Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Снежана

Newtonovo stablo jabuke četiri stoljeća prkosi vremenu

Recommended Posts

Newtonovo stablo jabuke četiri stoljeća prkosi vremenu

 
Newtonovo stablo jabuke četiri stoljeća prkosi vremenu
 
Čuvena sorta “Flower of Kent” (cvijet Kenta), najpoznatija jabuka u svijetu nauke koja se nalazi u engleskom gradu Granthamu, vijekovima stoji uspravno i prkosi vremenu, javlja Anadolu Agency (AA).

Stablo je slavu steklo nakon priče o jabuci koja je pala na zemlju i inspirisala britanskog naučnika Isaaca Newtona da formuliše teoriju gravitacije.

 

20180404_2_29623835_32365950_Web.jpg

 

  Ovu rijetko drvo britanska kraljica Elizabeth II je 2002. godine proglasila je među 50 zaštićenih stabala i dio je engleskog naslijeđa.

Voćnjak u kojem se drvo nalazi u posljednjih 400 godina posjetio je veliki broj turista i poštovalaca Newtonovog djela.

 
 
Prema nekim podacima, drvo je ponovo poraslo nakon oluje koja ga je 1820. godine uništila.
 

Manastir Woolsthorpe gdje se stablo nalazi pretvoren je u muzej gdje posjetioci mogu vidjeti Newtonovu studiju, sobu gdje je 1642. godine rođen i njegov salon.

Neke od najranijih kopija Newtonovih knjiga, poput ” Matematički principi prirodne filozofije” iz  1678. i “Optika” iz 1704. godine, izložene su u muzeju.

 

20180404_2_29623835_32365948_Web.jpg

 

Newton je bio engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar i filozof prirode, koji je danas za većinu jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je 25. decembra 1642. godine u Lincolnshireu i o njemu su brinuli djed i baka, nakon što ga je majka napustila zbog udaje.

Osnovno obrazovanje stekao je u Kraljevskoj školi “Gratham”, a studirao je na koledžu “Cambridge Trinity”. Nakon diplomiranja 1666. godine vratio se kući kako bi se sklonio od kuge koja je te godine harala Engleskom.

Tamo je u naredne dvije godine došao do svojih najvećih otkrića, među kojima i teorije o gravitaciji.

 

20180404_2_29623835_32365945_Web.jpg

 

Jedan je od najutjecajnijih naučnika u istoriji čovječanstva. Njegovi najpoznatiji naučni radovi uključuju teoriju o tri zakona mehanike koja objašnjavaju zašto se neko tijelo kreće i teoriju gravitacije.

Svojim čuvenim eksperimentom s prelamanjem svjetlosti kroz prizmu objasnio je kako se svjetlost sastoji samo od sedam boja.

Newton je postao i prvi naučnik kome je 1705. godine dodijeljen status viteza. Također je bio i član engleskog parlamenta od 1689. do 1690. godine.

 

20180404_2_29623835_32365944_Web.jpg

 

Preminuo je 31. marta 1727. godine i sahranjen je u crkvi Westminster u Londonu.

Akos.ba

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      U suštini, mnoge političke dileme i sukobi u Srbiji mogu se metaforički svesti na koncepcijske razlike oko proslave u Dubokom Dolu.

      Nažalost, Duboki Do nije stekao slavu Prerova (Dobrica Ćosić), Petlovca (Radoš Bajić), Končareva (Dragan Marković Palma), ali je proročki poučan. Duboki Do je nulta tačka naše sabornosti, naših raskola, mistični naturalizam, mig pluralizma, pokušaj egzitovanja samoupravljanja, kad niko nije ni mogao zamisliti Egzit, pokušaj da se predupredi dekadencija Guče i duh ‘Hajdučke česme’ unese u Marićevića jarugu. Duboki Do je glavni toponim iz antologijskog filma ‘Sok od šljiva’ Branka Baletića iz 1981.
      Verovatno malo i nenamerno u tom filmu su date ključne dijagnoze stanja, kao i upozorenja kuda srljamo. Dovoljan je bio pogled iz prigradske perspektive na ‘Rudo’ – poznatiji kao ‘Istočna kapija Beograda’. Pobunjenik je Miki Rudinski (Miki Manojlović u jednoj od svojih najboljih uloga), popularni narodnjački disk džokej provincijske radio-stanice, čiji se način rada ne poklapa sa ustaljenim normativima. Ako je ‘Bolji život’ pokazao terminalnu fazu samoupravnog socijalizma, ‘Sok od šljiva’ je kao eksperiment ‘kontrolisanog primitivizma’ oslikao raspusni vrhunac tog sistema, tačku kada se prosvećenost i dekadencija, anarhizam i glamur, nađu i istoj tački i od kada prosvećenost malaksava, a dekadencija se zahuktava spremajući teren za fatalnu ‘antibirokratsku revoluciju’.
      Za svoj ‘hepening u prirodi’ Miki Rudinski je uspeo da zainteresuje i moćni ‘Šljivokombinat’, u to vreme po kardeljizmu SOUR – Složenu organizaciju udruženog rada. Na nesreću, datum održavanja njegovog ‘hepeninga’ (neka vrsta prosvećenog etno Vudstoka) poklopio se sa danom proslave godišnjice osnivanja Kombinata, koji nije žalio truda ni novca da to bude što svečanije. Dolazi do sukoba dve koncepcije. Miku Rudinski je suspendovan, borba za publiku i izvođače vodi se svim sredstvima, dok u jednoj od kriznih situacija Dule Janićijević u ulozi Zlatibora, finansijskog mogula Kombinata izgovara čuvenu rečenicu – ‘Treba li nešto da akontiram?’
      Ne treba zanemariti da je film snimljen 1981, samo godinu dana od Titove smrti, a u godini kada izbijaju velike separatističke demonstracije Albanaca na Kosovu. Jedini film koji bi se u (ne)namernoj subverziji mogao uporediti sa ‘Sokom od šljiva’ je hrvatski film ‘Medeni mjesec’ iz 1983. u režiji Nikole Babića, koji je adaptacija romana ‘Marko na mukama’ Zvonimira Majdaka. Glavni junak je Marko Bilogara (glumi ga Slobodan Milovanović), provincijalac i seoski švaler koga u hrvatskoj provinciji ‘snima’ zagrebačka top riba – Vanda. Ona ga dovodi u Zagreb kao svog ljubavnika i ubacuje ga u džetsetersko purgersko društvo, dekadentno, kriminogeno i promiskuitetno. Marko Bilogora postaje seksualni predator među Vandinim frendicama koje su uglavnom ‘imućne privatne poduzetnice’ u vezi s murijom i komunističkim glavonjama. I kao što se u ‘Soku’ dalo naslutiti ‘događanje naroda’, u ‘Mjesecu’ je famozna ‘hrvatska šutnja’ (mimikrija nakon maspokovske galame), postala nesnošljiva. Film je intuitivno nagovestio dolazak tuđmanizma i ‘svetonazora’ koje je ona donela, dok je svojim tretiranje privatluka najavio i tajkunsku sudbinu Hrvatske.
      U ‘Medenom mjesecu’ su i koreni konteksta na kome se bazira do sada neprevaziđena hrvatska TV novela ‘Vila Marija’ u kojoj Žarko Radić glumi tajkuna Tomu Juraka. I to tako uverljivo da vam se učini da nikad nije bio komandant Bošku Buhi u istoimenom filmu u kome je Oliver Dragojević otpevao jednu od svojih najlepših pesama, tako mučki prećutanoj (izuzev kolumne Miljenka Jergovića) u danima nacionalne žalosti povodom njegove smrti.
      Sa ‘Kombinatom’ protiv koga se kao hajdučki di-džej bori Miki Rudinski, lakše se kasnije razumela i afera Agrokomerc s Fikretom Abdićem u glavnoj roli, ali i sudbine Todorićevog Agrokora, ili našeg PKB. U ‘Mjesecu’ se pojavljuje i DŽimi Stanić kome uporno traže da iznova peva lascivnog ‘Dimnjačara’ koji ‘mlad ili star svakoj peći zna naći kvar’, da bi se konačno neko pobunio da se preteruje jer je čovek u drugom separeu (s indikativnom bradom) već odavno naručio (u sred Zagreba, zamislite) ‘Oj, Moravo, moje selo ravno’.
      ‘Medeni mjesec’ je za to vreme imao prilično eksplicitne erotske scene. Film sam prvi put gledao u bioskopu ‘Partizan’ u Titovom Užicu te 1983. i sećam se da se u gradu na Đetinji, za tih nekoliko dana prikazivanja, film pročuo po tim softcore scenama, a ne kao lucidna anatomija YU krize. Tadašnja kritika je većinski popljuvala film, kao što se na tom polju nije proslavio ni ‘Sok od šljiva’ koji takođe ima veliki erotski naboj. Od nastupa Vesne Zmijanac, preko kafanske euforije koju s trubačima izvodi Radmila Živković s pesmom ‘Puče bruka’, do Vladice Milosavljević i Mikija Manojlovića ujutru na livadi. Danas je kultni status jedino što zaslužuju ova dva filma.
      Kao ona replika ‘Treba li šta da akontiram’ u srpskom filmu, u hrvatskom je na sličan način bitna ona kad Biserka Ipša koja glumi Vandu uhvati DŽeka (Zvonka Lepetića) za muda, a on je pita da li je svesna koliko se dnevno izdvaja para za Kosovo?
      Ali, pravi razlog zašto sam se setio ‘Soka od šljiva’ je pogibija Šabana Šaulića koji tu glumi sam sebe u nekoliko briljantnih minijatura. Interesantno je da se Pavle Vuisić pojavljuje u oba filma. Karijera Šabana Šaulića je impresivna, ali treba znati da je on i daleke 1981, dakle godinu dana nakon Titove smrti i godinu dana pre Mundijala u Španiji, imao ultimativnu popularnost. Zato Pavle Vuisić kao LJuba kaže u onoj čuvenoj sceni Mikiju Rudinskom – ‘dovedi mi Šabana, ne mora da peva, samo da ga narod gleda’. Bože kako sad deluje jezivo scena kad Miki nudi Šabanu da po njega dođe svojim kolima da idu na ‘tezgu’, a Šaban mu odgovora – ‘ne, ja sam sebe vozim’. Dok se u pozadini vidi pevačev ‘mercedes’.
      Da se podsetimo kako je Živojin Pavlović opisivao neistrošenu (bez fasade) Srbiju: … Nevezani kerovi u hladu, ograde od livenog betona ili kovanog gvožđa, nadstrešnice nad traktorima, kombajnima i u blato ulopanim mercedesima, farme kokošaka nosilja, plastenjaci sa zimskom salatom i ranim paradajzom, prepune trpeze telećih čorbi, sarmi od kiselog kupusa, prasećeg i jagnjećeg pečenja, vašari, šatre, svadbe, krštenja, sahrane i ispraćaji u vojsku; kamioni pretovareni teškim nameštajem, iznad serbske seoske idile razleže se s tranzistora veseli jecaj Šabana Šaulića…’
      Upravo u takvoj sceni ‘Soka od šljiva’, ispred kuće je istovaren teški nameštaj, dok se na terasi (bez ograde, ali sa svadbarskim ćilimom) pojavljuje gotovo nestvarni – astralni – Šaban sa leptir mašnom da otpeva svoj megahit – ‘Ne plači, dobri domaćine’.
      E sad, napravite parabolu od te scene do spota benda Let 3 iz Rijeke, i pesme ‘Dijete u vremenu’ kao moćnoj obradi Šabana u Deep Purple maniru. Više puta sam slušao ljude (od Bugarske do Nemačke), koji o Šabanu govore maltene kao o polubožanstvu, a kad sam imao čast da me Hasan Dudić upozna s njim, ostavio je utisak jako skromnog i pristojnog čoveka. Na omotu singlice ‘Dva galeba bela’ iz 1979. Šaban je zaista ličio na ‘strane pevače’, a retko koji pevač ima raspon od takve pesme za koju neko napisa da je ‘ispunjena divnim simbolima, neprikosnovenim glasom i lirskom dramom’ do nezaboravnih stihova ‘… a tetke se izdvojile same, suze brišu krajem od marame’ iz čuvene ‘Vojničke pesme’ (1985) koja je u ‘zlatnim osamdesetim’ ubedljivo bila najpopularnija za ispraćaje u vojsku.
      Šabanova harizma imala je pokriće u moćnim hitovima, snažnim identifikacijama, poverenju, i decentnosti koja je zračila i pod šatrom i na gala sceni.
      Moramo shvatiti da Srbija neće biti dobra država dok viziju modernosti ne budu podržavali većinski i ljudi koji slušaju narodnu muziku, odnosno interpretatori te muzike. Ohrabrujuće je bilo kad je Šaban 2007. podržao LDP, jer nezavisno od potonje sudbine same partije i njenog lidera, program LDP je i danas superioran.
      Omot albuma ‘Soldatski bal’ (1985) Plavog orkestra dizajnirao je Bojan Hadžihalilović, a inspiriran je omotom albuma Bitlsa – Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band. To je ‘postavka’ koja i bez Jugoslavije deluje logično, mada nadrealno – između ostalih – Ivo Lola Ribar, Lepa Brena, Miroslav Krleža, Mirza Delibašić, pomenuti DŽimi Stanić, i odmah tu na omotu, pored vladike NJegoša – kralj Šaban Šaulić!
      https://www.danas.rs/kolumna/zoran-panovic/dijete-u-vremenu/
    • Од Милан Ракић,
      Tokom proteklih nekoliko dana Armija Republike Makedonije znatno je povećala svoje kapacitete, sposobnosti i spremnost nakon što je vazduhoplovnim snagama stigao par desantno-jurišnih helikoptera Mi-24V ‘’Hind-E’’ (evidencijski brojevi 209 i 210) kao i par transportno-borbenih helikoptera Mi-8MT (evidencijski brojevi 307 i 308) nakon što su prošli generalni remont i produženje životnog veka u remontnom zavodu Aviakon iz Konotopa, Ukrajina.

      Pošto su vraćeni u Makedoniju kamionima krajem jula meseca, helikoptere Mi-24 su potom na aerodromu Petrovac kod Skoplja, sklopili ukrajinski stručnjaci i nakon uspešno izvršenih opitnih i prijemnih letova, nedavno su se pridružili Borbenoj helikopterskoj eskadrili. Ova eskadrila nije imala operativne Mi-24 još od jula 2015. godine kada je poslednji od 6 primeraka prizemljen zbog isteka međuremontnog roka.
      Remontovani Mi-24 dobili su novu tzv. “splinter“ šemu farbanja / Foto: Facebook profil Marina Dimovskog Za razliku od Mi-24, helikopteri Mi-8MT su u Makedoniju iz Ukrajine preleteli makedonski piloti. Oni su na Petrovac sleteli 3. septembra i odmah pojačali Transportnu helikoptersku eskadrilu koja predstavlja oslonac vazduhoplovnih snaga i koja koristi dva transportna Mi-17 (ev. brojevi 302 i 303) koji su remontovani 2016/2017. kao i 4 transportno-borbena Mi-8MT (ev. Brojevi 305 do 308).
      Sveže remontovani Mi-24V su najverovatnije poslednji helikopteri Mi-24 koje Makedonija obnavlja pošto je izgleda prvobitan plan za remont još 4 Mi-24V (ev. Brojevi 201, 202, 205 i 207) napušten. Promena plana remonta Mi-24 odslikava nedavno usvojeni Startegijski pregled odbrane koji je ključan dokument u razvoju nacionalne odbrane i armije, u kome jasno stoji da će ‘’nedavno remontovani jurišni helikopteri Mi-24 ostati u inventaru vojske sve do isteka njihovog životnog veka, ali u njih do povlačenja izz upotrebe neće biti uložena dodatna sredstva sem ona koja su potrebna za njihovo osnovno održavanje’’.
      Na to da će preostali makedonski Mi-24 doživeti nesrećnu sudbinu, ukazala je 18. avgusta makedonska ministarka odbrane Radmila Šekerinska koja je tada rekla da će ‘’do kraja sledećeg meseca biti završen remont svih helikoptera’’.
      Detalj sa tehničkog prijema helikoptera Mi-24V / Foto: Ministarstvo odbrane Makedonije Sa odobrenim svežim međuremontnim rokom, dva makedonska Mi-24V bi trebala da ostanu operativna najkasnije do sredine 2025. godine. Ukoliko se u međuvremenu ne nabavi njihova zamena, što je malo verovatno, potpuno je logično očekivanje da se vojno vazduhoplovstvo dodatno smanji i konsoliduje svoje kapacitete raspuštanjem Borbene helikopterske eskadrile ili njenim spajanjem s Transportnom helikopterskom eskadrilom.
      Sa još uvek nejasnom budućnošću, postojanje obe helikopterske eskadrile je za sada garantovano konceptom ‘’Budućnost oružanih snaga 2028’’ (deo Strategijskog pregleda odbrane) koji između ostalog podrazumeva da vojno vazduhoplovstvo promeni strukturu i zvanično ime, sadašnja Vazduhoplovna brigada postala bi Vazduhoplovni ving koji bi bio segment oružanih snaga namenjen za vazduhoplovnu podršku, protivvazduhoplovnu odbranu i vazdušno osmatranje a koji bi se oslanjao samo na helikoptere Mi-8 i 17 kao svoje jedine vazduhoplove.
      Interesantno je da je novi Strategijski pregled odbrane otkrio da se razmatra integracija helikopterske flote Ministarstva unutrašnjih poslova u vojno vazduhoplovstvo. Reč je o dva transportno-borbena helikoptera Mi-171 (registracije MAP-7710 i 7711) kao i jedan transportni Mi-17V-5 (registracije MAP-7714). Zbog potrebe generalnog remonta, obnavljanje ova tri helikoptera je započeto novembra 2017. godine kada su u srpski vojni Vazduhoplovni zavod ‘’Moma Stanojlović iz Batajnice poslata dva Mi-171.
      Jedan od dva helikoptera Mi-8MT odmah nakon sletanja na aerodrom Petrovac. Transfer sveže remontovanih policijskih Mi-17 u Armiju Republike Makedonije bi značajno povećala mogućnosti vojnog vazduhoplovstva kada je u pitanju transport, borba protiv požara, pomoć prilikom elementarnih nepogoda i borbenog dejstva a ujedno bi se i odložilo investiranje u nabavku novih helikoptera. Ako bi policijski helikopteri zaista prešli u armiju, RV Makedonije bi imalo 8 borbenih helikoptera koje je osavremenila izraelska kompanija Elbit. Bila bi to dva Mi-24V, dva Mi-171 i 4 Mi-8MT.
      Prebacivanje tri helikoptera vojnom vazduhoplovstvu bi ostavilo makedonsku policiju sa samo tri slabo opremljena helikoptera, to su laki višenamenski AB.206B-2 (MAP-7750), srednji višenamenski AB.212 (MAP-7751) i srednji višenamenski Bell 412EP (MAP-7752) koji je opremljen dizalicom za spasavanje. Neki ili svi ovi helikopteri trebali bi, prema Strategijskom planu 2018-2020. Ministarstva unutrašnjih poslova, biti zamenjeni sa dva ili tri moderna dvomotorna helikoptera opremljena za zadatke sprovođenja zakona kao i traganja i spasavanja.
      Podmlađivanje flote trebalo bi biti finansirano budžetom ministarstva za period 2018-2020. a plan je da se sklopi aranžman ‘’staro za novo’’ koji bi omogućio da se deo dogovorene cene novih helikoptera plati tako što će se isporučiocu predati dvomotorni višenamenski helikopter AB.212 proizveden 1978. godine koji je u izvrsnom stanju i koji ima veoma mali nalet.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Svakog marta prisećamo se, obeležavamo i podsećamo detalja vezanih za NATO kampanju protiv SR Jugoslavije nazvanu „Allied Force“. Kako godine prolaze sve je manje novih informacija, otkrića i drugačijih perspektiva. Tango Six je uvek vodio računa da prenese one najinteresantnije i manje poznate.

      Do sada se o ovom ratu na Zapadu dosta pisalo, kod nas u mnogo manjoj meri, ipak mnogi događaji i dalje nisu razjašnjeni kao ni mnogi detalji koji su vezani pre svega za protivvazduhoplovna dejstva. Retka prilika da se o tome nešto više sazna svakako jesu odlikovanja vojnih pilota NATO-a na osnovu kojeg se može zaključiti da im je na nebu iznad SRJ bilo veoma neugodno i da su vrlo često bili u opasnosti da budu oboreni.
      Tango Six danas ekskluzivno donosi jedan takav nov i interesantan komad informacije.
      Tragom odlikovanja
      Vazdušni rat iznad Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine ostaće upamćen kao jedan od najneravnopravnijih u istoriji svetskog ratovanja, tehnička i tehnološka premoć jedne strane bila je u tom sukobu veoma izražena, verovatno kao nikada do tada. Generacijski jaz između oružanih sistema kojima su raspolagale snage napadača i branioca bio je još veći nego, na primer, iznad Kuvajta i Iraka 1991. godine jer je između ostalog za samo osam godina vazduhoplovna tehnika značajno napredovala.
      S jedne strane imali smo najjači svetski vojni savez NATO predvođen Sjedinjenim Državama koji je upotrebio najsavremeniju vazduhoplovnu tehniku, pojedine tipove i po prvi put, poput strategijskog bombardera B-2. Njima se suprotstavila skromno opremljena Protivvazduhoplovna odbrana Vojske Jugoslavije koja je raspolagala raketnim i radarskim sistemima koji potiču iz 60-tih, 70-tih i u manjoj meri iz 80-tih godina 20. veka.
      Najviše uspeha jugoslovenska PVO imala je u dejstvima raketnim sistemom S-125 “Neva“ (NATO oznaka SA-3 “Goa“) kojim je bila naoružana 250. raketna brigada (rbr) sa osam raketnih i dva raketno-tehnička diviziona koji su branili širi deo Beograda. Takođe, Nevu je posedovao i 450. raketni puk (rp) iz Kraljeva sa četiri raketna i jednim raketno-tehničkim divizionom. Tokom rata zvanično znamo da je 250. rbr imala 31 gađanje uz utrošak 54 rakete dok je 450. rp imao 19gađanja sa 39 raketa.
      Nevom su oborena jedina dva borbena aviona za koje postoje materijalni dokazi i koje je NATO zvanično priznao. Oba aviona, po jedan F-117A i F-16C pogodio je 3. raketni divizion 250. rbr i to prvi 27. marta a drugi 2. maja. Nekoliko aviona je sasvim sigurno oštećeno, u zapadnim izvorima mogu se naći podaci da su među njima bila i dva F-117A.
      Tango Six je pronašao odlikovanje kapetana RV SAD (USAF) Roberta Valdmana, pilota F-16 koji se tokom operacije “Saveznička snaga“ (Allied Force) nalazio u 78. ekspedicionoj lovačkoj eskadrili, 31. vazduhoplovnog ekspedicionog puka, vazduhoplovna baza Avijano, Italija. Vazduhoplovnu medalju (Air Medal, First Oak Leaf Cluster) kapetan Valdman dobio je zato što je, kako se navodi, 28. aprila 1999. dva puta izbegao da bude oboren, uspešno se odbranivši od čak četiri rakete RS S-125 “Neva“.
      Četvorostruka dobrodošlica za Valdmana iznad Srbije U obrazloženju odlikovanja navodi se da je Valdman toga dana u svom F-16 leteo kao broj 2 u formaciji od 4 aviona koji su u tzv. SEAD (Supression of Enemy Air Defence) misiji štitili bombardere B-2 kao i druge američke avione koji su napadali kritične ciljeve u centralnim i severnim delovima SR Jugoslavije. Po ulasku u vazdušni prostor SRJ na njegov F-16 su ispaljene dve rakete sistema Neva nakon čega je pilot preduzeo odgovarajuće protivmere odnosno lansirao mamce manevrišući avionom kako bi izbegao rakete.
      Ubrzo zatim, ka avionu kapetana Valdmana su ponovo poletele dve rakete zemlja-vazduh koje je ovaj put lansirao drugi raketni divizion PVO Vojske Jugoslavije. I ovoga puta se američki pilot uspešno odbranio a time nije spasao samo sebe već i svoje kolege iz formacije.
      Još dokaza posredstvom odlikovanja
      Britanski časopis Air Forces Monthly preneo je 2001. godine informaciju da je, tada major Džerald Gudfelou, koji je u to vreme bio izvršni oficir komandanta 28. bombarderkog puka iz baze Ellsworth, Južna Dakota, za učešće u operaciji “Allied Force“ odlikovan ordenom DFC –  Distinguished Flying Cross. Gudfelou je dobio medalju kao član posade strategijskog bombardera B-1B iz sastava 77. ekspedicione bombarderske eskadrile, 2. vazduhoplovne ekspedicione grupe, i to na prvom borbenom zadatku ovih bombardera iznad SRJ koji je izvršen aprila 1999.
      Major Gudfelou je bio oficir zadužen za ofanzivne sisteme aviona a nevolje posade B-1B u kome se nalazio (drugi avion u formaciji) počele su kada je, posle prvog napada na zemaljske ciljeve, nakon izbacivanja 32 bombe Mk-82 od po 207 kg, došlo do zaglavljivanja vrata unutrašnjeg spremišta ubojnih sredstava čime je onemogućeno dejstvo bombama. Gudfelou je uspeo da popravi kvar, bombe su mogle biti odbačene ali se vrata bomboluka ipak nisu zatvorila.
      Posada je i pored toga odlučila da nastavi let ka sledećoj meti i nakon što su dejstvovali, ovoga puta s 40 Mk-82, ubrzo su ka njima poletele dve rakete zemlja-vazduh. Koristeći mamce (vučeni mamac AN/ALE-50) sistem za protivelektronska dejstva i manevrišući avionom, prva raketa je uspešno izbegnuta ali je u toku manevrisanja na bombarder krenula i druga raketa koja je takođe zbog preduzetih protivmera promašila.
      Vojska Jugoslavije „potrošila“ je zvanično 93 PVO rakete sistema S-125 “Neva“ / Foto: Dragan Trifunović Agresivno manevrisanje i otvorena vrada spremišta naoružanja uticale su na to da je avionu hitno bio potreban susret sa letećom cisternom. Ova misija trajala je 14 sati a na povratku u bazu posada je imala još jedan peh, u avion je udarila munja kojom prilikom je otpao deo horizontalnog stabilizatora a na sletanju u englesku bazu vidljivost je bila izuzetno slaba.
      Pored majora Gudfeloua koji je dobio DFC, ostatak posade B-1B je zbog ovog zadatka dobio godišnju nagradu General Ira C. Eaker Award. Na kraju da dodamo i da se u toku operacije “Allied Force“ B-1B pokazao kao veoma koristan, ovi bombarderi imali su manje od dva procenta naleta savezničkih aviona ali je njihov udeo u dejstvima ubojnim sredstvima iznosio više od 20 posto.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      "Žene da imaju manju platu, da rade samo četiri sata dnevno, da bi duže bile sa decom". "Žene jednostavno nisu za neke poslove, ne treba da rade u vojsci, policiji, da se bave politikom...", "Preuveličavaju se brojke o seksualnom uznemiravanju žena da bi se stvorila antimuška psihoza"... ovakve skandalazne stavove izneo je sinoć istoričar, i očigledno ženomrzac, na skandaloznom skupu u Beogradu "Feminizam kao razarajući faktor nacije u vojsci i ostalim državnim institucijama".

      "Opadanje broja brakova, sve manje rođene dece i sve više razvoda uzrokovani su mnogim činiocima radikalnog feminizma koji sprovodi Vlada Republike Srbije", poručio je Đorđević (49).
      - Politika rodne ravnopravnosti je, u stvari, politika radikalnog feminizma koju sprovodi naša vlada. Na predavanju ćemo ispitivati da li je ta politika ispravna ili ne. Podaci koje, primera radi, iznosi Incest trauma centar o broju žena koje su doživele seksualno uznemiravanje je preuveličan što stvara antimuške psihoze. Mi smo za ravnopravnost, ali smo protiv "politike grupnog identiteta", odnosno mi smo za činjenični feminizam koji se može nazvati i liberalnim i individualističkim - rekao je sinoć Vladislav Đorđević, istoričar i publicista iz Novog Sada, koji je, između ostalih, pisao i za portale na kojima se zastupaju i ekstremno desničarski stavovi.
      Muški skup, nekolicina žena ćutke slušala
      Oko 50 posetilaca, mahom muškaraca, okupilo se u nevelikom prostoru kluba na "rodoljubivom muškom druženju". Među njima je bilo i nekoliko žena, koje se, u skladu sa stavovima na predavanju, uopšte nisu oglašavale, ali i jedan sveštenik.
      "Postoje razlike u mozgovima muškaraca i žena"
      Kontroverzni istoričar je, čitajući određene tekstove iz časopisa "Odbrana", sarkastično komentarisao stavove o ženama u vojsci, policiji, politici i na sličnim pozicijama.

      Nije nudio rešenja, već se uglavnom bazirao na "kritici rodne ravnopravnosti i radikalnog feminizma" jer, prema njegovim rečima, "postoje razlike u mozgovima muškaraca i žena".
      Govorio je da žene ne mogu da budu u vojsci, navodeći da im je "potrebna pomoć kolega da ponesu opremu", ali i da je problem jer tu ne mogu da se zadrže, odnosno da same napuštaju vojsku čim rode dete.
      Da rade samo četiri sata dnevno
      Čitajući deo teksta u kojem je pisalo da žene ne mogu da usklade porodični i poslovni život, naveo je da bi bio još radikalniji.
      - Uveo bih meru da žene rade svega četiri sata dnevno. Imale bi manju platu, ali bi bile duže kod kuće sa decom, što nije potcenjivanje, već izlaženje u susret - rekao je Đorđević na predavanju.

      On je govorio da žene jednostavno "nisu za neke poslove", poput onih terenskih, zbog biološke razlike, da bi Evropska unija i NATO pakt, koje je označio kao tvorce rezolucija o rodnoj ravnopravnosti, trebalo da se ugledaju na Srbiju, odnosno "da EU može da uđe u Srbiju, ali ne mi u nju", te da ima i previše nevladinih feminističkih organizacija koje "finansiraju i strani faktori, ali i mi sami"...
      Zabrinjavajuće je što su reakcije publike bile su još ekstremnije od predavanja ovog istoričara.

      Jedan od posetilaca je, recimo, umesto pitanja konstatovao da je predavač bio suviše odmeren, dodajući da "žene imaju i previše prava".
      Retke žene u publici su na to ćutale.
      Seksualnost kao sredstvo manipulacije
      U intervjuu za jedan portal Đorđević je rekao kako je radikalni feminizam danas najrasprostranjenija forma feminizma, a u njenoj srži je "lezbijska ideologija".
      Savremeni feminizam podstiče žensku seksualnost, što Đorđević i njegovi istomišljenici očigledno smatraju nečim što ih ugrožava.

      - Taj podsticaj je doveo do pojave koju je Arijel Levi nazvala ženska "razvratnička kultura". Te visokoobrazovane i visokopozicionirane žene ostvarile su se poslovno, pa mogu da se posvete hedonističkom životnom stilu. Taj sloj žena rukovodi i medijima, ženskim časopisima, pa svoj pogled na svet propagira ostatku ženske populacije - piše.
      S druge strane, lezbijski feminizam se očituje u nepoverenju, čak i mržnji prema muškarcima, dodaje on.
      Najotužniji deo predavanja se, očekivano, sveo na pravdanje silovatelja i nasilnika u porodici.

      - Otuda sva ta paranoja o "silovanjima", "nasilju u porodici", "nasilju u partnerskim odnosima", "seksualnom uznemiravanju" i tome slično. Sve ide ka tome da se muškarac prikaže kao silovatelj, napasnik i grubijan. Implikcija je jasna: najbolje je da žene ostvaruju veze samo sa ženama, jer su one fine i nežne, a ne sa muškarcima koji su grubi i neotesani. Naravno da ne odobravam muška nepočinstva, ali ne odobravam ni tu antimušku histeriju. Ima muškaraca nasilnika, ali većina nije takva - kaže on.

       
    • Од Милан Ракић,
      Priča o Top listi nadrealista, urnebesnom, montipajtonovskom i alanfordovskom radio i TV serijalu tragikomičnih, nadrealno-farsičnih skečeva (1981-1991) čudesne bosanske komičarske trupe TNT tipa, priča je o jednom burnom vremenu.
      Vremenu kulminacije uspona i tragičnog pada jedne zemlje (SFRJ), jednog režima (komunističkog, jednopartijskog, revolucionarnog, demagoškog), jednog farsičnog sistema idealizma i apsurda (samoupravnog socijalizma) i propasti jednog romantičarskog sna (južnoslovenskog) nekolicine balkanskih naroda na ovim našim prokletoavlijskim i alanfordovskim prostorima.

      Između krajnosti neverovatnog kulturno-istorijskog uspona i krvavog raspada, u haosu bratoubilačkog rata i primitivizma (kao osnove raspada) nastala je sada već legendarna sarajevska komičarska trupa Top lista nadrealista. Obeležila je jednu bolnu, tragikomičnu i katarzičnu deceniju svojim satiričnim, nadrealno farsičnim skečevima…
      Nadrealisti su počeli kao radio komedija emitovana na Radio Sarajevu, a kasnije i na TV Sarajevu tokom osamdesetih i ranih devedesetih. Kultni TV serijal Top lista nadrealistaemitovan je u tri navrata tokom 1984, 1989. i 1991. nestavši u talasima ludila i plamenu građanskog rata.
      Početkom rata u Bosni, deo sarajevske ekipe prešao je u ilegalu i nastavio je sa radom u Sarajevu koje se našlo pod opsadom. Njihov humor i ismevanje ludila i gluposti sve tri zaraćene strane bio je poslednji vapaj razuma, melem na ranu bosanske raje iz čijeg duha i vedrine su i proizašli ranih osamdesetih, u isto vreme kad i slavni sarajevski filmski reditelj Emir Kusturica.
      Top lista nadrealista počela je sa emitovanjem 1981. godine kao deo emisije Primus na Radio Sarajevu, a potom dobija vlastiti termin za emitovanje nakon naglog rasta popularnosti.
      Godine 1984. se izrodila i pomenuta TV serija skečeva. Nadrealiste su činili glumci i pisci, a deo njih je bio član rok grupe Zabranjeno pušenje, predvodnika tzv. New primitivspokreta…
      Između ostalih, nosioci glavnih uloga i autori većine skečeva bili su dr. Nele Karajlić (Nenad Janković), rok muzičar i vođa Zabranjenog pušenja, glumac, pisac i TV režiser, rođen u Sarajevu 1962. godine (igrom sudbine u vreme radnje kultnog filma Emira Kusturice Sećaš li se Doli Bel?, filma koji širom otvara vrata sarajevskoj kulturnoj sceni).
      Branko Đurić – Đuro, rođen iste godine u Sarajevu, glumac i reditelj, pevač rok grupe Bombaj štampa.
      Zenit Đozić, legendarni Fudo, glumac, komičar i TV producent, rođen u Sarajevu 1961. godine.
      Neponovljivi Mirko Srdić, alias Elvis J. Kurtović, vođa rok benda i pisac.
      U ostatku bande bili su još Darko Ostojić, Boris Šiber, Davor Sučić, Dražen Ričl, Davor Dujmović, Faris Arapović, Drale Karajlić, Davorin Šagulja…
      Novi primitivizam, kulturni pokret nastao u Sarajevu osamdesetih, bio je zajednički imenitelj i osnova delovanja svih sarajevskih nadrealista, bez obzira da li su se izražavali kroz rokenrol, film ili skečeve. Pokret je pokrenula ista ona ekipa ljudi koja je stvorila Top listu nadrealista: Elvis J. Kurtović, dr. Nele Karajlić, mr. Sejo Sekson, Branko Đurić Đuro, Boris Šiber i Zenit Đozić, kreativna grupa mladih ljudi iz sarajevskog naselja Koševo.
      Njihovi najpoznatiji projekti bili su Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, Elvis J. Kurtović & njegovi Meteori, Bombaj štampa.
      Njihov izraz je bio humor, baziran na duhu obične bosanske raje i sarajevske omladine iz andergraund krugova. Njihovo delovanje je bio odgovor na sveopšte mrtvilo, palanački duh, ludilo opšte propasti i primitivizma koji je tih godina zauzimao primat u svim porama društva, stvarajući osnovu za sve ono što nas je potom snašlo i što još uvek živimo sa tragičnim ishodom.
      Dr. Nele Karajlić, jedan od glavnih autora i protagonista čuvenog serijala objašnjava na sledeći način duh sarajevskog nadrealističnog humora:
      I upravo tako – humor nadrealista, istrgnut iz sarajevskog asfalta i predgrađa u jedno burno i prelomno vreme, bio je naivan i jednostavan, sirov i specifičan, pomalo opor, nadrealan, nestvaran, satiričan, farsičan, apsurdan, ali istinit.
      Njegovom oštrom oku, britkom peru i vizionarskom duhu ništa nije promicalo – od primitivizma koji je bio uvod u opštu propast svih pravih vrednosti i jedan od glavnih uzroka haosa bratoubilačkog rata, do ludila laži i demagogije na čijim se osnovama zasnivalo sve ono što je tih godina do temelja uništeno: od ekonomije i privrede do duha tradicije i kulture.
      Ne samo da su u svojim nadrealnim skečevima bili svedoci opšte kulturne, duhovne i privredne propasti jedne zemlje u nestajanju, nego su i njeno nestajanje u haosu građanskog rata predvideli i isparodirali.
      Od čudesne priče o reformama i demokratiji (koja nažalost, barem kod nas, još uvek traje), ismevanja privrednih i kulturoloških fenomena socrealizma – od fabrika za proizvodnju NIŠTA ili proizvodnju auspuha za dalekovode (!?) do biroa za (ne)zapošljavanje (u kojima se mladi nezaposleni ljudi koriste kao kipovi za popunjavanje fabrika koje proizvode ništa – Ovo je Jusuf, ima dva završena fakulteta… Pre podne radi kao portir, a posle podne kao skulptura kod nas u fabrici), skeča o neobičnom rekordu u kojem se radnici takmiče ko duže nije primio platu, preko parodije besmisla rata u Bosni, u kojem se grad Sarajevo deli na dva dela, a unutar porodica nastaju automne oblasti podeljene po nacionalnim osnovama, unutar kojeg iznenada izbija mir i ugrožava harmonični rat i gde se čudesni izum zvani hepek koristi za rešavanje svih problema i nesporazuma, do urnebesnog ismevanja alternativne medicine (Ogulin Oglo Ćulibrk), narodnih običaja (hrkljuš i sisanje motke), obrazovanja, ekologije, sporta, besmislenih TV programa koji emituju glupost i nekulturu, kvizova, naučnih otkrića i rigidnih nacionalizama (uz pomoć detektora) proteže se nepregledno nadrealno polje humora jedinstvenih sarajevskih otkačenjaka i šereta, slika jednog vremena i duh jedne epohe u nestajanju (čije posledice još uvek osećamo). Prisećam se, uz osmeh, jednog od urnebesnih, karakterističnih skečeva Top liste nadrealista u kojem, utonuvši u san, milicioner Rade Pendrek (Đuro), star 40 godina, upada u Zonu sumraka.
      U Zoni, gde je sve izokrenuto naglavačke, njega hapsi grupa studenata pošto prilkom provere Rade kod sebe nema indeks. Oni ga odvode na saslušanje kod Esada Ćimića (poznatog bosanskog sociologa kulture), kojeg tumači legendarni Elvis J. Kurtović. U parodičnoj sceni ludila saslušanja i okrivljenom milicioneru sledi mučenje do priznanja – puštaju mu muziku Mocarta i čitaju odlomke iz Ničeove Volje za moć.
      Bio je to trijumf sasvim neobičnog, nadrealistično-apsurnog humora i ludila, kao slika jednog vremena koje se nikad više neće vratiti.
      Top lista nadrealista i njeni legendarni protagonisti (u izmenjenom sastavu) nastavili su i tokom rata u Bosni da se emituju kao radio emisija (iz okupiranog Sarajeva), ismevajući sve tri zaraćene strane i svakodnevni haos bezumlja u kojem su se našli građani tokom opsade (1992-1995).
      Na kraju svega, ostala je samo jedinstvena i neponovljiva magija, legenda koja svedoči o neuništivom duhu obične raje, o neuništivom duhu svih nas koji ne pristajemo i ne prodajemo veru za večeru.
      Njegovo veličanstvo – humor, jedinstveni je izraz tog i takvog duha, ono što izmiče svakoj nepotrebnoj analizi ili mogućnosti da ga steknete na neki grub ili sebičan način. Na kraju svega ostaje lepota duha, čista i neiskvarena u svojoj nevinosti, naivnosti i neuništivosti.
      Dragan UZELAC

×
×
  • Create New...