Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

Патријарх Вартоломеј: Кораци Бугарске цркве у Македонији су погрешни и не доприносе решавању проблема

Оцени ову тему

Recommended Posts

  Извор: https://dveri.bg/uxw98

 

У Светлу среду, васељенски патријарх кир Вартоломеј је на Фанару примио групу ђака и предавача из Богословије "Св. Климент Охридски " у Скопљу, која је на ходочашћу у Истанбулу и Солуну. Током састанка је разговарано о ситуацији у вези са Македонском православном црквом, а посебно о корацима Бугарске патријаршије да превазиђе раскол у овој земљи. Патријарх Вартоломеј верује да су кораци БПЦ у том правцу погрешни и не доприносе решавању проблема. Он је рекао да се такви комплексни проблеми решавају "поштено и отворено" и подсетио на одбијање Бугарске православне цркве да учествује на Сабору Православне Цркве на острву Криту 2016. године, где су могла да се расправљају спорна питања између помесних цркава.

Пресс центар Васељенске Патријаршија наводи речи Патријарха Вартоломеја:

"Желим да поставим ово питање јер желим да будем апсолутно искрен са вама. Ова акција сестринске бугарске цркве је погрешна. То не помаже. То компликује ствари. Мајка црква свих балканских народа је Константинопољ. То је оно што историја каже. А о чему се говори (идеја македонске цркве да препознаје БПЦ као "мајку цркву") била би вештачко мајчинство. Бугарска не може да вас упозна са канонским поретком, канонским односима са другим црквама. Међуправославне везе морају да буду одговорне и искрене. Кад год сам сазивао састанак православних примата - било овде или у Шамбезију, Васељенска Патријаршија покушавала је да стави све проблеме на сто и да о њима разговара искрено и одговорно. На исти начин смо урадили на Светом и Великом Сабору, који су заједно припремиле све цркве. На последњем Синаксису православних поглавара у јануару 2016. године у Шамбезију смо разговарали, имали смо тешкоће око неких питања, али смо припремили све текстове који је прихватио Велики Сабор. Ми смо припремили прописе за рад Сабора и рекли смо: "Да се састанемо на Криту у јуну". Све је потписано, прошло је три или четири месеца да се ништа ново није десило, а онда је у последњи тренутак четири цркве рекло: "нећемо доћи." Али окупљање се одржало. Међутим, то не показује искреност и одговорност ове четири цркве, када смо све претходно разумели и потписали. "

Патријарх Вартоломеј је позвао грађане Скопља да посећују Цариград и седиште васељенске цркве.

"Знајте да вас волимо и дођите када желите, у овом прелепом и историјском граду је црква родитељ свих балканских земаља и Русије, она од које сте добили крштење и светлост хришћанства. Сваки пут када дођете у Цариград, не осећајте се странцима, осећајте се као код куће. За вас и вашу мисију у Цркви имамо много наде у будућности. То је истина, упркос познатим проблемима који постоје данас између Грчке и ваше земљи и између цркве и других православних цркава. Надамо се да нова генерацију теолога и клирика може помоћи у јачању веза између суседних нација и православних цркава. Ми данас, наша генерација, ће учинити све што може да се ситуација поправи, посебно наша Васељенска патријаршија чија је улога координација у међуправославним питањима, онда ће ваша генерација преузети палицу и наставиће да развија и јача добре односе међу нашим народима и црквама."

Патријарх Вартоломеј поклонио је богословима и њиховим наставницима књиге о историји Васељенске патријаршије и званичне текстове Светог и Великог Сабора Православне цркве, а затим их угостио на ручку у патријаршијској трпезарији.


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, александар живаљев рече

Знајте да вас волимо и дођите када желите, у овом прелепом и историјском граду је црква родитељ свих балканских земаља и Русије, она од које сте добили крштење и светлост хришћанства.

@MKD13 sta je ovde zbunjujuce za tebe?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 44 минута, "Tamo daleko" рече

@MKD13 sta je ovde zbunjujuce za tebe?

"Желим да поставим ово питање јер желим да будем апсолутно искрен са вама. Ова акција сестринске бугарске цркве је погрешна. То не помаже. То компликује ствари. Мајка црква свих балканских народа је Константинопољ. То је оно што историја каже. А о чему се говори (идеја македонске цркве да препознаје БПЦ као "мајку цркву") била би вештачко мајчинство."

Vartolomej nigde ne pominje SPC?! Jl to znaci da SPC ne moze bit majka crkva?

Jos: "За вас и вашу мисију у Цркви имамо много наде у будућности. То је истина, упркос познатим проблемима који постоје данас између Грчке и ваше земљи и између цркве и других православних цркава. Надамо се да нова генерацију теолога и клирика може помоћи у јачању веза између суседних нација и православних цркава. Ми данас, наша генерација, ће учинити све што може да се ситуација поправи, посебно наша Васељенска патријаршија чија је улога координација у међуправославним питањима, онда ће ваша генерација преузети палицу и наставиће да развија и јача добре односе међу нашим народима и црквама."                                           

Nema raskolnici, nema autonomija, nema POA...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postoji razlika.

Carigrad je crkva roditelj ( crkava ) balkanskih zemalja i Rusije, ali, sve ove crkve su autokefalne i apsolutno kanonski nezavisne od Carigrada ( koji ima kanonsku cast i slavnu proslost u istoriji  Crkve ).

Dok je MPC jos uvek po kanonima autononmi deo SPC i ima kanonsku zavisnost (u odnosu na SPC ).

Kanonski u priznavanju autokefalije MPC prvo ide SPC i tek onda opsta saglasnost svih drugih crkava na (pocasnom) celu sa Carigradskom crkvom.

Tako je po kanonskom poredku. Videcemo, da li ce se postovati. ( kao sto je pozejlno da bude )

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, Bokisd рече

Postoji razlika.

Carigrad je crkva roditelj ( crkava ) balkanskih zemalja i Rusije, ali, sve ove crkve su autokefalne i apsolutno kanonski nezavisne od Carigrada ( koji ima kanonsku cast i slavnu proslost u istoriji  Crkve ).

Dok je MPC jos uvek po kanonima autononmi deo SPC i ima kanonsku zavisnost (u odnosu na SPC ).

Kanonski u priznavanju autokefalije MPC prvo ide SPC i tek onda opsta saglasnost svih drugih crkava na (pocasnom) celu sa Carigradskom crkvom.

Tako je po kanonskom poredku. Videcemo, da li ce se postovati. ( kao sto je pozejlno da bude )

Nema takav kanonski poredak!!! Sad ima neka potencionalna dogovorenost, koja treba da regulise ko i kako moze da postane autokefalna crkva ili da autokefalnost. Za sad nema nikakve obezavajuce kanone po tom pitanju, videcemo kako il dal ce pravoslavni nesto dogovorit. Do sad malte ne niko zakonito nije dobijo autokefaliju, zato shto majka crkva bolno podnosi rastanak s cerkom:), koja zna pritom i da povredi svoju majku i obrnuto. To su istoriski fakti.

Autonomija kao pojam nema u crkvenom pravu, niti bilo kakve kanone koji na nju ukazuju. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, MKD13 рече

Nema takav kanonski poredak!!! Sad ima neka potencionalna dogovorenost, koja treba da regulise ko i kako moze da postane autokefalna crkva ili da autokefalnost. Za sad nema nikakve obezavajuce kanone po tom pitanju, videcemo kako il dal ce pravoslavni nesto dogovorit. Do sad malte ne niko zakonito nije dobijo autokefaliju, zato shto majka crkva bolno podnosi rastanak s cerkom:), koja zna pritom i da povredi svoju majku i obrnuto. To su istoriski fakti.

Autonomija kao pojam nema u crkvenom pravu, niti bilo kakve kanone koji na nju ukazuju. 

Drugo je dogovor, koji moze da bude u hriscanskom duhu, ali, mozda moze da bude malo i drugaciji ( politicki i drzavnicki, kada se umesa odredjena vlast ).

Koliko sam upoznat, tako se daje autokefalnost ( kako sam opisao gore ) po kanonskom poretku. Recimo, Moskovska mitropolija je prvo dobila ( ogranicenu ) autonomnost od Carigrada da bira samostalno svog mitropolita, ali , uz blagoslov Carigradskog patrijarha. Kasnije je Moskva dobila potpunu samostalnost i autokefaliju ( da bira potpuno samostalno svog arhiepiskopa i patrijarha ) od Carigrada, koje su priznale i ostale patrijarsije.

Fakticko stanje je, da je MPC dobila autonomiju od SPC da samostalno bira svoje episkope uz pristanak i blagoslov ( SPC ). Ako bi MPC zelela da dobije autokefalnost treba prvo da se obrati onome sa kim je bila u crkvenom opstenju i od koga je dobila tu' autonomiju i da ta stvar ide svojim prirodnim i kanonskim tokom.

Kako moze ova stvar da se resi drugacije ?

Mislim, moze drugacije, onim drugim metodama, politickim i drzavnickim i pomalo  nasilnim ( putem ). Strogo gledano, onaj prvi jeste kanonski i predanjski put, ovaj drugi nije ( ali je vremenom usled visis ciljeva i mnogo puta prihvacen ).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Bokisd рече

Drugo je dogovor, koji moze da bude u hriscanskom duhu, ali, mozda moze da bude malo i drugaciji ( politicki i drzavnicki, kada se umesa odredjena vlast ).

Koliko sam upoznat, tako se daje autokefalnost ( kako sam opisao gore ) po kanonskom poretku. Recimo, Moskovska mitropolija je prvo dobila ( ogranicenu ) autonomnost od Carigrada da bira samostalno svog mitropolita, ali , uz blagoslov Carigradskog patrijarha. Kasnije je Moskva dobila potpunu samostalnost i autokefaliju ( da bira potpuno samostalno svog arhiepiskopa i patrijarha ) od Carigrada, koje su priznale i ostale patrijarsije.

Fakticko stanje je, da je MPC dobila autonomiju od SPC da samostalno bira svoje episkope uz pristanak i blagoslov ( SPC ). Ako bi MPC zelela da dobije autokefalnost treba prvo da se obrati onome sa kim je bila u crkvenom opstenju i od koga je dobila tu' autonomiju i da ta stvar ide svojim prirodnim i kanonskim tokom.

Kako moze ova stvar da se resi drugacije ?

Mislim, moze drugacije, onim drugim metodama, politickim i drzavnickim i pomalo  nasilnim ( putem ). Strogo gledano, onaj prvi jeste kanonski i predanjski put, ovaj drugi nije ( ali je vremenom usled visis ciljeva i mnogo puta prihvacen ).

Moskva je sama pocela bez blagoslova Carigradskog Patriarha postavljati svoje poglavare i tek nekoliko veka kasnije i formalno je priznana njena autokefalija od istocnih Patrijarha.

Sto se tice MPC stvar je komplicirana iz bliske i daljnje istoriske proslosti. I Grci i Srbi i Bugari imaju i imali su pretenzije i prema teritorije i prema stanovnistvom Makedonije, i u poslednjih vekova i na crkvenoj teritoriji koja od uvjek je pridnadlezila autokefalnim Arhiepiskopom Ohrida(nek sa pravom a neke ne:))....

Pravilno, samo zbog fakta shto jerarhija MPC se odelila iz SPC (ali ne i istoriski i kanonski pravilno), je trebalo MPC da trazi autokefaliju preko SPC. Sto se trazilo i jos se cini, samo shto SPC nece da izage u susret. Jedino sto SPC nudi je siroka Autonomija (koja kanonski nije, jer ne postoje kanone za autonomiju), a na to MPC se neslaze i trazi potpunu nezavisnost.

Jos kad se doda i osporavana makedonska nacija, stvar se jos vise komlikuje...ijako to nema veze ni sa hriscanstvom ni sa crkvenim poretkom..

Inace nema nikakav problem!!! MPC u nista se nerazlikuje u dogmatskom ili u drugo nesto od ostalih pravoslavnih Crkava, sem sto je proglasila autokefaliju bez saglasnosti SPC i tako ostala nepriznata. Stha je toliko tesko da se dada MPC nezavisnost? Inat il shta? Nije problem shto SPC kao nemoze sama da da autokefaliju, problem je shto ona nece ni da sadejstvuje o tome. I zasto se ljuti na BPC shto ova hoce da pomogne MPC? Dajte ljudi svi priznajte MPC i bice radost i na zemlji i na nebo! nema raskola, svi bigemo jedno...zasto mora poniziti MPC, autonomija poslusnost SPC ili nikako?!

Zasto SPC se protivi, kao brani crkovni poredak i neka autonomija, i zbog tog "poredka" citav narod drzi "van" Crkve. ?Jl to misionarski? Jl to je grizha za spasenje blizjnjeg? Jl za to posrada Hristos?! Jedini greh makedonca i MPC je to shto hoce da budu neovisni kao i svi drugi pravoslavni narodi koje imaju neovisne crkve. 

Kao dobro zelimo ali ne na pravi nacin. Pa dobro, mozda smo pogresili, al ko nije? I shta, ne zasluzujemo snishogenje samo mi? Ok. Hvala...na ljubavi...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Викарни Епископ диоклијски г. Методије служио је данас, на Духовски понедјељак и празник Светог свештеномученика Јоаникија и с њим пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске, храмовне славе цркве на Пардусу у Љешанској нахији са свештенством Свету службу Божију у овој цркви њима посвећеној.
       
      Протојереј Предраг Шћепановић, парох подгорички казао је у пастирској бесједи након читања Јеванђеља говорио је о страдању Митрополита Јоаникија и избјегличке колоне од Везировог до Зиданог моста у Словенији 1944/45. године.
      „Ми смо са главе страдали у Словенији, на Зиданом мосту, у преко 600 масовних гробница… И хвала браћи Словенцима што су њихове јаме и њихова стратишта обиљежили и описали. Ево ми, наше мртве, који су безгробна војска сахрањујемо у књигама и у овом светоме храму“, рекао је отац Предраг. Он је рекао да храм на Пардусу позива на братско помирење.
      „Јер, то је било тешко вријеме, када је хљеб у братску крв умакан а душа на памук чупана. Тада је, на данашњи дан Митрополит Јоаникије страдао. И овај дивни храм, који се издиже на овом путу изнад Подгорице посвећен је управо њему и страдалној војсци за име Христово, јер је мученичка крв сјеме за нове хришћане“, казао је отац Предраг Шћепановић. Након светог причешћа благосиљан је славски колач. Владика Методије је на крају рекао да је благодат Духа Светога данас сабрала вјерне на Службу на Пардусу.
      „Као што се пјева двије хиљаде година: И сви узевши крст свој говоримо – благословен који долази у име Господње. Тако су, драга браћо и сестре, пјевали и узели крст свој на плећа своја  кренули на пут страдања и Митрополит Јоаникије са свештенством и народом да животом својим посвједоче Јеванђеље Христово“, рекао је Владика диоклијски.
      Додао је да људска природа, заражена смрћу, жуди, жедни и вапи за вјечним животом. „Тако је жудјела и душа њихова кад су кренули на овај пут страдања и срели су се са Христом – лицем у лице“, закључио је Владика Методије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-прморска
    • Од Логос,
      Како изгледи за успех његовог украјинског пројекта и даље пропада, патријарх Вартоломеј појачава притисак на светогорске манастире, који уживају значајан ауторитет у православном свету.
       
      Према грчком сајту  Вима Ортходоксиас, Патријарх тражи одговор од игумана Евлогија, старешине руског манастира Светог Пантелејмона, питајући се зашто је делегација из расколничке “Православне Цркве Украјине” (ПЦУ) била истерана из манастира током њене посете Светој Гори пре неколико месеци.
      Света Гора је и даље подељена по питању свог односа према ПЦУ. Неки манастири су топло примали њене делегације и чак с њима служили или разговарали, док су им други дозвољавали само да посете и целивају мошти  и иконе, док су им неки потпуно затворили капије.
      Крајем фебруара 2019, Свештена Општина, управно тело Свете Горе, одлучила је да сваком манастиру дозволи да одреди свој став. Према најновијим извештајима, игумани манастира Свете Горе захтевају од украјинских поклоника да докажу чланство у канонској Украјинској Православној Цркви на чијем челу је Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине, мада је мало вероватно да ово представља садашње мишљење свих манастира.
      Упркос подели, општи став између манастира, скитова и келија је негативан према ПЦУ, тако да грчки сајт пише да иако “већина светих манастира одбија да призна нову аутокефалну Цркву у Украјини, Васељенска Патријаршија проводи строгу политику, посебно у односу на духовнике тих манастира који су затворили своја врата за украјинску делегацију нове спорне Цркве“.
      Подсетимо се да је 12 атонских стараца појединих скитова и келија писало Цариградској Патријаршији средином марта у одбрану канонске Украјинске Цркве, истичући да и даље сматрају украјинске расколнике за расколнике.
      Позивајући се на објашњење зашто је делегација била избачена из манастира Св. Пантелејмона у фебруару, патријарх Вартоломеј пише оцу Евлогију да ако настави да држи такав став према ПЦУ на Атону, „Васељенски  патријарх ће бити приморан да предузме неопходне мере да очува каноничност и послушност Мајци Цркви“.
      Новинари Вима Ортходоксиас се питају: “Шта ће Фанар учинити у овом случају? Зашто Света Гора нема право да изрази своје мишљење о тако озбиљном питању?“
      Архимандриту Јфрему, игуману манастира Ватопеда, раније је запретћено да ће бити рашчињен ако не присуствује устоличењу “митрополита” Евлогија Думенка у Кијеву, и на крају је претрпио срчани удар због притиска и стресног стања, иако Светогорци нису присуствовали.
       
      Извор: Orthochristian.com (са енгелског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      На Духовски понедељак, који је и слава Светототројичног храма, подворја Московске Патријаршије у Београду,  17. маја 2019. године у 9 часова звона руске цркве Свете Тројице означила су почетак торжествене Литургије.
       
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је светом Литургијом уз саслужење домаћина протојереја Виталија Тарасјева, старешине цркве Свете Тројице, и свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке: протојереја-ставрофора Трајана Којића, старешине цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка; и Николе Трајковића, старешине цркве Свете Петке на Чукаричкој падини; протојереја Небојше Тополића, старешине Богородичне цркве у Земуну; војног свештеника Саше Совиља, старешине параклиса Светог Луке Симферопољског на Војно медицинској академији; kао и јереја Ивана Делића из Епархије банатске епархије.
      На величанственој Литургији саслуживали су и протођакон Стеван Рапајић, ђакони Александар Секулић и Владимир Руменић, као и ипођакони Владимир Јелић и Ђорђе Мијаиловић.
      Протојереј Виталие Тарасјев је, после Литургије, заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју што је богослужио у Светотројичној цркви на Ташмајдану:
      -Данас смо се помолили за све хришћане. Посебно смо се помолили да Господ сачува Цркву своју од раскола и унутрашњих трзавица. И та молитва је утеха свакоме од нас, пошто сви ми осећамо ране на Телу Христовом, односно, све оне несреће које се дешавају у Православној Цркви. Јер, по речима Светог апостола Павла, када страда један уд, сви удови страдају. И када се један уд радује, сви остали се радују.
      У ово тешко време када се нарушава вековно канонско устројство односа између помесних аутокефалних Православних Цркава и односи унутар православне породице, Ви сте, Ваша Светости, принципијелно заједно са архијерејима Српске Православне Цркве стали на страну светих канона, светог предања и апостолских правила који су нама животно важни. Изражавам нашу велику благодарност за љубав, стрпљење и време које издвајате за нашу Светоројичну цркву.
      На молитвени спомен на величанствени празник и бескрајну подршку Подворју Руске Православне Цркве, старешина храма протјереј Виталиј Тарасјев је, у име Црквеног одбора и свих чланова руског Светотројичног храма у Београду и, првенствено са благословом Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, уручио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју сребрно кандило које симболизује пламен вере и пламен Серафимовске молитве.
      О самом празнику, заокружењу обећања које је Господ Бог дао људима и испунио га пославши прво Сина свога Јединороднога међу људе, који је провео неко време проповедајући Реч Божју, и који је за искупљење грехова целокупног човечанства био предан, осуђен и разапет на Крсту, и који је испунио такође обећање о Васкрсењу, казивао је Свјатјејши Патријарх Иринеј:
      -Молим се Господу и Духу Светоме да нас све уразуми и да будемо на правом путу који води Господу. Поменуо сам да Руска Православна Црква има великих искушења, али не само она. Испуњавају се речи нашега Спаситеља када је рекао: Гонили су мене, гониће и вас. Православље је гоњено, али никада није убијено, никада није лишено живота на овој планети. Господ је са праведнима. Ми верујемо да је Господ са нама који страдамо за име Божје. Сила Крста и моћ Господња је велика и верујем да неће дати да непријатељ надвлада.
      Патријарашки благослов и награде за радове на тему житија словенских просветитеља Ћирила и Методија примили су: Сара Божанић, Дарија Јаблановић и Маријаника Тарасјев.
      Прослави славе Светотројичног храма присуствовали су, између других узваница и пријатеља, амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Чепурин, г. Храпунов из Трговинске привредне коморе; министар за технолошки развој и иновације г. Ненад Поповић; директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, као и многе личности из културног и јавног живота престонице.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас, поводом храмовне славе, свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Земуну. Саслуживало му је многобројно свештенство из Архиепископије београдско-карловачке.

      Овогодишњи домаћин славе био је г. Зоран Арсић са породицом коме је Његова Светост уручио грамату за његову показану, несебичну љубав и ревност према Српској Православној Цркви, а посебно на уложеном труду и већој донацији приликом изградње новог парохијског дома и палионице свећа при овом светом храму. Такође Патријарх српски доделио је грамату и господину Драгану Дураковићу, предузетнику из Земуна који је великом донацијом помогао за обнову фасаде ове светиње.
      Међу многобројним верницима на Литургији  присуствовали су др Марко Николић, секретар Влада Републике Србије, Канцеларија за сарадњу с црквама и верским заједницама, представник општине Земун г. Дамир Ковачевић уједно и новопријављени домаћин за идућу годину 2021., председник Црквене општине Земун г. Бранислав Ивановић, као и многи други из јавног и културног живота српске престонице.

      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...