Jump to content
Mile995

Како се одбранити од нежељених мисли?

Rate this topic

Recommended Posts

Поштовање драги чланови.Е овако.Имам 22 године,живим у Републици Српској,и имам проблем.Прије од прилике мјесец и пол дана имао сам стресних ситуација,међутим ријешио сам то,али на врхунцу тих стресних ситуација су ми се појавиле суицидалне мисли.Иако сам имао проблема,чврсто сам стајао иза одлуке да то никад не бих урадио.Оне су се смањиле,али иако мањег интензитета ометале су ме,али сам рекао да су то само глупе мисли и то је то.Да би након неког времена(10так дана) опет ми се јавило неко незадовољство и опет суицидалне мисли само у таквом интензитету да су ме убједиле да ја то желим,да ми је доста свега,и што је најгоре јавио ми се осјећај такав.Е од тада неких 20так дана,не могу никако себе да демантујем да не желим.Никако себи не могу рећи да је то лоше и да не желим.И чим се мало саберем и кажем себи да не желим,ето опет оног незадовољства и осјећаја да ја то хоћу.Осјећај као да ја то морам и хоћу.Није ми јасно,од толико лијепих ствари на овом свијету,ја желим да се убијем а не знам зашто.Не знам како да кажем себи е то не желиш,то је лоше.Што је најгоре губим вољу и мотивацију,а самим тим интензитет се појачава.Боже драги шта ми се дешава

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Mile995 рече

Боже драги шта ми се дешава

Миле..дешава ти се једноставно речено да те ђаво наговара да повјерујеш у то да живот нема смисао и да га скратиш..

Пробај то да разумијеш иако можда ниси дуго у вјери..

Рубрика псхилогија неће бити довољна за тај проблем.

Видиш и сам да ти се дешавају ствари за које треба нека помоћ, али прије свега Божја помоћ, јер ђаво има много, много искуства да подмеће такве мисли..хиљадама година. Зато и теби треба, неко ко има искуство да буде на твојој страни..

Имаш 22 године.. Узимаш ли неке псхиактивне супстанце, гудру, или босаурине, или и само јак алкохол? Ако је тако..пробај стати барем на неко вријеме, јер ће те уз помоћ тога много лакше на све наговорити..

Пробај повремено Исусову молитву: " Господе Исусе Христе помилуј ме грешног", док не нађеш доброг духовника...то данас није једноставно али ни немогуће..

Имаш овдје још о таквим мислима..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Treba da se boris brate sa losim mislima.

Lose misli su uvek proizvod neke nesrecne situacije u nasim zivotima. Uvek, ali, uvek, postoji izlaz iz bilo kakve lose situacije i mislim, da to treba da shvatis i da ti to bude stalno u glavi. Uvek postoji resenje za bilo kakve probleme u zivotu, samo treba ici polako i istrajno i naci ces odgovarajuce resenje.

Samo polako i budi uporan u borbi, korak po korak i bice sve u redu. Nadjes i neku zanimaciju, bilo koju, malo se opustis, pogledas neku dobru seriju ili film ili dobru sportsku utakmicu, moze i neka rekreacija, kosarka ili fudbal i slicno neko druzenje sa ljudima.

Jednostavno, trebas da 'oteras' takve misli od sebe, kao nesto lose i strano. I, ono, sto je mozda i najbitnije , mislim, da umesto takvih negativnih misli treba da 'kreiras' i imas u glavi , neke pozitivne i drugacije misli. I, bice sve u redu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Bokisd рече

Treba da se boris brate sa losim mislima.

Jednostavno, trebas da 'oteras' takve misli od sebe, kao nesto lose i strano. I, ono, sto je mozda i najbitnije , mislim, da umesto takvih negativnih misli treba da 'kreiras' i imas u glavi , neke pozitivne i drugacije misli. I, bice sve u redu.

Бокисд..

Прочитај пажљивије шта је Миле написао да је све већ покушао да уради.

Сам..

И какве је резултате добио.

И то ти је реално стање на терену.

Не може човјек у таквим ситацијама само сам да се бори. И не треба..

Осим ако не желиш да ризикујеш свашта..? Треба да тражиш помоћ, као што он и ради. Божју помоћ..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добродошао ти нама,  и да се дружимо докле трајемо.

Радиш ли нешто, имаш ли барем хоби?

И обавезно увек да будеш у друштву породице, другара, никада сам!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, timjančica рече

Боксид..

Прочитај пажљивије шта је Миле написао да је све већ покушао да уради.

Сам..

И какве је резултате добио.

И то ти је реално стање на терену.

Не може човјек у таквим ситацијама само сам да се бори. И не треба..

Осим не желиш да ризикујеш свашта..? Треба да тражиш помоћ, као што он и ради. Божју помоћ..

Koliko vidim, ovakva situacija ga prati od skora, mesec ipo dana.

Pravo da ti kazem, ono sto znam , to sam i naveo. Jer, imao sam u zivotu period teske depresije i pomalo i na osnovu iskustva pricam.

Cak i oslanjanje na Boziju pomoc, zahteva odredjeni 'nivo' nase borbe i truda kako bi mogle da se prevazidju takve lose misli. Jednostavno, neka moja poenta jeste, da treba covek da se bori i da ne odustaje i da trazi razlicita resenja za svoje probleme. Uvek postoji resenje za bilo koji zivotini problem.

Ne treba covek da se  predaje i da se prepusta situaciji i losim mislima. I, da smatra da ne moze da se izvuce. I, da trazi, odmah, instant resenje. Mora korak po korak da se izvlaci iz neprijatne situacije, treba da ima neki 'ratni' plan kojim ce se suprostaviti losim stvarima.

Pa, ako ne moze sam, neka potrazi pomoc. Bilo koju, drugarsku i prijateljsku, profesionalnu ili Boziju. Evo, sam ovaj gest iznosenje na forumu svoje zivotne situacije jeste neki dobar korak ka' nekom dobrom duhovnom i mentalnom stanju.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Mile995 

Центар Срце се бави превенцијом самоубиства и имају и бесплатан хелп телефон (Svakog dana od 17 do 23: 0800-300-303):

https://www.centarsrce.org

Иначе ми као људи немамо способности, знања, силе да се увек сами изборимо са помислима и зато нам треба помоћ. Сваки пут када си близу такве помисли преусмери се на молитву, макар и расејану.

Ако ни то не можеш онда се стално моли за помоћ и за то: да се сетиш и да можеш да скренеш мисли.

И не веруј помислима, и одбацуј их без расправе са њима, јер изгледа да сада ниси у стању да са њима рационално изађеш на крај.

Причешће обавезно а ако треба и исповест.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Bokisd рече

Mora korak po korak da se izvlaci iz neprijatne situacije, treba da ima neki 'ratni' plan kojim ce se suprostaviti losim stvarima.

Pa, ako ne moze sam, neka potrazi pomoc. Bilo koju, drugarsku i prijateljsku, profesionalnu ili Boziju.

Видиш, ратни план је управо да не тражиш било коју помоћ..јер ти било ко и не може помоћи..

Православном вјернику, никаве срце. орг не могу стварно помоћи и пријатељска и најбоља помоћ је недовољна. То је рат духовних сила..и тај рат можеш само тако и добити..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, timjančica рече

Видиш, ратни план је управо да не тражиш било коју помоћ..јер ти било ко и не може помоћи..

Православном вјернику, никаве срце. орг не могу стварно помоћи и пријатељска и најбоља помоћ је недовољна. То је рат духовних сила..и тај рат можеш само тако и добити..

Moram da budem iskren.

Teorijski si u pravu, ali, na osnovu svoga iskustva ,  vrlo je tesko ovu teoriju primeniti na delu. Proveo sam skoro dve godine ( u razlicitim periodima ) na Svetoj Gori i video sam svasta i svega. Tesko je coveka u takvoj situaciji tesiti i izvuci kroz Boziju pomoc . Mislim, moze, nemoj pogresno da me shvatis, ali, te' , kako da kazem,.... granicne psihicke i teske situacije su zaista vrlo specificne i teske za ljude.

Recimo, ( vec sam negde pisao ),  tamo na Svetoj Gori postoje monasi koji padnu u totalnu apatiju i hoce na kraju da se vrate u svet.

U takvoj situaciji, preporucuje se takvim monasima da se nekako,  pomalo opuste i skrenu svoje misli tako sto ce' izaci na more u camcu, na neko pecanje ili setnju plazama i brdima Gore ( i slicne stvari ). Pa, polako, korak po korak, kada se malo psihicki opusti i povrati mentalnu snagu, opet se vraca u tesku i jaku  monasku borbu.

Nikako se ne preporucuje u takvim situacijama neko dodatno duhovno opterecivanje takvih monaha jer ce' na kraju da puknu. Ima i kod velikih duhovnih otaca starog Egipta takva stvar, gde su oni savetovali takvim 'labavim' monasima da samo sede u keliji i pletu neke kosarice. Ili, veliki sv. Antonije je svojim monasima ponekada nalozio da igraju neke igre ( slicne danasnjem fudbalu ) radi odredjene relaksacije, jer, kako je pricao,....ako se luk preterano zateze, moze da pukne....

Neka moja poenta jeste, da je ponekad u teskim situacijama potrebno da se i pomalo relaksiramo i da ne zatezemo previse svoju psihicku i mentalnu i duhovnu snagu jer mozemo stvoriti time kontra efekat.

Pa, kada osetimo da imamo dovoljno snage mozemo krenuti u jacu duhovnu i psihicku borbu sa losim situacijama.

Opet, kazem i naglasavam, takvo je neko moje iskustvo sa losim mislima i teskim zivotnim situacijama. Mozda nekom drugom neko drugo resenje moze doneti duhovno i psihicko poboljsanje. Bitno je da se covek bori i trazi ta' resenja ( koja uvek postoje ) i  koja ce' ga izvesti iz odredjenih problema.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Bokisd рече

Tesko je coveka u takvoj situaciji tesiti i izvuci kroz Boziju pomoc . Mislim, moze, nemoj pogresno da me shvatis, ali, te' , kako da kazem,.... granicne psihicke i teske situacije su zaista vrlo specificne i teske za ljude.

Наравно да су те ситуације тешке. Али не у оном смислу у којем рекоше Јевреји за Господа, да му је "бесједа тврда". Мора се уложити једноставно труд, и вјера, а ми људи данас нисмо за то, већ смо за комформизам.

И тај комформизам на Светој Гори који се дешава, је исто то..комформизам. Било гдје да се дешава.

Али ствар је у томе да то не помаже.

Нема ефекта. Као кад би на наоружаног непријатеља бацао јаја.

Зато ту мора да иде духовни лијек.

Ко то не жели да прихвати, окрени, обрни - остаће без помоћи. 120%

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, timjančica рече

Наравно да су те ситуације тешке. Али не у оном смислу у којем рекоше Јевреји за Господа, да му је "бесједа тврда". Мора се уложити једноставно труд, и вјера, а ми људи данас нисмо за то, већ смо за комформизам.

И тај комформизам на Светој Гори који се дешава, је исто то..комформизам. Било гдје да се дешава.

Али ствар је у томе да то не помаже.

Нема ефекта. Као кад би на наоружаног непријатеља бацао јаја.

Зато ту мора да иде духовни лијек.

Ко то не жели да прихвати, окрени, обрни - остаће без помоћи. 120%

Veruj mi, razumem te potpuno, ali, opet kazem, mislim, da covek treba da ima neke odredjene 'ventile' ili relaksacije u svom duhovnom zivotu inace, moze da se desi da se , kako se kaze, preforsira i da potpuno ispadne iz duhovnog i mentalnog zdravlja.

Nazalost, previse sam takvih primera video i ovde u svetu i tamo na Svetoj Gori ( :cmizdrenje: ) i zbog toga ne mogu da pricam drugacije.

Neka svako odmerava svoje duhovne i mentalne snage, pa, tako i pise u pismu, .... da rasudimo pre nego sto pocnemo da gradimo kucu ( duhovnu ).... sta i kako cemo ( graditi )....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Centar srce je fantasticna ideja. Na mail zaista odgovaraju, posvete se tome, ne znam za republiku srpsku, al znam da je u srbiji i telefonski razgovor bio moguc cak i ako nemas kredita oni te pitaju da te okrenu oni. Chat isto je super ideja. 

Mlad si, hrabroat vec imas, da nisi hrabar ne bi ni do sada izdrzao i fenomenalno je sto si potrazio podrsku. Bilo bi lepo da zaista razumes da jw to sto ti se desava saavim ljudski i normalno, da se mnogi u tom periodu suocavaju sa burnim osecanjima i ocekivanjima. Ali da je sasvim u redu i da potrazis podrsku od ljudi koji imaji i iskustva i znanja da se s tim izbore. Duhovnik je dobro mesto, pricescuj se sto redovnije mozes, ali ne daj se obeahrabriti ako naidjes na nekog ko misli da je sve to stvar vere i odluke pa kao ako pozelis zatvoris oci i pomolis se, pozitivno razmiskjas sve ce proci samo od sebe. To je malo verovatno. Mislim, procice al ne bas samo od sebe. Gledaj to na priliku da bolje upoznas sebe, da istrazis sebe, pokusaj da se raspitas da ki u tvom mestu postoji paiholoska podrska, neka vrata psihoterapije pa i po povoljnim cenama. To sad zavisi od toga gde se nalazis. Neki terapeuti rade i preko skajpa  tako da se raspitas. Nista to nije strasno i cesce je nego sto mislis. Samo ljudi se stide sebe i onoga sto misle, osecaju, pa misle da su manji i losiji vernici ako recimo imaju takve misli ili neke druge. Svako moze imati probleme sa osecanjima, sa depresijom, panikom, svime redom. Razlika je u tome sta ce da uradi sa tim. Moze da izignorise to i pripise sve Bozijoj volji, a moze i da bas zbog vere u Boga se bori sa sobom i potrazi pomoc. Ignorisanje, bezanje je po nekom pravilu najgore resenje. Ono sto potisnemo izbice na pivrainu vako il nako. Kao voda koja nadje uvek svoj put hteli mi to il ne. S Bozijom pomoci i podrakon duhovnika, pokusaj da razgovaras s nekim strucnim licem o tome, bez straha zaista. Uspeo si do sada tako da sve resurse vec imas u sebi. Neko ti strucan moze i pomoci da to otkrijes i sam. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, парох ленсиншки и јужночикашки, осврнуо се у бесједи, коју је произнио пред својим парохијанима, током Литургије, служене у недјељу Самарјанке, 17. маја, на сраман и противзаконит чин хапшења и утамничења Епископа будимљанско-никшићког и његових свештеника.     Он је навео да Световасилијевском литијом у Никшићу вјерни народ исказује велику љубав и поштовање према једном од оних христоносних великана рода нашег, који је свој подвиг и мисију међу људима видио у што доследнијем прилажењу Христу – једином Извору питке воде која гаси жеђ за истином.   Свети Василије је оним што је чинио приводио ка том извору повјерену му паству, молећи се за њих, молећи се са њима, дајући примјер свима и онима који ће доћи после њега.   „Како су онда могли другачије да поступе у ове наше дане, тог истог дана његовог празника, Митрополит Амфилохије и Владика Јоаникије него да и они пођу ка Извору те питке воде и да поведу народ са собом? Шта су учинили Митрополит Амфилохије са својим свештеницима у Острогу и Владика Јоаникије са својим свештеницима у Никшићу него да су прилазили Христу, том Извору напајајући и себе и оне око себе истином, миром и љубављу“, рекао је свештеник Весин.   Он је указао да литије у Никшићу није могло да не буде, јер њу, како је нагласио, није повео Владика Јоаникије, „који се показао као исповједник вјере, спреман и на мучеништво“, него је повео Свети Василије Острошки.   „Владика Јоаникије је имао двије могућности: да се заклони иза или испод тренутних околности или да, вођен вјером, али и пастирском бригом и љубављу, крене и превазиђе околности. Владика Јоаникије имао је смјелости, која је била храњена вјером, љубављу и одговорношћу, да буде изнад околности“.   „Како и чиме, питамо се. Ничим другим до радошћу. Животно је знао, својим молитвеним искуством и својим подвигом је знао Владика Јоаникије онај стих из Цветног триода који каже: Обећао си Господе да ћеш вјерујућима подарити радост воде са извора непресушног. Та радост, Христова радост, која се излива на све оне који желе за Христом да иду и Христом да живе, као што је у миру сабрала све оне хиљаде Никшићана, који су се окупили да празнују празник Преполовљења и празник Светог Василија Острошког, они су се, послије Световасилијевске литије, у радости и миру разишли својим кућама“, додао је протојереј-ставрофор Милош Весин.   У својој надахнутој омилији отац Милош је за оно што се, потом, дешавало у ноћи хапшења и утамничења Преосвећеног Епископа Јоаникија и никшићких свештеника, сликовито казао да је то талог, који се усталасао на дну бунара.   „Ти бунари, осим што у себи немају питку воду, покушавају многима да забране да крену ка изворима воде питке, а тих извора питкости, Богу хвала, Светом Петру Цетињском, Светом Василију Острошком, Арсенију Ждребаоничком, Стефану Пиперском, Симеону Дајбабском, извора воде живе по васцијелој Црној Гори има све више. И када се усталасала устајалост са дна бунара тада се дешава само једно, тада проговара сила као израз немоћи. Владику Јоаникија, заједно са његовим свештеницима, те празничне вечери, боље речено ноћи, приведоше и затворише. Три дана и три ноћи је Владика Јоаникије са својим свештеницима провео у притвору“, бесједио је протојереј-ставрофор др Милош Весин.   Истакао је да смо се сви, вјероватно, питали како је Владици и свештеницима било све то вријеме у притвору. Отац Милош је додао да он у њихово име не може, нити смије да говори, али, ипак, „вјера коју дијелимо и Васкршња радост коју носимо у себи даје му право“ да изнесе своје мишљење.   „Владици и његовим свештеницима је, вјероватно, у први мах, било чудо, јер су послије свјетлости олтара, послије свјетлости Причешћа, послије свјетлости литије, послије свјетлости коју су зрачила сва она лица у литији, оних поносних и честитих људи из дичне Црне Горе, посебно омладине православне и дјечице која је била око Владике, све то одједном, та светлост је била замијењена сивилом бетона и хладноћом. Тај малени простор у ком је био Владика и остали, малени простори гдје су били заточени свештеници, нису били без свјетлости“.   „Христос своје никада не оставља и колико год да су били мали, скучени, тамни, хладни ти простори они су у себи имали свјетлост – свјетлост Васкрслог Христа и тако је Христос узвратио својима за љубав и пожртвовање. Они нијесу хтјели да напусте свјетлост и свјетлост није напустила њих“, казао је о. Милош, поручујући:   „Хвала од срца и душе Владици Јоаникију и његовим свештеницима што нас живим примјером поучише како се остаје Христов. Наше молитве за Владику Јоаникија, за Митрополита Амфилохија, али и за све свештенике, све монахе и монахиње, за сву нашу браћу и сестре, сву омладину и дјечицу широм Црне Горе, наше молитве за њих не престају, јер знамо да њихова искушења нијесу дошла свом крају. Они, који су данас, заиста, понос и дика не само Црне Горе, него васколиког српства и православља, они који крст носе и крстом се поносе, заслужују наше непрестане молитве. То представља примјер живе и дјелатне вјере, како се брани Христос данас. Рећи: Не дамо светиње значи, исто тако, рећи Не дамо светињу живота, светињу брака, светињу породице, светињу наше дјеце. Све је то укључено у том исповједном поклику: Не дамо светиње!“     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By obi-wan
      Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон

      Јутрос сам добио електронску поруку од Рајанера са мерама предострожности које су увели поводом короне. Оне не само да не делују умирујуће, већ наговештавају да ће летење авионом постати још кукавнија работа него до сад. Поврх свих уобичајених недостојности – стешњености и бесконачног чекања по бездушним аеродромима – сад ће свако још морати носити и маску током лета.
      Оно што је и иначе било „сачувај Боже“ ће изгледа постати двоструко горе. Могуће да ћемо, због смањене потражње, за то задовољство морати плаћати више… „Социјално дистанцирање?“ У економској класи? Тешко.
      Летети авионом требало је да буде вид слободе. Да на неколико дана одемо негде где има сунца. Да побегнемо у друге светове, проширимо видике. Е па ако је ово та слобода, носите се с њом…
      Али шта ћемо с оним увреженим мишљењем да се путовањима, а нарочито авионским, шире видици – да је путовање неодвојиво од образовања, прилика да се доживе нове културе, искуси другачија храна и чују страни језици, начин да човек почне ценити увид да се о стварима може размишљати и на други начин, не само на свој? Пре него се почело путовати авионом, такви доживљаји били су повластица богатих, кад би ишли на своје велике обиласке и крстарења. Појефтињење авионских летова све је демократизовало. И тако је, за многе људе, свет постао већи. Ширење видика као једна од страна путовања у својој основи је морално. Што рекао Марк Твен: „Путовање разара предрасуде, затуцаност, ускогрудост, и многим нашим људима потребно је већ само због тог. Ширина, целовитост, милосрдност спрам људи и ствари не могу се стећи вегетирањем у једном кутку земаљске кугле цео живот.“
      Проблем је што је Твен умро 1910, а први комерцијални лет уследио тек четири године потом. И што путовање авионом углавном није испунило моралну мисију коју му он приписује – пре ће бити да је учинило управо супротно.
      Парадоксално, људи често путују да би доживели нешто друкчије, али, управо путујући, стварају једноличност. Што више путујемо, аутентичне разлике све се више бришу.
      Осим тога, мештани знају да туристи не иду код људи с аутентичним ставом, већ код оних који им се приказују онако како ови очекују. Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон.

      Наравно, ово о чему пишем делом је израз несклоности глобализацији, чија је претходница била комерцијализација авионског саобраћаја. Томас Фридман, назови-пророк глобализације, написао је 2005. књигу Свет је раван: кратка историја XXI века. У његовом поравнатом свету слободног тржишта оно по чему се људи разликују и што их раздваја постајало би све безначајније. Снага националних држава узмиче, док глобална трговина на послетку не сруши све препреке својој хегемонији. Цена за тај равни свет глобалне трговине је хомогенизација културе. Све постаје исто.
      Али постоји и дубљи, скоро духовни проблем са филозофијом „путовање по свету као израз слободе“ као саставним делом дражи комерцијалног путовања авионом. „Седи у својој келији и она ће те научити свему“, саветовао је један од најчувенијих пустињских светих отаца из четвртог века, Мојсије Мурин. Остати где јеси је начин да се човек суочи с властитим демонима и да им се супротстави.
      Према том предању, за оне који стално јуре за новим доживљајима сматра се да тиме беже од онога с чим би требало да се суоче. Ако сте незадовољни својим животом, вероватно ћете то бити где год да сте; ако се лоше опходите према људима, тако ћете радити и у Кини и у Шкотској; ако сте цинични, нов призор кроз авионско окно ту ништа неће променити. Проблем кад путујете је што водите себе са собом.
      У монашком предању, остати где јесте не значи ограничити или везати се. То је позив на ослобођење – да истражите где сте и ко сте. У добу кад „негде друго“ увек делује као одговор, потребно је обновити и повратити жељу за смирењем на једном месту.
      Можда све ово делује мало сувише апстрактно. Многи људи – ту спада и моја породица – раздвојени су великим даљинама. Моја деца могу видети своје деке и баке само ако путују авионом. Ништа никад није онако једноставно како бисмо желели. Али потреба да се позабавимо својом општом несмиреношћу је нешто друго.
      Џајлс Фрејзер (Giles Fraser, 1964) је новинар и англистички свештеник, старешина цркве Свете Марије у Њуингтону у јужном Лондону
      https://stanjestvari.com/2020/05/18/putovanje-suzava-vidike
    • By Поуке.орг - инфо
      У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу након одслуженог молебна Пресветој Богородици сабранима се обратио прота Радојица Божовића који је казао да хапшење владике Јоникија и свештеника умногоме подсјећа на хапшење Господа Исуса Христа у Гестиманско врту.   Звучни запис беседе   “Онај који не може себи да дочара хапшење Христово нека погледа хапшење и утамничење владике Јоникија. Он онако боголик и христолик баш као некада Његов Господ пита: Мене тражите ја сам , нијесте ме могли хапсити а ево сам са вама сваки дан а ви долазите као на разбојника у ово доба ноћи. Знам да је међу тим народом било и оних који вичу: Распни га, распни га! А било је и оних много више који су са њим шћели радо и у смрт”, казао је о. Радојица и подсјетио на ријечи мудрог и благог владике који их је замолио да иде својим кућама и да се то заврши онако како доликује.   Они који су хапсили Христа и њихови налогодавци били су за нијансу поштенији од ових данашњих јер нијесу похапсили Христове ученике, казао је отац и додао да се остало подудара: “лажне оптужбе, лажни свједоци, а видјећемо какве ће судије бити”. Изразио је наду да ће иапк бити разумнији него Христове судије.   “Владика Јоникије је са својим свештенством показао како се брани и чува вјера и образ и на њих се односе Христове ријечи: Блажени су прогнани правде ради јер таквих је Царство небеско и Блажени сте кад вас осрамоте и узпрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве ријечи лажући Мене ради. Само оно жртвовање, страдање које је Христа ради је спасоносно и води у живот вјечни зато на крају Христос каже: Радујте се и веселите се јер је велика плата ваша на небесима.”   Прота је поручио да не треба да нас заварава тренутна побједа лажи над истином, неправде над правдом, јер је то краткога даха:   “Никада се није десило да је лаж тријумфовала а неправда царовала на овом свијету колико год се продужила она мора поломити зубе о правди и истини. Зато сам сигуран да ће Господ услишити молитве свих нас и народа Божијег који воли свог владику и Цркву своју – Христа свога и надамо се да ће владика и свештенство што скорије доћи да заузму своја мјеста која им припадају”, закључио је прота Радојица Божовић и благословио све вјерне и захвалио им се на свему што чине за своју Цркву увјеравајући их да Бог никоме није дужан остао и да ће добити своју плату од Оца небескога.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By obi-wan
      Sve racunam - bice da je neka neslana provala ili lazna vest; ali izgleda da nije...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...