 4 spoljašnja rezervoara za gorivo kapaciteta po 500 litara.
      Emisija ruske televizije Zvezda o helikopteru Mi-35M:
      Živojin BANKOVIĆ  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...