Jump to content
cloudking

Gradska vlast poklonila niški aerodrom Državi

Rate this topic

Recommended Posts

Gradska vlast poklonila niški aerodrom Državi

Aerodrom Konstantin Veliki Niš

Bez ikakve naknade, Grad Niš odlučio je da ustupi aerodrom Republici Srbiji. Gradsko veće usvojilo je “preporuku” Vlade Srbije da Niš prenese imovinu, osnivačka prava, sertifikate i ugovore Državi. Iz Grada kažu da je sve u interesu Nišlija i ne misle da je u pitanju novi vid “centralizacije”.

Sve odluke vezane za niški aerodrom donosiće se u Beogradu, a na Gradskom veću saopšteno je da je “niški aerodrom strateški bitan za Državu i da je prevazišao lokalne okvire”. Nakon jednoglasnog usvajanja ove jedne od najbitnijih odluka u novijoj istoriji Niša, gradonačelnik Darko Bulatović napustio je sednicu, pa je pred novinare izašao načelnik Gradske uprave Ljubiša Janić.

Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici donela je zaključak kojim se preporučuje Gradu Nišu da prvo izvrši prenos kompletne imovine Aerodroma "Konstantin Veliki", da prenese osnivačka prava na aerodromu, da izvrši prenos sertifikata sa JP "Aerodrom" na budućeg operatera, da izvrši prenos svih ugovora koji se odnose na poslovanje ovog preduzeća. Na prvom mestu, cilj ovakve preporuke je javni interes Grada Niša, odnosno svih građana Niša - kaže Janić.

Ipak, kako objašnjava Janić u odsustvu Bulatovića, niški aerodrom je i alternativni aerodrom beogradskom, ali i aerodromima u regionu. Vlada Srbije napravila je analizu, kaže Janić, po kojoj u aerodrom treba uložiti milijardu dinara da bi funkcionisao dalje.

Sve to je uslovilo da Vlada donese ovakvu preporuku - kaže Janić.

Jedno od obrazloženja gradske vlasti da “pokloni” aerodrom je i taj što ne mogu da zapošljavaju na neodređeno, pa su “kadrovski neopremljeni”. Navode i da po ugovoru sa Vojskom Srbije iz 2010. moraju da armiji daju 157 hektara u Donjem i Gornjem Komrenu, a da Grad za to “nema para”.

 

Na spekulacije da će Beograd da podigne aerodromske takse, što bi ugrozilo aktuelne i buduće ugovore niške vazdušne luke, a i zaustavilo razvoj, Janić odgovara da će “Vlada imati sve to u vidu i da će doneti pravilnu odluku”.

Ne vidim centralizaciju u ovoj odluci, grad Niš je deo države Srbije - kaže Janić.

Ovakvu odluku treba da “aminuje” i Skupština Grada na prvom narednom zasedanju.

Podsetimo, na sastanku u Ministarstvu 28. februara kada se odlučivalo o budućnosti niške vazdušne luke, direktor Vladica Đurđanović, kako sam kaže, nije ništa govorio. Neizvesnost oko sudbine niškog Aerodroma traje mesecima. Početkom godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je kako je Država dozvolila niškom Aerodromu da se razvija, što je ocenjeno kao "najgori vid centralizma". U kontekstu pregovora sa koncesijom za beogradski Aerodrom “Nikola Tesla”, Vučić je govorio i o ograničenju broja putnika na aerodromima van Beograda.

Međutim, direktor Regionalne razvojne agencije "Jug" Bojan Avramović, gostujući u emisiji Južnih vesti posvećenoj upravo budućnosti niške vazdušne luke, naveo je da nema bojazni za niški Aerodrom, ali i pravdao stavove Vučića tvrdnjom da su "Nišlije štetne po državu" zbog čega su Udruženi pokret slobodnih stanara i DS zatražili njegovu smenu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zorana Mihajlović: Grad Niš nema dovoljno para da razvija aerodrom

Autor:S. MarkovićIzvor:Južne vesti
Gradobačelnik Bulatović otkrio recept za uspeh
 
I Mihajlovićeva optužila demokrate, zbog stanja sa niškim aerodromom; foto: JV/J. Adamović

Gradska vlast je poklonila Aerodrom “Konstantin Veliki” Državi, jer, kako kaže potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, Niš nije u stanju da u njega ulaže dovoljno para, da bi funkcionisanje ove vazdušne luke “bilo na najvišem nivou”.

Donedavno pozitivne analize poslovanja niškog aerodroma i prognoze gradonačelnika Niša Darka Bulatovića da će uskoro “Konstantin Veliki” moći samostalno da se finansira, "pali su u vodu".

Potpredsednica Vlade Mihajlovićeva tvrdi da ovaj aerodrom “nije u mogućnosti iz redovnog poslovanja da investira više od 10 miliona evra”, što je, dodaje, nedovoljno.

Sve analize pokazuju da Aerodrom “Konstantin Veliki” nije u mogućnosti da iz redovnog poslovanja investira više od 10 miliona evra koliko je potrebno da bi infrastruktura, oprema, funkcionisanje i bezbednost bili na najvišem nivou - rekla je Mihajlovićeva.

Vlada Srbije, dodaje ona, neće da dozvoli da Aerodrom “Kostantin Veliki” propadne.


DS kriv za sve

Nakon što je gradonačelnik Niša Bulatović okrivio nišku Demokratsku strankuza to što je on poklonio aerodrom Državi, i Mihajlovićeva je uprla prstom u njih.

Vlada Srbije neće da dozvoli da aerodrom u Nišu doživi sudbinu brojnih niških državnih firmi koje su propale i koje je svima nama ostavio Zoran Živković, Demokratska stranka i sve druge stranke koje su nastale iz nje - izjavila je Mihajlovićeva.

Podsetimo, nezadovoljni odlukom gradske vlasti da nišku vazdušnu luku preda"na ruke" Republici, oko 2.000 građana protestovalo je ispred Gradske kuće.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bulatović krivi DS što je poklonio niški aerodrom Državi

Autor:S. M. i P. B.Izvor:Južne vesti

Nemontirani snimak dela izjave gradonačelnika Darka Bulatovića

Iako se dosad u javnosti nije govorilo o navodno neispoštovanom ugovoru između Ministarstva odbrane i Grada Niša iz 2009. godine, u tom dokumentu gradonačelnik Niša Darko Bulatović vidi glavnog krivca što je morao da pokloni Aerodrom “Konstantin Veliki” Državi. Bulatović krivi “prethodnu vlast” što je taj ugovor potpisala i tvrdi da je “koristio svaku priliku” da o ovom problemu govori, ali da se građani o tome nisu informisali.

Dosad je aerodrom niškoj vlasti služio kao primer uspešnog poslovanja. Međutim, nakon sednice Gradskog veća od 30. marta, na kojem je odlučeno da se niški aerodrom pokloni Državi, Bulatović kaže da se ovo preduzeće "nije dovoljno razvijalo" i da je praktično od prvog dana otkako je na vlasti znao da će do ovoga doći.

BulatovicBulatović kaže da se aerodrom nije dovoljno razvijao; foto: P. B.Ipak, presudio je ugovor sa Ministarstvom odbrane, prema kojem je Grad trebalo da obezbedi zemljište za vojne stanove u Gornjem i Donjem Komrenu, što nije učinjeno.

Bulatović juče nije želeo da odgovara na pitanja novinara, a danas su ga novinari Južnih vestizatekli u hotelu Niški cvet, gde su bili smešteni fudbaleri Vojvodine koji su u Niš došli zbog meča sa Radničkim.

U razgovoru sa novinarima Bulatović je kao krivca za to što Grad Niš sada poklanja Državi aerodrom, označio Demokratsku stranku.

Svih ovih 9 godina Grad nije izvršavao svoje obaveze, zato što su to zaista velika sredstva, koja prevazilaze lokalne okvire. Jednostavno, Grad ima određene limite finansijske i onda možemo da postavimo pitanje kako je vlast 2009. sklopila ugovore koje sama nije poštovala i ni mi nismo u mogućnosti da te tako velike obaveze izvršimo - kaže Bulatović.

Na novinarsko pitanje da li je gradska vlast tržila Ministarstvu odbrane izmenu ugovora, s obzirom na to da smatra da je loš, Bulatović je odbio da odgovori, naglašavajući da bi to "bilo neodgovorno".

Izmena ugovora nije moguća, zato što je u ugovoru sve predviđeno, vi ste dužni da izvršavate svoje ugovorne obaveze. Ne možete tražiti izmenu onoga što ste potpisali i dogovorili, obavezni ste da izvrišite svoje obaveze, a vi ih niste izvršili.

Podsetimo, nezadovoljni odlukom gradske vlasti da nišku vazdušnu luku preda "na ruke" Republici, oko 2.000 građana protestovalo je ispred Gradske kuće. Jedan od zahteva onih koji su protestovali je i Bulatovićeva smena.

Pored toga, Bulatovićevu smenu zatražio je i deo opozicije, kao i udruženja građana.


"Kad god sam bio u prilici govorio sam da će se ovo desiti"

bulatovic

Gradonačelnik nije precizirao kada i gde je govorio o tome da će gradska vlast pokloniti aerodrom Državi; foto: P. B.Premda je odluka o poklanjanju aerodroma pred javnost došla iznebuha, prvi čovek Niša Darko Bulatović tvrdi da je o tome govorio "kad god je bio u prilici". Za to što građani nisu nisu bili upoznati s tim krivi medije "jer su im bile interesantnije neke druge teme".

Ja kada sam god bio u prilici da pričam, ja sam pričao o tome kakva je situacija na aerodromu, ali je očigledno, ostvarivanje kapaciteta i ostvarivanje rezultata krivo shvaćeno. Mnogo toga očigledno da vama nije interesantno kada govorimo, nego su interesantne neke druge teme. Ja sam o ovome govorio na prilikama kada su postojali sastanci, kada su postojale koordinacije, kada smo usvajali budžete,... - nabrojao je gradonačelnik.

Ipak, ni na nekoliko puta ponovljeno pitanje gde je tačno govorio o dugovanjima, gradonačelnik nije dao precizan odgovor.

Podsetimo, neizvesnost oko sudbine niškog Aerodroma traje mesecima. Početkom godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je kako je Država dozvolila niškom Aerodromu da se razvija, što je ocenjeno kao "najgori vid centralizma". U kontekstu pregovora sa koncesijom za beogradski Aerodrom “Nikola Tesla”, Vučić je govorio i o ograničenju broja putnika na aerodromima van Beograda.

Međutim, direktor Regionalne razvojne agencije "Jug" Bojan Avramović, gostujući u emisiji Južnih vesti posvećenoj upravo budućnosti niške vazdušne luke, naveo je da nema bojazni za niški Aerodrom, ali i pravdao stavove Vučića tvrdnjom da su "Nišlije štetne po državu" zbog čega su Udruženi pokret slobodnih stanara i DS zatražili njegovu smenu.

Inače, na sastanku u Ministarstvu 28. februara kada se odlučivalo o budućnosti niške vazdušne luke, direktor Vladica Đurđanović, kako sam kaže, nije ništa govorio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U moru "zonasumračkih" vesti kojih je kreator aktuelna politička elita svakako, ipak bi bilo zanimljivo iščačkati osnivački akt prilikom podizanja aerodroma, odnosno njegove obnove nakon NATO agresije.

Ovo govorim iz razloga da se ne bi naknadno pokazalo da oponenti sadašnjoj vladajućoj kliki nisu "duvali u prazno", a ova (klika) naposletku poentirala.

Nije mi namera, daleko bilo da ih branim, ali pitanje svih pitanja je koliki je vlasnički udeo vojske-države, naročito od 1952. godine kada je ozidana betonska PSS; tj. koliko je tada sredstvima učestvovala eventualno i lokalna samouprava, odnosno tadašnji JAT.

Dalje, da li je lokalna samouprava i koliko (a koliko tadašnji JAT-državni avioprevoznik) učestvovala u izgradnji pristanišne zgrade, terminala, platforme, tehničkog blka, rulnih staza...

Isto pitanje važi i za period nakon NATO agresije odnosno obnove aerodroma. (MIslim da su tu i neke strane donacije bile)

Suština je, onoliko koliko znam (a ne mora da znači da sam u pravu), da je sama "konstrukcija" u rečima "niška lokalna vlast poklonila državi aerodrom" u najkraćem malo nesrećna i neprecizna. Jer vojni deo aerodroma koji je "većinski" da se tako izrazim je svejedno "državni". 

Zato bi neobično bilo dobro precizirati koliko je udeo lokalne samouprave, a koliki države (kroz JAT prvenstveno) u izgradnji infrastrukture za prihvat civilnih letelica (terminal, platforma,...) i da li su eventualno vlasnička prava ranije bez obzira na uložena prenešena na Grad Niš? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Милан Ракић рече

U moru "zonasumračkih" vesti kojih je kreator aktuelna politička elita svakako, ipak bi bilo zanimljivo iščačkati osnivački akt prilikom podizanja aerodroma, odnosno njegove obnove nakon NATO agresije.

Ovo govorim iz razloga da se ne bi naknadno pokazalo da oponenti sadašnjoj vladajućoj kliki nisu "duvali u prazno", a ova (klika) naposletku poentirala.

Nije mi namera, daleko bilo da ih branim, ali pitanje svih pitanja je koliki je vlasnički udeo vojske-države, naročito od 1952. godine kada je ozidana betonska PSS; tj. koliko je tada sredstvima učestvovala eventualno i lokalna samouprava, odnosno tadašnji JAT.

Dalje, da li je lokalna samouprava i koliko (a koliko tadašnji JAT-državni avioprevoznik) učestvovala u izgradnji pristanišne zgrade, terminala, platforme, tehničkog blka, rulnih staza...

Isto pitanje važi i za period nakon NATO agresije odnosno obnove aerodroma. (MIslim da su tu i neke strane donacije bile)

Suština je, onoliko koliko znam (a ne mora da znači da sam u pravu), da je sama "konstrukcija" u rečima "niška lokalna vlast poklonila državi aerodrom" u najkraćem malo nesrećna i neprecizna. Jer vojni deo aerodroma koji je "većinski" da se tako izrazim je svejedno "državni". 

Zato bi neobično bilo dobro precizirati koliko je udeo lokalne samouprave, a koliki države (kroz JAT prvenstveno) u izgradnji infrastrukture za prihvat civilnih letelica (terminal, platforma,...) i da li su eventualno vlasnička prava ranije bez obzira na uložena prenešena na Grad Niš? 

Moguce je da si u pravu ali ne moze se prenebreci zanimljiva koincidencija da su se sada setili niskog aerodroma kad je Tesla prodat. I to aerodrom koji zaista radi neverovatno dobro. Ja ne pamtim, a nislija sam od rodjenja, da si ikada mogao da odletis negde iz nisa osim par nekih letova za tivat il tako nesto a ito je bilo nesto jadno, a danas imamo nekoliko low cost kompanija koje slecu na aerodrom i za 20-30e ljudi lete u holandiju, svedska, nemacka, austrija, turska... imam prijatelje koji su bukvalno bili u fazonu odletim do svabije na kafu i nazad... (naravno ne bas tako jednostavno ali kapirate koncept).
Nezadovoljstvo je  u tome sto su se bas sad setili da uzmu aerodrom za koji su do prosle nedelje govorili da obara rekorde poslovanja a sad odjednom Nis vise nije u stanju da ga odrzava...
Bojimo se da su dani niskog aerodroma odbrojani kako bi se povecao promet Nikole Tesle  u bg za koji kazu da mora narednih 15 godina da udvostruci promet kako bi investitori bili na nuli... to sa niskim aerodromom koji sabira trecinu srbije (jug) nece da biva te stoga taj aerodrom mora na dobos...

Share this post


Link to post
Share on other sites

A pogle sad ovo, stavio sam gore link gde ministarka objasnjava kako nis ne moze da upravlja vise aerodromom. E pa vidi sta cemu je ta ista ministarka prisustvovala:

Aerodrom Niš zvanično sertifikovan po EASA standardima


Aerodrom Konstantin Veliki Niš zvanično je dobio SERTIFIKAT AERODROMA od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva RS. Sertifikat je direktoru Vladici Đurđanoviću svečano uručila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović, na svečanosti održanoj u Gradskoj kuči u Nišu.

Ovim sertifikatom je potvrđeno da JP „Aerodrom Niš“ Niš kao operater Aerodroma Konstantin Veliki ispunjava sve uslove za upravljanje aerodromom u skladu sa najnovijim propisima RS i Uredbom EU Komisije br. 139/2017 iz 2014.g.

Dobijanjem navedenog sertifikata Aerodorom Konstantin Veliki Niš svrstao se u grupu evropskih aerodroma koji ispunjavaju najviše operativne i organizacione standarde, kao i standarde iz oblasti bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

EASA (Europian Aviation Safety Agency) je agencija EU koja se bavi poslovima bezbednosti u civilnom vazdušnom saobraćaju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико видим, према АПР-у, 25. травња 1990 је основано ЈП "Аеродром Ниш", где је уплатом од 8 милиона динара тадашњих 31. просинца 1997. године у 100% власништву оснивача, тј. града Ниша! (претпостављам по тадашњем моделу приватизације)

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/Details/EnterpriseBusinessName/1034197?code=1ED4A33BC2D226C8C9C493D6FD344C8EEC2B577A

Не сумњајући у стручност људи који су повели протест, уз ограду да не познајем пословне односе, мсм. да би ипак требало прецизирати да се ради о просвједима ради тога што је Град Ниш поклонио држави 100% удела/власништва у ЈАВНОМ ПРЕДУЗЕЋУ "Аеродром", односно онога што би се колоквијално могло назвати цивилним делом аеродрома, да не би нпр. друг Вулин поставио питање, а шта они у Нишу тамо протестују када је аеродром израдила војска?

Јер гледано у правцу аутопута ка југу дакле, прво до џаде је, пристанишна зграда-терминал, технички блок, платформа, рулне стазе и спојнице власништво локалне самоуправе, писта је заједничка, а оно што гравитира Медошевцу је војно...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сада видех саопштење министарке Михаиловић доктор Зоране. Нема двојбе. Удрите Нишлије и само напред. И 96-те је почело из Ниш.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овим симболичним гестом грађани Ниша су изразили захвалност Држави, оличеној у председнику Вучићу, за све што је урадила за њих.

Аеродром ће бити преименован у Председник Александар Вучић и за две до две и по године имаће промет од преко милион путника дневно, чиме ће постати најпрометнија и најзначајнија ваздушна лука на свету!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sto se mene tice svi aerodromi i treba da budu u vlasnistvu drzave i vojske ! Jbg tuga je sto sad skoro svi vojni aerodromi postadose civilni al valjda cemo i to da promenimo kad skinemo izdajnicke nato kvislinge 

Share this post


Link to post
Share on other sites

                        Grad na poklon

 
Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Mijat Lakićević nam je nedavno objasnio kako je davanje aerodroma „Nikola Tesla“ u koncesiju firmi Vansi „dobro za Srbiju“. Doduše, dodao je i jednu malu napomenu: „Pod uslovom da ugovor ne sadrži neke tajne klauzule koje bitno menjaju njegov smisao i obaveze ugovornih strana, tj. koje pravni posao čine značajno drugačijim – što će se, ako ne već u septembru, kad-tad saznati“.

Naravno, u tajnom ugovoru sve su klauzule tajne. Ali ako je Lakićević mislio na klauzule štetne po javni interes građana Srbije, onda su ga juče dočekale jedna dobra i jedna loša vest. Dobra vest je da nećemo morati da čekamo do septembra da otkrijemo da li takve klauzule postoje. Loša vest je da one izgleda postoje.

Na osnovu čega se ovo može tvrditi, kada javnost još nije videla ugovor (i po svemu sudeći ga nikada neće ni videti)? Na osnovu neverovatne vesti da je grad Niš poklonio gradski aerodrom Republici Srbiji, i to na predlog republičke vlade. Dobro ste pročitali – grad je poklonio jednu uspešnu i profitabilnu firmu, i to ne bilo koju, nego onu koja taj grad svakog dana sve intenzivnije povezuje sa svetom.

Kakve to veze ima sa koncesijom za beogradski aerodrom, zapitaće se čitateljka? Za odgovor na to pitanje potrebno je vratiti se nekoliko meseci unazad, na gostovanje nelegitimno izabranog predsednika Srbije u emisiji „Oko“. Na pitanje voditelja da li će dovoljan broj putnika leteti sa beogradskog aerodroma, jer u suprotnom postoji opasnost da koncesionar bude oslobođen koncesione takse, predsednik odgovara da je „više od polovine“ putnika niškog aerodroma „oduzeto od rasta beogradskog aerodroma“. I dodaje: „To je ono što oni u Nišu nisu razumeli, da sve vreme, i to je super, mi smo pustili da se razvijaju, ali su sve vreme oni smanjivali kapacitete Beogradu.“

Ko je „pustio“ niški aerodrom da se razvija? Na kome je da to „pusti“ ili ne? Na nelegitimno izabranom predsedniku i njegovoj kamarili? I šta znači „smanjivanje kapaciteta Beogradu“? Jedino smisleno tumačenje ovih reči jeste da beogradski aerodrom ima sveto pravo na putnike koje niški aerodrom „otima“ nižim cenama, odnosno zahvaljujući low-cost avio-kompanijama. Lakićević bi svakako mogao da objasni nelegitimno izabranom predsedniku da ovo „otimanje“ mušterija nižim cenama, u ekonomskoj teoriji nije baš nepoznat fenomen, i da taj fenomen ima čak i svoje ime. U pitanju je – tržište.

Ali nelegitimno izabrani predsednik je toga i sam sasvim svestan. Na sledeće voditeljevo pitanje – da li postoji mogućnost da koncesionar toliko podigne cene karata da putnici masovno počnu da koriste jeftiniji, niški aerodrom, predsednik odgovara: „Svaki pametan čovek bi vam odgovorio prosto: onaj ko bi to uradio, izgubio bi putnike. Znači, izgubio bi tržište i ne bi mogao da naplati ništa. Ako ćete da izgubite polovinu putnika, džabe vam je što ste udvostručili vašu taksu. Možete i da je utrostručite, izgubićete još jednu trećinu putnika. Niko baš nije toliko glup.“

Tačno! Niko nije toliko glup, a svakako ne jedna moćna internacionalna kompanija kao što je Vansi. Pa kako onda ova firma očekuje da će imati tako veliki profit, odnosno tako veliki broj putnika, da će joj se isplatiti više nego izdašna investicija kojom predstavnici režima ovih dana paradiraju po medijima? Lakićević nudi svoj scenario – ukratko, Vansi je toliko napredna, genijalna i kreativna firma da će svojim fantastičnim menadžerskim sposobnostima preporoditi ne samo aerodrom, i ne samo Beograd, već i celu Srbiju, koju će čak i osloboditi diktature nelegitimno izabranog predsednika.

Ovako Lakićević:

„Da bi Vansi posle 25 godina bio na nuli, tj. da bi samo pokrio svoje ulaganje (blizu milijardu i po evra; sasvim precizno: 732 miliona za investicije i 730 miliona za koncesionu naknadu državi i građanima), potrebno je da se broj putnika utrostruči, tj. popenje na 15 miliona, odnosno da u Beogradu prosečno godišnje ostvaruje dobit duplo veću od rekordne prošlogodišnje, tj. najmanje 60 miliona evra. Tek će s profitom preko te sume početi da zarađuje. Ako to Vansi uspe, to znači da će Srbija 2043, na stogodišnjicu drugog zasedanja AVNOJ-a, biti potpuno drugačija zemlja. I da je Vučić davna prošlost. Ako ne uspe, to će značiti da Srbijom još uvek vlada Vučić. Kako god da se bude zvao.“

Lakićević, kao ekonomski stručnjak, svakako zna o čemu govori. Sigurno postoje i brojni primeri država širom sveta, u kojima strane kompanije sklapaju tajne ugovore sa diktatorima, samo da bi fer borbom i kreativnošću uspele da ostvare basnoslovni profit, preporode zemlju-domaćina i povrh svega – zbace sa vlasti istu onu diktaturu koja im je omogućila sklapanje tajnog ugovora. (Ako čitateljki ne pada na pamet nijedan takav slučaj, problem je verovatno u njenoj neobaveštenosti.)

Ipak, čini se da Lakićević previđa još jedan sasvim mogući scenario. Koncesionar sklapa tajni ugovor sa državom u kojem se basnoslovne takse uslovljavaju basnoslovnim profitima, tako da odgovornost za ostvarivanje ovih profita de facto prebacuje na državu, odnosno na njene aktuelne uzurpatore. Ovi uzurpatori onda rade jedino što im preostaje i što direktno sledi iz dumanja nelegitimnog predsednika na temu „gubljenja“ i „otimanja“ putnika – eliminišu svaku konkurenciju. Drugim rečima, Vansijeve projekcije izgledaju fantastično samo u tržišnim ulovima. Ukoliko iz računice izbacite tržište, one deluju već znatno realnije – ako konkurencije nema, možete podizati cenu aerodromskih taksi koliko vam volja, putnici ionako nemaju gde. U tom slučaju, ne samo da ne treba očekivati da će Vansijev uspeh Srbiju osloboditi uzurpatorskog režima, već upravo suprotno – uspeh ove kompanije postaje direktno povezan sa što dužim opstankom režima koji joj zloupotrebom državne sile garantuje monopolističku poziciju. Neka čitateljka sama proceni koji joj se scenario čini izglednijim, imajući u vidu ugovor o Beogradu na vodi, lex specialis i rušenje u Hercegovačkoj koje se sasvim slučajno odigralo tik pred istek ugovorne obaveze prema stranom investitoru.

Naravno, da bi se ovakav scenario sproveo u delo, neophodno je da se dese i neke potpuno neverovatne i blesave stvari – poput one da jedan grad pokloni profitabilni aerodrom. Ali, kao što vidimo, u naprednjačkoj Srbiji se dešavaju i takva čuda. Koliko će ovakav scenario usrećiti Srbiju, naročito Srbiju izvan Beograda, građani će imati prilike da saznaju veoma brzo, a Nišlije, po svemu sudeći, pre svih. Priča o gradonačelniku koji povija vrat pred siledžijama, tema je za neki drugi tekst.

Peščanik.net, 31.03.2018.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, GeniusAtWork рече

ali su sve vreme oni smanjivali kapacitete Beogradu

Централизована власт у БГ гуши целу Србију до коске... Знам да се Срби тога боје више него сифилиса, али неопходна је некаква "кантонизација", пре свега што се финансија и привреде тиче. Сваки округ мора да може да се развија и да "отима" капацитете било ком другом. То се зове здрава конкуренција. Не може све да се слива у Београд више.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг инфо
      Knjaz Danilo Petrović 1858. godine u gotovo isto vrijeme uvodi dvije zastave sa grbom - crvenu i trobojnu. „Bješe knjaz Danilo naredio da se  načine barjaci od garde s bijelijem dvoglavijem orlom na sredini, na  crvenom polju“, svjedoči Rade Plamenac. Emil Čakra iste godine bilježi  da je crnogorska “velika zemaljska zastava na crveno-plavo-bijelom  polju”. 
      Zastave Knjaževine i Kraljevine Crne Gore Trobojnu zastavu knjaz Danilo uvodi kao francuski đak, iz  modernizatorskih pobuda, inspirisan revolucionarnim veksilološkim  (veksilologija - naučno proučavanje zastava) rješenjima i taj proces  nema nikakve veze sa uvođenjem trobojke u Srbiji (1835).
      Trobojna  zastava sa grbom je bila zastava Knjaževine Crne Gore, za vrijeme  Danilove vladavine, nakon čega knjaz Nikola uvodi crvenu zastavu za  državnu (na unutrašnjem planu). Trobojka sa grbom će biti obnovljena kao  državna zastava Kraljevine Crne Gore u egzilu. 
      Crnogorske zastave u međunarodnim katalozima (1882, 1899) Trobojka sa inicijalima  vladara je najprije bila pomorsko-trgovačka zastava (1880), a onda  postaje državna zastava na spoljašnjem planu. „Čista“ trobojka se daje  na upotrebu narodu krajem 19. vijeka i koristi se prilikom raznih  svečanosti, na svadbama i slično.
      Trobojka na Cetinju U Ustavu Kraljevine Crne Gore iz 1905.  se navode kao narodne boje - crvena, plavetna i bijela. Ovo je prvi  poznati pravni akt u kom je definisan izgled neke crnogorske zastave, u  ovom slučaju narodne zastave. U istom Ustavu piše da je i pravoslavna  crkva u Crnoj Gori autokefalna.
      Ustav iz 1905. Alaj-barjak crnogorske vojske je do  Balkanskih ratova bio crvene boje, međutim tokom Prvog balkanskog rata,  trobojka sa vladarskim grbom je proglašena za alaj barjak cijele  crnogorske vojske (o čemu je pisao Milan Jovićević). Zato se trobojka do  tada nije vijorila na čuvenim bitkama koje je vodila Crna Gora.  Trobojka je bila i zastava crnogorskih komita - zelenaša, što se vidi i u  lovoru medalje-spomenice Božićnog ustanka, ali i na neo-zelenaškoj  zastavi, nastaloj devedesetih godina. 
      Spomenica za Božićni ustanak / Sjedište crnogorske vlade u egzilu (Bordo, Francuska, 1919.) Crnogorski partizani su nosili  trobojku sa petokrakom, što je kasnije postala zastava Narodne  Republike/Socijalističke Republike Crne Gore. Trobojka je bila i u  crnogorskom grbu (amblemu), od 1945. do 1992., čiji je autor bio čuveni  crnogorski slikar Milo Milunović. U vrijeme Drugog svjetskog rata su je  nosili i krilaši Krsta Zrnova Popovića, a bila je “prisutna” i na  Petrovdanskom saboru.
      Grbovi (amblemi) socijalističke Crne Gore, od 1945. do 1992. Svijetla nijansa plave se zvanično uvodi 1992.  godine, jednim dijelom zbog pogrešnog tumačenja termina “plavetna’”, ali  i iz praktičnih razloga: da bi se razlikovala od zastave druge članice  tadašnje federacije - Republike Srbije. Ova zastava, neobičnog razmjera,  bila je zvanična zastava Republike Crne Gore od 1992. do 2004. godine.  Plavetna je u stvari tek arhaizam za plavu boju i nije označavala  svijetlu nijansu plave. U 19. i početkom 20. vijeka se nije vodilo  računa o nijansama plave, a na nekim starim crnogorskim trobojkama koje  se čuvaju u muzejima, usljed specifičnog materijala i kvaliteta boje,  plava je izblijedila. 
      Đukanović sa trobojkom 2003.(Foto: Arhiva Vijesti) U periodu od 2001. do 2004. godine bilo je  izvjesno da će nova zastava Crne Gore biti trobojka, sa bijelim grbom  Petrovića, međutim nakon insistiranja SDP-a, vlast se odlučila za crvenu  verziju sa zlatnim grbom. Trobojka se posljednji put pominje tokom  mandata Igora Lukšića, tokom pregovora oko izmjena ustava 2012. godine,  kada je kabinet vlade ponudio da trobojka sa državnim grbom i obrubom  bude predsjednička zastava. 
      Planirani izgled zastave Nova i PzP su tada odbili ovo rješenje,  insistirajući da trobojka bez ikakvih aplikacija bude narodna zastava,  pozivajući se na tradiciju ustava iz 1905. Potpredsjednik Vlade je tada  bio Duško Marković. Ministarstvo odbrane Crne Gore je u decembru prošle  godine predstavilo novi, veliki znak Vojske Crne Gore, koji je stidljivo  ukrašen i jednom trobojkom.
      Veliki znak Vojske Crne Gore Kako zakoni tretiraju trobojku
      Član  28 Zakona o državnim simbolima Crne Gore kaže: Državni i vojni simboli  Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore, simboli Narodne Republike  Crne Gore i Socijalisitičke Republike Crne Gore i simboli Republike Crne  Gore utvrđeni Zakonom o grbu i zastavi Republike Crne Gore (“Službeni  list RCG”, broj 56/93) uživaju zaštitu, kao i državni simboli utvrđeni  ovim zakonom. Dakle, Zakon o državnim simbolima jasno propisuje da je  trobojka istorijski simbol Crne Gore. Zanimljivo je da je trobojka bez  aplikacija prepoznata i kao narodna zastava u Srbiji, ali je u praksi  obesmišljena jer se u narodu koristi državna zastava sa grbom (svadbe,  svečanosti). 
      Skup u okviru kampanje "Budućnost Srbije"(Foto: BETAPHOTO) Zato, svjestan bio toga ili ne, onaj koji ocrtava trobojku u  Crnoj Gori u ovom obliku ocrtava narodnu zastavu Crne Gore uvedenu  krajem 19. vijeka. Da docrta grb, to bi bila trobojka knjaza Danila,  koja ima tradiciju u Crnoj Gori, dužu od 150 godina. U svakom slučaju, bez dileme ocrtava crnogorski simbol.
      Trobojka u Maslinama(Foto: Boris Pejović) Kada je u pitanju zaštita javnih površina,  velikoj većini građana je zasigurno poznato da se na zajedničkim  površinama ne smije crtati bez dozvole nadležnih organa ili većine  etažnih vlasnika ako je u pitanju zgrada... Ukratko - bojadisanje izvan  za to određenih površina trebalo bi da podliježe komunalnim, a ne  ideološkim kaznama. Koje su to onda okolnosti, mimo protivljenja Zakonu o  slobodi vjeroispovijesti, koje su dovele do eksplozije crtanja trobojki  i promptnih reakcija komunalnih i policijskih službi da se sa time  obračunava.
      Šta je trebalo uraditi
      Crna Gora je definisana  kao građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana  na vladavini prava i to su ideali koji su ugrađeni u simbole države. Ti  simboli su, kao što je poznato, usvojeni bez naročitog konsenzusa i  odlučeno je da to po uzoru na jednu od zastava koje je uveo knjaz Danilo  bude crvena zastava sa modifikacijom da umjesto bijelog dvoglavog orla,  to bude zlatni. Dodata je i bordura što je iz veksiološko-heraldičkog  ugla problematično - ponajprije jer ne postoji objašnjenje šta ona  simbolizuje na crnogorskoj državnoj zastavi. 
      No, u ovom kontekstu je to  drugorazredna tema - problem je koliko se država ostvarila u odnosu na  ideale koje promoviše pod simbolima. Ako su simboli bili način da se  napravi distanca od Jugoslavije ili Srbije – onda su građani očekivali  da će ta razlika nastati stvaranjem efikasnije javne uprave, stabilnošću  finansija, slobodom medija, beskompromisnom borbom protiv korupcije,  nepotizma i organizovanog kriminala i uspostavljanjem vladavine prava  kao osnovnog načela.
      Šta je stvarno urađeno
      Vjerovatno bi se  lako prebolio način usvajanja simbola da nisu druge „dnevne“ poruke bile  tako razarajuće po crnogorsko društvo. Vladajuća partija i njeni  sateliti već duže od deceniju u izbornoj kampanji podsjećaju sopstvene  građane da su „glasali protiv Crne Gore“, iako je to ponuđeno bilo kao  demokratsko pravo izbora državnog uređenja. 
      Afere se nižu i gomilaju bez  ikakvih posljedica i preuzimanja odgovornosti, korupcija, nepotizam i  organizovani kriminal cvjetaju. Građansko društvo kao ideal je razoreno,  demokratski principi ne postoje, briga o ekologiji je takva da često  stranci spasavaju dragocjene lokalitete... A Crna Gora je definisana kao  građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana na  vladavini prava.
      Šta su posljedice
      Posljedice na građanina  Crne Gore su potpuni osjećaj otuđenosti od države velikog dijela  stanovništva, što je dovelo i do identifikovanja dijela građana sa  drugim državama. Zato je odgovor na pitanje - kako neko može da navija  „protiv svoje države“ - zato što režim ne čini ništa da je on osjeti  svojom, a ne zato što je taj neko „ludo dijete“. Država je toliko  postala partija da građani ne misle da je ono što je u vlasništvu  građana sinonim za državno vlasništvo.

      Jedina sigurnost koju građanin  Crne Gore sada može da osjeća jeste kada vidi da je državni aparat sile  usmjeren na njegovog političkog neistomišljenika, jer tada zna da će  biti pošteđen represije, iako i dalje neće biti zadovoljan uslovima  života, ali vidi da ima onih kojima je još gore. Ali, to vrijeme je  oročeno dok se političke prilike ne promijene, pa se ne identifikuje  druga grupa građana kao „narod koji je neprijatelj ove države“, nije se  sigurno zaboravilo kome je sve ova vlast crtala mete.
      Političke manipulacije i izlaz iz njih
      Neki  identiteti u Crnoj Gori su nastali između ostalog i kao otklon od onoga  što danas predstavljaju vladajuća partija – odnosno crnogorska vlast –  odnosno crnogorski režim jer je država poistovjećena sa partijom. To je  recimo slučaj sa nacionalno-političkim identitetom Srba u Crnoj Gori  koji mnogo manje vezuju identitet za srpstvo u ideološkom obliku (svi  Srbi u jednoj državi, Srbija kao država matica), a više za distancu od  režima.

      Tu dolazimo do tačke kako se tim identitetom potom manipuliše  - jer tačno je da je proporcionalno gledano Srba neuporedivo manje na  funkcijama u državnom aparatu Crne Gore. Manipulacija je da su primarni  motivi za to nacionalni ili etnički. Etnički razlozi ne postoje jer se  radi o istoj etničkoj grupaciji koja je u međuvremenu razvila različite  političko-nacionalne identitete, a Srbi u vlasti i nisu rijetkost ni u  rukovodstvu Demokratske partije socijalista. To znači da je motiv  diskriminacije politička podobnost, jer jednako male šanse za zaposlenje  i visoku funkciju imaju svi koji su politički oponenti vlasti.  
      Činjenica je da jednostavno više ljudi kroz identitet Srba u Crnoj Gori  izlaže to političko neslaganje što zamagljuje činjenicu da ova vlast ne  protežira Crnogorce na neki dodatan način, osim na onaj kojim zahtijeva  apsolutnu političku lojalnost. Zato isto kao što imate veliki procenata  Srba koji odbacuje veze sa Srbijom kao državom, imate i Crnogorce kojima  se smučila privatna država, koji ne žele da gledaju kako se plaća  gorivo i naređuje dolazak na proslave uspjeha reprezentacije. Na taj  doček bi svi došli kada se on ne bi pretvarao u partijski miting. 
      Čak je i veličanstven doček vaterpolista pokvaren skandiranjem pojedinaca (ilustracija)(Foto: Boris Pejović) Svi  oni jednako recimo preziru „biznismene“ iz Crne Gore koji se bahate jer  smatraju da su zadužili državu, a u stvari su je sa Šefom privatizovali.  Ono što dodatno otežava situaciju onih koji se izjašnjavaju kao Srbi su  oni koji su se nametnuli kao predstavnici Srba u Crnoj Gori, a zbog  svog ličnog političkog interesa su prihvatili projektovanu sliku o njima  samima i tako uticali na Srbe u Crnoj Gori da postanu zatvorenici  sopstvenog oponiranja, inaćenja, isključivosti, problematične  tradicionalističko-konzervativne politike koju su shvatili kao dio  nacionalnog identiteta, kao što je primijetio Bojan Baća. 
      Na taj su  način i ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i ljudi koji se izjašnjavaju  kao Crnogorci taoci istih politika i ljudi koji ih dijele ne radi  njihovih nego svojih interesa. Sa tom razlikom, što jedni od te dvije  grupe političara imaju punu političku vlast iza sebe, a drugi “samo”  pune političke privilegije.
      Pa dobro, okle sad trobojka
      Kako  sad tu trobojka ulazi u igru? Iscrtavanje trobojke na javnim površinama  crnogorskih gradova je subverzivan akt jer se radi o istorijskom simbolu  Crne Gore koji izaziva frustraciju vlasti iako je prepoznat u zakonu.  

      Ostaje subverzivan sve dok ne zađe u ideološku zonu odbrane srpstva,  obilježavanja granica srpskog mora, apsolutnog vandalizma i ne prerasta u  ogavnu političku zloupotrebu djece (slikanje trobojke na času, pa  promocija putem društvenih mreža), te jeftinu promociju i sebičluka  političara sa margine, ali i onih uticajnih koji tu takođe vide i  prostor za potencijalnu radikalizaciju. 
      Zloupotreba djece u Baru(Foto: Privatna arhiva) Kada pređe u tu zonu,  iscrtavanje trobojke predstavlja demonstraciju represije, iste one koju  primjenjuje crnogorski režim nad svojim građanima.

      Isti režim čija je  vladajuća poruka uoči lokalnih izbora u Beranama imala bilbord sa  zvaničnom zastavom i - trobojkom!
      Bilbord u Beranama tokom kampanje 2014. godine Poruke na društvenim mrežama  ukazuju da trobojka za dio crtača predstavlja, između ostalog, i period  kada nije bilo oštre nacional-političke podjele na Srbe i Crnogorce, ali  ni njihove “kolorističke” podijeljenosti, koja je produbljena 2004.  godine.  
      Svi smo država
      Zajedničko većini u Crnoj Gori je da  ne ne želi da se doček fenomenalnih crnogorskih sportista pretvara u  politički miting i obračun sa političkim neistomišljenicima. Sigurno je  da većina u Crnoj Gori ne podržava crtanje ocila preko prekrečenog  albanskog grba, ne žele da vide ni pokušaje promocije velikosrpskog  ideološkog koncepta na litijima - bez obzira da li šetaju na njima ili  ne. 
      Male su šanse da većina Crne Gore želi zloupotrebu djece u političke  svrhe (a to je DPS patentirao), niti da Radule Novović u pravom  fašističkom maniru opominje prosvjetne radnike. Bez dileme je da većina  građana želi da je normalno da je aktivni policajac nosio krst na  litiji, da nije normalno da se starica hapsi sa dugim cijevima i  lisicama, a da „predsjednik svih građana“ orgija na partijskim  skupovima. 
      Sigurno je da većina u Crnoj Gori želi solidarnost, što se  vidjelo kad god je bila kriza koja nije bila partijski proizvedena  (jedinstvo kada treba da se skupi novac za liječenje i druge humanitarne  akcije). A trobojka ima smisla kao poruka dok god je ona produžetak  onoga što je bila poruka pokreta Odupri se - mi smo država ili  modifikacija i onoga što je bila poruka Gojka Perovića - nema nama  molitve bez njih, ni njima Crne Gore bez nas.

      Trobojka može da bude i  poruka vlastima da istorija ne završava sa njima i to je sreća jer  znači da nisu ovdje zauvijek ukorijenjene tekovine koje su gajili -  korupcija, kriminal i nepotizam. To znači da ako su zarobili državu, ne  znači da su ubili društvo koje čini ovo zemlju. Društvo je više od  države i mnogo više od režima, ono ne može da se otme iznutra. Pa kao  što se Fukujami vratila istorija, tako se Milu vratila trobojka.

       
      Tri boje - troboljka
      WWW.VIJESTI.ME Kako je trobojka stigla u Crnu Goru, kako je korišćena i kako se mijenjala, šta znači i šta bi moglo da znači to što se 2020. crta po cijeloj državi  
    • By Жељко
      U emisiji "Ćirilica": Milo Đukanović i vlast Crne Gore potpisali sramni akt o "slobodi veroispovesti". Šta to znači za Srbe u Crnoj Gori? Šta znači za imovinu Srpske Pravoslavne Crkve? Kako će se završiti ovaj sramni čin diskriminacije?
      Gosti:
      Prof Zoran Ćirjaković - Novinar i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije
      Protejerej Velibor Džomić - Član Visokog crkvenog suda
      Prof dr Vladimir Leposavić - Član pravnog tima MCP
      Prof dr Čedomir Antić - Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
       
      https://www.youtube.com/watch?v=gvQum0TAIYE&feature=youtu.be
    • By Bernard
      5. maj 1945: Prva slovenska vlada?
      Partijski mitologija: 5. maja 1945 je bila v Ajdovščini ustanovljena prva slovenska vlada v zgodovini, ki jo je vodil Boris Kidrič, ob Edvardu Kardelju vodilni slovenski komunist.
      9. maj 1945: Dan zmage?
      Partijska mitologija: 9. maja 1945 je kapitulirala nacistična Nemčija. To je dan zmage.
    • By Милан Ракић
      Kako Tango Six saznaje, načelnik Generalštaba Vojske Srbije doneo je 6. juna odluku da se vojni aerodrom „Batajnica“ preimenuje u Vojni aerodrom „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“.

      Odluka o preimenovanju već je stupila na snagu i njom se najveći namenski vojni aerodrom na prostoru bivše Jugoslavije više ne zove po geografskom pojmu već po jednom od najslavnijih pilota lovaca u modernoj istoriji jugoslovenskog i srpskog RV i PVO.
      Pavlović je u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju bio komandant tadašenjeg 204. lovačkog avijacijskog puka. Poginuo je u borbenoj misiji 4. maja 1999. godine nedaleko od rodnog Valjeva. Vojska Srbije, pre svega RV i PVO baštinili su sećanje na Pavlovića, o njegovoj pogibiji snimljen je dokumentarac, njegovo ime nosi ulica koja vodi do batajničkog aerodroma a 101. lovačka avijacijska eskadrila nazvala je i jedan lovac MiG-29 (18351) po njemu.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...