Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
александар живаљев

Патријарх Вартоломеј: Кораци Бугарске цркве у Македонији су погрешни и не доприносе решавању проблема

Оцени ову тему

Recommended Posts

  Извор: https://dveri.bg/uxw98

 

У Светлу среду, васељенски патријарх кир Вартоломеј је на Фанару примио групу ђака и предавача из Богословије "Св. Климент Охридски " у Скопљу, која је на ходочашћу у Истанбулу и Солуну. Током састанка је разговарано о ситуацији у вези са Македонском православном црквом, а посебно о корацима Бугарске патријаршије да превазиђе раскол у овој земљи. Патријарх Вартоломеј верује да су кораци БПЦ у том правцу погрешни и не доприносе решавању проблема. Он је рекао да се такви комплексни проблеми решавају "поштено и отворено" и подсетио на одбијање Бугарске православне цркве да учествује на Сабору Православне Цркве на острву Криту 2016. године, где су могла да се расправљају спорна питања између помесних цркава.

Пресс центар Васељенске Патријаршија наводи речи Патријарха Вартоломеја:

"Желим да поставим ово питање јер желим да будем апсолутно искрен са вама. Ова акција сестринске бугарске цркве је погрешна. То не помаже. То компликује ствари. Мајка црква свих балканских народа је Константинопољ. То је оно што историја каже. А о чему се говори (идеја македонске цркве да препознаје БПЦ као "мајку цркву") била би вештачко мајчинство. Бугарска не може да вас упозна са канонским поретком, канонским односима са другим црквама. Међуправославне везе морају да буду одговорне и искрене. Кад год сам сазивао састанак православних примата - било овде или у Шамбезију, Васељенска Патријаршија покушавала је да стави све проблеме на сто и да о њима разговара искрено и одговорно. На исти начин смо урадили на Светом и Великом Сабору, који су заједно припремиле све цркве. На последњем Синаксису православних поглавара у јануару 2016. године у Шамбезију смо разговарали, имали смо тешкоће око неких питања, али смо припремили све текстове који је прихватио Велики Сабор. Ми смо припремили прописе за рад Сабора и рекли смо: "Да се састанемо на Криту у јуну". Све је потписано, прошло је три или четири месеца да се ништа ново није десило, а онда је у последњи тренутак четири цркве рекло: "нећемо доћи." Али окупљање се одржало. Међутим, то не показује искреност и одговорност ове четири цркве, када смо све претходно разумели и потписали. "

Патријарх Вартоломеј је позвао грађане Скопља да посећују Цариград и седиште васељенске цркве.

"Знајте да вас волимо и дођите када желите, у овом прелепом и историјском граду је црква родитељ свих балканских земаља и Русије, она од које сте добили крштење и светлост хришћанства. Сваки пут када дођете у Цариград, не осећајте се странцима, осећајте се као код куће. За вас и вашу мисију у Цркви имамо много наде у будућности. То је истина, упркос познатим проблемима који постоје данас између Грчке и ваше земљи и између цркве и других православних цркава. Надамо се да нова генерацију теолога и клирика може помоћи у јачању веза између суседних нација и православних цркава. Ми данас, наша генерација, ће учинити све што може да се ситуација поправи, посебно наша Васељенска патријаршија чија је улога координација у међуправославним питањима, онда ће ваша генерација преузети палицу и наставиће да развија и јача добре односе међу нашим народима и црквама."

Патријарх Вартоломеј поклонио је богословима и њиховим наставницима књиге о историји Васељенске патријаршије и званичне текстове Светог и Великог Сабора Православне цркве, а затим их угостио на ручку у патријаршијској трпезарији.


View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 часа, александар живаљев рече

Знајте да вас волимо и дођите када желите, у овом прелепом и историјском граду је црква родитељ свих балканских земаља и Русије, она од које сте добили крштење и светлост хришћанства.

@MKD13 sta je ovde zbunjujuce za tebe?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 44 минута, "Tamo daleko" рече

@MKD13 sta je ovde zbunjujuce za tebe?

"Желим да поставим ово питање јер желим да будем апсолутно искрен са вама. Ова акција сестринске бугарске цркве је погрешна. То не помаже. То компликује ствари. Мајка црква свих балканских народа је Константинопољ. То је оно што историја каже. А о чему се говори (идеја македонске цркве да препознаје БПЦ као "мајку цркву") била би вештачко мајчинство."

Vartolomej nigde ne pominje SPC?! Jl to znaci da SPC ne moze bit majka crkva?

Jos: "За вас и вашу мисију у Цркви имамо много наде у будућности. То је истина, упркос познатим проблемима који постоје данас између Грчке и ваше земљи и између цркве и других православних цркава. Надамо се да нова генерацију теолога и клирика може помоћи у јачању веза између суседних нација и православних цркава. Ми данас, наша генерација, ће учинити све што може да се ситуација поправи, посебно наша Васељенска патријаршија чија је улога координација у међуправославним питањима, онда ће ваша генерација преузети палицу и наставиће да развија и јача добре односе међу нашим народима и црквама."                                           

Nema raskolnici, nema autonomija, nema POA...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Postoji razlika.

Carigrad je crkva roditelj ( crkava ) balkanskih zemalja i Rusije, ali, sve ove crkve su autokefalne i apsolutno kanonski nezavisne od Carigrada ( koji ima kanonsku cast i slavnu proslost u istoriji  Crkve ).

Dok je MPC jos uvek po kanonima autononmi deo SPC i ima kanonsku zavisnost (u odnosu na SPC ).

Kanonski u priznavanju autokefalije MPC prvo ide SPC i tek onda opsta saglasnost svih drugih crkava na (pocasnom) celu sa Carigradskom crkvom.

Tako je po kanonskom poredku. Videcemo, da li ce se postovati. ( kao sto je pozejlno da bude )

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 43 минута, Bokisd рече

Postoji razlika.

Carigrad je crkva roditelj ( crkava ) balkanskih zemalja i Rusije, ali, sve ove crkve su autokefalne i apsolutno kanonski nezavisne od Carigrada ( koji ima kanonsku cast i slavnu proslost u istoriji  Crkve ).

Dok je MPC jos uvek po kanonima autononmi deo SPC i ima kanonsku zavisnost (u odnosu na SPC ).

Kanonski u priznavanju autokefalije MPC prvo ide SPC i tek onda opsta saglasnost svih drugih crkava na (pocasnom) celu sa Carigradskom crkvom.

Tako je po kanonskom poredku. Videcemo, da li ce se postovati. ( kao sto je pozejlno da bude )

Nema takav kanonski poredak!!! Sad ima neka potencionalna dogovorenost, koja treba da regulise ko i kako moze da postane autokefalna crkva ili da autokefalnost. Za sad nema nikakve obezavajuce kanone po tom pitanju, videcemo kako il dal ce pravoslavni nesto dogovorit. Do sad malte ne niko zakonito nije dobijo autokefaliju, zato shto majka crkva bolno podnosi rastanak s cerkom:), koja zna pritom i da povredi svoju majku i obrnuto. To su istoriski fakti.

Autonomija kao pojam nema u crkvenom pravu, niti bilo kakve kanone koji na nju ukazuju. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 39 минута, MKD13 рече

Nema takav kanonski poredak!!! Sad ima neka potencionalna dogovorenost, koja treba da regulise ko i kako moze da postane autokefalna crkva ili da autokefalnost. Za sad nema nikakve obezavajuce kanone po tom pitanju, videcemo kako il dal ce pravoslavni nesto dogovorit. Do sad malte ne niko zakonito nije dobijo autokefaliju, zato shto majka crkva bolno podnosi rastanak s cerkom:), koja zna pritom i da povredi svoju majku i obrnuto. To su istoriski fakti.

Autonomija kao pojam nema u crkvenom pravu, niti bilo kakve kanone koji na nju ukazuju. 

Drugo je dogovor, koji moze da bude u hriscanskom duhu, ali, mozda moze da bude malo i drugaciji ( politicki i drzavnicki, kada se umesa odredjena vlast ).

Koliko sam upoznat, tako se daje autokefalnost ( kako sam opisao gore ) po kanonskom poretku. Recimo, Moskovska mitropolija je prvo dobila ( ogranicenu ) autonomnost od Carigrada da bira samostalno svog mitropolita, ali , uz blagoslov Carigradskog patrijarha. Kasnije je Moskva dobila potpunu samostalnost i autokefaliju ( da bira potpuno samostalno svog arhiepiskopa i patrijarha ) od Carigrada, koje su priznale i ostale patrijarsije.

Fakticko stanje je, da je MPC dobila autonomiju od SPC da samostalno bira svoje episkope uz pristanak i blagoslov ( SPC ). Ako bi MPC zelela da dobije autokefalnost treba prvo da se obrati onome sa kim je bila u crkvenom opstenju i od koga je dobila tu' autonomiju i da ta stvar ide svojim prirodnim i kanonskim tokom.

Kako moze ova stvar da se resi drugacije ?

Mislim, moze drugacije, onim drugim metodama, politickim i drzavnickim i pomalo  nasilnim ( putem ). Strogo gledano, onaj prvi jeste kanonski i predanjski put, ovaj drugi nije ( ali je vremenom usled visis ciljeva i mnogo puta prihvacen ).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 минута, Bokisd рече

Drugo je dogovor, koji moze da bude u hriscanskom duhu, ali, mozda moze da bude malo i drugaciji ( politicki i drzavnicki, kada se umesa odredjena vlast ).

Koliko sam upoznat, tako se daje autokefalnost ( kako sam opisao gore ) po kanonskom poretku. Recimo, Moskovska mitropolija je prvo dobila ( ogranicenu ) autonomnost od Carigrada da bira samostalno svog mitropolita, ali , uz blagoslov Carigradskog patrijarha. Kasnije je Moskva dobila potpunu samostalnost i autokefaliju ( da bira potpuno samostalno svog arhiepiskopa i patrijarha ) od Carigrada, koje su priznale i ostale patrijarsije.

Fakticko stanje je, da je MPC dobila autonomiju od SPC da samostalno bira svoje episkope uz pristanak i blagoslov ( SPC ). Ako bi MPC zelela da dobije autokefalnost treba prvo da se obrati onome sa kim je bila u crkvenom opstenju i od koga je dobila tu' autonomiju i da ta stvar ide svojim prirodnim i kanonskim tokom.

Kako moze ova stvar da se resi drugacije ?

Mislim, moze drugacije, onim drugim metodama, politickim i drzavnickim i pomalo  nasilnim ( putem ). Strogo gledano, onaj prvi jeste kanonski i predanjski put, ovaj drugi nije ( ali je vremenom usled visis ciljeva i mnogo puta prihvacen ).

Moskva je sama pocela bez blagoslova Carigradskog Patriarha postavljati svoje poglavare i tek nekoliko veka kasnije i formalno je priznana njena autokefalija od istocnih Patrijarha.

Sto se tice MPC stvar je komplicirana iz bliske i daljnje istoriske proslosti. I Grci i Srbi i Bugari imaju i imali su pretenzije i prema teritorije i prema stanovnistvom Makedonije, i u poslednjih vekova i na crkvenoj teritoriji koja od uvjek je pridnadlezila autokefalnim Arhiepiskopom Ohrida(nek sa pravom a neke ne:))....

Pravilno, samo zbog fakta shto jerarhija MPC se odelila iz SPC (ali ne i istoriski i kanonski pravilno), je trebalo MPC da trazi autokefaliju preko SPC. Sto se trazilo i jos se cini, samo shto SPC nece da izage u susret. Jedino sto SPC nudi je siroka Autonomija (koja kanonski nije, jer ne postoje kanone za autonomiju), a na to MPC se neslaze i trazi potpunu nezavisnost.

Jos kad se doda i osporavana makedonska nacija, stvar se jos vise komlikuje...ijako to nema veze ni sa hriscanstvom ni sa crkvenim poretkom..

Inace nema nikakav problem!!! MPC u nista se nerazlikuje u dogmatskom ili u drugo nesto od ostalih pravoslavnih Crkava, sem sto je proglasila autokefaliju bez saglasnosti SPC i tako ostala nepriznata. Stha je toliko tesko da se dada MPC nezavisnost? Inat il shta? Nije problem shto SPC kao nemoze sama da da autokefaliju, problem je shto ona nece ni da sadejstvuje o tome. I zasto se ljuti na BPC shto ova hoce da pomogne MPC? Dajte ljudi svi priznajte MPC i bice radost i na zemlji i na nebo! nema raskola, svi bigemo jedno...zasto mora poniziti MPC, autonomija poslusnost SPC ili nikako?!

Zasto SPC se protivi, kao brani crkovni poredak i neka autonomija, i zbog tog "poredka" citav narod drzi "van" Crkve. ?Jl to misionarski? Jl to je grizha za spasenje blizjnjeg? Jl za to posrada Hristos?! Jedini greh makedonca i MPC je to shto hoce da budu neovisni kao i svi drugi pravoslavni narodi koje imaju neovisne crkve. 

Kao dobro zelimo ali ne na pravi nacin. Pa dobro, mozda smo pogresili, al ko nije? I shta, ne zasluzujemo snishogenje samo mi? Ok. Hvala...na ljubavi...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Епископ Дизелдорфа и Немачке Григорије открио је управо за Спутњик да је био код патријарха Иринеја, који му је пренео поруку да ће после унапред заказане посете Америци, отићи у Црну Гору на литије против наопаког Закона о вероисповести.
      Владика Григорије пристао је на разговор са нама, непосредно пре трибине на Филозофском факултету на којој је такође говорио о чудесним дешавањима у Црној Гори.
      Доста сам упућен у ту ситуацију, зато што су тамо моји најбољи пријатељи, владика Јоаникије и владика Методије, а имам и контакт са митрополитом. Оно што је још важније, имам контакт са пуно свештеника, пуно људи који су из Црне Горе, а живе у Немачкој, па и са онима који су доле. Народ неће попустити, нити ће одустати, па макар попустили и митрополит Амфилохије и било ко други. Наравно, неће ни он издати свој народ, али биће јако тешко, јер улазимо у фазу у којој ће и више људи бити на улицама, али ароганција коју показује власт, односно, тај један једини човек који влада у тој земљи, зачуђујућа је. А више пута сам рекао да је то врло опасно.
      Како видите решење за ту кризну ситуацију?
      Мислим да се тај човек који влада нада у огромну подршку земаља које су моћне, које очигледно још не схватају озбиљно ову ситуацију. Најважније је да је тај народ јако прибран и јако свестан шта то значи, што демонстрира своје незадовољство и противљење отимању светиња на један хришћански начин, на цивилизован начин и што ти људи уопште нису под неком пресијом да морају да иду у литије. Нико никог више и не позива у литије, на њих се просто иде као на једну непрестану литију, непрестану литургију. То је нешто величанствено, када свет не би био подељен на исток и запад, север и југ, сигурно би то била једна од најважнијих вести у свим светским медијима.
      Све православне цркве подржале су нашу у овој борби, Ватикан је упозорио СПЦ на опрез и пре доношења Закона о слободи вероисповести, Европска Комисија није задовољна извештајем који је ових дана стигао из Црне Горе. Како утицати на преостале моћне земље које слуша Ђукановић да промене став и да се пронађе излаз?
      Врло је важно да људи обрате пажњу на то о чему се овде ради, а чини ми се да се ради о томе да господин Ђукановић уопште не зна шта је то Црква. Она је увек и локална и универзална. То је црногорска Црква у локалном смислу, али је православна у универзалном. У смислу помесности, она је Српска Православна Црква и нема никакве двојбе да неко сада ту може да направи неку другу, поред оне која ту постоји вековима. То је главна заврзлама у глави Ђукановића и оних који га слушају, јер не могу да схвате да не може да буде његова Црква, Црква може да буде божија. Црква може да буде црква једног града, заједнице, једне области и Црква може да буде васељенска, универзална. То знају сви људи на овом свету који су икада ишта учили о теологији, црквеном уређењу и поретку. Требало би, ако има он неког пријатеља на земљи, да му то објасни. С друге стране, прича о томе да ли је Црква црногорска, српска или православна, проруска, је потпуно излишна. Црква или је Црква или није, у томе је сва суштина.
      © SPUTNIK / НЕБОЈША ПОПОВИЋ Окупљени народ на литији у Подгорици У току је притисак да се што пре реши косовско питање, истовремено Република Српска је под највећим притиском икада, отворен је и овај проблем у Црној Гори, да ли мислите да су све ове кризе повезане?
      То је врло добро питање, зато што ја сада имам искуство из Немачке, тамо срећем људе из Книна, Зајечара, из Топуског, Требиња, из Македоније, Црне Горе, са Косова и Метохије, оно што те људе уједињује је Црква. То је Свети Сава, то је њихова крсна слава, у том смислу, то је заиста једини кохезиони фактор тог народа. Ако не будемо то сачували, ако Црква не буде јединствена, нормално да ће бити лакше причати о распарчавању. Овако, државе су се распарчале, али Црква није и не може, јер је управо као што сам рекао, универзална. Као што је и локална.
      Од народа из свих крајеве које сте поменули, народ у Црној Гори највише је у духовном смислу пропатио због режима у коме смо дуго живели. У Црну Гору се вратила вера, она је очигледна, али чини се да има и револта...
      Мислим да се тамо догађа чудо. У последњих 150 година у Црној Гори променила су се само четири владара, Никола, па Александар, касније Јосип Броз, а сада Мило Ђукановић. Ипак је то мало промена за толико година. С друге стране, важан је карактер тих људи, колико год је народ, како каже Гете, слуга покоран, народ је увек победник. Чини ми се да је сад дошао тај час.
      Имате ли неку посебну поруку за народ у Црној Гори?
      Имам поруку коју сам им већ рекао када сам био у Подгорици, да смо сви поносни на њих и да поново гледамо у Црну Гору као на Пијемонт. Мислим да ће тај покрет народа покренути све људе у свим нашим крајевима ка једном реалном времену и животу у коме неће бити никаквих господара, ни владара, ни богаташа који угњетавају народ, него ћемо имати један озбиљан систем у коме власт ради свој посао, подељена је и нико нема апсолутну власт, у којој људи могу боље да живе.
      © SPUTNIK / РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ Владика Григорије говорио је пред препуном салом Филозофског факлутета на трибини "За друштво толеранције и одговорности".
    • Од Логос,
      Његова светост Патријарх српски г. Иринеј оценио је да је позадина црногорског закона о слободи вероисповести да се истребе Срби из Црне Горе, као са Косова и Метохије.     Патријарх Иринеј је најоштрије осудио изјаву црногорског министра одбране Предрага Бошковића који је рекао да је Закон о слободи вероисповијести искориштен да би се против Црне Горе повео крсташки рат.   „Ту нема коментара, они то стално причају. Заклањају оно што им је намера – да ослабе Цркву, да ослабе народ и да се ослободе Срба, као и Албанци са Косова. Позадина закона је да се истребе Срби из Црне Горе“, рекао је Патријарх за Курир.   Патријарх је поручио да ће српски народ наставити да се бори, да излази на литије и изразио наду да ће Уставни суд имати разумевања.   Бошковић је односе са Србијом оценио као најлошије од обнове црногорске независности, те навео да протестне литије „немају никакве везе са законом, већ је намјера да се Црна Гора представи као српска држава којој би се поништила независност изгласана на референдуму 2006. године“.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Патријарх александријски и све Африке Теодор богослужбено је прославио свог небеског покровитеља великомученика Теодора Тирона, 17. фебруара 2020. године (по новом календару).     Патријарх Теодор је рођен на Криту 1954. године. Завршио је славну Ризаријеву богословију у Атини, као и Теолошки факултет Аристотеловог Универзитета у Солуну. Студирао је и историју уметности, књижевност и философију у Одеси.   У манастиру Успења Пресвете Богородице у Ираклиону, на Криту, примио је монашки постриг 1973. године, а од 1975. до 1985. године служио је као архиђакон и секретар Митрополије лампијске и сфакијске, где је показао велики труд и успех у проповедању и у парохијској и филантропској служби.   Патријарх александријски Никола VI именовао га је 1985. године за Егзарха патријарашког трона у Русији, са седиштем у Одеси.   Током боравка у Одеси, најпре као студент историје уметности и философије, а касније као егзарх Александријске Патријаршије, више пута је посетио Србију и упознао српски народ и многе српске архијереје, који су у њему стекли искреног и драгоценог пријатеља. У Одеси, где је основао Институт за хеленску културу и Музеј „Филики Етерија”, борави до 1990. године, када је рукоположен у чин архијереја, поставши епископ кирински. Био је представник патријарха Партенија III у Атини и његов стални пратилац током мисионарских путовања по Африци, приликом посета сестринским помесним Црквама, током богословских конференција...   Патријарх александријски Петар VII именује га 1997. године за свог викарног епископа за град Александрију, а не дуго затим изабран је за митрополита Камеруна и Централне Африке. У том периоду, на корист Цркви и народу Камеруна, почиње да се исказује његов изванредан дар за организацију и мисију: гради храмове, школе и болнице, пружајући несебичну помоћ многобројним сиромашним и потребитим житељима Централне Африке.    Митрополит Зимбабвеа постаје 2002. године, када покреће својеврсну духовну обнову тако што оснива мисионарске и културне центре у Харареу и другим градовима, мобилне клинике здравствене заштите, техничке и медицинске школе. Такође, подиже нове храмове и помаже при оснивању нових парохија и грчких заједница у Боцвани и Анголи.   После велике трагедије, када је у паду хеликоптера близу Свете Горе Атонске погинуо патријарх Петар, изабран је 9. октобра 2004. године за Патријарха александријског и све Африке. Устоличен је у древни трон патријараха александријских 24. октобра 2004. године у Благовештењском храму у Александрији, у присуству многих поглавара и представника Цркава, највиших државних представника Египта и Грчке, као и десетинâ хиљадâ православних хришћана.   Труд који Његово Блаженство пројављује у свом апостолско-мисионарском раду, велика љубав према сваком човеку Африке, било да је он Грк, Арапин или црни Африканац, благодатно делују и преображавају цео афрички континент. Ако се томе дода и његов успех у решавању најосновнијих питања људске заједнице, питањâ мира и слободе, сиромаштва и глади, онда све то оглашава у њему драгог госта, притом и истинског пријатеља српског народа. Са побожном радошћу, отвореног и гостољубивог срца, треба да дочекамо овог Божјег човека и да заиштемо и добијемо његов апостолски благослов и његове очинске молитве.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Саопштење за јавност Информативне службе Српске Православне Цркве.      Поводом нетачних информацијa које су се појавиле у појединим медијима обавештавамо јавност да Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј жали што неће моћи да посети архијереје и верни народ Српске Православне Цркве у Црној Гори јер је раније заказана његова посета Српској Православној Цркви у Сједињеним Америчким Државама.   Информативна служба Српске Православне Цркве   Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је, у недељу о блудном сину, 16. фебруара 2020. године, свету архијерејску Литургију у храму св. Апостола Петра и Павла у Котежу. Патријарху Иринеју су саслуживали: старешина храма јереј Јован Лучић, јереј Срећко Богићевић, ђакон Никола Мићаковић и ипођакон Владимир  Јелић.     Звучни запис беседе   Свјатјејши је у беседи говорио о значају недеље, као дана васкрсења, поучавајући при том свештенство и верни народ о смислу поста као пројаве љубави према Богу, ближњима и себи.   „Недеља је васкрсни дан којим се слави највећи догађај, а то је Христово васкрсење“, рекао је Свјатјејши и додао: „зато Црква заповеда вернима да тај дан посвете Господу Богу своме. Зато кад дође недеља треба сви да дођемо у храм да се заједнички помолимо Господу“.   У данашњем светом Јеванђељу смо чули једну посебну причу која је веома садржајна и значајна, а која се чита пред данима Великога поста, навео је Свјатјејши указујући да нас том причом наша Црква „припрема за велике спасоносне и значајне дане наше свете вере Православне“. „Да приступимо посту, али на онакав начин како нас Господ учи, како нас Јеванђеље учи и како нас Црква наша Света Православна учи“ рекао је Патријарх истичући да пост „није само уздржавање од хране“ јер то је само први степен.     „Ми можемо постити ал` ако ум свој не задржимо од злих мисли и ако се не уздржимо од злих дела, онда то, узалуд постимо. Него пост нас напомиње и даје снагу нашој души да завлада и овлада нашим телом. Да тело подчини духовним вредностима. И ако то тако чинимо, онда је пост заиста спасоносан и користан“ истакао је Патријарх Иринеј у својој беседи.     Извор: Радио Слово љубве
×
×
  • Креирај ново...