Jump to content
Mile995

Како се одбранити од нежељених мисли?

Rate this topic

Recommended Posts

пре 6 часа, Vladan ::: рече

Ти и не разувераваш само самог себе нити ту помажу разлози. Већ ти рекох да помисли одбациш јер чим ступиш у разуверавање и разлоге падаш јер се са демонима бориш а њих не можеш да надговориш. Одбацујеш помисли и молиш се колико можеш, без разлога и објашњавања.

То можеш да гледаш и овако: Бог те не извлачи из тога зато што ти нешто разумеш и имаш јасне разлоге шта се дешава него зато што му вапијеш јер не можеш ништа да урадиш сам. Као када дете тражи помоћ од мајке: она помаже не због дечијег (не)разумевања него због немоћи детиње...

Када се извучеш силом Божијом тек онда ћеш себи ретроактивно то све да објашњаваш и тумачиш...

Не обраћаш колико можеш пажњу на те осећаје и није битно што ти није јасно, јер то ни не можеш да разјасниш, јер да можеш већ би разјаснио. А чак и да ти је јасно то опет није крај борбе јер је људима често све јасно око својих страсти и порока па опет греше...

 

Опет исто: нема убеђивања него вапијеш Богу и он те ослобађа. Претераћу али ти се са демонима убеђујеш и зато то не успева и зато вероватно и имаш утисак да си полудео јер ништа не помаже а налазиш се у врзином колу.

 

Ја се сада не бих много бавио никаквим разлозима за ту невољу коју имаш. Покушао бих пре да видим у којим околностима и ситуацијама се то највише дешава и гледао бих да их избегавам и да тада појачам молитве и одбацивање помисли.

И не брини се што имаш осећај да се ти са тим слажеш или саглашаваш јер је сагласност само један од корака који од помисли или предлога доводи до остварења. И када постоји сагласност на неком нивоу можеш то да одбациш и све је ок и идеш даље. Ствар је у томе што је све лакше што се помисао раније одбаци а све касније је све теже. Али када год да одбациш уз Божију помоћ све је ок и идеш даље :dobro:

И кад се мало разбистрим,увијек ми је у подсвјести да ја то хоћу.Најгоре је што имам таква осјећања као да се слажем са тим.Прије је било лакше јер сам одбацивао то знао сам да нећу.Али ово ми је стварно оптерећење.Добио сам данас упутницу за психијатра,па да попричам са њим.Стално ми је на уму да хоћу да се убијем.Пробаћу да одбацим то,да не прихватам,можда и прође.Који је твој савјет како да из подсвјести избацим то да желим.Не вриједи више да кажем да не желим

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Mile995 рече

И кад се мало разбистрим,увијек ми је у подсвјести да ја то хоћу.Најгоре је што имам таква осјећања као да се слажем са тим.Прије је било лакше јер сам одбацивао то знао сам да нећу.Али ово ми је стварно оптерећење.Добио сам данас упутницу за психијатра,па да попричам са њим.Стално ми је на уму да хоћу да се убијем.Пробаћу да одбацим то,да не прихватам,можда и прође.Који је твој савјет како да из подсвјести избацим то да желим.Не вриједи више да кажем да не желим

Neozbiljno je ovo. Mislim da imaš drugih problema a ne samo želju da se ubiješ. To da tako misliš i želiš nije ništa naročito i veruj mi da od te priče nema ništa. Govorim iz iskustva. 

Ako ti ne daj bože dođe demon da te uzme, veruj mi da ćeš da se usereš od straha. Tad krene bukvalno da  pada mrak na oči, podnebesje se približava i nisi više svoj. Tad si marioneta koja sluša uputstva i dušu obuzima moćan paralizirajući strah. Predlozi su neočekivano agresivni i intenzivni. Tad ne možeš puno ni da pričaš o tome ni da pitaš. Jedino ako imaš zrno vjere i nade  i ako se neko moli za tebe možeš da se izvučeš. Tako je bilo meni. A da sam imao i fix ideju da se ubijem, jesam. Trajalo je to nekoliko godina. Toga se nisam bojao, takvih misli. Čak su mi i bile inspiracija.

Tako da nemoj puno da se primaš na te misli i ideje o sebeubistvu. Pusti neka vreme odradi svoje a ti ćeš svakako da umireš ovako ili onako, ovome ili onome, kukavički ili hrabro.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Mile995 рече

И кад се мало разбистрим,увијек ми је у подсвјести да ја то хоћу.Најгоре је што имам таква осјећања као да се слажем са тим.Прије је било лакше јер сам одбацивао то знао сам да нећу.Али ово ми је стварно оптерећење.Добио сам данас упутницу за психијатра,па да попричам са њим.Стално ми је на уму да хоћу да се убијем.Пробаћу да одбацим то,да не прихватам,можда и прође.Који је твој савјет како да из подсвјести избацим то да желим.Не вриједи више да кажем да не желим

Nemoj me krivo shvatit ali ti si sebičan..eto toliko misliš o sebi da ni ne razmišljaš o drugim ljudima..ajde malo brate pogledaj gladnu djecu u svijetu..otiđi u najbližu bolnicu i pogledaj koliko ih ima na cijevčicama..ti si zdrav,mlad i ne znaš kud ćeš od dosade..zato velim posadi drvo..uostalom pogledaj trešnje kako su iscvjetale nema smisla ubijati se u proljeće..❤

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Mile995 рече

Који је твој савјет како да из подсвјести избацим то да желим.Не вриједи више да кажем да не желим

Ја мислим да и не можеш много свесно да урадиш са подсвешћу, јер онда то и не би била подсвест. Око те дилеме ће ти више помоћи психијатар.

Ја бих пробао то да прихватим како јесте за сада, као неку врсту искушења, и да не бринем превише док лекари и Бог не ураде своје. Могуће је и да си стекао навику да тако свесно/подсвесно мислиш и осећаш па и за раскидање са том навиком треба неко време. Као што ти је неко овде већ слично саветовао: ни са поквареним зубом који јако боли не можеш много сам да урадиш него мора да се истрпи док ти зубар то не реши.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Vladan ::: рече

Ја мислим да и не можеш много свесно да урадиш са подсвешћу, јер онда то и не би била подсвест. Око те дилеме ће ти више помоћи психијатар.

Ја бих пробао то да прихватим како јесте за сада, као неку врсту искушења, и да не бринем превише док лекари и Бог не ураде своје. Могуће је и да си стекао навику да тако свесно/подсвесно мислиш и осећаш па и за раскидање са том навиком треба неко време. Као што ти је неко овде већ слично саветовао: ни са поквареним зубом који јако боли не можеш много сам да урадиш него мора да се истрпи док ти зубар то не реши.

Otici cu danas kod psihijatra,da se zakazem.Hvala vam puno ljudi moji nadam se da cu izaci kao pobjednik iz ovog.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Mile995 рече

Otici cu danas kod psihijatra,da se zakazem.Hvala vam puno ljudi moji nadam se da cu izaci kao pobjednik iz ovog.

Па већ си више од пола победио када си препознао проблем, попричао искрено са људима о томе, заказао код лекара :dobro:

Само полако и без секирације, демонима и јесте првенствени циљ да нас искидају бригом и очајањем без обзира о којем греху, страсти или помислима се ради. Њима је свеједно ко се од нас на шта "прима" битно је да нас искидају очајањем, одвоје од Бога и људи и баце у пропаст где су и сами.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozdrav ljudi,evo me.I dalje je prisutan osjecaj kao da se zelim ubiti,kao da ja to hocu.Danas sam otisao kod privatnog psihijatra,popricao,dao mi je neke savjete i dao mi je anfranil antidepresiv da pijem,pa cemo se cuti kasnije.Vidjecemo valjda ce mi proci taj suicidalni osjecaj.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јеси ли био код духовника? Када већ имаш такве помисли, можда би ти он помогао. Мој ти је савет да одеш код духовника што пре и да упослиш руке и мисли радом у башти, радом по кући, око куће или једноставно затражи од духовника да помогнеш по порти цркве и у цркви. Можеш да пијеш те лекове али реално они не могу да ти помогну да потпуно избациш те мисли које сами долазе. Кади кућу сваки дан уз кратке молитве за почетак.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поздрав свима.Јављам се након мјесец дана.Стање није баш најбоље али је боље,бар ја мислим.Пијем овај антидепресив осјећам се супер.И даље имам суицидне мисли јављају ми се да ја то желим.Јави ми се и осјећање.Прије 15так дана сам имао јак напад тих мисли да ја то желим и да ме не може ништа спрјечити у томе.Губио сам се у стварном свијету,почео сам се чак интересовати шта има на оном свијету,шта има послије смрти па ми се суицидне мисли појачају.Православац сам и знам да нас вјера учи да је то забрањено,идеш у пакао.Онда крену мисли шта ако то не постоји,шта ако је живот бољи послије овог живота итд.Значи дереализација.Сад је некако боље,и даље ме нападају али сам свјестан да ако то урадим да ме нема више на овом свијету.Борим се сам са собом и даље.И даље ми се јавља да ја то желим,али се надам да ће престати.Поздрав

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Mile995 рече

Поздрав свима.Јављам се након мјесец дана.Стање није баш најбоље али је боље,бар ја мислим.Пијем овај антидепресив осјећам се супер.И даље имам суицидне мисли јављају ми се да ја то желим.Јави ми се и осјећање.Прије 15так дана сам имао јак напад тих мисли да ја то желим и да ме не може ништа спрјечити у томе.Губио сам се у стварном свијету,почео сам се чак интересовати шта има на оном свијету,шта има послије смрти па ми се суицидне мисли појачају.Православац сам и знам да нас вјера учи да је то забрањено,идеш у пакао.Онда крену мисли шта ако то не постоји,шта ако је живот бољи послије овог живота итд.Значи дереализација.Сад је некако боље,и даље ме нападају али сам свјестан да ако то урадим да ме нема више на овом свијету.Борим се сам са собом и даље.И даље ми се јавља да ја то желим,али се надам да ће престати.Поздрав

Ћао Миле. Драго ми је што чујем да ти је боље, и није ми драго што ти није скроз добро. Ипак, самим тим што си се ухватио у коштац с проблемом убрзо након што си га приметио, већ си на пола пута до решења - и више! Месец дана је јако, јако кратак период, то што се осећаш какво-такво побољшање је већ вееелика ствар, ниси ни свестан тренутно колико. Мораш да знаш да ће можда доћи и дани када ћеш осећати да ти се расположење погоршава, али то су само кратки застоји и пролазна погоршања - због твог става и приступа проблему ја сам сигуран да ћеш превазићи све тешкоће и да ћеш у неком тренутку на ово посматрати као на једну епизоду борбе и искушења коју си успешно пребродио. Одлично је што све време јасно разликујеш шта је стварност од искривљене и погрешне слике стварности која ти се некада пројектује! Бог је са тобом и неће те оставити, мораш и то да знаш. Углавном, бори се, не дај се, памти да је награда велика - из борбе ћеш изаћи као на неки нови и јачи човек, свакако ближи смислу и Богу, а то је на крају смисао свега што радимо...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поздрав Срки.Надам се да ћу истрајати.Имам циљ.Али ми га стално покваре тј кваре ове мисли јер ми се јављају да ја то желим.Да сам ја сигуран да не желим,не бих ни обраћао пажњу на ове мисли.Него се јаве да желим и онда стварно мислим да желим.Па размишљам шта има и како је на оном свијету,да ли је можда боље,па ми се појачају те мисли да видим шта има послије смрти.као да сам радознао.итд.Љекар ми је преписао и антиепилептик који нисам кренуо пити јер сам мислио да ће ми се санирати са анафранилом.Он ми је предложио карбапин,јер немам епилепсију али да ми се мало саберу мисли,предложио ми је антиепилептик.Видјећу да га кренем пити уз ад

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 19.4.2018. at 18:31, Rudolfinja рече

Јеси ли био код духовника? Када већ имаш такве помисли, можда би ти он помогао. Мој ти је савет да одеш код духовника што пре и да упослиш руке и мисли радом у башти, радом по кући, око куће или једноставно затражи од духовника да помогнеш по порти цркве и у цркви. Можеш да пијеш те лекове али реално они не могу да ти помогну да потпуно избациш те мисли које сами долазе. Кади кућу сваки дан уз кратке молитве за почетак.

Ovo je jako neozbiljno i opasno da se piše. Depresija je ozbiljan zdravstveni problem i leči se kod zdravstvenih stručnjaka. Uostalom, svaki ozbiljan duhovnik bi mu preporučio da nađe stručnjaka. Sve ostalo su šarlatani. Kad imate upalu pluća, idete kod pulmologa, zašto se izbegava stručna pomoć kod psihičkih problema? Vrlo neozbiljno i neodgovorno pisanje.

 

On 17.4.2018. at 8:54, Isusovo magare рече

Nemoj me krivo shvatit ali ti si sebičan..eto toliko misliš o sebi da ni ne razmišljaš o drugim ljudima..ajde malo brate pogledaj gladnu djecu u svijetu..otiđi u najbližu bolnicu i pogledaj koliko ih ima na cijevčicama..ti si zdrav,mlad i ne znaš kud ćeš od dosade..zato velim posadi drvo..uostalom pogledaj trešnje kako su iscvjetale nema smisla ubijati se u proljeće..❤

Ma nemoj? Depresija je sebičnost? Njemu je dosadno. Ovo je tipično posramljivanje osobe sa problemom. Tebi je dosadno i sebičan si...samo pokazuje koliko smo glupi i primitivni kad su psihički problemi u pitanju. Depresija je ozbiljno stanje, leči se kod stručnjaka, a ne trešnjama i prolećem. Užas!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Mile995 рече

Поздрав Срки.Надам се да ћу истрајати.Имам циљ.Али ми га стално покваре тј кваре ове мисли јер ми се јављају да ја то желим.Да сам ја сигуран да не желим,не бих ни обраћао пажњу на ове мисли.Него се јаве да желим и онда стварно мислим да желим.Па размишљам шта има и како је на оном свијету,да ли је можда боље,па ми се појачају те мисли да видим шта има послије смрти.као да сам радознао.итд.Љекар ми је преписао и антиепилептик који нисам кренуо пити јер сам мислио да ће ми се санирати са анафранилом.Он ми је предложио карбапин,јер немам епилепсију али да ми се мало саберу мисли,предложио ми је антиепилептик.Видјећу да га кренем пити уз ад

То што нам се понекад чини да "желимо" је врло варљиво и тим "жељама" не треба веровати, нити им придавати значај. Уосталом, и кад су жеље друге природе у питању, оне које нису толико опасне, не бисмо смели увек да их себи испуњавамо, то је једна од суштина наше вере - да победимо грешне жеље. Тако да без бриге, жеље су једно, ти си друго.

Што се тиче лекара, верујем да он зна шта и зашто преписује, тако да бих га свакако послушао у свему што каже.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, парох ленсиншки и јужночикашки, осврнуо се у бесједи, коју је произнио пред својим парохијанима, током Литургије, служене у недјељу Самарјанке, 17. маја, на сраман и противзаконит чин хапшења и утамничења Епископа будимљанско-никшићког и његових свештеника.     Он је навео да Световасилијевском литијом у Никшићу вјерни народ исказује велику љубав и поштовање према једном од оних христоносних великана рода нашег, који је свој подвиг и мисију међу људима видио у што доследнијем прилажењу Христу – једином Извору питке воде која гаси жеђ за истином.   Свети Василије је оним што је чинио приводио ка том извору повјерену му паству, молећи се за њих, молећи се са њима, дајући примјер свима и онима који ће доћи после њега.   „Како су онда могли другачије да поступе у ове наше дане, тог истог дана његовог празника, Митрополит Амфилохије и Владика Јоаникије него да и они пођу ка Извору те питке воде и да поведу народ са собом? Шта су учинили Митрополит Амфилохије са својим свештеницима у Острогу и Владика Јоаникије са својим свештеницима у Никшићу него да су прилазили Христу, том Извору напајајући и себе и оне око себе истином, миром и љубављу“, рекао је свештеник Весин.   Он је указао да литије у Никшићу није могло да не буде, јер њу, како је нагласио, није повео Владика Јоаникије, „који се показао као исповједник вјере, спреман и на мучеништво“, него је повео Свети Василије Острошки.   „Владика Јоаникије је имао двије могућности: да се заклони иза или испод тренутних околности или да, вођен вјером, али и пастирском бригом и љубављу, крене и превазиђе околности. Владика Јоаникије имао је смјелости, која је била храњена вјером, љубављу и одговорношћу, да буде изнад околности“.   „Како и чиме, питамо се. Ничим другим до радошћу. Животно је знао, својим молитвеним искуством и својим подвигом је знао Владика Јоаникије онај стих из Цветног триода који каже: Обећао си Господе да ћеш вјерујућима подарити радост воде са извора непресушног. Та радост, Христова радост, која се излива на све оне који желе за Христом да иду и Христом да живе, као што је у миру сабрала све оне хиљаде Никшићана, који су се окупили да празнују празник Преполовљења и празник Светог Василија Острошког, они су се, послије Световасилијевске литије, у радости и миру разишли својим кућама“, додао је протојереј-ставрофор Милош Весин.   У својој надахнутој омилији отац Милош је за оно што се, потом, дешавало у ноћи хапшења и утамничења Преосвећеног Епископа Јоаникија и никшићких свештеника, сликовито казао да је то талог, који се усталасао на дну бунара.   „Ти бунари, осим што у себи немају питку воду, покушавају многима да забране да крену ка изворима воде питке, а тих извора питкости, Богу хвала, Светом Петру Цетињском, Светом Василију Острошком, Арсенију Ждребаоничком, Стефану Пиперском, Симеону Дајбабском, извора воде живе по васцијелој Црној Гори има све више. И када се усталасала устајалост са дна бунара тада се дешава само једно, тада проговара сила као израз немоћи. Владику Јоаникија, заједно са његовим свештеницима, те празничне вечери, боље речено ноћи, приведоше и затворише. Три дана и три ноћи је Владика Јоаникије са својим свештеницима провео у притвору“, бесједио је протојереј-ставрофор др Милош Весин.   Истакао је да смо се сви, вјероватно, питали како је Владици и свештеницима било све то вријеме у притвору. Отац Милош је додао да он у њихово име не може, нити смије да говори, али, ипак, „вјера коју дијелимо и Васкршња радост коју носимо у себи даје му право“ да изнесе своје мишљење.   „Владици и његовим свештеницима је, вјероватно, у први мах, било чудо, јер су послије свјетлости олтара, послије свјетлости Причешћа, послије свјетлости литије, послије свјетлости коју су зрачила сва она лица у литији, оних поносних и честитих људи из дичне Црне Горе, посебно омладине православне и дјечице која је била око Владике, све то одједном, та светлост је била замијењена сивилом бетона и хладноћом. Тај малени простор у ком је био Владика и остали, малени простори гдје су били заточени свештеници, нису били без свјетлости“.   „Христос своје никада не оставља и колико год да су били мали, скучени, тамни, хладни ти простори они су у себи имали свјетлост – свјетлост Васкрслог Христа и тако је Христос узвратио својима за љубав и пожртвовање. Они нијесу хтјели да напусте свјетлост и свјетлост није напустила њих“, казао је о. Милош, поручујући:   „Хвала од срца и душе Владици Јоаникију и његовим свештеницима што нас живим примјером поучише како се остаје Христов. Наше молитве за Владику Јоаникија, за Митрополита Амфилохија, али и за све свештенике, све монахе и монахиње, за сву нашу браћу и сестре, сву омладину и дјечицу широм Црне Горе, наше молитве за њих не престају, јер знамо да њихова искушења нијесу дошла свом крају. Они, који су данас, заиста, понос и дика не само Црне Горе, него васколиког српства и православља, они који крст носе и крстом се поносе, заслужују наше непрестане молитве. То представља примјер живе и дјелатне вјере, како се брани Христос данас. Рећи: Не дамо светиње значи, исто тако, рећи Не дамо светињу живота, светињу брака, светињу породице, светињу наше дјеце. Све је то укључено у том исповједном поклику: Не дамо светиње!“     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By obi-wan
      Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон

      Јутрос сам добио електронску поруку од Рајанера са мерама предострожности које су увели поводом короне. Оне не само да не делују умирујуће, већ наговештавају да ће летење авионом постати још кукавнија работа него до сад. Поврх свих уобичајених недостојности – стешњености и бесконачног чекања по бездушним аеродромима – сад ће свако још морати носити и маску током лета.
      Оно што је и иначе било „сачувај Боже“ ће изгледа постати двоструко горе. Могуће да ћемо, због смањене потражње, за то задовољство морати плаћати више… „Социјално дистанцирање?“ У економској класи? Тешко.
      Летети авионом требало је да буде вид слободе. Да на неколико дана одемо негде где има сунца. Да побегнемо у друге светове, проширимо видике. Е па ако је ово та слобода, носите се с њом…
      Али шта ћемо с оним увреженим мишљењем да се путовањима, а нарочито авионским, шире видици – да је путовање неодвојиво од образовања, прилика да се доживе нове културе, искуси другачија храна и чују страни језици, начин да човек почне ценити увид да се о стварима може размишљати и на други начин, не само на свој? Пре него се почело путовати авионом, такви доживљаји били су повластица богатих, кад би ишли на своје велике обиласке и крстарења. Појефтињење авионских летова све је демократизовало. И тако је, за многе људе, свет постао већи. Ширење видика као једна од страна путовања у својој основи је морално. Што рекао Марк Твен: „Путовање разара предрасуде, затуцаност, ускогрудост, и многим нашим људима потребно је већ само због тог. Ширина, целовитост, милосрдност спрам људи и ствари не могу се стећи вегетирањем у једном кутку земаљске кугле цео живот.“
      Проблем је што је Твен умро 1910, а први комерцијални лет уследио тек четири године потом. И што путовање авионом углавном није испунило моралну мисију коју му он приписује – пре ће бити да је учинило управо супротно.
      Парадоксално, људи често путују да би доживели нешто друкчије, али, управо путујући, стварају једноличност. Што више путујемо, аутентичне разлике све се више бришу.
      Осим тога, мештани знају да туристи не иду код људи с аутентичним ставом, већ код оних који им се приказују онако како ови очекују. Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон.

      Наравно, ово о чему пишем делом је израз несклоности глобализацији, чија је претходница била комерцијализација авионског саобраћаја. Томас Фридман, назови-пророк глобализације, написао је 2005. књигу Свет је раван: кратка историја XXI века. У његовом поравнатом свету слободног тржишта оно по чему се људи разликују и што их раздваја постајало би све безначајније. Снага националних држава узмиче, док глобална трговина на послетку не сруши све препреке својој хегемонији. Цена за тај равни свет глобалне трговине је хомогенизација културе. Све постаје исто.
      Али постоји и дубљи, скоро духовни проблем са филозофијом „путовање по свету као израз слободе“ као саставним делом дражи комерцијалног путовања авионом. „Седи у својој келији и она ће те научити свему“, саветовао је један од најчувенијих пустињских светих отаца из четвртог века, Мојсије Мурин. Остати где јеси је начин да се човек суочи с властитим демонима и да им се супротстави.
      Према том предању, за оне који стално јуре за новим доживљајима сматра се да тиме беже од онога с чим би требало да се суоче. Ако сте незадовољни својим животом, вероватно ћете то бити где год да сте; ако се лоше опходите према људима, тако ћете радити и у Кини и у Шкотској; ако сте цинични, нов призор кроз авионско окно ту ништа неће променити. Проблем кад путујете је што водите себе са собом.
      У монашком предању, остати где јесте не значи ограничити или везати се. То је позив на ослобођење – да истражите где сте и ко сте. У добу кад „негде друго“ увек делује као одговор, потребно је обновити и повратити жељу за смирењем на једном месту.
      Можда све ово делује мало сувише апстрактно. Многи људи – ту спада и моја породица – раздвојени су великим даљинама. Моја деца могу видети своје деке и баке само ако путују авионом. Ништа никад није онако једноставно како бисмо желели. Али потреба да се позабавимо својом општом несмиреношћу је нешто друго.
      Џајлс Фрејзер (Giles Fraser, 1964) је новинар и англистички свештеник, старешина цркве Свете Марије у Њуингтону у јужном Лондону
      https://stanjestvari.com/2020/05/18/putovanje-suzava-vidike
    • By Поуке.орг - инфо
      У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу након одслуженог молебна Пресветој Богородици сабранима се обратио прота Радојица Божовића који је казао да хапшење владике Јоникија и свештеника умногоме подсјећа на хапшење Господа Исуса Христа у Гестиманско врту.   Звучни запис беседе   “Онај који не може себи да дочара хапшење Христово нека погледа хапшење и утамничење владике Јоникија. Он онако боголик и христолик баш као некада Његов Господ пита: Мене тражите ја сам , нијесте ме могли хапсити а ево сам са вама сваки дан а ви долазите као на разбојника у ово доба ноћи. Знам да је међу тим народом било и оних који вичу: Распни га, распни га! А било је и оних много више који су са њим шћели радо и у смрт”, казао је о. Радојица и подсјетио на ријечи мудрог и благог владике који их је замолио да иде својим кућама и да се то заврши онако како доликује.   Они који су хапсили Христа и њихови налогодавци били су за нијансу поштенији од ових данашњих јер нијесу похапсили Христове ученике, казао је отац и додао да се остало подудара: “лажне оптужбе, лажни свједоци, а видјећемо какве ће судије бити”. Изразио је наду да ће иапк бити разумнији него Христове судије.   “Владика Јоникије је са својим свештенством показао како се брани и чува вјера и образ и на њих се односе Христове ријечи: Блажени су прогнани правде ради јер таквих је Царство небеско и Блажени сте кад вас осрамоте и узпрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве ријечи лажући Мене ради. Само оно жртвовање, страдање које је Христа ради је спасоносно и води у живот вјечни зато на крају Христос каже: Радујте се и веселите се јер је велика плата ваша на небесима.”   Прота је поручио да не треба да нас заварава тренутна побједа лажи над истином, неправде над правдом, јер је то краткога даха:   “Никада се није десило да је лаж тријумфовала а неправда царовала на овом свијету колико год се продужила она мора поломити зубе о правди и истини. Зато сам сигуран да ће Господ услишити молитве свих нас и народа Божијег који воли свог владику и Цркву своју – Христа свога и надамо се да ће владика и свештенство што скорије доћи да заузму своја мјеста која им припадају”, закључио је прота Радојица Божовић и благословио све вјерне и захвалио им се на свему што чине за своју Цркву увјеравајући их да Бог никоме није дужан остао и да ће добити своју плату од Оца небескога.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By obi-wan
      Sve racunam - bice da je neka neslana provala ili lazna vest; ali izgleda da nije...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...