Jump to content
Mile995

Како се одбранити од нежељених мисли?

Rate this topic

Recommended Posts

Управо сада, Снежана рече

ја верујем у Бога, а не у духовнике или психологе, као што не верујем да је сваки психолог стручан, тако не мислим да је сваки свештеник  или монах стручан да дели савете, јер ако ћемо искрено, имамо доста примера "духовника" који су завели и замало уништили животе људи, пуна их је психијатрија.

Имамо зато и написах, неунијатски..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, timjančica рече

Срђане, као православни вјерник иди слободно код интернисте, најбоље православног, али психолог је нешто друго.. 

Он је медицински "љекар душе". А мој љекар душе као православне вјернице је мој духовник.

Ко жели да вјерује другачије, слободан је.

Не намећем никоме своје мишљење, једноставно га износим.

"Душа" није тако једноставан појам. Душа може бити "болесна" због чисто духовних разлога, али исто тако може бити "болесна" јер мозак у неком периоду не ради како треба, исто као што плућа или срце понекад не раде како треба. Нпр. одређене повреде главе могу оштетити структуру мозга што може утицати да појаву "душевне болести". Или депресија може бити узрокована недовољним лучењем хормона. У таквим ситуацијама, потребна је помоћ лекара, колико и свештеника.

Немам ја проблем са таквим мишљењем, само је опасно да људи не закуцају на сва врата где им се може помоћи. Једно не искључује друго.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Срђан Шијакињић рече

"Душа" није тако једноставан појам. Душа може бити "болесна" због чисто духоних разлога, али исто тако може бити болесна јер мозак у неком периоду не ради како треба, исто као што плућа или срце понекад не раде како треба. Нпр. одређене повреде главе могу оштетити структуру мозга што може утицати да појаву "душевне болести". Или депресија може бити узрокована недовољним лучењем хормона. У таквим ситуацијама, потребна је помоћ лекара, колико и свештеника.

Немам ја проблем са таквим мишљењем, само је опасно да људи не закуцају на сва врата где им се може помоћи. Једно не искључује друго.

 Ако је душа болесна, онда је до душе, а не до мозга.

Ако је душа болесна, онда је до душе, а не до хормона.

Зато немам потребе да куцам на та врата, јер једно управо искључује друго..

Не замјери, али не бих више о овоме..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, timjančica рече

 Ако је душа болесна, онда је до душе, а не до мозга.

Ако је душа болесна, онда је до душе, а не до хормона.

Зато немам потребе да куцам на та врата, јер једно управо искључује друго..

Не замјери, али не бих више о овоме..

Зато сам и рекао да је "душа" апстрактан и сложен појам, душа није орган. 

Ако за људе који су у депресији и помишљају на најгоре кажемо да имају проблем са "душом" а онда утврдимо да то може бити узроковано проблемом у мозгу као органу или у хормонима, то онда значи да је у њиховом случају "душевни проблем" = проблем са мозогом, односно хормонима = телесни проблем.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo, ja za sebe smatram da sam 'tradicionalista ' ( ne mogu nikako da spojim evoluciju i Boga  :stadaradim:) i relativno dobro sam teorijski ( i pomalo prakticno ) upoznat sa ucenjem svetitelja o lecenju covecije duse, ali, opet, iz iskustva smatram da psiholog moze pomoci u odredjenim bolestima duse. Ipak, i psihologija poseduje odredjena znanja i ima iskustva sa radom na dusi i psihi coveka.

Sad, takodje znam i verujem, da hriscanska vera poseduje lekovito i kako da kazem, dubinsko poznavanje duse coveka ( koje je cak bolje i delotvornije od bilo kakve psihologije ) ali, mislim, da danas tesko mozemo naci odgovarajuceg  duhovnog lekara koji bi nam mogao 100% pomoci. Narocito, kod vrlo teskih dusevnih i psihickih 'poremecaja'.

Tako da, smatram, da u odredjenim slucajevima psiholog moze takodje pomoci ( naravno, ako je moguce naci sto iskusnijeg psihologa ) i posle, kada se covek malo stabilizuje moze da nastavi da napreduje duhovno i u crkvi.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Bokisd рече

Tako da, smatram, da u odredjenim slucajevima psiholog moze takodje pomoci ( naravno, ako je moguce naci sto iskusnijeg psihologa ) i posle, kada se covek malo stabilizuje moze da nastavi da napreduje duhovno i u crkvi.

Испада да ми мој духовник и православље не могу сада помоћи. Хајде да мало скокнем до психолога, па кад ме он стабилизује, ја ћу опет назад нестабилној вјери..да устабилизован мало тамо напредујем..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, timjančica рече

Испада да мој духовник и православље не могу ми сада помоћи. Хајде да мало скокнем до психолога, па кад ме он стабилизује, ја ћу опет назад нестабилној вјери..да устабилизован мало тамо напредујем..

Ali, to isto sam ( drugacijim recima ) napisao gore.

Po meni, vera je dar svise i barata pojomovima i znanjima koje su izvan granica ovoga sveta, vera je dar i otkrovenje od Boga i kao takva ima znanja i o najskrivenijim tajnama duse.

Ali, problem je opet, po meni, gde da nadjemo toliko iskusnog duhovnika koji poseduje toliko dobro teorijsko , ali, sto je jos bitnije i prakticno znanje da mozemo sa sigurnoscu reci da moze da pomogne nekome ko se pati' sa teskom depresijom ?

Da iskarikiram, tamo u pripovestima o velikim duhovnim podviznicima i svetiteljima ima prica, .... da su se monasi obracali jednom velikom starcu , kod ispovesti,.... oce, pogledaj sta ima u meni ,..... jer i oni sami nisu mogli da vide sve svoje misli ....( parafraza )....

Tako da mislim, ako mozemo naci nekog dobrog i iskusnog psihologa ( sto je mozda verovatnije nego naci nekog iskusnog duhovnika ) koji moze pomoci da se covek izvuce iz teske psiholoske situacije, zasto ne bismo to ucinili ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, timjančica рече

Испада да ми мој духовник и православље не могу сада помоћи. Хајде да мало скокнем до психолога, па кад ме он стабилизује, ја ћу опет назад нестабилној вјери..да устабилизован мало тамо напредујем..

Pa ti jos ne kapiras da ti nisu pomogli? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, timjančica рече

Ко год вјерује психолозима више него истински православном, неунијатском духовнику, он иде психологу..

Ја не спадам у такве..а свако је слободан да вјерује шта жели, али му није све на корист..

Ideš li ti zubaru ili popu kad te boli zub??

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Mile995 рече

Najgore je sto ne mogu sebe razuvjeriti.Ne mogu reci sebi e necu.Dzaba sve,i kad kazem sebi necu,ne zelim zbog toga i toga,navedem razloge,kao da i pored tih razloga hocu i gotovo.

Ти и не разувераваш само самог себе нити ту помажу разлози. Већ ти рекох да помисли одбациш јер чим ступиш у разуверавање и разлоге падаш јер се са демонима бориш а њих не можеш да надговориш. Одбацујеш помисли и молиш се колико можеш, без разлога и објашњавања.

То можеш да гледаш и овако: Бог те не извлачи из тога зато што ти нешто разумеш и имаш јасне разлоге шта се дешава него зато што му вапијеш јер не можеш ништа да урадиш сам. Као када дете тражи помоћ од мајке: она помаже не због дечијег (не)разумевања него због немоћи детиње...

Када се извучеш силом Божијом тек онда ћеш себи ретроактивно то све да објашњаваш и тумачиш...

пре 3 часа, Mile995 рече

nego je takav i osjecaj

Nije mi jasno nikako.

Не обраћаш колико можеш пажњу на те осећаје и није битно што ти није јасно, јер то ни не можеш да разјасниш, јер да можеш већ би разјаснио. А чак и да ти је јасно то опет није крај борбе јер је људима често све јасно око својих страсти и порока па опет греше...

 

пре 3 часа, Mile995 рече

Nadam se da cu sebe ubjediti da ja to ne zelim

Imam utisak da sam poludio,jer ne moze normalan covjek zeljeti tako da se ubije.

Опет исто: нема убеђивања него вапијеш Богу и он те ослобађа. Претераћу али ти се са демонима убеђујеш и зато то не успева и зато вероватно и имаш утисак да си полудео јер ништа не помаже а налазиш се у врзином колу.

 

пре 2 часа, Mile995 рече

Mene jedino muci razlog zasto ja zelim da se ubijem.Ne znam zasto stvarno?Koliko god navodim razloge zbog kojih necu,ne vrijedi.

Ја се сада не бих много бавио никаквим разлозима за ту невољу коју имаш. Покушао бих пре да видим у којим околностима и ситуацијама се то највише дешава и гледао бих да их избегавам и да тада појачам молитве и одбацивање помисли.

И не брини се што имаш осећај да се ти са тим слажеш или саглашаваш јер је сагласност само један од корака који од помисли или предлога доводи до остварења. И када постоји сагласност на неком нивоу можеш то да одбациш и све је ок и идеш даље. Ствар је у томе што је све лакше што се помисао раније одбаци а све касније је све теже. Али када год да одбациш уз Божију помоћ све је ок и идеш даље :dobro:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свакако треба потражити помоћ искусног лекара.

Фраза "духовник ће ми помоћи 100%" пали онда кад човек има веру чврсту као дијамант.

Код маловерног то иде мало друкчије

Ја сам сво време током жестоке фазе депресије ишла у цркву. Дођем кући и имам суицидне мисли.

Значи, треба посегнути за свим лековима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Vladan ::: 

само да резимирам ово што си у претходном посту  написао...

Никада не постављај питање "зашто?", јер управо тражење одговора на то питање ће те увући у бесциљне расправе из којих не можеш изаћи као победник. Увек постави питање "како?" и то Богу, како изаћи из овога? , како одбити помисли? , како се смирити? ...како, како...помози ми јер ја не могу, не знам, не умем сам, препусти Њему  све своје слабости и палости и нека те не буде срамота пред Њим.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      У недјељу по Вазнесењу – посвећену Светим оцима Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године Господње, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја Мирликијског у средњевјековној Немањићкој задужбини манастира Озрен.     Преосвећеног Епископа дочекао је Високопреподобни архимандрит Гаврило (Стевановић) настојатељ ове свете обитељи, који је и саслуживао Преосвећеном Епископу око свете трпезе заједно са протојерејем-ставрофором Стевом Јовићем, архијерејским намјесником тузланским, протонамјесником Милошем Тришићем, парохом тузланским и протођаконом Богданом Стјепановићем.   Драго браћо и сестре, нека Бог благослови све вас који сте данас дошли са својом дечицом у ову светињу, манастир Озрен, да чувамо свето православље, да чувамо себе, да чувамо свој духовни лик, свој божански лик, да чувамо душу своју, и на крају, али као најважније, да се причестимо Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа – што је пуноћа наше вере.   Све светиње, широм наше епархије, имају мисију да сабирају наш народ како би га охристовили и обожили, да би он постао свестан своје мисије у овом свету, своје прошлости али и своје будућности. Сад кажу да нема више тог несретног вируса, колико га је било – не знамо. Али, у сваком случају, ми треба да будемо са својом Црквом и да се заједно боримо против свих искушења.   Дај Боже да ова светиња, манастир Озрен, предвођена игуманом Гаврилом који се, са својим братством,  много труди око ње, настави да врши своју вековну мисију - од времена краља Драгутина до данас - да би били народ јединства, народ Светог Саве и да тако своју децу васпитавамо и онда ћемо опстати као народ, а постаћемо препознатљиви као народ вере православне – поучио је у својој бесједи Епископ Фотије на данашњем сабрању.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • By Поуке.орг - инфо
      Протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, парох ленсиншки и јужночикашки, осврнуо се у бесједи, коју је произнио пред својим парохијанима, током Литургије, служене у недјељу Самарјанке, 17. маја, на сраман и противзаконит чин хапшења и утамничења Епископа будимљанско-никшићког и његових свештеника.     Он је навео да Световасилијевском литијом у Никшићу вјерни народ исказује велику љубав и поштовање према једном од оних христоносних великана рода нашег, који је свој подвиг и мисију међу људима видио у што доследнијем прилажењу Христу – једином Извору питке воде која гаси жеђ за истином.   Свети Василије је оним што је чинио приводио ка том извору повјерену му паству, молећи се за њих, молећи се са њима, дајући примјер свима и онима који ће доћи после њега.   „Како су онда могли другачије да поступе у ове наше дане, тог истог дана његовог празника, Митрополит Амфилохије и Владика Јоаникије него да и они пођу ка Извору те питке воде и да поведу народ са собом? Шта су учинили Митрополит Амфилохије са својим свештеницима у Острогу и Владика Јоаникије са својим свештеницима у Никшићу него да су прилазили Христу, том Извору напајајући и себе и оне око себе истином, миром и љубављу“, рекао је свештеник Весин.   Он је указао да литије у Никшићу није могло да не буде, јер њу, како је нагласио, није повео Владика Јоаникије, „који се показао као исповједник вјере, спреман и на мучеништво“, него је повео Свети Василије Острошки.   „Владика Јоаникије је имао двије могућности: да се заклони иза или испод тренутних околности или да, вођен вјером, али и пастирском бригом и љубављу, крене и превазиђе околности. Владика Јоаникије имао је смјелости, која је била храњена вјером, љубављу и одговорношћу, да буде изнад околности“.   „Како и чиме, питамо се. Ничим другим до радошћу. Животно је знао, својим молитвеним искуством и својим подвигом је знао Владика Јоаникије онај стих из Цветног триода који каже: Обећао си Господе да ћеш вјерујућима подарити радост воде са извора непресушног. Та радост, Христова радост, која се излива на све оне који желе за Христом да иду и Христом да живе, као што је у миру сабрала све оне хиљаде Никшићана, који су се окупили да празнују празник Преполовљења и празник Светог Василија Острошког, они су се, послије Световасилијевске литије, у радости и миру разишли својим кућама“, додао је протојереј-ставрофор Милош Весин.   У својој надахнутој омилији отац Милош је за оно што се, потом, дешавало у ноћи хапшења и утамничења Преосвећеног Епископа Јоаникија и никшићких свештеника, сликовито казао да је то талог, који се усталасао на дну бунара.   „Ти бунари, осим што у себи немају питку воду, покушавају многима да забране да крену ка изворима воде питке, а тих извора питкости, Богу хвала, Светом Петру Цетињском, Светом Василију Острошком, Арсенију Ждребаоничком, Стефану Пиперском, Симеону Дајбабском, извора воде живе по васцијелој Црној Гори има све више. И када се усталасала устајалост са дна бунара тада се дешава само једно, тада проговара сила као израз немоћи. Владику Јоаникија, заједно са његовим свештеницима, те празничне вечери, боље речено ноћи, приведоше и затворише. Три дана и три ноћи је Владика Јоаникије са својим свештеницима провео у притвору“, бесједио је протојереј-ставрофор др Милош Весин.   Истакао је да смо се сви, вјероватно, питали како је Владици и свештеницима било све то вријеме у притвору. Отац Милош је додао да он у њихово име не може, нити смије да говори, али, ипак, „вјера коју дијелимо и Васкршња радост коју носимо у себи даје му право“ да изнесе своје мишљење.   „Владици и његовим свештеницима је, вјероватно, у први мах, било чудо, јер су послије свјетлости олтара, послије свјетлости Причешћа, послије свјетлости литије, послије свјетлости коју су зрачила сва она лица у литији, оних поносних и честитих људи из дичне Црне Горе, посебно омладине православне и дјечице која је била око Владике, све то одједном, та светлост је била замијењена сивилом бетона и хладноћом. Тај малени простор у ком је био Владика и остали, малени простори гдје су били заточени свештеници, нису били без свјетлости“.   „Христос своје никада не оставља и колико год да су били мали, скучени, тамни, хладни ти простори они су у себи имали свјетлост – свјетлост Васкрслог Христа и тако је Христос узвратио својима за љубав и пожртвовање. Они нијесу хтјели да напусте свјетлост и свјетлост није напустила њих“, казао је о. Милош, поручујући:   „Хвала од срца и душе Владици Јоаникију и његовим свештеницима што нас живим примјером поучише како се остаје Христов. Наше молитве за Владику Јоаникија, за Митрополита Амфилохија, али и за све свештенике, све монахе и монахиње, за сву нашу браћу и сестре, сву омладину и дјечицу широм Црне Горе, наше молитве за њих не престају, јер знамо да њихова искушења нијесу дошла свом крају. Они, који су данас, заиста, понос и дика не само Црне Горе, него васколиког српства и православља, они који крст носе и крстом се поносе, заслужују наше непрестане молитве. То представља примјер живе и дјелатне вјере, како се брани Христос данас. Рећи: Не дамо светиње значи, исто тако, рећи Не дамо светињу живота, светињу брака, светињу породице, светињу наше дјеце. Све је то укључено у том исповједном поклику: Не дамо светиње!“     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By obi-wan
      Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон

      Јутрос сам добио електронску поруку од Рајанера са мерама предострожности које су увели поводом короне. Оне не само да не делују умирујуће, већ наговештавају да ће летење авионом постати још кукавнија работа него до сад. Поврх свих уобичајених недостојности – стешњености и бесконачног чекања по бездушним аеродромима – сад ће свако још морати носити и маску током лета.
      Оно што је и иначе било „сачувај Боже“ ће изгледа постати двоструко горе. Могуће да ћемо, због смањене потражње, за то задовољство морати плаћати више… „Социјално дистанцирање?“ У економској класи? Тешко.
      Летети авионом требало је да буде вид слободе. Да на неколико дана одемо негде где има сунца. Да побегнемо у друге светове, проширимо видике. Е па ако је ово та слобода, носите се с њом…
      Али шта ћемо с оним увреженим мишљењем да се путовањима, а нарочито авионским, шире видици – да је путовање неодвојиво од образовања, прилика да се доживе нове културе, искуси другачија храна и чују страни језици, начин да човек почне ценити увид да се о стварима може размишљати и на други начин, не само на свој? Пре него се почело путовати авионом, такви доживљаји били су повластица богатих, кад би ишли на своје велике обиласке и крстарења. Појефтињење авионских летова све је демократизовало. И тако је, за многе људе, свет постао већи. Ширење видика као једна од страна путовања у својој основи је морално. Што рекао Марк Твен: „Путовање разара предрасуде, затуцаност, ускогрудост, и многим нашим људима потребно је већ само због тог. Ширина, целовитост, милосрдност спрам људи и ствари не могу се стећи вегетирањем у једном кутку земаљске кугле цео живот.“
      Проблем је што је Твен умро 1910, а први комерцијални лет уследио тек четири године потом. И што путовање авионом углавном није испунило моралну мисију коју му он приписује – пре ће бити да је учинило управо супротно.
      Парадоксално, људи често путују да би доживели нешто друкчије, али, управо путујући, стварају једноличност. Што више путујемо, аутентичне разлике све се више бришу.
      Осим тога, мештани знају да туристи не иду код људи с аутентичним ставом, већ код оних који им се приказују онако како ови очекују. Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон.

      Наравно, ово о чему пишем делом је израз несклоности глобализацији, чија је претходница била комерцијализација авионског саобраћаја. Томас Фридман, назови-пророк глобализације, написао је 2005. књигу Свет је раван: кратка историја XXI века. У његовом поравнатом свету слободног тржишта оно по чему се људи разликују и што их раздваја постајало би све безначајније. Снага националних држава узмиче, док глобална трговина на послетку не сруши све препреке својој хегемонији. Цена за тај равни свет глобалне трговине је хомогенизација културе. Све постаје исто.
      Али постоји и дубљи, скоро духовни проблем са филозофијом „путовање по свету као израз слободе“ као саставним делом дражи комерцијалног путовања авионом. „Седи у својој келији и она ће те научити свему“, саветовао је један од најчувенијих пустињских светих отаца из четвртог века, Мојсије Мурин. Остати где јеси је начин да се човек суочи с властитим демонима и да им се супротстави.
      Према том предању, за оне који стално јуре за новим доживљајима сматра се да тиме беже од онога с чим би требало да се суоче. Ако сте незадовољни својим животом, вероватно ћете то бити где год да сте; ако се лоше опходите према људима, тако ћете радити и у Кини и у Шкотској; ако сте цинични, нов призор кроз авионско окно ту ништа неће променити. Проблем кад путујете је што водите себе са собом.
      У монашком предању, остати где јесте не значи ограничити или везати се. То је позив на ослобођење – да истражите где сте и ко сте. У добу кад „негде друго“ увек делује као одговор, потребно је обновити и повратити жељу за смирењем на једном месту.
      Можда све ово делује мало сувише апстрактно. Многи људи – ту спада и моја породица – раздвојени су великим даљинама. Моја деца могу видети своје деке и баке само ако путују авионом. Ништа никад није онако једноставно како бисмо желели. Али потреба да се позабавимо својом општом несмиреношћу је нешто друго.
      Џајлс Фрејзер (Giles Fraser, 1964) је новинар и англистички свештеник, старешина цркве Свете Марије у Њуингтону у јужном Лондону
      https://stanjestvari.com/2020/05/18/putovanje-suzava-vidike
    • By Поуке.орг - инфо
      У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу након одслуженог молебна Пресветој Богородици сабранима се обратио прота Радојица Божовића који је казао да хапшење владике Јоникија и свештеника умногоме подсјећа на хапшење Господа Исуса Христа у Гестиманско врту.   Звучни запис беседе   “Онај који не може себи да дочара хапшење Христово нека погледа хапшење и утамничење владике Јоникија. Он онако боголик и христолик баш као некада Његов Господ пита: Мене тражите ја сам , нијесте ме могли хапсити а ево сам са вама сваки дан а ви долазите као на разбојника у ово доба ноћи. Знам да је међу тим народом било и оних који вичу: Распни га, распни га! А било је и оних много више који су са њим шћели радо и у смрт”, казао је о. Радојица и подсјетио на ријечи мудрог и благог владике који их је замолио да иде својим кућама и да се то заврши онако како доликује.   Они који су хапсили Христа и њихови налогодавци били су за нијансу поштенији од ових данашњих јер нијесу похапсили Христове ученике, казао је отац и додао да се остало подудара: “лажне оптужбе, лажни свједоци, а видјећемо какве ће судије бити”. Изразио је наду да ће иапк бити разумнији него Христове судије.   “Владика Јоникије је са својим свештенством показао како се брани и чува вјера и образ и на њих се односе Христове ријечи: Блажени су прогнани правде ради јер таквих је Царство небеско и Блажени сте кад вас осрамоте и узпрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве ријечи лажући Мене ради. Само оно жртвовање, страдање које је Христа ради је спасоносно и води у живот вјечни зато на крају Христос каже: Радујте се и веселите се јер је велика плата ваша на небесима.”   Прота је поручио да не треба да нас заварава тренутна побједа лажи над истином, неправде над правдом, јер је то краткога даха:   “Никада се није десило да је лаж тријумфовала а неправда царовала на овом свијету колико год се продужила она мора поломити зубе о правди и истини. Зато сам сигуран да ће Господ услишити молитве свих нас и народа Божијег који воли свог владику и Цркву своју – Христа свога и надамо се да ће владика и свештенство што скорије доћи да заузму своја мјеста која им припадају”, закључио је прота Радојица Божовић и благословио све вјерне и захвалио им се на свему што чине за своју Цркву увјеравајући их да Бог никоме није дужан остао и да ће добити своју плату од Оца небескога.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...