Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

OGOVARANJE

Recommended Posts

Verbalna agresija je jedan od načina odbrane kada imamo osećaj da ne možemo da se zaštitimo i da postupimo onako kako bismo želeli, a ogovaranje je samo jedna od njenih formi. Na taj način ventiliramo osećaj nemoći i aktuelni doživljaj da smo slabi i zavisni, da ne posedujemo snagu i moć da nešto promenimo u pravcu u kome bismo želeli.

Ogovaranje možemo da definišemo kao razgovor o nekoj osobi u negativnom kontekstu, u trenutku kada ta osoba nije prisutna. Kada nekoga ogovaramo, to uglavnom znači da sa osudom i u negativnom svetlu komentarišemo nečiji lični život – izbore, odluke i postupke, ili tu osobu kao ličnost – njen karakter, temperament i navike.

Šta stoji iza ogovaranja? Koje naše potrebe zadovoljavamo? Šta govorimo o sebi kada nekog ogovaramo?

Komentarišući druge u negativnom svetlu, na sebe preuzimamo ulogu „pravednika“ koji se poverava, ali istovremeno i „uzima u zaštitu“ drugu osobu tako što je „upozorava“ koliko je neko neadekvatan, pokvaren ili jednostavno loš.

Share this post


Link to post
Share on other sites

OGOVARANJE KAO NAČIN POVEZIVANJA I ZBLIŽAVANJA

Za neke od nas, ogovaranje treće osobe je dominantan način na koji uspostavljamo ili pokušavamo da uspostavimo bliske relacije sa drugim ljudima. Komentarišući druge u negativnom svetlu, na sebe preuzimamo ulogu „pravednika“ koji se poverava, ali istovremeno i „uzima u zaštitu“ drugu osobu tako što je „upozorava“ koliko je neko neadekvatan, “pokvaren” ili jednostavno loš. Na taj način, svesno ili nesvesno, stvaramo situaciju rizika i ranjivosti, jer radimo nešto što društvo osuđuje i istovremeno „štitimo“ drugu osobu tako što joj „ukazujemo“ poverenje time što je „upozoravamo kakav je ko“.

Povezivanje i zbližavanje na osnovu ogovaranja je veoma uslovno, a time i izuzetno krhko – traje dok postoji „zajednički neprijatelj“ i rasprsne se onog trenutka kada onaj drugi promeni mišljenje, jer se na taj način prekida i glavna spona između te dve osobe.

Poverenje i privrženost su neke od osnovnih karakteristika međusobnog povezivanja dve osobe, a testiraju se upravo u kritičnim situacijama kada smo ranjivi. Jedna od neverbalnih poruka koju  šaljemo kada ogovaramo je upravo ta: „Rizikujem odbacivanje i osudu da bih tebe zaštitio od lošeg sveta“. Ovo je poruka koju najčešće šalju brižni roditelji ili staratelji deci tokom odrastanja i većina je prepoznaje kao brigu za našu dobrobit. Potencijalna opasnost je upravo u tome – da ogovaranje drugih ljudi pogrešno protumačimo kao brigu za nas.

Povezivanje i zbližavanje na osnovu ogovaranja je veoma uslovno, a time i izuzetno krhko – traje dok postoji „zajednički neprijatelj“ i rasprsne se onog trenutka kada onaj drugi promeni mišljenje, jer se na taj način prekida i glavna spona između te dve osobe. Reakcije na ovako ponuđeno zbližavanje i povezivanje su najčešće resko podeljene – zbližavanje preko ogovaranja treće osobe privlači ljude koji imaju isti stil povezivanja, ali i izuzetno odbija one kojima je ogovaranje neprihvatljivo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

OGOVARANJE KAO IZRAZ NEMOĆI  

Ogovaranje može da bude i izraz nemoći u situacijama kada imamo osećaj da smo prinuđeni da trpimo nešto što bismo najradije izbegli. Verbalna agresija je jedan od načina odbrane kada imamo osećaj da ne možemo da se zaštitimo i da postupimo onako kako bismo želeli, a ogovaranje je samo jedna od njenih formi. Na taj način ventiliramo osećaj nemoći i aktuelni doživljaj da smo slabi i zavisni, da ne posedujemo snagu i moć da nešto promenimo u pravcu u kome bismo želeli.

U ulogu Žrtve ulazimo tako što se na početku samo žalimo, ogovaramo i ne preduzimamo ništa. Po nekoj nesvesnoj logici, rešavanje problema je ravno gubitku podrške i na taj način uloga Žrtve za neke od nas postaje uloga sa kojom se identifikujemo kako bi zadržali podršku okoline, a život se svodi na patnju i trpljenje.

Iako možda donosi olakšanje, a često i podršku, ogovaranje ne donosi rešenje situacije. Upravo zbog podrške koju dobijamo, postoji rizik da uđemo u ulogu Žrtve i da se na nju naviknemo. U ulogu Žrtve ulazimo tako što se na početku samo žalimo, ogovaramo i ne preduzimamo ništa. Vremenom se uljuljkujemo u podršku i sažaljenje koje dobijamo od istomišljenika u našoj okolini, a kasnije i ne želimo da bilo šta efikasno preduzmemo. Neistomišljenike i ljude koji nas pozivaju na akciju doživljavamo kao grube i neosećajne osobe koje nas ne razumeju. Efikasna akcija koja bi vodila i dovela do rešavanja problema istovremeno bi značila i gubitak te podrške. Po toj nesvesnoj logici, rešavanje problema je ravno gubitku podrške i na taj način uloga Žrtve za neke od nas postaje uloga sa kojom se identifikujemo kako bi zadržali podršku okoline, a život se svodi na patnju i trpljenje.

Ono što je važno da znamo, a što iz uloge Žrtve najčešće ne vidimo, je to da sažaljenje nije vetar u leđa, već vetar u lice i let u mestu. Jedini način da izađemo iz osećaja nemoći je da se zauzmemo za sebe i da istražujemo načine da istinski rešavamo i rešimo ono što nas muči. Tada i potreba za ogovaranjem iz nemoći prestaje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ogovaranje stvara privid olakšanja zbog emotivnog pražnjenja i trenutnog osećaja podrške i povezivanja, ali se njime još više zaglavljujemo upravo u onome iz čega smo želeli da izađemo, a to je intenzivan osećaj vlastite neadekvatnosti, nedovoljnosti, inferiornosti, nemoći i neuspeha.

OGOVARANJE KAO IZRAZ ZAVISTI

Ogovaramo i onda kada nekome zavidimo na onome što jeste i onome što je postigao. Zavist je svesnost da neko uživa prednosti koje bismo mi želeli za sebe, koja je bolna i prožeta mržnjom, smatra geštalt terapeutkinja Mjuriel Šifman. Ogovaranje je za neke od nas najjednostavnije za upotrebu – nudi trenutno olakšanje, a može da nam pribavi i podršku ukoliko se nađemo među istomišljenicima.

Ogovaranje stvara privid olakšanja zbog emotivnog pražnjenja i trenutnog osećaja podrške i povezivanja, ali ta podrška i to povezivanje su vrlo uslovni i na izuzetno klimavim nogama. Ogovaranjem se još više zaglavljujemo upravo u onome iz čega smo želeli da izađemo, a to je intenzivan osećaj vlastite neadekvatnosti, nedovoljnosti, inferiornosti, nemoći i neuspeha.

Jedan od načina da izađemo iz ovog uznemirujućeg i često bolnog osećaja je da se umesto na drugu osobu fokusiramo na sebe. Da energiju koju bacamo i trošimo na ogovaranje, investiramo u sebe. Za početak, da vidimo naše slabe strane i osetimo šta je ono što nam nedostaje. Drugi ljudi su drugi ljudi i oni rade za sebe. Ako je neko uspešan, ne mora da znači da je uspešan na naš račun zato što postiže ili ima ono što i mi želimo za sebe. I mi imamo izbora da radimo na tome da postignemo svoje ciljeve i ostvarimo svoje želje.

Perls je smatrao da pričanjem o drugoj osobi trećem licu, bilo da je ona prisutna ili ne, izbegavamo svoja osećanja i nekontrolisano joj „lepimo“ sve ono, i dobro i loše, što odbijamo da vidimo i prihvatimo kod sebe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

PREDNOSTI DIREKTNOG OBRAĆANJA

Fric Perls, utemeljitelj geštalt terapije, nije dozvoljavao pričanje o drugoj osobi trećem licu, bilo da je osoba trenutno prisutna ili ne. On je smatrao da na taj način izbegavamo svoja osećanja i nekontrolisano „lepimo“ drugoj osobi sve ono, i dobro i loše, što odbijamo da vidimo i prihvatimo kod sebe. U terapijskoj situaciji, Perls je insistirao na direktnom obraćanju, ja – ti govoru, licem u lice, kako bismo bili svesni i u kontaktu sa svojim osećanjima, a time i sadržajima.

Svesnost i kontakt sa sobom mogu da budu naš novi početak, da osetimo šta želimo i da otkrivamo načine kako to i da postignemo. Na taj način počinjemo da se fokusiramo na sebe i da se bavimo sobom. Baveći se sobom, iščezava i bledi potreba da ogovaramo, jer počinjemo da stvaramo ono što nam je potrebno i stižemo tamo gde želimo da budemo.

http://gestalt.org.rs/ogovaranje/

Share this post


Link to post
Share on other sites

О оговарању: Танана а крупна болест, пород мржње и лицемерство љубави

 
 

“Нико паметан, мислим, неће спорити да мржња и злопамћење рађају оговарање. Зато га у своме излагању и стављам на ово место, одмах из његових родитеља.
Оговарање је пород мржње. То је танана а крупна болест, скривена и подмукла пијавица, која сише и слаби крв љубави. Оговарање је лицемерство љубави, узрочник оскврњења и оптерећења савести, уништење чистоте.
Неке девојке греше јавно и без срама, а друге потајно и са више стида чине још горе ствари него прве. Тако се нешто може видети и код срамних страсти. Много је тајно, изнутра покварених девојака [тј. страсти]: лицемерство, лукавство, грешна туга, злопамћење, оговарање у срцу. Видљиво, оне представљају једно, али унутра гледају на друго.
voli%C5%A1-da-ogovara%C5%A1.jpg
Када сам једном приликом чуо неке људе како оговарају, ја им запретих. Делатељи овога зла су у своју одбрану наводили да тако чине из љубави и бриге за онога који је био предмет оговарања. А ја њима рекох: Онога који тајно оклевета ближњега свога, тога отерах (Пс.100,5). Ако заиста волиш ближњега како кажеш, помоли се тајно, а не да исмеваш човека. То је начин који је угодан Господу. А и ово нека ти не остане непознато, па ћеш се чувати да не осудиш људе који се спотакну: док је Јуда био ученик Христов, разбојник је припадао убицама; и чудо, како да се у једном магновењу зби са њима таква промена!…
Ко хоће да победи духа оговарања, нека кривицу не приписује ономе који је пао, већ демону који га је оборио. Јер, нико баш нарочито не жели да греши против Бога, мада нико од нас не греши принудно.
Знао сам човека који је јавно згрешио, а тајно се покајао. И онај кога сам осудио као блудника, беше већ пред Богом невин, умилостививши га искреним обраћењем.
Никада се немој устручавати пред оним који у твоме присуству оговара ближњега, него штавише реци: „Стани, брате! Ја сваки дан падам и у теже грехе. Па, како могу да га осуђујем?” Тако ћеш једним замахом начинити два добра: једним леком излечићеш и себе и ближњега.
Један од најкраћих путева да се добије опроштај грехова јесте: не осуђивати. Не судите, и неће вам се судити (Лк.6,37). Као што се ватра противи води, тако је и осуђивање страно ономе који хоће да се покаје.
Немој осуђивати чак ни када би видео некога да греши и на самој самрти: Суд Божији људима није познат. Неки су јавно чинили велике грехове, али су још и веће врлине чинили тајно. И они који су им се тако радо ругали, преварише се, јер од дима нису видели сунце.
Чујте ме, чујте, сви ви који строго судите туђим делима: ако је тачно (а тачно је) да ће нам се судити судом каквим судимо (уп. Мт.7,2), онда ћемо свакако пасти управо у оне телесне или душевне грехе за које окривљавамо ближњега.
Строге и брижљиве судије грехова свог ближњег болују од наведене страсти зато што немају савршенога и трајног сећања и бриге о својим сопственим гресима. Јер, онај који тачно, без плашта самољубља, види своја зла дела, ни о чему се другом од овоземаљких ствари више не брине, мислећи на то да ни за сопствени плач неће имати довољно времена, макар и сто година живео, и макар видео како из очију његових истиче и читава река суза, велика као Јордан.
Испитивао сам плач, и не нађох у њему ни трага од оговарања и осуђивања.
voli%C5%A1-da-ogovara%C5%A1-1.png
Демони нас наговарају или да грешимо, или, ако не грешимо, да осуђујемо оне који греше, како би, убице, помоћу другог испрљали прво.
Знај да се злопамтљиви и злобни људи препознају и по томе што, обузети духом мржње, лако и са уживањем умањују вредност учења, делатности и врлине свог ближњег. Знао сам неке људе који су тајно и скривено од света чинили најтеже грехе. Међутим, сматрајући се чистим, они су тешко нападали оне који јавно падају у лаке грехе.
Судити, значи бестидно својатати Божије право, а осуђивати, значи упропашћивати своју душу. Као што надменост може и без друге страсти упропастити човека, тако нас и суђење само по себи може савршено погубити. Онај фарисеј је био осуђен управо због тога (уп. Лк.18,10 и д.).
Добар баштован бере само зреле јагоде, а незреле не. Паметан и разборит ум, исто тако, примећује само врлине и само о њима говори. А безумни човек проналази само кривице и недостатке. О њему је и речено: Истражише безакоње, ишчезоше они који су истражили истрагу (Пс.63,7).
Немој осуђивати ни онда када својим очима видиш да неко греши: често се и очи варају.”

Свети Јован Лествичник

 

http://www.opanak.net/sveti-jovan-lestvicnik-o-ogovaranju/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...