Jump to content
Mile995

Како се одбранити од нежељених мисли?

Rate this topic

Recommended Posts

Поштовање драги чланови.Е овако.Имам 22 године,живим у Републици Српској,и имам проблем.Прије од прилике мјесец и пол дана имао сам стресних ситуација,међутим ријешио сам то,али на врхунцу тих стресних ситуација су ми се појавиле суицидалне мисли.Иако сам имао проблема,чврсто сам стајао иза одлуке да то никад не бих урадио.Оне су се смањиле,али иако мањег интензитета ометале су ме,али сам рекао да су то само глупе мисли и то је то.Да би након неког времена(10так дана) опет ми се јавило неко незадовољство и опет суицидалне мисли само у таквом интензитету да су ме убједиле да ја то желим,да ми је доста свега,и што је најгоре јавио ми се осјећај такав.Е од тада неких 20так дана,не могу никако себе да демантујем да не желим.Никако себи не могу рећи да је то лоше и да не желим.И чим се мало саберем и кажем себи да не желим,ето опет оног незадовољства и осјећаја да ја то хоћу.Осјећај као да ја то морам и хоћу.Није ми јасно,од толико лијепих ствари на овом свијету,ја желим да се убијем а не знам зашто.Не знам како да кажем себи е то не желиш,то је лоше.Што је најгоре губим вољу и мотивацију,а самим тим интензитет се појачава.Боже драги шта ми се дешава

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Mile995 рече

Боже драги шта ми се дешава

Миле..дешава ти се једноставно речено да те ђаво наговара да повјерујеш у то да живот нема смисао и да га скратиш..

Пробај то да разумијеш иако можда ниси дуго у вјери..

Рубрика псхилогија неће бити довољна за тај проблем.

Видиш и сам да ти се дешавају ствари за које треба нека помоћ, али прије свега Божја помоћ, јер ђаво има много, много искуства да подмеће такве мисли..хиљадама година. Зато и теби треба, неко ко има искуство да буде на твојој страни..

Имаш 22 године.. Узимаш ли неке псхиактивне супстанце, гудру, или босаурине, или и само јак алкохол? Ако је тако..пробај стати барем на неко вријеме, јер ће те уз помоћ тога много лакше на све наговорити..

Пробај повремено Исусову молитву: " Господе Исусе Христе помилуј ме грешног", док не нађеш доброг духовника...то данас није једноставно али ни немогуће..

Имаш овдје још о таквим мислима..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Treba da se boris brate sa losim mislima.

Lose misli su uvek proizvod neke nesrecne situacije u nasim zivotima. Uvek, ali, uvek, postoji izlaz iz bilo kakve lose situacije i mislim, da to treba da shvatis i da ti to bude stalno u glavi. Uvek postoji resenje za bilo kakve probleme u zivotu, samo treba ici polako i istrajno i naci ces odgovarajuce resenje.

Samo polako i budi uporan u borbi, korak po korak i bice sve u redu. Nadjes i neku zanimaciju, bilo koju, malo se opustis, pogledas neku dobru seriju ili film ili dobru sportsku utakmicu, moze i neka rekreacija, kosarka ili fudbal i slicno neko druzenje sa ljudima.

Jednostavno, trebas da 'oteras' takve misli od sebe, kao nesto lose i strano. I, ono, sto je mozda i najbitnije , mislim, da umesto takvih negativnih misli treba da 'kreiras' i imas u glavi , neke pozitivne i drugacije misli. I, bice sve u redu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Bokisd рече

Treba da se boris brate sa losim mislima.

Jednostavno, trebas da 'oteras' takve misli od sebe, kao nesto lose i strano. I, ono, sto je mozda i najbitnije , mislim, da umesto takvih negativnih misli treba da 'kreiras' i imas u glavi , neke pozitivne i drugacije misli. I, bice sve u redu.

Бокисд..

Прочитај пажљивије шта је Миле написао да је све већ покушао да уради.

Сам..

И какве је резултате добио.

И то ти је реално стање на терену.

Не може човјек у таквим ситацијама само сам да се бори. И не треба..

Осим ако не желиш да ризикујеш свашта..? Треба да тражиш помоћ, као што он и ради. Божју помоћ..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добродошао ти нама,  и да се дружимо докле трајемо.

Радиш ли нешто, имаш ли барем хоби?

И обавезно увек да будеш у друштву породице, другара, никада сам!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, timjančica рече

Боксид..

Прочитај пажљивије шта је Миле написао да је све већ покушао да уради.

Сам..

И какве је резултате добио.

И то ти је реално стање на терену.

Не може човјек у таквим ситацијама само сам да се бори. И не треба..

Осим не желиш да ризикујеш свашта..? Треба да тражиш помоћ, као што он и ради. Божју помоћ..

Koliko vidim, ovakva situacija ga prati od skora, mesec ipo dana.

Pravo da ti kazem, ono sto znam , to sam i naveo. Jer, imao sam u zivotu period teske depresije i pomalo i na osnovu iskustva pricam.

Cak i oslanjanje na Boziju pomoc, zahteva odredjeni 'nivo' nase borbe i truda kako bi mogle da se prevazidju takve lose misli. Jednostavno, neka moja poenta jeste, da treba covek da se bori i da ne odustaje i da trazi razlicita resenja za svoje probleme. Uvek postoji resenje za bilo koji zivotini problem.

Ne treba covek da se  predaje i da se prepusta situaciji i losim mislima. I, da smatra da ne moze da se izvuce. I, da trazi, odmah, instant resenje. Mora korak po korak da se izvlaci iz neprijatne situacije, treba da ima neki 'ratni' plan kojim ce se suprostaviti losim stvarima.

Pa, ako ne moze sam, neka potrazi pomoc. Bilo koju, drugarsku i prijateljsku, profesionalnu ili Boziju. Evo, sam ovaj gest iznosenje na forumu svoje zivotne situacije jeste neki dobar korak ka' nekom dobrom duhovnom i mentalnom stanju.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Mile995 

Центар Срце се бави превенцијом самоубиства и имају и бесплатан хелп телефон (Svakog dana od 17 do 23: 0800-300-303):

https://www.centarsrce.org

Иначе ми као људи немамо способности, знања, силе да се увек сами изборимо са помислима и зато нам треба помоћ. Сваки пут када си близу такве помисли преусмери се на молитву, макар и расејану.

Ако ни то не можеш онда се стално моли за помоћ и за то: да се сетиш и да можеш да скренеш мисли.

И не веруј помислима, и одбацуј их без расправе са њима, јер изгледа да сада ниси у стању да са њима рационално изађеш на крај.

Причешће обавезно а ако треба и исповест.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Bokisd рече

Mora korak po korak da se izvlaci iz neprijatne situacije, treba da ima neki 'ratni' plan kojim ce se suprostaviti losim stvarima.

Pa, ako ne moze sam, neka potrazi pomoc. Bilo koju, drugarsku i prijateljsku, profesionalnu ili Boziju.

Видиш, ратни план је управо да не тражиш било коју помоћ..јер ти било ко и не може помоћи..

Православном вјернику, никаве срце. орг не могу стварно помоћи и пријатељска и најбоља помоћ је недовољна. То је рат духовних сила..и тај рат можеш само тако и добити..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, timjančica рече

Видиш, ратни план је управо да не тражиш било коју помоћ..јер ти било ко и не може помоћи..

Православном вјернику, никаве срце. орг не могу стварно помоћи и пријатељска и најбоља помоћ је недовољна. То је рат духовних сила..и тај рат можеш само тако и добити..

Moram da budem iskren.

Teorijski si u pravu, ali, na osnovu svoga iskustva ,  vrlo je tesko ovu teoriju primeniti na delu. Proveo sam skoro dve godine ( u razlicitim periodima ) na Svetoj Gori i video sam svasta i svega. Tesko je coveka u takvoj situaciji tesiti i izvuci kroz Boziju pomoc . Mislim, moze, nemoj pogresno da me shvatis, ali, te' , kako da kazem,.... granicne psihicke i teske situacije su zaista vrlo specificne i teske za ljude.

Recimo, ( vec sam negde pisao ),  tamo na Svetoj Gori postoje monasi koji padnu u totalnu apatiju i hoce na kraju da se vrate u svet.

U takvoj situaciji, preporucuje se takvim monasima da se nekako,  pomalo opuste i skrenu svoje misli tako sto ce' izaci na more u camcu, na neko pecanje ili setnju plazama i brdima Gore ( i slicne stvari ). Pa, polako, korak po korak, kada se malo psihicki opusti i povrati mentalnu snagu, opet se vraca u tesku i jaku  monasku borbu.

Nikako se ne preporucuje u takvim situacijama neko dodatno duhovno opterecivanje takvih monaha jer ce' na kraju da puknu. Ima i kod velikih duhovnih otaca starog Egipta takva stvar, gde su oni savetovali takvim 'labavim' monasima da samo sede u keliji i pletu neke kosarice. Ili, veliki sv. Antonije je svojim monasima ponekada nalozio da igraju neke igre ( slicne danasnjem fudbalu ) radi odredjene relaksacije, jer, kako je pricao,....ako se luk preterano zateze, moze da pukne....

Neka moja poenta jeste, da je ponekad u teskim situacijama potrebno da se i pomalo relaksiramo i da ne zatezemo previse svoju psihicku i mentalnu i duhovnu snagu jer mozemo stvoriti time kontra efekat.

Pa, kada osetimo da imamo dovoljno snage mozemo krenuti u jacu duhovnu i psihicku borbu sa losim situacijama.

Opet, kazem i naglasavam, takvo je neko moje iskustvo sa losim mislima i teskim zivotnim situacijama. Mozda nekom drugom neko drugo resenje moze doneti duhovno i psihicko poboljsanje. Bitno je da se covek bori i trazi ta' resenja ( koja uvek postoje ) i  koja ce' ga izvesti iz odredjenih problema.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Bokisd рече

Tesko je coveka u takvoj situaciji tesiti i izvuci kroz Boziju pomoc . Mislim, moze, nemoj pogresno da me shvatis, ali, te' , kako da kazem,.... granicne psihicke i teske situacije su zaista vrlo specificne i teske za ljude.

Наравно да су те ситуације тешке. Али не у оном смислу у којем рекоше Јевреји за Господа, да му је "бесједа тврда". Мора се уложити једноставно труд, и вјера, а ми људи данас нисмо за то, већ смо за комформизам.

И тај комформизам на Светој Гори који се дешава, је исто то..комформизам. Било гдје да се дешава.

Али ствар је у томе да то не помаже.

Нема ефекта. Као кад би на наоружаног непријатеља бацао јаја.

Зато ту мора да иде духовни лијек.

Ко то не жели да прихвати, окрени, обрни - остаће без помоћи. 120%

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, timjančica рече

Наравно да су те ситуације тешке. Али не у оном смислу у којем рекоше Јевреји за Господа, да му је "бесједа тврда". Мора се уложити једноставно труд, и вјера, а ми људи данас нисмо за то, већ смо за комформизам.

И тај комформизам на Светој Гори који се дешава, је исто то..комформизам. Било гдје да се дешава.

Али ствар је у томе да то не помаже.

Нема ефекта. Као кад би на наоружаног непријатеља бацао јаја.

Зато ту мора да иде духовни лијек.

Ко то не жели да прихвати, окрени, обрни - остаће без помоћи. 120%

Veruj mi, razumem te potpuno, ali, opet kazem, mislim, da covek treba da ima neke odredjene 'ventile' ili relaksacije u svom duhovnom zivotu inace, moze da se desi da se , kako se kaze, preforsira i da potpuno ispadne iz duhovnog i mentalnog zdravlja.

Nazalost, previse sam takvih primera video i ovde u svetu i tamo na Svetoj Gori ( :cmizdrenje: ) i zbog toga ne mogu da pricam drugacije.

Neka svako odmerava svoje duhovne i mentalne snage, pa, tako i pise u pismu, .... da rasudimo pre nego sto pocnemo da gradimo kucu ( duhovnu ).... sta i kako cemo ( graditi )....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Centar srce je fantasticna ideja. Na mail zaista odgovaraju, posvete se tome, ne znam za republiku srpsku, al znam da je u srbiji i telefonski razgovor bio moguc cak i ako nemas kredita oni te pitaju da te okrenu oni. Chat isto je super ideja. 

Mlad si, hrabroat vec imas, da nisi hrabar ne bi ni do sada izdrzao i fenomenalno je sto si potrazio podrsku. Bilo bi lepo da zaista razumes da jw to sto ti se desava saavim ljudski i normalno, da se mnogi u tom periodu suocavaju sa burnim osecanjima i ocekivanjima. Ali da je sasvim u redu i da potrazis podrsku od ljudi koji imaji i iskustva i znanja da se s tim izbore. Duhovnik je dobro mesto, pricescuj se sto redovnije mozes, ali ne daj se obeahrabriti ako naidjes na nekog ko misli da je sve to stvar vere i odluke pa kao ako pozelis zatvoris oci i pomolis se, pozitivno razmiskjas sve ce proci samo od sebe. To je malo verovatno. Mislim, procice al ne bas samo od sebe. Gledaj to na priliku da bolje upoznas sebe, da istrazis sebe, pokusaj da se raspitas da ki u tvom mestu postoji paiholoska podrska, neka vrata psihoterapije pa i po povoljnim cenama. To sad zavisi od toga gde se nalazis. Neki terapeuti rade i preko skajpa  tako da se raspitas. Nista to nije strasno i cesce je nego sto mislis. Samo ljudi se stide sebe i onoga sto misle, osecaju, pa misle da su manji i losiji vernici ako recimo imaju takve misli ili neke druge. Svako moze imati probleme sa osecanjima, sa depresijom, panikom, svime redom. Razlika je u tome sta ce da uradi sa tim. Moze da izignorise to i pripise sve Bozijoj volji, a moze i da bas zbog vere u Boga se bori sa sobom i potrazi pomoc. Ignorisanje, bezanje je po nekom pravilu najgore resenje. Ono sto potisnemo izbice na pivrainu vako il nako. Kao voda koja nadje uvek svoj put hteli mi to il ne. S Bozijom pomoci i podrakon duhovnika, pokusaj da razgovaras s nekim strucnim licem o tome, bez straha zaista. Uspeo si do sada tako da sve resurse vec imas u sebi. Neko ti strucan moze i pomoci da to otkrijes i sam. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Демон те искушава, говорећи: Где можеш побећи? Нема ти покајања; нема ти излаза. Ово припада непријатељу који покушава да те учини изгубљеним; док те туга по Богу не напада, већ говори: Не буди уплашен, покушај поново; зна да је човечанство болесно и снажи нас.     Веруј ми, ако знаш Ко је са тобом, нећеш се бојати ничега чиме свет прети.   Дакле, клечање пред Богом је када човек не верује у своју снагу, већ усмерава веру у помоћ Божију, јер нас Он спасава.   Имајте поверење у Бога. Онда ћете заборавити на своје бриге и постати Његови сасуди. Невоља показује да ми нисмо поверили свој живот Христу.   Једну ствар требамо имати чврсто на уму, будући да смо створења Доброг Бога и спојени смо са Њим, док Он управља мањим и већим стварима које нас се тичу, ми не можемо подлећи нечему што није воља Божија. Истински не можемо подносити нешто што је болно, осим ако се не може разумети да нам то доноси нешто боље.   Када је живот пун невоља, људи добијају осећај да их је проклетство и гнев Божији обузео. Али када прођу ова искушења, видеће да их је предивна Божија Промисао пажљиво заштитила у свим аспектима њиховог живота.   Када човек ходи у страху Божијем, он не зна за страх.   На основу: Авве Исаије, Светог Симеона Новог Богослова, Светог Макарија Великог, Светог Василија Великог, Светог Порфирија Атонског, Светог Софроније од Есекса     Извор: Епархија жичка
    • By Логос
      Православна Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка, као и Епархија милешевска, примају к знању нове, пооштрене мјере Владе Црне Горе у борби против епидемије.    Како су они рекли, тако ће и бити, с образложењем да се у Цркви не ради о ”симболичном конзумирању хране користећи исти прибор за јело”, већ се причешћује Тијелом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа за исцјељење од свих вируса, здравље и спасење душе и тијела и задобијање вјечног живота. Жалимо, међутим, и сматрамо штетним, што се ове одлуке, макар биле и привременог карактера, доносе једнострано, без консултације са Црквом – иако је она, од помињања првих ванредних мјера, показала максималну сарадњу и сусретљивост у погледу Владиних санкција у борби против заразне болести. Сматрали смо и сматрамо да се јединство и повјерење које нам је данас најпотребније, не стичу пријетњама и демонстрацијом силе, него спремношћу да се чујемо и разумијемо. Нажалост, и овог пута је то изостало.   Свих протеклих дана, препуних страха, молитве и наде међу свим црногорским грађанима, Православна Црква није радила ништа ново нити ишта страно свом богослужбеном типику, који је вјековима дјелатан како у Црној Гори, тако и свугдје у православном свијету. Све што смо мијењали – у својој молитвеној пракси, чинили смо управо прилагођавајући се упутима здравствених установа по питању јавног здравља и новонастале ситуације. Суспендоване су народне литије, одложени бројни обреди, као и сви догађаји, прославе, предавања, наставе вјеронауке, хора. Великом броју вјерника је савјетовано да ових дана не долази у храмове, него да свештеника чека у својој кући. Нарочито јуче, у недјељу 22. марта, литургије су служене у свим црногорским градовима, на основу детаљних и стрпљивих договора са представницима Владе и Управе полиције, о времену и начину њиховог обављања. И управо смо, по завршетку тих служби, заједно са службеницима полиције, констатовали да се свештенство прецизно придржавало свих раније донијетих здравствених прописа. Поред договора са полицијом, свештеници су имали и усмене савјетодавне разговоре и са љекарима из Института за јавно здравље у погледу  што прописнијег владања људи испред и унутар храмова. Захваљујемо нашим вјерницима који су показали велику одговорност и стрпљиво и послушно испоштовали све препоруке надлежних.   Кад је у питању одговоран однос према ближњима а у погледу пријетеће заразе, ми смо свјесни да има очекиваних и природних разлика између вјерујућих људи и оних који у црквеном обреду не виде ништа суштински важно. Првима је литургијско сабрање, уз обавезно учешће крштених људи у њему – извор снаге и храбрости пред искушењима, а другима је то тек – повећани извор могуће заразе!? Иако нам вјековно искуство говори да су литургијски скупови са причешћем вјерника увјек доносили нову народну снагу, јачали љубав и стрпљивост, а никада никога нијесу заразили (како у јеку некадашње куге, колере, грознице, тако и у вријеме нама савремених вируса) – у дијелу јавности као и у врху владајућих структура, преовлађује страх од оног што се никада није десило. Звучи тужно и поразно, на какву су формулацију свели Свето причешће – људи из Владиног кризног штаба, и то у земљи која је хришћанска вјековима. Прво што се стиче утисак да су тај дио обреда први пут у животу видјели на синоћњем дневнику, а друго што га називају ”симболично конзумирање хране користећи исти прибор за јело”! У најмању руку добили смо једностран приступ који вријеђа бројно грађанство, али и духовну традицију овог поднебља. Такав приступ навлачи сумњу и клевету на оно што је најсветије сваком православном хришћанину. Према прецизним упутствима и савјетима блаженопочившег патријарха српског г. Павла, које је дао на основу учења Светих отаца и Црквеног Предања, нити је кад било, нити се може збити, да се вјерујући и крштени човјек зарази преко Светог путира и причасне кашике. Разумјемо да је то нецрквеним људима страно и далеко, али управо због тога Црква никада никога није ни приморавала ни позивала, да мимо своје савјести и слободе, учествује у оваквом богослужењу. А ко је долазио слободно и по вјери – на том се мјесту не би заразио, него би се духовно укријепио.   Као савјесни и одговорни људи вјерујемо и свједочимо да црквена сабрања вјерујућих људи могу само допринијети свеопштем здрављу и отпорности, те да она ни под каквим видом, ни у једном свом сегменету нијесу могла бити извори ни преносиоци заразе. Ми настављамо своје молитве у храмовима са свештенством, а оне са лаицима у њиховим домовима. Исто тако остајемо отворени за сваки вид сарадње са Владиним кризним штабом, без обзира на све наше разлике.   Пошто се ради о напрасном редуковању вјерских потреба великог броја грађана Црне Горе, обраћамо се овим позивом Националном координационом тијелу, Влади и Скупштини Црне Горе као оснивачу Јавног сервиса, да посредују према РТЦГ како би се одвојио простор и вријеме њеног програма, да духовну и моралну жеђ за литургијским садржајем из црногорских цркава и манастира, вјерујући људи утоле пратећи богослужења путем телевизијских екрана. Вјерујемо да би ове молитве, и на овакав начин пренешене, ободриле дух народа и донекле надомјестиле његову потребу за духовним здрављем. У супротном, оставља се простор за оправдану сумњу да Влада и ову ситуацију користи да преко својих одлука и себи блиских медија настави са понижавањем и сатанизовањем Цркве и православних вјерника оптужујући их до јуче за рушење државе а данас за главног кривца за ширење вируса, пренебрегавајући чињеницу да се ова зараза у граду Вухану већински атеистичке Кине и сјеверу већински католичке Италије свакако није ширила причешћивањем у православним храмовима.   Имајући, као и увијек, хришћанску одговорност према ближњима, Православна Црква се стара о духовној добробити и вјечном спасењу вјерних, али не заборавља ни дјелатну љубав и овоземаљске потребе човјека у свијету пуном невоља, патње и болести. У том смислу и овога пута нудимо надлежним властима да, поред понуђеног објекта за карантин, Црква помогне црногорским здравственим установама куповином два респиратора, од којих би један припао Болници ”Данило I“ на Цетињу, а други би одговорни у здравству распоредили по свом нахођењу.   Вјерујући народ позивамо, да у духу текућег Великог васкршњег поста, сви умножимо своје молитве за здравље и оздрављење свих, да појачамо вјеру и стрпљење. Ова Владина мјера, донијета је на Крстопоклону недјељу, послије достојанствених литургијскох сабрања широм Црне Горе. Ето, нека управо то буде крст који ћемо сви заједнички понијети, чекајући дане прославе Животодавног Христовог Васкрсења.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • By Логос
      Православна Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка, као и Епархија милешевска, примају к знању нове, пооштрене мјере Владе Црне Горе у борби против епидемије.    Како су они рекли, тако ће и бити, с образложењем да се у Цркви не ради о ”симболичном конзумирању хране користећи исти прибор за јело”, већ се причешћује Тијелом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа за исцјељење од свих вируса, здравље и спасење душе и тијела и задобијање вјечног живота. Жалимо, међутим, и сматрамо штетним, што се ове одлуке, макар биле и привременог карактера, доносе једнострано, без консултације са Црквом – иако је она, од помињања првих ванредних мјера, показала максималну сарадњу и сусретљивост у погледу Владиних санкција у борби против заразне болести. Сматрали смо и сматрамо да се јединство и повјерење које нам је данас најпотребније, не стичу пријетњама и демонстрацијом силе, него спремношћу да се чујемо и разумијемо. Нажалост, и овог пута је то изостало.   Свих протеклих дана, препуних страха, молитве и наде међу свим црногорским грађанима, Православна Црква није радила ништа ново нити ишта страно свом богослужбеном типику, који је вјековима дјелатан како у Црној Гори, тако и свугдје у православном свијету. Све што смо мијењали – у својој молитвеној пракси, чинили смо управо прилагођавајући се упутима здравствених установа по питању јавног здравља и новонастале ситуације. Суспендоване су народне литије, одложени бројни обреди, као и сви догађаји, прославе, предавања, наставе вјеронауке, хора. Великом броју вјерника је савјетовано да ових дана не долази у храмове, него да свештеника чека у својој кући. Нарочито јуче, у недјељу 22. марта, литургије су служене у свим црногорским градовима, на основу детаљних и стрпљивих договора са представницима Владе и Управе полиције, о времену и начину њиховог обављања. И управо смо, по завршетку тих служби, заједно са службеницима полиције, констатовали да се свештенство прецизно придржавало свих раније донијетих здравствених прописа. Поред договора са полицијом, свештеници су имали и усмене савјетодавне разговоре и са љекарима из Института за јавно здравље у погледу  што прописнијег владања људи испред и унутар храмова. Захваљујемо нашим вјерницима који су показали велику одговорност и стрпљиво и послушно испоштовали све препоруке надлежних.   Кад је у питању одговоран однос према ближњима а у погледу пријетеће заразе, ми смо свјесни да има очекиваних и природних разлика између вјерујућих људи и оних који у црквеном обреду не виде ништа суштински важно. Првима је литургијско сабрање, уз обавезно учешће крштених људи у њему – извор снаге и храбрости пред искушењима, а другима је то тек – повећани извор могуће заразе!? Иако нам вјековно искуство говори да су литургијски скупови са причешћем вјерника увјек доносили нову народну снагу, јачали љубав и стрпљивост, а никада никога нијесу заразили (како у јеку некадашње куге, колере, грознице, тако и у вријеме нама савремених вируса) – у дијелу јавности као и у врху владајућих структура, преовлађује страх од оног што се никада није десило. Звучи тужно и поразно, на какву су формулацију свели Свето причешће – људи из Владиног кризног штаба, и то у земљи која је хришћанска вјековима. Прво што се стиче утисак да су тај дио обреда први пут у животу видјели на синоћњем дневнику, а друго што га називају ”симболично конзумирање хране користећи исти прибор за јело”! У најмању руку добили смо једностран приступ који вријеђа бројно грађанство, али и духовну традицију овог поднебља. Такав приступ навлачи сумњу и клевету на оно што је најсветије сваком православном хришћанину. Према прецизним упутствима и савјетима блаженопочившег патријарха српског г. Павла, које је дао на основу учења Светих отаца и Црквеног Предања, нити је кад било, нити се може збити, да се вјерујући и крштени човјек зарази преко Светог путира и причасне кашике. Разумјемо да је то нецрквеним људима страно и далеко, али управо због тога Црква никада никога није ни приморавала ни позивала, да мимо своје савјести и слободе, учествује у оваквом богослужењу. А ко је долазио слободно и по вјери – на том се мјесту не би заразио, него би се духовно укријепио.   Као савјесни и одговорни људи вјерујемо и свједочимо да црквена сабрања вјерујућих људи могу само допринијети свеопштем здрављу и отпорности, те да она ни под каквим видом, ни у једном свом сегменету нијесу могла бити извори ни преносиоци заразе. Ми настављамо своје молитве у храмовима са свештенством, а оне са лаицима у њиховим домовима. Исто тако остајемо отворени за сваки вид сарадње са Владиним кризним штабом, без обзира на све наше разлике.   Пошто се ради о напрасном редуковању вјерских потреба великог броја грађана Црне Горе, обраћамо се овим позивом Националном координационом тијелу, Влади и Скупштини Црне Горе као оснивачу Јавног сервиса, да посредују према РТЦГ како би се одвојио простор и вријеме њеног програма, да духовну и моралну жеђ за литургијским садржајем из црногорских цркава и манастира, вјерујући људи утоле пратећи богослужења путем телевизијских екрана. Вјерујемо да би ове молитве, и на овакав начин пренешене, ободриле дух народа и донекле надомјестиле његову потребу за духовним здрављем. У супротном, оставља се простор за оправдану сумњу да Влада и ову ситуацију користи да преко својих одлука и себи блиских медија настави са понижавањем и сатанизовањем Цркве и православних вјерника оптужујући их до јуче за рушење државе а данас за главног кривца за ширење вируса, пренебрегавајући чињеницу да се ова зараза у граду Вухану већински атеистичке Кине и сјеверу већински католичке Италије свакако није ширила причешћивањем у православним храмовима.   Имајући, као и увијек, хришћанску одговорност према ближњима, Православна Црква се стара о духовној добробити и вјечном спасењу вјерних, али не заборавља ни дјелатну љубав и овоземаљске потребе човјека у свијету пуном невоља, патње и болести. У том смислу и овога пута нудимо надлежним властима да, поред понуђеног објекта за карантин, Црква помогне црногорским здравственим установама куповином два респиратора, од којих би један припао Болници ”Данило I“ на Цетињу, а други би одговорни у здравству распоредили по свом нахођењу.   Вјерујући народ позивамо, да у духу текућег Великог васкршњег поста, сви умножимо своје молитве за здравље и оздрављење свих, да појачамо вјеру и стрпљење. Ова Владина мјера, донијета је на Крстопоклону недјељу, послије достојанствених литургијскох сабрања широм Црне Горе. Ето, нека управо то буде крст који ћемо сви заједнички понијети, чекајући дане прославе Животодавног Христовог Васкрсења.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Иван Ц.
      Чим се куга појавила у Турској 1836, кнез је одмах предузео хитне мере: извео је војску на границу, а карантински период подигао на шест недеља     Аутор: Радош Љушићу, уторак, 17.03.2020. у 18:00
      (Фото Википедија)         Здравствена служба у Србији почиње да се уводи и организује тек од Хатишерифа из 1830. године. У почетку је била у саставу Министарства унутрашњих послова (1835), потом Министарства просвете, а попечитељ је био у исто време „врховни надзиратељ карантина у Србији”. Од 1837. године радио је и „Шпитаљски фундус” (болеснички фонд) на побољшању здравствених прилика у земљи.
      Држава у повоју, владар неписмен, народ сујеверан. Први дипломирани лекар дошао је у Србију 1820, али већ 1837. године било их је 18. Прва болница и апотека отворени су у Шапцу (1826), потом у свим већим местима, а „шпитаљ палилулски” са 100 болесничких места био је највећи и најбољи у земљи.
      „Благодареније Богу, болести никакових нема”, обавештавали су кнеза локални органи власти, мислећи на епидемијске болести, у које нису убрајали френгу (сифилис), полну болест веома распрострањену у источној и југоисточној Србији. Вредно је помена да је у Србији рано започето калемљење богиња „сребрном иглом, са дечијих краста”. Пошто је дало добре резултате, пелцовање је постало општа појава, па су издата „Правила за калемљење богиња” (1839).
      Учестале епидемије куге и колере у Турској, које нису мимоилазиле ни далеко напредније земље Европе (Аустрију – 1831, 1836; Француску – 1832; Италију – 1836), принудиле су кнеза да убрза рад на уређењу санитетских установа. Њега је на то посредно нагонила и Аустрија, која је у време појаве епидемија у Турској затварала границу. С друге стране, Турска није поклањала никакву пажњу санитетској служби и установама, будући да је тек 1838. године увела карантине. Аврама Петронијевића, који је боравио у Цариграду као депутат, ангажовали су Турци на овом послу, а он је, у писму кнезу Милошу, писао да су сви Турци против оснивања контумаца, осим султана и министра спољних послова.
      Тридесетих година 19. века кнежевину су захватиле три епидемије колере и куге: 1831, 1836. и 1837. године. Све три епидемије унете су из Угарске и Турске. Оне нису затекле Србију неспремну: кнез је изградио на српско-турској граници седам карантина и девет састанака, према аустријским узорима, и одштампао три брошуре у виду упутстава за лечење од колере и куге. Карантин у Алексинцу, на Цариградском друму, био је најуређенији јер је туда ишао највећи промет добара и људи.
      Чим се куга појавила у Турској 1836, кнез је одмах предузео хитне мере: извео је војску на границу, а карантински период подигао на шест недеља. Аврама Петронијевића поставио је за главног надзиратеља српско-турске границе и наредио му: „Пребудите тамо и чувајте, ама да ни врана не прелети!” Кугу нису пренеле вране, већ турски низами који су долазили у Београдску тврђаву у пролеће 1837. године. Један војник је умро у Алексиначком контумацу, а један на путу до Београда, остали су се некако докопали београдске тврђаве. Лекар, који је прегледао оба мртва турска војника, није препознао чуму, а београдски везир је крио шта се потом дешавало у тврђави. Из страха да се куга не прошири из тврђаве у београдску варош, кнез је опсео Београд јаком стражом и одсекао га од света, услед чега је дошао у сукоб с београдским везиром. На срећу, куга је поштедела и Турке и Србе у Београду.
      Прва српска жртва пала је почетком августа у Ражњу. Поред Ражња и Јагодине, куга је захватила Параћин, Ћићевац, Радошевац, Варош и Пардик. Сва ова места одмах су строго изолована. Пуким случајем куга је пренета у два села Ваљевског округа: Брезју и Осечини. Захваљујући строгим кнежевим наредбама – убијани су сви који се нису придржавали упутстава – куга је брзо локализована. У наведеним местима Алексиначког, Ћупријског и Јагодинског округа разболеле су се 243 особе, од којих су 192 умрле, а 51 оздравила. У Ваљевском округу умрло је 20 лица. Биланс жртава (212) је очигледно мали, поготову кад се зна да је у Земуну 1831. године страдало од колере 200 особа, а у Турској далеко више.
      Потом је доктор Карло Нађ, придошли земунски карантински лекар, извршио потпуно чишћење свих окужених места. Зграде у којим је куга харала и многи предмети, у свим зараженим местима, предати су огњу. Спаљена је и варош Ражањ, после великог отпора становништва, који је кнез Милош сузбио суровим мерама, и потом преместио варош на једну узвишицу, подаље од друма. Уз помоћ доктора Нађа написана је и обнародована нова уредба о карантинима и санитетској служби.
      Тако се кнежевина избавила „од страпше опасности” захваљујући огромним напорима и оштрим кнежевим мерама, уз релативно мало жртава. Будући да је ова епидемија десетковала многа насеља у Турској, успешна одбрана од куге оставила је о кнежевини леп утисак у Европи, а нарочито у Аустрији.
      Професор Филозофског факултета у Београду
      Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
      Политика Online - Како се кнез Милош борио против колере и куге
      WWW.POLITIKA.RS Здравствена служба у Србији почиње да се уводи и организује тек од Хатишерифа из 1830. године. У почетку је...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...