Jump to content

Dušan Vesić: Magi - kao da je bila nekad

Оцени ову тему


Препоручена порука

MAGI, NAŠA TRAGIČNA ROK HEROINA (1)

Sama na stepenicama u Parizu: "Njen mozak je radio potpuno drugačije nego kod drugih"

Ctwk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Ivo Vejvoda (1911-1991) važio je za čoveka od poverenja Josipa Broza Tita. Njegov treći sin Srđan, diplomirani romanolog, upoznao je Magi 1979. godine. Godinu dana kasnije, počeli su da se zabavljaju. Srđan je na funkciji Maginog dečka nasledio budućeg glumca Svetozara Cvetkovića. U to vreme radio je kao prevodilac-spiker u Radio Jugoslaviji. Konkurisao je za stipendiju koja je pokrivala troškove novinarskog kursa u Parizu u trajanju od devet meseci. Septembra 1981. otputovao je u Pariz.

Nije htela da bude sama u Parizu

U decembru, Magi je došla da ga poseti. Njihov dan počinjao je tako što je Srđan svakog jutra odlazio na časove. Magi bi ga ispratila do ulaza u zgradu gde se sve dešavalo, a onda ga sledeća četiri sata čekala na stepenicama. Ona koja je uvek volela da šeta, nije želela da šeta bez njega po Parizu. Nije htela ništa da radi bez njega. Nije htela da bude sama. Dok ga je čekala na stepenicama opet je nekako bila s njim. Vejvodi je to, naravno, bilo čudno, ali nije ulazio dublje u problem nego ga je objasnio utiskom koji je poneo kad ju je prvi put video: "Njen mozak radio je sasvim drugačije nego kod drugih ljudi".

Početkom januara 1982. godine, planom kursa bilo je predviđeno da Srđan provede deset dana u Izraelu. Pošto nije mogao da vodi Magi, bio se dogovorio da ona tokom tih deset dana ostane sa Bojanom Pejić, Srđanovom prijateljicom s kojom je delio stan. Magi je taj Srđanov odlazak u Izrael bez nje doživela kao neku vrstu izdaje. Čim je Srđanov avion uzleteo, sela je u voz i otputovala u Beograd.

Ujutro kod Uglješe, uveče kod Srđana

Kada se vratio u Pariz, Srđan ju je zvao svakodnevno. Tri četvrtine novca koji je imao mesečno na raspolaganju odlazilo mu je na telefon. Negde od aprila, umesto Magi koja je do tada strpljivo čekala njegov poziv, počela je da se javlja Desa i da govori da Magi nije kod kuće.

U junu, trebalo je da se Srđan pridruži roditeljima u porodičnoj kući u Vrsaru, zato je putovao vozom iz Pariza do Trsta. Tamo su ga čekali otac, majka i Magi. Dok su se vozili prema Vrsaru, otac i majka napred, Magi i Srđan na zadnjim sedištima auta, rekla mu je: "Putujem kod Uglješe Janjića u Južnu Ameriku". Srđan je bio šokiran. Posle dan ili dva otputovala je u Beograd, i iz Beograda u Venecuelu.

Kad se vratila, zajedno s Uglješom, Magi mu je saopštila da će nadalje biti i s Uglješom i s njim. "Mozak koji je funkcionisao drugačije" lako je s bezuslovne ljubavi prešao na podeljenu. Ujutru je dolazila kod Srđana, po podne kod Uglješe. Na kraju, Srđan je pobedio. Ili je tako izgledalo jer je Uglješa otišao u vojsku.

Tragovi uboda na rukama

Magi je i dalje dolazila u Srđanov stan u Prote Mateje, često i u vreme kad bi on bio na poslu. Imala je ključ, ulazila bi, ostavljala mu ljubavnu poruku otkucanu na njegovoj pisaćoj mašini i odlazila. Pošto on nije umeo da kuva, ručavao je u restoranu "Lovac". To je njoj bio poznat teren jer je tu bila Slavina kafanska baza, tu je pio i igrao karte s pajtosima. Negde u drugoj polovini 1983. godine, došla je tamo i stavila ruke na sto, a na rukama su se mogli uočiti tragovi uboda. Kad je jednom neoprezno rekla Srđanu da uzme nešto iz njene tašne, on je pronašao špriceve.

Nije htela ništa da prizna. To su bile prve od kasnije poznatih situacija tipa "da li veruješ meni ili svojim očima?". Tad je već bila dvostruka ličnost, Vejvoda je to zvao "svetlom i tamnom stranom Meseca". Živela je paralelno u različitim dimenzijama i nije dozvoljavala da se one međusobno dodiruju. To je izgledalo tako što je s Vejvodom provela nekoliko godina, a nikad mu nije rekla ni za epilepsiju, ni za heroin, ni za teške odnose s majkom koji su joj obeležili život. Srđan je mogao da vidi da je Desa neobično stroga, ali nije znao ništa više. To je bilo zato što Magi nije bila naučila da razgovara o sebi. Kako da čovek nauči da živi sam sa sobom takav kakav je ako ne razgovara o sebi?

(Tekst objavljen u "Blicovom" dodatku Pop&kultura povodom nove knjige "Magi - kao da je bila nekad" Dušana Vesića, Laguna, 2018.)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

EPILEPSIJA, DROGA I TEŠKI ODNOSI S MAJKOM OBELEŽILI SU ŽIVOT NAŠE ROK HEROINE (2)

Neću da mi dete bude k...a

0HPk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Kroz nižu i srednju muzičku školu Magi se družila s Ivom Pogorelićem. Kasnije se među njima razvio neobičan odnos, nešto više od prijateljstva, nešto čak više i od ljubavne veze. Činilo se kao da je Ivo za Magi na jedan način bio zamena za oca koga je retko viđala i koji nikad nije bio tu kad je bio stvarno potreban.

Bila je oduševljena kad im se oboma pružila prilika da nastave školovanje u "školi za talente" u Moskvi. Pogorelićevi su rekli "da", ali Magina majka presudila je da "Margita neće ići".

Ivo Pogorelić je danas veliki pijanista sa svetskom karijerom
FOTO: M. PETROVIĆ / RAS SRBIJA
Ivo Pogorelić je danas veliki pijanista sa svetskom karijerom

- Sve sam ostavila zbog nje, a sad da je ne vidim pet godina - rekla je, i tu se svaka priča završila. Bila je sasvim ubeđena da je njen razlog jači od Maginog. Otac Slava se nije umešao.

Kad nije mogla da ide u Moskvu, Magi je rešila da upiše Muzičku akademiju u Beogradu. Međutim, Desa je odlučno odbila. Podredila je ceo Margitin život sviranju, a onda se naprasno sve promenilo.

- Mene kao da je grom udario - rekla je Magina nastavnica klavira Miroslava - Lilika Petrović u jednom intervjuu. Lilika je tom prilikom dodala da razlozi za ovakvu Desinu odluku "po svoj prilici nisu bili racionalni, nego su bili lične prirode". Šta se, u stvari, dogodilo?

Margitin otac u ljubavnoj vezi sa pijanistkinjom

U kući Stefanovića dogodio se u najkraćem ovakav scenario. S obzirom na način života koji je vodio, Ravasi je u to vreme imao paralelnu ljubavnu vezu. U krugovima u kojima je funkcionisao nije nikoga čudilo da je ona bila pijanistkinja.

Desi je to saznanje zadalo dvostruki udarac. Muž joj je bio neveran, i to je objašnjavalo njegova stalna odsustva iz kuće i povremene novčane krize - mada su reditelji Televizije Beograd u to vreme astronomski zarađivali. Ali, možda ju je više povredilo neverstvo sveta u kojem se jedino kretala otkad ju je Ravasi izopštio iz svog sveta.

Magi sa učenicima Srednje muzičke škole
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Magi sa učenicima Srednje muzičke škole "Josip Slavenski" na gostovanju u Trstu 1975.

Taj svet klasične muzike, skupljen oko klavira, kojem je po definiciji pripadala kao Magina majka, i gde je mogla i da se čuje pokoja njena reč jer je Magina majka, zabio joj je nož u leđa. Znala je da svi znaju. Kad je potom ušla u Maginu sobu, učinilo joj se da joj se i Magin klavir izruguje. Znala je da više neće moći da se pravi važna jer je Magina majka. Da više nikad neće moći da ode tamo a da ne razume poglede iz kojih bi se prosipao podsmeh. A onda će oni progutati Magi, bez nje, i ona će postati ista kao oni.

"Sve pijanistkinje su kurve"

Desin izbor nije bio nimalo lak: ili razvod ili saglasnost za preljubu. Shvatila je da je prinuđena na saglasnost. U drugom izboru, koji je išao uz taj, morala je da odluči da li će pustiti Magi samu u to po njoj očigledno promiskuitetno okruženje, ili će je povući iz njega. Taj izbor bio je naizgled teži, ali je odluku donela lakše. Magi neće nastaviti školovanje pijanistkinje. „Sve pijanistkinje su kurve“ - rekla je Desa u obrazloženju. "Neću da mi dete bude kurva".

U svojim očima Desa je uzvratila udarac. Ravasi se pak našao pred izborom: ili razvod (i samim tim saglasnost za Maginu sudbinu), ili samo saglasnost. Odabrao je mekši model, bez razvoda. Razvod bi upropastio Magine šanse zauvek.

Dalje je sve išlo svojim tokom. Da li je Magi ikad saznala? Sve govori da je nešto od toga došlo do nje tek u godinama posle Ravasijeve smrti. Izgleda kao da je to zauvek trebalo da ostane Desina i Ravasijeva tajna.

(Tekst objavljen u "Blicovom" dodatku Pop&kultura povodom nove knjige "Magi - kao da je bila nekad" Dušana Vesića, Laguna, 2018.)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

EPILEPSIJA, DROGA I TEŠKI ODNOSI S MAJKOM OBELEŽILI SU ŽIVOT NAŠE ROK HEROINE (3)

Čitulja za oca i suze Svetozara Cvetkovića

__ik9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Bio je drugi februar 1996. godine. Magi se vratila odnekud u stan u Smiljanićevoj i nije zatekla oca kod kuće. Spremila je večeru i čekala ga. Mislila je da se zadržao u Televiziji, ili u pozorištu, ili s društvom u kafani. Onda je neko pozvonio na vrata i Magi je ustala da otvori. Umesto Slavoljuba Stefanovića Ravasija, tamo su stajala dva policajca. Rekli su joj da njen otac neće doći na večeru. Izašao je iz autobusa 24 na uglu s Njegoševom, pao i umro.

Setila se da je još kao mala u nekoj situaciji zapisala da je sve jedno dugačko umiranje. I setila se da joj je nastavnica klavira rekla da se u životu ništa ne mora sem da se umre. Ravasi je te večeri ispunio jedinu obavezu prema životu.

"Strašni" Beograd

Njen tadašnji dečko Vladimir odveo ju je do sofe u dnevnoj sobi. Provela je noć u bunilu. Onda je otišla da da čitulju u "Politici". Napisala je: "Drugog februara 1996. u strašnom Beogradu umro je moj otac Slavoljub Stefanović Ravasi. Imati i nemati. Ćerka Margita." Dežurni lektor nije dozvolio reč strašni uz imenicu Beograd. Na kraju, Ravasi je umro u "bolnom Beogradu".

 Magi na koncertu EKV u Novom Sadu 1989. godine
FOTO: ZORAN VESELINOVIĆ / PRIVATNA ARHIVA
Magi na koncertu EKV u Novom Sadu 1989. godine

Bila je njegova ćerka, jedino što je ostalo iza njega, a ni čitulja, ni komemoracija, ni sahrana, ništa nije moglo da bude po njenom. Pravila je scene svuda, na ulici, u Televiziji, u "Politici". Negde je morala da da oduška bolu koji ju je proždirao. Bila je nesrećna što je država rešila da ga sahrani u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Izrugivala se ceremoniji tako što je Aleju nazivala "lejom". Nije imala novca da ga sama sahrani na Novom bežanijskom groblju, pored Dese. Rekla je glasno, u nemoćnom besu, da će jednog dana zaraditi veliki novac i da će ga preneti tamo, da svi budu zajedno.

Pad u fras

"Magi je pala u fras", seća se Vladimir. "To je bio toliki fras da više nije mogla ni da govori normalno." Počela bi jednu rečenicu, nastavila drugu, završila treću. Iz toga se moglo jasno videti kakav joj je haos bio u glavi. "To je bio jako bolan period", svedoči Magina prijateljica Hologram, koja je u to vreme živela kod Magi. "Baš jako bolan."

Šta sad? Umro je veliki radnik i kockar iz Monte Karla i najbolji poznavalac stare srpske muzike i neko za koga se pričalo da se pod stare dane zaljubio i dobio vanbračno dete i najpošteniji čovek na svetu i njen tata i njeno sve. Šta sad?

Žuta ruža

Svetozar Cvetković se seća da je Magi na sahrani išla za kovčegom i da je u ruci nosila jednu žutu ružu. Cvele je gledao taj prizor i plakalo mu se: znao je da će vrlo brzo biti isto tako jedna povorka, jedan kovčeg i jedna žuta ruža koju će tom prilikom nositi on.

Kad se sve završilo, Magi se okrenula prema Cveletu i rekla: "Vodi me negde". Pod nekim od mostova na Savi zamolila ga je da zaustavi. Izašla je i nestala.

(Tekst objavljen u "Blicovom" dodatku Pop&kultura povodom nove knjige "Magi - kao da je bila nekad" Dušana Vesića, Laguna, 2018.)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

ЕКВ: Велика туга жене која је остала без своје музике

Ко је била Маргита Стефановић Маги? Одликаш, млада нада класичне музичке сцене, несуђени архитекта, „фам фатал“ београдског круга двојке, наркоманка, промискуитетна жена опседнута магијом, бескућник и пробисвет? Због чега се нека бића са златним крилима никада не вину високо колико заиста могу и како заврше угажена, на најцрњем дну?

1115141766.jpg

О трагичној судбини талентоване музичарке, клавијатуристкиње култног ЕКВ-а, сада можемо да читамо у књизи „Као да је била некад“ музичког новинара Душана Весића у издању београдске „Лагуне“.

„Једном приликом сам обећао Маги да ћу написати књигу о њој. Рекла ми је тада да жели истиниту књигу. То је било 1991. или 1992. године и тада још није било време за истину о ’Екатарини Великој‘. Нисам очекивао да ће умрети, то не очекујете када некога волите… Међутим, последњих година испоставило се да, кад год неко нема о чему да пише, ’опљуне‘ Маргиту Стефановић — од таблоида, преко дневних и недељних новина, до портала. Једног дана ме је то баш озбиљно изнервирало и схватио сам да је време да испуним свој дуг“, испричао је Душан Весић у разговору за Спутњикову „Орбиту културе“.

Многи мушкарци су били заљубљени у Маги — крхку и тиху жену великих тамних очију и дуге црне косе. Многима је дозволила да јој се приближе, али никоме није откривала неизлечиву тугу и бол које носи у себи.

„Сваки њен бивши дечко с којим сам причао потврдио је оно у шта сам сумњао: никоме није рекла да има епилепсију од пете године живота; никоме није рекла за хероин, или је говорила да више није на хероину; никоме није говорила о тешким односима с мајком, који су је и довели до свега онога што је преживела“, наводи наш саговорник.

  • Ова књига није само биографија, она пружа врло солидно сагледан оквир за биографију  предисторију, предиспозиције, друштвене околности, породичну атмосферу у којој је одрастала Маргита Стефановић, као и психолошку анализу неких преломних тренутака у њеном животу. У почетку је све изгледало сјајно – стабилна београдска породица више средње класе, угледан отац, мајка домаћица посвећена кћерки јединици, лепо васпитаној београдској девојчици, музички надареном детету коме се смеши блистава музичка каријера. Шта је, заправо, било испод те површине?

— То је била класична српска традиционална породица тог времена. Ово је књига о сукобу тог традиционалног начина живота са занимањем које није традиционално, патријархалног начина живота с нечим што је потпуно супротно томе. Маргита Стефановић је имала све предиспозиције да буде пијанистичка звезда светског гласа и да буде раме уз раме са својим пријатељем из музичке школе, пијанистом светске славе Ивом Погорелићем, који није био нимало бољи од ње.

  • Али су јој буквално одсечена крила.

— Да. Прво јој мајка није дозволила да се упише на конзерваторијум у Москви, иако је била довољно талентована да је тамо приме. Она је тада одлучила да упише Музичку академију у Београду, али јој мајка ни то није дозволила и натерала је да се упише на архитектуру. Мајка је, дакле, од малих ногу спремала Маргиту за ту музику, у школи јој није допуштала да ради физичко, да случајно не би повредила прсте, није смела да се бави спортом, могла је само да плива преко лета — живот јој је био испуњен сталним одрицањем. А онда, када је дошао дан да се упише на музичку академију, мајка јој је рекла: Не! То је веома тешко за некога ко има 17 или 18 година. Њој је музика од малена била нешто у шта је бежала од стварног света, од луде мајке, а тада је остала без те могућности. Не чуди ме што је посегнула за другим бекством.

  • Како се Маргита Стефановић окренула рокенролу, то није дошло преко ноћи?

— Мислим да је рокенрол био чист инат мајци: Ако ми ниси дала да будем ово, бићу нешто друго, и бићу најбоља у томе! Таква је напросто била Маргита.

  • Она је, с једне стране, била особа која може да уради све што жели, а с друге, једно сасвим крхко биће  како објашњавате тај парадокс?

— Можда и није парадокс. Из таквих крхких бића изашли су велики уметници, можда је у тој крхкости разлог. А велико је питање да ли би нам Маргита Стефановић била интересантна да је била пијанисткиња, да ли бисмо данас овде причали о њој. „Екатарина Велика“ је била њен компромис са животом. То је Милану Младеновићу (фронтмену) било најважније на свету, а њој је било компромис. То није била њена музика. Ја сам „Екатарину Велику“ назвао великом тугом жене која је остала без своје музике.

  • Али је она донела много свом бенду?

— Срећа је што смо из тог компромиса добили нешто заиста вредно, нешто што и данашње генерације слушају као своју музику.

  • У књизи сте написали да су „и музици, и поетици, и поруци Екатарине Велике потребна озбиљна проветравања“. „Ако неком уметничком субјекту нису потребни повремени разговори о њему самом, можда то уопште није уметнички субјекат. Али неће ваљда свако од тих проветравања почињати са: Пре свега, они су били наркомани! Не. Пре свега, они су били уметници“. Да ли Вам је ова мисао била основна водиља приликом писања ове књиге?

— Генерације које ЕКВ памте с бине престале су да слушају музику. Када смо обележавали рођендан Милана Младеновића, јесенас у клубу „Полет“, није било никог старијег од 35 година, чак је највише било оних који имају око 25. То је увек тако с бендовима који су остали недоречени — или су прецењени, или су потцењени. ЕКВ није стигао да се упропасти, остали су заковани у времену у којем су престали да раде, тако да их нове генерације сада откривају на свој начин.

  • Шта је „појело“ ЕКВ, односно већину чланова бенда?

— Појели су их односи у кући. Мислим да их је појела породица. Цео живот сам на овај или онај начин био окружен људима који су узимали разне дроге, већ крајем гимназије, имао сам неке другове који су почели да улазе у тај свет и доста рано сам видео да је проблем у кући — углавном, тешке мајке и / или тешки очеви. Ту су увек биле неке недоречене, конфузне ситуације из куће. Све долази из куће. Доста сам рано схватио да, кад држава изводи дилере на суд, треба да изведе пред суд и родитеље њихових корисника, да заједно претресу тај проблем, да се види шта се ту заиста догађа и зашто се догађа.

  • Вашој или мојој генерацији порука ове књиге је блиска и јасна, нећемо из ње извлачити погрешне закључке. Шта она доноси некоме ко данас има 20 или 25 година?

— Могу да сазнају доста о времену у којем су се дешавале ове ствари, могу да се труде да схвате да је дрога велико зло и када год помисле да би требало да посегну за њом, да се предомисле на време. Могу да науче доста о пропасти те београдске средње класе, кругова којима је припадао Маргитин отац, чувени позоришни и филмски редитељ Славољуб Стефановић Раваси. Неко ће ту тражити спискове дилера, неко ће тражити истину, неко утеху. Ово време постаје време компромиса, требало би сести и размислити. Треба правити компромисе с људима око себе, али компромисе са животом није добро правити. Маргита Стефановић је требало да побегне од куће једног дана и да се не врати док се не договори с родитељима. Није смела да направи компромис са животом.

Валентина БУЛАТОВИЋ

198725789857a84dcdb0029194430478_v4_big.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Justin Waters,
      Pronađoh slučajno u dokumentima, obračun očeve penzije iz 2002g, za period od 1970-1989. Pa sam malo preračunao godišnje iznose prema dolaru i istorijskom kursu za svaku godinu, i podesio vrijednost za inflaciju na 2020-tu da bi se dobio utisak kolika su primanja bila u današnjim vrijednostima. Na kraju sam sve pretvorio u evre, i podijelio bruto mjesečna primanja prema koeficijentu kojim se preračunavaju neto iznosi u RS-u. Otac je bio vkv radnik, dakle profesionalni majstor, i iznad njega su tad bili samo inženjeri i visoki funkcioneri po primanjima. Evo kako to izgleda: 

      Iz tabele se vidi da je standard 70-tih bio uravnotežen i da je najveću mjesečenu platu imao 1979 i to oko današnjih 650 evra. Značajan pad primanja nastaje u 80-tim, a svi dobro znamo priče o padu standarda, nestašici osnovnih namirnica, i inflaciji i platama u svitanje raspada Jugoslavije gdje gotovo nisi mogaš ništa sebi priuštiti za mjeseni dohodak. Današnjim standard nam govori da je taj period iz 80-tih prevaziđen, ali da se još nije dostigao standard 70-tih i da je to negdje otprilike tu.  
      A jasno se vidi da nisu postojala nikakva mitska primanja od 2500 ili 5000 maraka kako neki znaju da govore da su bili u tom periodu. 
    • Од Драгана Милошевић,
      Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa.
      Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika.
      S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih.
      Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika.

      Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom.  
      Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije:
      “Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!”
      Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko.
      Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

      Votka pomaže u borbi sa koronom
      “Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.
      Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’.
      Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja.

       
      Epidemiolog: Teško je praviti poređenja
      Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti.
      “Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović.
      Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo.
      “Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović.
       
      Na mapi istoka Evrope crvene se zaraženi Srbije i Belorusije
      NOVA.RS Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.  
    • Од Иван Ц.,
      Foto: Ilustracija Ransomware napad čine zlonamerni program koji enkriptuje podatke žrtve i napadač koji kasnije tim žrtvama traži svojevrsnu otkupninu za njihovo otključavanje (ransom - otkupnina). Žrtva nema više pristup podacima dok ili ne plati otkupninu od hakera ili dok ne vrati bekap (rezervna kopija podataka), što može potrajati i danima, u zavisnosti od kompleksnosti sistema i količine podataka. Po običaju se otkupnina plaća bitkoinom (kriptovaluta - ili ektronski novac) jer se takve transakcije ne mogu pratiti i žrtva ne zna kome je otišao novac.
      Naravno da problem nastaje kada žrtva nema bekap, pa je primorana da hakerima plati traženu sumu, što je apsurdno ponekad jeftinije rešenje od ponovnog uspostavljanja sistema. Nakon uplate hakerima, žrtva dobija ključ kojim otključava (dekriptuje) svoje podatke i opet im ima pristup.
      Deluje kao scena iz filma, ali ovo je već par godina realnost sa kojom se susrećemo sve češće. Ovo se naravno lako može izbeći korišćenjem propisnih sigurnosnih protkola i mera zaštite, a bekap uvek treba da bude ažuran čime se šteta minimalizuje. Šteta će uvek postojati čak i u slučaju da žrtva ima bekap, jer ponovno uspostavljanje kompleksnog sistema od nule zahteva veliko vreme za koje su nedostupni servisi koje žrtva pruža.
      U slučaju Novog Sada svi servisi koje grad pruža, time efektno dovodeći do svojevrsnog prestanka funkcionisanja gradskih sistema, a ponovno uspostavljanje takođe puno košta jer je potrebno angažovati po običaju dodatni stručni kadar.
      Da bi se sprečio ovaj tip napada, sistem mora uvek da ima najnovije zakrpe (ispravke propušta u sistem) jer po običaju virusi iskorišćavaju te bezbedonosne propuste u sistemu, isti je slučaj i kod ransomware napada. Još 2017. kada se pojavio prvi ransomware napad - wannacry, microsoft je zakrpio čak i one sisteme kojima je zvanično istekla podrška godinama pre, zato jer je postojala pretnja da stanu bitne institucije poput bolnica ili aerodroma. Nakon toga, 2018. pojavio se novi propust pogodan za ransomware programe i tada se takođe pojavio još jedan patch koji je takođe ponuđen vlasnicima zastarelih sistema bez zvanične podrške, tako da su stvarno svi imali dovoljno vremena da se spreme i iste zakrpe apliciraju.
      To bi trebalo da bude poznato osobi koja se bavi održavanjem sistema, međutim sve zakrpe i ažuriranja ne vrede puno ukoliko korisnici nisu edukovani u smislu cyber sigurnosti i upoznati sa sigurnosnim protokolima kao i da adekvatno reaguju na sumnjive mejlove i situacije. Za sve takve situacije treba da postoji interna procedura koju propisuje IT administrator ili firma koja je zadužena za bezbednost institucije ili preduzeća.
      Jer, svaka zaštita je nepotpuna, ukoliko korisnici sistema nisu prošli makar osnovnu edukaciju po pitanju sigurnosti koja bi minimalno trebalo da sadrži teme kao što su pravilan izbor i upotreba lozinki, razmena lozinki na siguran način, kao i čuvanje istih. Zatim bi trebalo i da se upoznaju sa sigurnim pristupanjem servisima i autorifikacionim formama, da znaju da prepoznaju lažne od pravih, a poseban deo edukacije treba da bude siguran pristup i sigurnost na društvenim mrežama.
      Takođe je bio bitan deo posvećen e-mailu i proveri autentičnosti istih. E-mail je po običaju najkorišćeniji alat hakera za ubacivanje virusa i malwera, a u skorije vreme češći primeri su zloupotreba identiteta e-mail poruka u svrhu naplaćivanja lažnih faktura. To je što se tiče obuke krajnjih korisnika osnova.
      Drugi nivo edukacije bi uključivao IT podršku u firmama i državnim institucijama koja bi trebalo da vodi računa o tome da su sistemi uvek zakrpljeni sa poslednjim zakrpama kao i da vode računa o bekapu, kao i načinu njegovog skladištenja, jer bekap ne vredi ništa ukoliko se i live i bekap kopija npr. baze nalaze na istom hard disku, čak i u istoj prostoriji ili u istoj zgradi. Jedini siguran bekap je kada rezervnu kopiju podataka i/ili baze imate off-site ili na udaljenoj lokaciji.
      Mnogi se u današnje vreme odlučuju za opciju skladištenja bekapa online ili u cloudu što je manje sigurna opcija. U tom slučaju takvi podaci moraju biti enkriptovani pre slanja. Međutim, dobra sigurnosna praksa je da se bitni podaci, posebno lični, ukoliko nije neophodno ne drže online.
      Lično ne mislim da je grad Novi Sad bio eksplicitno targetiran, već hakeri šalju milione phishing mejlova dnevno, pa ko se upeca. Upecaće se po običaju onaj kome nedostaje gorepomenuta edukacija.
      Da slučaj ovog ransomware napada nije ni po čemu jedinstven niti najgori govori nam primer napada na kompaniju SONY gde su hakeri odneli 100TB poverljivih podataka o firmi kao i ličnih podataka zaposlenih, a hakeri su se domogli čak i filmova u produkciji. Da stvar bude gora, isti napad se desio dva puta u razmaku od par godina, što znači da prvi put lekcija nije bila naučena.
      Ovakvi napadi ne samo da čine veliku štetu reputaciji žrtve već i veliku materijalnu štetu jer ponovo uspostavljanje sistema je mnogo skuplje nego zaštita i prevencija uz adekvatnu edukaciju. Ovaj primer treba da služi kao upozorenje svim ostalima da provere svoj sistem i edukuju svoje ljude. Jer strašno je pomisliti da sutra isto može da se desi npr. u bolnici gde se potpuno zanemaruje cyber sigurnost, a tamo šteta pod pravim okolnostima može biti i nešto više od curenja ličnih podataka o pacijentima, reputacije ili materijalne štete.
      Autor: Vladimir Mitić Ransomware - primer kao upozorenje | Novosadski informativni portal 021
      WWW.021.RS Grad Novi Sad je ove nedelje postao žrtva ransomware napada.
    • Од Поуке.орг инфо,
      U novoj kosovskoj vladi Srpska lista biće u opoziciji, a to što jedan ministar mora da bude iz srpske zajednice, ne znači da će on biti u koaliciji, rekao je u emisiji Pressing na N1 predsednik Samoopredeljenja i, kako se očekuje, budući premijer Kosova, Aljbin Kurti. Govoreći o ukidanju taksi, Kurti je rekao da će ih Kosovo prvo zameniti "reciprocitetom", pa tek onda ukinuti, a zatim dobro pripremiti dijalog. "Nemamo luksuz da još jednom propadne dijalog", dodao je.
      "Poštovaću ustav, ali pravim sadržinsku razliku između toga kada je nešto ustavna obaveza i politička koalicija s druge strane. Trudimo se da pravimo vladajuću koaliciju gde neće biti potrebni glasovi Srpske liste. Srpska lista biće u opoziciji, a to što jedan ministar mora da bude iz srpske zajednice, ne znači da će biti u koaliciji, srpska nacionalna pripadnost nije članstvo partije nego nacionalna pripadnost", rekao je Kurti.
      Upitan da li to znači da će u budućoj kosovskoj vladi biti srpski ministar sa kojim će se složiti dvotrećinski Srpska lista, ali neće u političkom smislu biti tretiran kao deo vladajuće koalicije, Kurti je kazao da se "može tako reći".
      On je dodao da još nije razgovarao sa predstavnicima Srpske liste, ali da ih neće "ekskomunicirati u skupštini i da su oni poslanici".
      "Ali smatram da po opštinama sa većinski srpskim stanovništvom nije bilo fer i slobodnih izbora", dodao je, navodeći da je na izborima na Kosovu bilo slučajeva da je jedan Srbin glasao čak 18 puta, i primera da je u nekim mestima bilo više glasova za Srpsku listu nego stanovnika.
      Posmatrači su rekli da su se kršenja izbornog procesa desila u sredinama gde posmatrači nisu bili Albanci, naveo je on, prihvatajući da to jeste odgovornost kosovskih institucija.
      Izvor: N1   "I loše je da imamo krađu po sredinama gde je većinsko srpsko stanovništvo. Ovo je konstatacija međunarodnih posmatrača, ovi incidenti su pojava, mnoštvo je tih incidenata jer je bilo pritiska Beograda da dobiju 100 odsto", naveo je Kurti.
      On je ocenio da to pokazuje i "nedostatak samopouzdanja". "Imate pritisak i stravične diktature ne samo u Evropi i drugde u svetu koje bi se zadovoljile sa 80 odsto, a ovi su želeli 100 odsto. Ali ne krivim ja Srpsku listu, oni prebacuju pritisak koji sami doživljavaju, tj pritisak Beograda na Srpsku listu se prebacuje na pritisak na srpsko stanovništvo na Kosovu", dodao je.
      Upitan zašto eliminiše Srpsku listu, on je rekao da "Beograd plaća za poslušnost" i da kosovske institucije sa međunarodnom zajednicom moraju da prekinu mogućnost da Beograd vrši pritisak na Srbe na Kosovu.
      "Nemam ništa protiv Srba, naprotiv, družim se sa mnogo Srba ovde na Kosovu... Problem sa Srpskom listom nije to što je sredstvo Beograda, već što je - sredstvo. Političko biće Srpske liste je da oni ne budu, ne postanu, oni postoje da ne bi postali, to je veliki problem", smatra Kurti.
      Naveo je i da je racionalno očekivati da će mandat za formiranje kosovske vlade dobiti ovog meseca, i da će imati 15 dana za formiranje koalicije sa Demokratskim savezom Kosova. "Do sada smo usaglasili oko 80 odsto planova i programa, posle toga ide podela resora ministarstava, a težimo tome da imamo 12 ministarstava, samo po dva zamenika ministara, i najmanje 30 odsto žena", pojasnio je.
      Sa Srbijom prvo reciprocitet, tek onda ukidanje taksi
      Govoreći o dijalogu o pitanju Kosova, on je rekao da će njegova vlada početi prvo dijalog sa Srbima sa Kosova, i to dijalog o ekonomskom razvoju, a ne o pomirenju.
      "Šta će nam to, meni Srbin iz Gračanice nije uradio ništa, niti ja njemu. Ako pitaš Srbe ili Albance na Kosovu šta im treba,
      ono što će svako reći jeste posao i pravda, i to treba da bude prioritet", objasnio je.
      Kao drugo, naveo je, počeće razgovor sa visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Borelom. "Treba nam dijalog u Briselu sa dijalogom sa Srbijom".
      POVEZANE VESTI     Kurti za N1 najavio pregovore o ukidanju viza između Kosova i BiH
      06.11.2019.
      Pojašnjavajući stav po pitanju ukidanja taksi, Kurti je rekao da će Kosovo takse zameniti reciprocitetom. "Reciprocitet je pravi princip zdravih konstruktivnih odnosa. Utvrdićemo registar, listu svih elemenata koji se tiču reciprociteta sa Beogradom", dodao je.
      Kurti je rekao da je potrebno prvo odrediti reciprocitet, odnosno da Srbija prvo učini nešto na nekom drugom polju, pa tek onda ukinuti takse, a zatim dobro pripremiti dijalog. "Nemamo luksuz da još jednom propadne dijalog", dodao je.
      Na pitanje da li bi došao u Beograd na razgovore sa srpskim vlastima, Kurti je rekao dve strane treba da se sastanu u Briselu.
      "Dijalog ću voditi ja kao budući premijer, imaću svoj tim na dva nivoa. Prvi će biti političko predstavništvo gde će biti i oni iz opozicije, i drugi tim eksperata jer će biti raznih aspekata budućeg sporazuma. Ali najvažnija su tri principa - prvi je da ne bude sporazuma bez dijaloga, drugi da nema dijaloga sa mapama, gde se predsednici prave da su vojni generali u ratu, a treći da nema predsednika oko mape, nego samo da budu eksperti o demarkaciji. To će pomoći da se prebacimo iz ambicija i apetita za teritorije jedni drugih ka pravu građana i potrebama zajednice", naveo je gost Presinga.
      Kurti je naveo da je razgraničenje za njega rasistički koncept koji ne prihvata, dok je demarkacija nešto potpuno drugo.
      "Uvek će biti Albanaca i Srba na obe strane granice. Demarkacija da, ali ne razmena teritorija. Jer razmena teritorija nije dijalog za mir već dijalog koji vodi ka budućim konfliktima".
      On je rekao i da ne veruje da sporazum možemo imati već sledećeg proleća.
      "Nema pomirenja bez poverenja, potrebno je poverenje a toga nema, jer se pravimo 'hajde da se saglasimo o vrednostima', a nismo saglasni o činjenicama rata, u koji smo svi bili uključeni. Neohodno je da se slažemo o vrednostima, ali za pomirenje nam treba saglasnost o činjenicama", istakao je.
      Rešavanje ubistva Ivanovića mnogostruki neuspeh svih
      Kurti je rekao da će se zalagati da institucije Kosova i međunarodne zajednice razjasne ubistvo Olivera Ivanovića.
      "Sa ubistvom Olivera Ivanovića prvi put se desilo u istoriji Kosova da je ubijen Srbin na Kosovu, a da nije bilo nijednog Srbina na Kosovu da kaže da su to uradili Albanci, to je prvi put. Jako je čudno da u Severnoj Mitrovici gde ima najviše kamera po kvadratnom metru, nije moguće utvrditi ko je to počinio", kazao je.
      On je rekao da je razočaran kosovskim institucijama i Euleksom i onima koji "gledaju te kamere" i da je taj slučaj "mnogostruki neuspeh svih, i kosovskih i međunarodnih mehanizama".
      Objašnjavajući zašto Ivanovića smatra ratnim zločincem, Kurti je rekao da je to tvrdio i Bernar Kušner u svojoj knjizi, a "on je dobro poznavao situaciju jer je bio šef Unmika 2000". "Ivanović je bio među čuvarima mostova… on nije krio da je bio u paramilitarnim jedinicama...", dodao je Kurti.
      Kurti je rekao da će se zalagati da se svi zločini na Kosovu istraže.
      "Prošlost ne prolazi lako i da je ona uvek i u sadašnjosti, a da bismo krenuli sigurno dalje prema miru u regionu i budućnosti ka EU, moramo da se sučeljavamo sa prošlošću, bilo je zločina na Kosovu prema Srbima, i ja ću se zalagati za to, jer zločin ne zastareva, da imamo normalne sudove koji će osuditi i Albance koji su ubijali Srbe", zaključio je on.
      Albanska zastava sada, u premijerskoj će biti zastava Kosova
      Upitan zašto u prostorijama drži zastavu Albanije a ne Kosova, Kurti je rekao da je će zastavu Kosova držati u premijerskoj kancelariji.
      "Albanska zastava je veoma stara i da ima dosta istorije u tome. Kosovska zastava će biti u premijerskoj kancelariji. Kad su usvojili zastavu Kosova, nije bilo ni demokratije ni istorije u toj zastavi, nego geografije. Na taj nedemoktratski način kada su usvojli zastavu, albanska zastava je postala zastava otpora", naveo je i dodao "mi smo po nacionalnom identitetu smo Albanci, ne postoji nacionalni identitet kosovara, ali postoji država Kosovo".
      Kurti je naveo i da nema srpski pasoš, niti srpsko državljanstvo, već da ima državljanstvo i pašoš Kosova i Albanije.
      Upitan o budućnosti Kosova, on je rekao da evropske integracije i ujedinjenje Kosova i Albanije niti mogu da zamene jedno drugo, niti se protive jedno drugom.
      "Mi smo u Otomanskoj imperiji bili podeljeni po vilajetima, i u Jugoslaviji, ali njih više nema, a mi smo i dalje ovde. Ja neću moći rešiti odmah ta velika istorijska pitanja, ja ću se baviti ekonomskim razvojem i pravdom. To će biti moj fokus", zaključio je.
       
      Kurti: U vladi i ministar s podrškom Srpske liste, ali ne kao deo koalicije
      RS.N1INFO.COM U novoj kosovskoj vladi Srpska lista biće u opoziciji, a to što jedan ministar mora da bude iz srpske zajednice, ne...  
×
×
  • Креирај ново...