Jump to content

Религија и медицина

Оцени ову тему


Препоручена порука

На ову тему сам се одлучила да не би спамовали друге теме. Шта мислите о томе? Да ли је битна само медицина или можемо комбиновати веру и медицину? Ја сам за ово друго.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 33
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Мислим да већину људи јога интересује исто као што их занимају фитнес и теретана нпр, значи као једна од метода разгибавања и физичке активности. Без хинду елемената, мантри и осталог.

У данашње време постоје многе верске групе које својим техникама помажу људима да се излече а то је првенствено Реики. Реики је део будистичке религије. Код нас мало ко зна о томе па би требало д

Upravo u tome se I sastoji inicijalna zabluda koja se vremenom prosiruje na sve te elemente koje pominjes. Mislim da je Rudolfinja postavila ozbiljno pitanje, za koje ce se neki opredeliti da je sve t

У данашње време постоје многе верске групе које својим техникама помажу људима да се излече а то је првенствено Реики.

Реики је део будистичке религије. Код нас мало ко зна о томе па би требало да се информишу да не би запали код њих. Скоро ми није био јасан потез нашег патријарха који је благословио истраживачком центру за болести да истражују о болестима у којој је Реики организација. И дан данас сматрам да није знао ко је све у тој организацији па је благословио.

Затим Јога, за Јогу кажу да лечи душу и тело и веома је популаран начин излечења, бар у медијима колико видим.

Православље се бави првенствено освешћивањем људи о гресима у које су упали па затим лечењем душе и тела.

Медицина и биљна медицина као једна од незаобилазних начина лечења је јако битна за човека и то је несумњиво тако и тако мора. Без ње не бисмо се брзо излечили од разних болести.

Шта је проблем? Пошто је ово православни сајт и нагињемо ка православљу, јако је битно знати у шта се православац упушта ако се заинтересује за Реики, Јогу, Тапкањем, MindUp програму и сличном New Age медицином да не би залутали где не треба.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Rudolfinja рече

Затим Јога, за Јогу кажу да лечи душу и тело и веома је популаран начин излечења, бар у медијима колико видим.

Мислим да већину људи јога интересује исто као што их занимају фитнес и теретана нпр, значи као једна од метода разгибавања и физичке активности. Без хинду елемената, мантри и осталог.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, GeniusAtWork рече

Мислим да већину људи јога интересује исто као што их занимају фитнес и теретана нпр, значи као једна од метода разгибавања и физичке активности. Без хинду елемената, мантри и осталог.

Upravo u tome se I sastoji inicijalna zabluda koja se vremenom prosiruje na sve te elemente koje pominjes. Mislim da je Rudolfinja postavila ozbiljno pitanje, za koje ce se neki opredeliti da je sve to bezazleno I da je fitness primarna aktivnost ljudi koji se zainteresuju, dok ce neki videti u tome svojevrsnu opasnost ulaska u sektaski mentalitet... Da li je zlatna sredina resenje ili ne, bilo bi dobro prodiskutovati. Odlazak u svaku krajnost sigurno nije dobro, ali kako pronaci ravnotezu koja bi na celishodan nacin koristila coveku, verniku bez zastranjivanja?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сматрам да се све може вежбати без увођења њихових верских ритуала током тих вежби (пример тога је покојни Отац Гаврило). И мислим да они претерују са тим што пласирају верске ритуале православном народу и сматрам да у томе нема поштовања према православљу. Разумела бих да су били отворени од самог почетка да су рекли: "Ако желите да пређете у Хинду или будистичку веру уз вежбе имаћете мантре а уколико не желите можете вежбати без њих и медитација." А не овако изокола, скривања праве суштине тих вежби и мантри и медитација само да би пласирали свој "производ" као идеално решење.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Religija nije tu da se bavi medicinom. S druge strane, iz perspektive vere, postoji stav pravoslavnih otaca da bolest moze biti data coveku na smirenje, da se ovaj popravi.

U teskim situacijama, vera je bitna jer daje nadu coveku.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Религија се бави стањем душе, конкретно православље јер залази у саму суштину болести душе због чега су настале болести тела (физичке болести нпр: рак) и ума (психичке болести). С тога се долази до закључка да се наше православље бави и лечењем наравно уз помоћ синтетичких лекова јер су за болести тела неопходне. Пример: Свети Сава је основао болницу где су се људи лечили и од психичких болести, они су били одвојени у посебне просторије. Излечење су добили баш од нашег Светог Саве и Господа. Искључивањем вере из медицине је јако површно јер једно без подршке другог не може да функционише или бар функционише половично (типа ако се лечиш код лекара а не верујеш у Господа онда ће ти се болест вратити ако живиш исто: у греху и уништавању свога тела неправилном исхраном или ако верујеш у Бога а не употребљаваш неопходне лекове пример једне монахиње која је умрла од рака јер јој свештеник саветовао да лекове не узима и да се моли само Господу). Бог је дао природне и вештачке лекове  и лекаре и свештенике па употреби логику.

пре 19 часа, Иван ♪♫ рече

U teskim situacijama, vera je bitna jer daje nadu coveku.

Вера је битна за човека и током лепих тренутака а не само у тешким ситуацијама. Јер где смо ако верујемо само ако нам је тешко?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 5 weeks later...
On 28.4.2018. at 13:27, Rudolfinja рече

Искључивањем вере из медицине је јако површно јер једно без подршке другог не може да функционише или бар функционише половично (типа ако се лечиш код лекара а не верујеш у Господа онда ће ти се болест вратити ако живиш исто: у греху и уништавању свога тела неправилном исхраном

A ako se lecis i promenis zivotne navike i ishranu a ne verujes u Boga? Sta onda?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Avocado рече

A ako se lecis i promenis zivotne navike i ishranu a ne verujes u Boga? Sta onda?

Ауууу! Какво провокационо питање! :D Уплаши ме :smeh1:. А шта ти мислиш шта се дешава у том случају? Мислим, објашњено је али ако ти није довољно такво објашњење да поновим другачије: Ако узмемо учење да Бог помаже ономе који испуњава све његове законе свесно или несвесно чак иако је атеиста, до каквог закључка ћеш доћи? Добра или лоша енергија се покрене онакво какво ти је срце, ум, душа, шта носиш у њима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 часа, Avocado рече

A ako se lecis i promenis zivotne navike i ishranu a ne verujes u Boga? Sta onda?

Na kraju svejedno umreš :smeh1:. Poslušaj staaarooog doktora...pred penzijuuu :smeh1:

 

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Rudolfinja рече

Тачно, @Natasa. , на крају умреш али ћеш бар знати шта си добро урадио и имаћеш мирну смрт без гриже савести. ;)

U kom slučaju mirnu smrt bez griže savesti?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Хм. Ти опет провоцираш и подсмеваш се. Чему? Али ок, одговорићу ти. Ако си целога живота према себи и према другима била добра, пред смрт нећеш имати грижу савест нећеш се кајати низашта. Буквално си током целога живота испуњавала Божију вољу. Али то је јако тешко урадити током живота. Због тога постоји пост, исповест, причешће, свакодневни труд у добру. Не разумем потребу неких људи да провоцирају православне. Али добро, то је ваљда њихова душевна храна и треба их нахранити. ;)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 46 минута, Rudolfinja рече

Ауууу! Какво провокационо питање! :D Уплаши ме :smeh1:. А шта ти мислиш шта се дешава у том случају? Мислим, објашњено је али ако ти није довољно такво објашњење да поновим другачије: Ако узмемо учење да Бог помаже ономе који испуњава све његове законе свесно или несвесно чак иако је атеиста, до каквог закључка ћеш доћи? Добра или лоша енергија се покрене онакво какво ти је срце, ум, душа, шта носиш у њима.

Ne znam zašto je "provokaciono" pitanje... samo pokušavam da razumem šta si htela da kažeš jer si za put ka potpunom lečenju, pored medicine, kao dodatni uslov navela istovremeno i veru u Boga i zdrave navike (parafraziram radi skraćenja)...

Jasno mi je da si htela da kažeš da nema potpunog lečenja ako piješ lekove + veruješ u Boga ali sa druge strane pušiš, piješ, drogiraš se, jedeš nezdravo i uopšte - imaš nezdrave navike. Slažemo se da su pored lekova važne i zdrave navike (to uostalom govori i medicina tako da to nije poseban uslov pored medicine, ali hajde da ga vodimo kao poseban uslov).

Međutim, ono što mi nije jasno je šta smatraš da se dešava ako piješ lekove + imaš zdrave navike, a ne veruješ u Boga i ne ispunjavaš njegove zakone npr. klanjaš se Perunu, želiš tuđe stvari (ali ne u vidu opsesivno-kompulzivnog ponašanja i sličnog psihičkog poremećaja) i vršiš preljubu (uz adekvatnu zdr. zaštitu npr. kondom). Eto nabrojao sam par kršenja zapovesti za koje većina modernih ljudi ne bi rekla da će da ti ugroze zdravlje, ali jesu nesporno kršenje zapovesti.

Prosto, od tri uslova koje pominješ (medicina+zdrave navike+vera u Boga) si nekako spojila poslednja dva, a meni ne deluje da tu ima mesta spajanju i da je poslednji uslov uopšte relevantan ili nužan za zdravlje pa te zato pitam da razjasniš.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Рапсоди,
      Из дневника 1973-1983.   (Уторак, 9.новембар 1976.)
      Глупави сукоб на академији(Св.Владимира) : једни студенти  обличе друге за "јерес" ( јер (ови други) не целивају сваки пут све иконе!) и за недовољну духовност; и још глупљи, замршени случај  студента који жели да  "егзоцира"другог студента, и томе слично.Та мутна узбурканост лицемерне псевдо-религиозности, та прожетост свеколике атмосфере демонским самопотврђивањем, "духовном мржњом"- све то притиска психу...Сви имају "проблеме", све је некако "распаљено",извитоперено, карикатурално и за све потежу и у све утрпавају "Бога" и "Православље".Осећам да унаоколо нема ниједног срећног човека, човека који је срећан оном срећом која би, чини се, требало да се излива из богослужења, молитве,богословља, итд.Као да би се на религију могле применити  Толстојове речи из( Ане Карењи): " Све се пореметило у дому Облонских .." Сви ми и себи и другима тврдимо:" Човек је несрећан без Бога"Али, зашто је, он онда, тако несрећан  "са Богом" ? Зашто таква "религија"амплификује (појачава) све оно што је тричаво и рђаво у човеку: гордост самоузношење, страх ? То су питања која себи постављам већ годинама.Као да у свету више нема оног спокојнога, смиренога,радоснога и слободнога стајања пред Богом,  "хођења пред Богом";  као да више нигде нема  онога: " Делјте Господу своме са страхом и радујте Му се са трепетом".
      И гле, радујеш  се сваком тренутку самоће, јесењега сунца на златноме листу, потпуне "утишаности" и анонимности живота.
    • Од Božena,
      Srpska narodna religija: od Zduhaća i Suđaja do pravoslavlja
       
      Srpska religija – hrišćanska, črvsta i homogena, nije oduvek bila takva. Ona vuče korene iz paganizma Starih Slovena koje je i danas zadržala. Ukoliko se pitate zašto su običaji baš takvi kakvi jesu, zašto i dalje postoji sujeverje i kako je ono nastalo, morate se vratiti dublje u istoriju. Morate se vratiti u vreme kada je religija bila mnogobožačka
      https://www.youtube.com/watch?v=3yXmyCOq3Ok
       
    • Од JESSY,
      Од аутора: Инспирисано личним искуством поклоничког путовања и насталих унутрашњих промена.
      Околности су се сложиле тако да сам пре извесног времена, тада сам већ била практикујући психотерапеут, отишла на поклоничко путовање, хришћанску ескурзију по светим местима Русије.
      Никада нисам била велики верник, у цркву сам ишла веома ретко, чак ни молитву Оче наш нисам знала сву напамет, већ само првих неколико речи.
      Али у том периоду мог живота је код мене наступила криза, мучио ме је губитак смисла живота, кривица за смрт недавно преминуле вољене особе, и већи део мог живот ми је изгледао као узалуд протраћен. Уз све то, догодио ми се и лични женски неуспех, који ме је сасвим докрајчио. И самом психотерапеуту је била потребна помоћ. Ситуација, наравно, није претила самоубиством, али не мери се само тиме дубина кризе?
      А онда сам случајно на Интернету наишла на оглас да се организује обилазак светих места. Маршрута је била Покров-Муром-Дивјево. Након читања описа екскурзије осетила сам да „морам да идем“. Зашто, због чега, којим поводом – нисам могла да нађем одговоре на сва та питања, али имала сам осећај да ме непозната сила подстиче да идем. Иста та непозната сила натерала је мене, стару сову, да устанем у пет сати ујутро на дан поласка и да пођем на други крај Москве. У исто то време, рационални део мозга је хтео да експлодира питајући се „где ја идем? Зашто? Шта ћу тамо да радим?“, и – налазећи се већ у аутобусу „Шта ја овде уопште радим?“ Нарочито је ово питање засврбело мој мозак када се водич, био је то православни водич, понудио да прочитамо молитву Оче наш пре пута, и цео повелики удобан аутобус капацитета од 40 људи почео је да се моли. У крајњој мери молиле су се две жене са суседних седишта које сам јасно чула, а које су изгледале сасвим пристојно. Молитве су биле подељене свима у штампаном облику. Од детињства сам знала како да не подлегнем инстинкту гомиле и заиста сам у животу изражени не-конформиста, зато се и нисам молила, а питање „у шта сам се ја ово уплела?“ придружило се гомили других питања. А онда је водич одједном одговорио на сва питања која су ме мучила, једноставно назвао је све нас, људе који су седели у аутобусу, ходочасницима. Испоставило се да ово није само излет по светим местима, ово је ходочашће, и то хришћанско. А онда је водич додао да обично људи не иду на таква путовања тек тако, да по правилу имају неке циљ, жељу да преиспитају нешто у свом животу, да пронађу одговоре на питања која их муче. Тачно је погодио моје стање. И одлучила сам да се опустим и да се препустим вољи догађаја, и да следујем правилима тог друштва у којем сам се нашла. Молимо се, значи, молимо се. Присуствујемо служби, значи, присуствујемо служби.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополија црногорско-приморска организовала наставу вјеронауке путем Фејсбука. Часови носе универзалну хришћанску поруку и поуку, тако да након два онлајн часа која су већ емитована, имамо много добијених порука похвале и захвалности из многих земаља свијета гдје наш народ живи.     Крајем марта, тачније у суботу 28. марта, најмлађи су имали прилику да онлајн, на Фејсбук страници подгоричког Саборног храма Христвог Васкрсења испрате часове вјеронауке. Како су почели протекле седмице, тако ће се наставити до даљњег како је одлучио Катихетски одбор Митрополије црногорско-приморске. Тако ће млађи полазници вјеронауке, основношколци, поуке из вјере овим путем добијати суботом од 18 часова, док настава за средњошколце почиње у 18.30 часова. Часове је могуће пратити преко Фејсбук странице Саборног храма Христовог Васкрсења на адреси: facebook.com/hrampodgorica; такође и на Јутјуб каналу Саборног храма као и одређене садржаје на инстаграм страници: instagram.com/sabornihrampodgorica. Као и досад, часове ће им држати њихови вјероучитељи, најављује протојереј Мирчета Шљиванчанин, координатор Катихетског одбора Митрополије. Свештеник Шљиванчанин објашњава и зашто су се опредијелили за овај вид наставе.   – Познато је да су усљед пандемије корона вирусом, а на препоруку релевантних здравствених институција обустављена јавна окупљања у нашој земљи, а из разлога спречавања ширења нове заразне болети. Наша Митрополија, као и друге епархије СПЦ у Црној Гори, вођене бригом за здравље људи, што је у бићу саме Цркве, одмах и привремено су обуставиле и величанствене Литије, али и наставу вјеронауке, рад Богословије, рад духовних центара, пробе хорова и слично. Како настава вјеронауке представља један од најважних сегманата мисије Цркве, наш Катихетски одбор је дошао на идеју да у новонасталим условима, захваљујући савременим технолошким помагалима, организује наставу вјеронауке преко интернета. Све ово наравно са благословом митрополита Амфилохија. Циљ је да са нашом дјецом, која редовно похађају наставу вјеронауке при парохијама и храмовима Митрополије, останемо макар и на овај онлајн начин заједно, да се кроз овакве часове поучавамо вјери и да дјеца и омладина имају прилику да слободно вријеме испуне квалитетним и корисним садржајем – каже Шљиванчанин.   Он додаје да су часови првенствено намијењени дјеци из парохија Митрополије црногорско-приморске, но, пошто су друштвене мреже отворене за све, ове часове могу да прате сви заинтересовани независно од тога гдје живе.   – Часови носе универзалну хришћанску поруку и поуку, тако да након два онлајн часа која су већ емитована, имамо много добијених порука похвале и захвалности из многих земаља свијета гдје наш народ живи и то и од дјеце и њихових родитеља – каже Шљиванчнин.   Иначе, часови су прилагођени за двије старосне групе – основношколски и средњошколски узраст.   – Теме за млађу дјецу су празници који нам предстоје, они који претходе Васкрсу, Васкрс као највећи празник и они празници и догађаји који су након Васкрса. За средњошколску групу кроз ове часове за сада тумачимо Симбол Вјере, а то су основне истине вјере – појашњава Шљиванчанин.   С обзиром на ово стање, али и претходну праксу да се дјеца ангажују на конкретним задацима везаним за престојећи празник Васкрс, занимало нас је и како ће вјероучитељи испунити овај дио наставе вјеронауке.   – Потрудићемо се да дјеци у њиховим домовима дамо неке идеје како могу у овим условима да се радују празнику Васкрсења Христовог, заједно са породицом. То неће моћи замијенити ону радост коју сви доживљавамо када саборно у својим црквама славимо празник над празницима Васкрсење Христово, али ће бити помоћ да и у овој изолацији у којој смо сви, на најбољи могући начин доживомо овај велики празник и осјетимо његову радост – појашњава свештеник.   А, на који начин ће дјеца полагати, односно добити оцјене, ако се сиутација с пандемијом продужи, Шљиванчанин каже да се “моле и надају у милост Божију да ће ово искушење што прије проћи и да ће сви који су обољели што скорије оздравити и вратити се својим породичним и пословним обавезама”.   – Што се тиче наставе вјеронауке најважније је да се дјеца што прије врате да се са својим вјероучитељима и другарима друже, пјевају у цркви, играју и уче. Класично оцјењивање као у државним школама у настави вјеронауке какву имамо у Митрополији није важан дио наставног процесе и то изостаје и кад су редовне прилике – објашњава Шљиванчанин.   На крају, протојереј Шљиванчанин истиче: “Вјерска настава која преноси поуку о љубави према Богу не заоборавља ни поуку о важности љубави према човјеку”. Такође вјеронаука не само да оплемењује, већ и употпуњује опште образовање јер религија је један од стубова људске цивилизације и културе.   Преплет историје Цркве и државе   “Вјеронаука или поучавање о вјери присутно је у Цркви у разним видовима кроз цијелу њену историју. Основни циљ вјеронауке је, како то неко лијепо рече, да дјеца (или одрасли јер и одрасли могу бити ученици вјеронауке) сретну Бога, да упознају Бога и да се сједињују са Њим у Тајни Цркве кроз Свету Литургију”, истиче протојереј Шљиванчанин. Такође, оне који нијесу чланови Цркве вјеронаука упућује зашто би то требали бити, а оне крштене, упућује како још више да уроне у тајну живота у Богу, објашњава Шљиванчанин што је срж ове наставе. Он додаје:   – Немогуће је на прави начин знати историју Црне Горе, која је као ријетко гдје преплетена са историјом Цркве на овим просторима, без знања о Хришћанству односно Православљу. Такође и књижевност и умјетност стварана кроз историју у Црној Гори је и те како настајала у окриљу Цркве. Има још много свједочанстава која нам говоре да без познавања вјере није могуће на прави начин познавати ни друге науке. За то би нам требало много времена али оно што је сигурно је да вјерска настава позитивно утиче и на опште образовање – каже Шљиванчанин.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У новије вријеме примјећујемо тенденције појединих православних теолога да у јавност излазе са ставовима о хришћанској космологији, антропологији и еклисиологији који представљају нову интерпретацију ових области богословља. Свака од ових интерпретација је изазвала недоумице и полемике у црквеној јавности.      У овом тексту не желим да анализирам појединачне интерпретације или ставове везане за поменуте области богословља, већ наратив из кога сви ови ставови произилазе. За потребе текста овај наратив ћемо назвати “новоправославље”.    Концепт новоправославља се базира на принципима  десакрализације и демитологизације православног хришћанства.  Овај концепт као последицу има профанизацију православља, односно скретање православних хришћана са пута обожења на пут “грађанске еманципације”.  Идеал светости се замјењује идеалом кооперативног грађанина.   Овај концепт-наратив своју инспирацију налази у либералним протестантским заједницама, које су већ прошле транзицију из религијских у културно-политичко-активистичке институције.    По угледу на своје узоре, новоправославље има задатак да “осавремени” православље и да га тако учини компатибилним једном ширем глобалистичком и конзумеристичком наративу. То осавремењење треба да се деси кроз стварање новог дискурса који би био ослобођен од свих “митолошких” и “магијско-мистичних” елемената и који би омогућио флексибилније тумачење Светог Писма и Светог Предања.    Тако, на примјер, овај нови дискурс проглашава реалност преображаја творевине Божанском благодаћу Светог Духа за магијски концепт: Оном што је Божанском благодаћу освећено и преображено као што је Свето Причешће - Тијело и Крв Христова, одузимају се исцелитељска и осветитељска својства и оно се практично своди на дио фолклорних традиционалних ритуала. Молитва више није реално средство спасења и призивања  Божанске благодати а још мање оружје у борби против зла. Молитва је литерарни жанр, социјална манифестација или, у најбољем случају, једна од метода психотерапије.    Ова идеологија проповиједа и радикално флексибилан однос према Светом Писму, који се илуструје и кроз порицање истинитости старозавјетног учењу о стварању човјека по лику Божијем, тако сводећи смисао читавог домостроја спасења на апсурд. По ријечима Светог Аве Јустина Ћелијског:    “Новозавјетна антропологија стоји и пада са Старозаветном антропологијом. Боголикост човекова бића унакажена је добровољним грехом човековим, његовим савезом са ђаволом кроз грех, и последицу греха смрт. Бог је зато и постао човек: „да свој паки обновит образ истљевшиј грјехми“.*) Међутим, такозване научне антропологије не признају уопште боголикост човекова бића. Оне самим тим априори одричу богочовечанску еволуцију човекова бића. Ако човек није икона Божја, онда је Богочовек и Његово Еванђеље неприродно за таквог човека, и механичко, и неостварљиво. И још : ако човек није боголико биће, онда је и сам Богочовек непотребан. Јер научне еволуције не признају ни грех, ни Спаситеља од греха. Уовом земаљском свету “еволуције“ све је природно, нема места за грех. Зато је и смешно говорити о Спаситељу и спасењу од греха. In ultim linea: све је природно: и грех, и зло, и смрт. Јер, ако све еволуцијом долази човеку, и даје се, онда шта се ту има спасавати у њему, пошто ничег бесмртног и непролазног нема у њему, већ све од земље, земно,земљано, и као такво пролазно, трулежно, смртно. У таквом свету „еволуције“ нема место ни Цркви, која је тело Богочовека Христа. Теологија пак која своју антропологију заснива на теорији „научне“ еволуције није друго до contradictio in adjecto. Уствари, то је теологија без Бога и антропологија без човека. Није ли човек бесмртна, вечна и богочовечна икона Божја, онда су све теологије и све антропологије бесмислена лакрдија и трагична комедија.” (На богочовечанском путу, из писма Аве Јустина 19. новембра 1968)   Ово редефинисање хришћанске антропологије, неминовно доводи и до редефинисања хришћанске етике, обзиром да етика увијек произилази из антропологије. Тако, у једној десакрализованој антропологији, којој се одузима искупитељска а самим тим и есхатолошка перспектива, и у којој пали и огреховљени човјек остаје једино мјерило свих ствари, лако можемо замислити етику која отвара простор за еутаназију, абортусе, различите родне и брачне концепте.    Одузимајући православљу димензију светости, преображаја и исцјељења, новоправославље постепено претвара Цркву у простор за одржавање културно-умјетничких манифестација и испуњавање личних спиритистичких потреба.    Новоправославље такође тежи да се безусловно покорава мејнстрим идеологијама, научним теоријама, социјалним и родним концептима. А када се неко учење Цркве коси са било којим аспектом мејнстрим друштва -  то се учење  игнорише и означава као историјски артефакт.    Један од главних алата новоправославне теологије је редефинисање појмова. Тако да нпр. појам “васкрсења Христовог” се не односи на буквално васкрсење Христа из гроба него, вјероватно, на васкрсење Христово у нашем сјећању. У перспективи новоправославне теологије у Цркви треба и  даље да се служе литургије и пјевају тропари, али они попримају потпуно ново значење, углавном литерарно-метафоричко.    У овом контексту порука “Не дамо светиње” добија нову и још важнију димензију.   Крсто Станишић   Извор: Поуке.орг
×
×
  • Креирај ново...