Jump to content
александар живаљев

Патријарх Вартоломеј: Кораци Бугарске цркве у Македонији су погрешни и не доприносе решавању проблема

Rate this topic

Recommended Posts

  Извор: https://dveri.bg/uxw98

 

У Светлу среду, васељенски патријарх кир Вартоломеј је на Фанару примио групу ђака и предавача из Богословије "Св. Климент Охридски " у Скопљу, која је на ходочашћу у Истанбулу и Солуну. Током састанка је разговарано о ситуацији у вези са Македонском православном црквом, а посебно о корацима Бугарске патријаршије да превазиђе раскол у овој земљи. Патријарх Вартоломеј верује да су кораци БПЦ у том правцу погрешни и не доприносе решавању проблема. Он је рекао да се такви комплексни проблеми решавају "поштено и отворено" и подсетио на одбијање Бугарске православне цркве да учествује на Сабору Православне Цркве на острву Криту 2016. године, где су могла да се расправљају спорна питања између помесних цркава.

Пресс центар Васељенске Патријаршија наводи речи Патријарха Вартоломеја:

"Желим да поставим ово питање јер желим да будем апсолутно искрен са вама. Ова акција сестринске бугарске цркве је погрешна. То не помаже. То компликује ствари. Мајка црква свих балканских народа је Константинопољ. То је оно што историја каже. А о чему се говори (идеја македонске цркве да препознаје БПЦ као "мајку цркву") била би вештачко мајчинство. Бугарска не може да вас упозна са канонским поретком, канонским односима са другим црквама. Међуправославне везе морају да буду одговорне и искрене. Кад год сам сазивао састанак православних примата - било овде или у Шамбезију, Васељенска Патријаршија покушавала је да стави све проблеме на сто и да о њима разговара искрено и одговорно. На исти начин смо урадили на Светом и Великом Сабору, који су заједно припремиле све цркве. На последњем Синаксису православних поглавара у јануару 2016. године у Шамбезију смо разговарали, имали смо тешкоће око неких питања, али смо припремили све текстове који је прихватио Велики Сабор. Ми смо припремили прописе за рад Сабора и рекли смо: "Да се састанемо на Криту у јуну". Све је потписано, прошло је три или четири месеца да се ништа ново није десило, а онда је у последњи тренутак четири цркве рекло: "нећемо доћи." Али окупљање се одржало. Међутим, то не показује искреност и одговорност ове четири цркве, када смо све претходно разумели и потписали. "

Патријарх Вартоломеј је позвао грађане Скопља да посећују Цариград и седиште васељенске цркве.

"Знајте да вас волимо и дођите када желите, у овом прелепом и историјском граду је црква родитељ свих балканских земаља и Русије, она од које сте добили крштење и светлост хришћанства. Сваки пут када дођете у Цариград, не осећајте се странцима, осећајте се као код куће. За вас и вашу мисију у Цркви имамо много наде у будућности. То је истина, упркос познатим проблемима који постоје данас између Грчке и ваше земљи и између цркве и других православних цркава. Надамо се да нова генерацију теолога и клирика може помоћи у јачању веза између суседних нација и православних цркава. Ми данас, наша генерација, ће учинити све што може да се ситуација поправи, посебно наша Васељенска патријаршија чија је улога координација у међуправославним питањима, онда ће ваша генерација преузети палицу и наставиће да развија и јача добре односе међу нашим народима и црквама."

Патријарх Вартоломеј поклонио је богословима и њиховим наставницима књиге о историји Васељенске патријаршије и званичне текстове Светог и Великог Сабора Православне цркве, а затим их угостио на ручку у патријаршијској трпезарији.


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, александар живаљев рече

Знајте да вас волимо и дођите када желите, у овом прелепом и историјском граду је црква родитељ свих балканских земаља и Русије, она од које сте добили крштење и светлост хришћанства.

@MKD13 sta je ovde zbunjujuce za tebe?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 44 минута, "Tamo daleko" рече

@MKD13 sta je ovde zbunjujuce za tebe?

"Желим да поставим ово питање јер желим да будем апсолутно искрен са вама. Ова акција сестринске бугарске цркве је погрешна. То не помаже. То компликује ствари. Мајка црква свих балканских народа је Константинопољ. То је оно што историја каже. А о чему се говори (идеја македонске цркве да препознаје БПЦ као "мајку цркву") била би вештачко мајчинство."

Vartolomej nigde ne pominje SPC?! Jl to znaci da SPC ne moze bit majka crkva?

Jos: "За вас и вашу мисију у Цркви имамо много наде у будућности. То је истина, упркос познатим проблемима који постоје данас између Грчке и ваше земљи и између цркве и других православних цркава. Надамо се да нова генерацију теолога и клирика може помоћи у јачању веза између суседних нација и православних цркава. Ми данас, наша генерација, ће учинити све што може да се ситуација поправи, посебно наша Васељенска патријаршија чија је улога координација у међуправославним питањима, онда ће ваша генерација преузети палицу и наставиће да развија и јача добре односе међу нашим народима и црквама."                                           

Nema raskolnici, nema autonomija, nema POA...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postoji razlika.

Carigrad je crkva roditelj ( crkava ) balkanskih zemalja i Rusije, ali, sve ove crkve su autokefalne i apsolutno kanonski nezavisne od Carigrada ( koji ima kanonsku cast i slavnu proslost u istoriji  Crkve ).

Dok je MPC jos uvek po kanonima autononmi deo SPC i ima kanonsku zavisnost (u odnosu na SPC ).

Kanonski u priznavanju autokefalije MPC prvo ide SPC i tek onda opsta saglasnost svih drugih crkava na (pocasnom) celu sa Carigradskom crkvom.

Tako je po kanonskom poredku. Videcemo, da li ce se postovati. ( kao sto je pozejlno da bude )

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, Bokisd рече

Postoji razlika.

Carigrad je crkva roditelj ( crkava ) balkanskih zemalja i Rusije, ali, sve ove crkve su autokefalne i apsolutno kanonski nezavisne od Carigrada ( koji ima kanonsku cast i slavnu proslost u istoriji  Crkve ).

Dok je MPC jos uvek po kanonima autononmi deo SPC i ima kanonsku zavisnost (u odnosu na SPC ).

Kanonski u priznavanju autokefalije MPC prvo ide SPC i tek onda opsta saglasnost svih drugih crkava na (pocasnom) celu sa Carigradskom crkvom.

Tako je po kanonskom poredku. Videcemo, da li ce se postovati. ( kao sto je pozejlno da bude )

Nema takav kanonski poredak!!! Sad ima neka potencionalna dogovorenost, koja treba da regulise ko i kako moze da postane autokefalna crkva ili da autokefalnost. Za sad nema nikakve obezavajuce kanone po tom pitanju, videcemo kako il dal ce pravoslavni nesto dogovorit. Do sad malte ne niko zakonito nije dobijo autokefaliju, zato shto majka crkva bolno podnosi rastanak s cerkom:), koja zna pritom i da povredi svoju majku i obrnuto. To su istoriski fakti.

Autonomija kao pojam nema u crkvenom pravu, niti bilo kakve kanone koji na nju ukazuju. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, MKD13 рече

Nema takav kanonski poredak!!! Sad ima neka potencionalna dogovorenost, koja treba da regulise ko i kako moze da postane autokefalna crkva ili da autokefalnost. Za sad nema nikakve obezavajuce kanone po tom pitanju, videcemo kako il dal ce pravoslavni nesto dogovorit. Do sad malte ne niko zakonito nije dobijo autokefaliju, zato shto majka crkva bolno podnosi rastanak s cerkom:), koja zna pritom i da povredi svoju majku i obrnuto. To su istoriski fakti.

Autonomija kao pojam nema u crkvenom pravu, niti bilo kakve kanone koji na nju ukazuju. 

Drugo je dogovor, koji moze da bude u hriscanskom duhu, ali, mozda moze da bude malo i drugaciji ( politicki i drzavnicki, kada se umesa odredjena vlast ).

Koliko sam upoznat, tako se daje autokefalnost ( kako sam opisao gore ) po kanonskom poretku. Recimo, Moskovska mitropolija je prvo dobila ( ogranicenu ) autonomnost od Carigrada da bira samostalno svog mitropolita, ali , uz blagoslov Carigradskog patrijarha. Kasnije je Moskva dobila potpunu samostalnost i autokefaliju ( da bira potpuno samostalno svog arhiepiskopa i patrijarha ) od Carigrada, koje su priznale i ostale patrijarsije.

Fakticko stanje je, da je MPC dobila autonomiju od SPC da samostalno bira svoje episkope uz pristanak i blagoslov ( SPC ). Ako bi MPC zelela da dobije autokefalnost treba prvo da se obrati onome sa kim je bila u crkvenom opstenju i od koga je dobila tu' autonomiju i da ta stvar ide svojim prirodnim i kanonskim tokom.

Kako moze ova stvar da se resi drugacije ?

Mislim, moze drugacije, onim drugim metodama, politickim i drzavnickim i pomalo  nasilnim ( putem ). Strogo gledano, onaj prvi jeste kanonski i predanjski put, ovaj drugi nije ( ali je vremenom usled visis ciljeva i mnogo puta prihvacen ).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Bokisd рече

Drugo je dogovor, koji moze da bude u hriscanskom duhu, ali, mozda moze da bude malo i drugaciji ( politicki i drzavnicki, kada se umesa odredjena vlast ).

Koliko sam upoznat, tako se daje autokefalnost ( kako sam opisao gore ) po kanonskom poretku. Recimo, Moskovska mitropolija je prvo dobila ( ogranicenu ) autonomnost od Carigrada da bira samostalno svog mitropolita, ali , uz blagoslov Carigradskog patrijarha. Kasnije je Moskva dobila potpunu samostalnost i autokefaliju ( da bira potpuno samostalno svog arhiepiskopa i patrijarha ) od Carigrada, koje su priznale i ostale patrijarsije.

Fakticko stanje je, da je MPC dobila autonomiju od SPC da samostalno bira svoje episkope uz pristanak i blagoslov ( SPC ). Ako bi MPC zelela da dobije autokefalnost treba prvo da se obrati onome sa kim je bila u crkvenom opstenju i od koga je dobila tu' autonomiju i da ta stvar ide svojim prirodnim i kanonskim tokom.

Kako moze ova stvar da se resi drugacije ?

Mislim, moze drugacije, onim drugim metodama, politickim i drzavnickim i pomalo  nasilnim ( putem ). Strogo gledano, onaj prvi jeste kanonski i predanjski put, ovaj drugi nije ( ali je vremenom usled visis ciljeva i mnogo puta prihvacen ).

Moskva je sama pocela bez blagoslova Carigradskog Patriarha postavljati svoje poglavare i tek nekoliko veka kasnije i formalno je priznana njena autokefalija od istocnih Patrijarha.

Sto se tice MPC stvar je komplicirana iz bliske i daljnje istoriske proslosti. I Grci i Srbi i Bugari imaju i imali su pretenzije i prema teritorije i prema stanovnistvom Makedonije, i u poslednjih vekova i na crkvenoj teritoriji koja od uvjek je pridnadlezila autokefalnim Arhiepiskopom Ohrida(nek sa pravom a neke ne:))....

Pravilno, samo zbog fakta shto jerarhija MPC se odelila iz SPC (ali ne i istoriski i kanonski pravilno), je trebalo MPC da trazi autokefaliju preko SPC. Sto se trazilo i jos se cini, samo shto SPC nece da izage u susret. Jedino sto SPC nudi je siroka Autonomija (koja kanonski nije, jer ne postoje kanone za autonomiju), a na to MPC se neslaze i trazi potpunu nezavisnost.

Jos kad se doda i osporavana makedonska nacija, stvar se jos vise komlikuje...ijako to nema veze ni sa hriscanstvom ni sa crkvenim poretkom..

Inace nema nikakav problem!!! MPC u nista se nerazlikuje u dogmatskom ili u drugo nesto od ostalih pravoslavnih Crkava, sem sto je proglasila autokefaliju bez saglasnosti SPC i tako ostala nepriznata. Stha je toliko tesko da se dada MPC nezavisnost? Inat il shta? Nije problem shto SPC kao nemoze sama da da autokefaliju, problem je shto ona nece ni da sadejstvuje o tome. I zasto se ljuti na BPC shto ova hoce da pomogne MPC? Dajte ljudi svi priznajte MPC i bice radost i na zemlji i na nebo! nema raskola, svi bigemo jedno...zasto mora poniziti MPC, autonomija poslusnost SPC ili nikako?!

Zasto SPC se protivi, kao brani crkovni poredak i neka autonomija, i zbog tog "poredka" citav narod drzi "van" Crkve. ?Jl to misionarski? Jl to je grizha za spasenje blizjnjeg? Jl za to posrada Hristos?! Jedini greh makedonca i MPC je to shto hoce da budu neovisni kao i svi drugi pravoslavni narodi koje imaju neovisne crkve. 

Kao dobro zelimo ali ne na pravi nacin. Pa dobro, mozda smo pogresili, al ko nije? I shta, ne zasluzujemo snishogenje samo mi? Ok. Hvala...na ljubavi...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Поводом празника Светог Јована Владимира, славе Храма у београдском насељу Медаковић, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће у четвртак, 4. јуна 2020. године, од 9 часова, Свету архијерејску Литургију.    Виртуелна шетња београдским светињама: Храм Светог Јована Владимира, Медаковић   Црква Светог Јована Владимира налази се на Вождовцу. До њене изградње, верници овог дела града су били упућени на цркву Светог Јована Крститеља на Централном гробљу. Међутим, услед ширења Вождовца и изградње насеља Браће Јерковић, а касније Медаковић и Медаковић II, јавила се потреба за подизањем великог храма, с обзиром на то да црква на Централном гробљу по свом положају и величини није могла да задовољи потребе становника новоизграђених насеља.   Свештенство цркве Светог Јована Крститеља, на челу са старешином храма јерејом Јованом Благојевићем, у релативно кратком временском периоду успело је да реализује ову идеју.   Током 1994. године израђена је пројектна и техничка документација за изградњу  храма који ће, одлуком Његове Светости Патријарха српског  Павла, бити посвећен светом великомученику Јовану Владимиру, првом краљу Српском, а уједно бити и „спомен-храм свим Србима изгинулим на путу правде Божје од нашег прапочетка до данас“. Иначе, ово је други храм у Београду за чију је изградњу добијена дозвола од Другог светског рата. Освећен је 31. маја 1998. године.   Култ светог Јована Владимира, као једне изузетно важне црквено-историјске личности код Срба, није у довољној мери развијен, вероватно због тога што су његове мошти остале ван Србије. Наиме, након што га је бугарски цар Јован Владислав на превару намамио у Преспу, погубио и сахранио у тамошњој цркви, на његовом гробу су почела да се догађају чуда која су описана у Летопису и Житију. Касније је краљево тело пренесено у Крајину на Скадарском језеру у цркву Пречисте Богородице Крајинске, да би 1215. године мошти под неразјашњеним околностима биле однешене у Драч и светитељ проглашен заштитником Драча. Након извесног времена, мошти се поново измештају 1381. године у манастир Светог Јована код Елбасана који је по предању сам краљ Владимир саградио у част Пресвете Богородице где се и данас налазе. Овај догађај преноса моштију је на старословенском, грчком и латинском језику описан на натписима који су постављени  на овој цркви, у којима се светитељ први пут назива Јован Владимир - вероватно због сличности погубљења светог Краља са Светим Јованом Крститељем. Тако се култ дукљанског светитеља ширио изван Дукље: у Албанији, Македонији, Бугарској и даље. Служба светом Краљу настала је тек у каснијем периоду на основу сачуваног предања, када је 1861. године уврштена у  „Србљак“. У служби се каже још да је „мироточац словенски и албански штит, да је израстао од Словена и од српског рода“.   Патријархова беседа   Његова Светост Патријарх српски  Павле је на освећењу Крста 18. децембра 1994. године, између осталог рекао: „Браћо и сестре, осветили смо Часни Крст на овом месту где ће се градити храм посвећен светом  Јовану Владимиру који је пострадао за правду и истину... Пред истином Божјом и пред Богом Свевидећим и пред Његовом правдом стојимо сви, и увек да нам буде важније то шта ће и како Бог оценити наша дела, и не само наша дела него и наше речи. Јер је Господ Исус Христос рекао да ће сваки човек за сваку реч дати одговор. Наш је народ кроз векове на томе путу Божјем не једанпут долазио до страшних опасности - бити ил’ не бити, али се са том вером одржао до дана данашњег... Овај храм који треба да се подигне уз помоћ Божју и Његовим благословом, а трудом свих нас, да нам буде школа у којој ћемо се учити науци Божјој, да нам та наука буде храна за душе наше. Увек имати у виду да човек јесте тело, али не само тело него и душа, а да је душа домаћин, а тело стан у коме душа станује. Нека Бог буде на помоћи да ово свето дело, које смо започели са Божјим благословом, довршимо у славу и част светог Јована Владимира коме је слава и хвала свагда и у све векове векова. Амин“.   Архитектура храма   Храм је пројектовала архитекта Љубица Бошњак у српско-византијском стилу. Придржавајући се црквених правила у градитељству, пројектовала је оригиналан храм, не копирајући ниједан који је до сада изведен. Храм је пројектован као триконхос са великим централним кубетом и два звоника. Ово решење је узето да би се постављањем звоника са стране ослобађао поглед ка централном кубету (као најважнијем делу грађевине) и због несметаног простирања звука звона на све стране. Осим тога, три кубета на храму имају символику Свете Тројице. Уз поштовање свих принципа дато је потпуно ново конструкцијско решење, без стубова у унутрашњости храма, са централним кубетом које се преко система конзола ослања на пиластре. Конструкцијски и функционални склоп храма, као и његове пропорције и употребљени материјал обезбеђују добру просторну акустику.   Иконостас и Живопис   Иконостас у храму, постављен 2002. године, израђен је у дуборезачкој радионици Драгана Петровића из Београда. Рађен је по узору на иконостас храма Светог Андреја Првозваног у грчком граду Патрију. Велико Распеће је ураћено по угледу на дечанско, а Царске двери по угледу на хиландарске, из храма Светог Василија. Архитектонски пројекат је израдио архитекта Иван Рацков, а дуборезачке цртеже за иконостас и иконе на иконостасу Слободан Кајтез, професор на академији ликовних уметности. Позлатарски радови на иконистасу дело су Биљане Димитријевић и Драгиње Лазаревић. У поставци икона у првом реду иконостаса не налазимо одступања од уобичајеног представљања, док су у другом делу иконостаса постављени свети пророци и српски светитељи.   Посебно леп живопис, који је недавно завршен, ставља храм Светог Јована Владимира у раван најлепших београдских цркава. Сликари Александар Живановић, Дарко Милојевић, Милош Рончевић и Петар Вујовић су осликавали цркву у периоду од априла 2003. до марта 2006. године у сарадњи са др Драганом Војводићем, византологом, професором Философског факултета на катедри за историју уметности. Ова екипа уметника је недавно живописом украсила и цркву Светог Јована Крститеља на Централном гробљу. Композиције „Лоза светих Срба“ и  „Небеска Србија“, која се налази у припрати храма Светог Јована Владимира, са десне стране, побудиле су посебно интересовање, с обзиром на то да на овим композицијама налазимо значајне личности из српске историје, међу којима се налазе и наши савременици.   Тако међу архијерејима „Небеске Србије“ можемо видети и  светог  о. Јустина Поповића, Никодима Милаша, Петра Петровића Негоша, Патријарха Германа, док су као знаменити Срби осликани Вук Стефановић Караџић, Краљ Петар Карађорђевић, Стеван Стојановић Мокрањац, Милош Обилић, Никола Тесла, Вожд Карађорђе, Десанка Максимовић и трагично преминула током НАТО-бомбардовања девојчица Милица Ракић.   Свештенство храма, на челу са садашњим старешином о. Драганом Шовљанским, у оквиру мисионарске делатности храма води трибине у циљу верског образовања одраслих,има школицу калиграфије,веронауку за одрасле,велики мешовити хор као и дечији хор.
    • By Поуке.орг - инфо
      Торжественом Патријарашком Литургијом прослављен је престони празник храма Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене на Вождовцу.    Звучни запис беседе   Надахнутим речима литургијске омилије Његова Светост је поучио сабрани народ Божји, истакавши велики значај Светог цара Константина и његове благоверне мајке Јелене у освештаној и благословеној историји Цркве Христове, која је пролазила и пролази кроз многобројне тешкоће, али која благодаћу Божјом на тајанствен начин увек просијава крсто-васкрсном светлошћу.   У свом архипастирском слову Патријарх је указао на неизмерни и благословени значај активног литургијског живота који је темељ општења са Богом и свима светима који су просијали угодивши Господу и који нама постадоше освештани примери истинског хришћанског етоса.   У наставку свете Литургије обављен је свечани опход око светог храма са читањем Јеванђеља. Освећени су славски дарови овогодишњих кумова славе господе Илије Ђорђевића и Александра Радованца са породицама.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил честитао је 31. маја 2020. Његовом Блаженству митрополиту варшавском и све Пољске Сави годишњицу устоличења. У поруци се вели:     Молим Вас, примите моју срдачну честитку за 22. годишњицу Вашег првојераршког устоличења. Ваше плодно служење на престолу блажењејших митрополита варшавских и све Пољске побуђује на обилно захваљивање Богу (2 Кор 9,12).   На овај значајан дан узносим молитве Пастиреначалнику Христу да ојача Ваше духовне и телесне снаге, да Вам ниспошље обилну помоћ у даљима предстојатељским трудовима, да предано делате на учвршћењу Светог православља на пољској земљи и просвећујете људе светом апостолском вером.   Са братском љубављу у Господу, + К и р и л, Патријарх московски и све Русије     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваo je 31. маја 2020. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Преображења Господњег на Пашином Брду у Београду.   Звучни запис беседе   Саслуживали су протојереји Драгиша Јоцић, старешина храма, и Александар Лукавац, јереј др Зоран Ранковић, декан Превославног богословског факултета Универзитета у Београду, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Никола Петровић и Драган Симкић.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...