Jump to content
cloudking

Gradska vlast poklonila niški aerodrom Državi

Оцени ову тему

Recommended Posts

Gradska vlast poklonila niški aerodrom Državi

Aerodrom Konstantin Veliki Niš

Bez ikakve naknade, Grad Niš odlučio je da ustupi aerodrom Republici Srbiji. Gradsko veće usvojilo je “preporuku” Vlade Srbije da Niš prenese imovinu, osnivačka prava, sertifikate i ugovore Državi. Iz Grada kažu da je sve u interesu Nišlija i ne misle da je u pitanju novi vid “centralizacije”.

Sve odluke vezane za niški aerodrom donosiće se u Beogradu, a na Gradskom veću saopšteno je da je “niški aerodrom strateški bitan za Državu i da je prevazišao lokalne okvire”. Nakon jednoglasnog usvajanja ove jedne od najbitnijih odluka u novijoj istoriji Niša, gradonačelnik Darko Bulatović napustio je sednicu, pa je pred novinare izašao načelnik Gradske uprave Ljubiša Janić.

Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici donela je zaključak kojim se preporučuje Gradu Nišu da prvo izvrši prenos kompletne imovine Aerodroma "Konstantin Veliki", da prenese osnivačka prava na aerodromu, da izvrši prenos sertifikata sa JP "Aerodrom" na budućeg operatera, da izvrši prenos svih ugovora koji se odnose na poslovanje ovog preduzeća. Na prvom mestu, cilj ovakve preporuke je javni interes Grada Niša, odnosno svih građana Niša - kaže Janić.

Ipak, kako objašnjava Janić u odsustvu Bulatovića, niški aerodrom je i alternativni aerodrom beogradskom, ali i aerodromima u regionu. Vlada Srbije napravila je analizu, kaže Janić, po kojoj u aerodrom treba uložiti milijardu dinara da bi funkcionisao dalje.

Sve to je uslovilo da Vlada donese ovakvu preporuku - kaže Janić.

Jedno od obrazloženja gradske vlasti da “pokloni” aerodrom je i taj što ne mogu da zapošljavaju na neodređeno, pa su “kadrovski neopremljeni”. Navode i da po ugovoru sa Vojskom Srbije iz 2010. moraju da armiji daju 157 hektara u Donjem i Gornjem Komrenu, a da Grad za to “nema para”.

 

Na spekulacije da će Beograd da podigne aerodromske takse, što bi ugrozilo aktuelne i buduće ugovore niške vazdušne luke, a i zaustavilo razvoj, Janić odgovara da će “Vlada imati sve to u vidu i da će doneti pravilnu odluku”.

Ne vidim centralizaciju u ovoj odluci, grad Niš je deo države Srbije - kaže Janić.

Ovakvu odluku treba da “aminuje” i Skupština Grada na prvom narednom zasedanju.

Podsetimo, na sastanku u Ministarstvu 28. februara kada se odlučivalo o budućnosti niške vazdušne luke, direktor Vladica Đurđanović, kako sam kaže, nije ništa govorio. Neizvesnost oko sudbine niškog Aerodroma traje mesecima. Početkom godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je kako je Država dozvolila niškom Aerodromu da se razvija, što je ocenjeno kao "najgori vid centralizma". U kontekstu pregovora sa koncesijom za beogradski Aerodrom “Nikola Tesla”, Vučić je govorio i o ograničenju broja putnika na aerodromima van Beograda.

Međutim, direktor Regionalne razvojne agencije "Jug" Bojan Avramović, gostujući u emisiji Južnih vesti posvećenoj upravo budućnosti niške vazdušne luke, naveo je da nema bojazni za niški Aerodrom, ali i pravdao stavove Vučića tvrdnjom da su "Nišlije štetne po državu" zbog čega su Udruženi pokret slobodnih stanara i DS zatražili njegovu smenu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zorana Mihajlović: Grad Niš nema dovoljno para da razvija aerodrom

Autor:S. MarkovićIzvor:Južne vesti
Gradobačelnik Bulatović otkrio recept za uspeh
 
I Mihajlovićeva optužila demokrate, zbog stanja sa niškim aerodromom; foto: JV/J. Adamović

Gradska vlast je poklonila Aerodrom “Konstantin Veliki” Državi, jer, kako kaže potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, Niš nije u stanju da u njega ulaže dovoljno para, da bi funkcionisanje ove vazdušne luke “bilo na najvišem nivou”.

Donedavno pozitivne analize poslovanja niškog aerodroma i prognoze gradonačelnika Niša Darka Bulatovića da će uskoro “Konstantin Veliki” moći samostalno da se finansira, "pali su u vodu".

Potpredsednica Vlade Mihajlovićeva tvrdi da ovaj aerodrom “nije u mogućnosti iz redovnog poslovanja da investira više od 10 miliona evra”, što je, dodaje, nedovoljno.

Sve analize pokazuju da Aerodrom “Konstantin Veliki” nije u mogućnosti da iz redovnog poslovanja investira više od 10 miliona evra koliko je potrebno da bi infrastruktura, oprema, funkcionisanje i bezbednost bili na najvišem nivou - rekla je Mihajlovićeva.

Vlada Srbije, dodaje ona, neće da dozvoli da Aerodrom “Kostantin Veliki” propadne.


DS kriv za sve

Nakon što je gradonačelnik Niša Bulatović okrivio nišku Demokratsku strankuza to što je on poklonio aerodrom Državi, i Mihajlovićeva je uprla prstom u njih.

Vlada Srbije neće da dozvoli da aerodrom u Nišu doživi sudbinu brojnih niških državnih firmi koje su propale i koje je svima nama ostavio Zoran Živković, Demokratska stranka i sve druge stranke koje su nastale iz nje - izjavila je Mihajlovićeva.

Podsetimo, nezadovoljni odlukom gradske vlasti da nišku vazdušnu luku preda"na ruke" Republici, oko 2.000 građana protestovalo je ispred Gradske kuće.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bulatović krivi DS što je poklonio niški aerodrom Državi

Autor:S. M. i P. B.Izvor:Južne vesti

Nemontirani snimak dela izjave gradonačelnika Darka Bulatovića

Iako se dosad u javnosti nije govorilo o navodno neispoštovanom ugovoru između Ministarstva odbrane i Grada Niša iz 2009. godine, u tom dokumentu gradonačelnik Niša Darko Bulatović vidi glavnog krivca što je morao da pokloni Aerodrom “Konstantin Veliki” Državi. Bulatović krivi “prethodnu vlast” što je taj ugovor potpisala i tvrdi da je “koristio svaku priliku” da o ovom problemu govori, ali da se građani o tome nisu informisali.

Dosad je aerodrom niškoj vlasti služio kao primer uspešnog poslovanja. Međutim, nakon sednice Gradskog veća od 30. marta, na kojem je odlučeno da se niški aerodrom pokloni Državi, Bulatović kaže da se ovo preduzeće "nije dovoljno razvijalo" i da je praktično od prvog dana otkako je na vlasti znao da će do ovoga doći.

BulatovicBulatović kaže da se aerodrom nije dovoljno razvijao; foto: P. B.Ipak, presudio je ugovor sa Ministarstvom odbrane, prema kojem je Grad trebalo da obezbedi zemljište za vojne stanove u Gornjem i Donjem Komrenu, što nije učinjeno.

Bulatović juče nije želeo da odgovara na pitanja novinara, a danas su ga novinari Južnih vestizatekli u hotelu Niški cvet, gde su bili smešteni fudbaleri Vojvodine koji su u Niš došli zbog meča sa Radničkim.

U razgovoru sa novinarima Bulatović je kao krivca za to što Grad Niš sada poklanja Državi aerodrom, označio Demokratsku stranku.

Svih ovih 9 godina Grad nije izvršavao svoje obaveze, zato što su to zaista velika sredstva, koja prevazilaze lokalne okvire. Jednostavno, Grad ima određene limite finansijske i onda možemo da postavimo pitanje kako je vlast 2009. sklopila ugovore koje sama nije poštovala i ni mi nismo u mogućnosti da te tako velike obaveze izvršimo - kaže Bulatović.

Na novinarsko pitanje da li je gradska vlast tržila Ministarstvu odbrane izmenu ugovora, s obzirom na to da smatra da je loš, Bulatović je odbio da odgovori, naglašavajući da bi to "bilo neodgovorno".

Izmena ugovora nije moguća, zato što je u ugovoru sve predviđeno, vi ste dužni da izvršavate svoje ugovorne obaveze. Ne možete tražiti izmenu onoga što ste potpisali i dogovorili, obavezni ste da izvrišite svoje obaveze, a vi ih niste izvršili.

Podsetimo, nezadovoljni odlukom gradske vlasti da nišku vazdušnu luku preda "na ruke" Republici, oko 2.000 građana protestovalo je ispred Gradske kuće. Jedan od zahteva onih koji su protestovali je i Bulatovićeva smena.

Pored toga, Bulatovićevu smenu zatražio je i deo opozicije, kao i udruženja građana.


"Kad god sam bio u prilici govorio sam da će se ovo desiti"

bulatovic

Gradonačelnik nije precizirao kada i gde je govorio o tome da će gradska vlast pokloniti aerodrom Državi; foto: P. B.Premda je odluka o poklanjanju aerodroma pred javnost došla iznebuha, prvi čovek Niša Darko Bulatović tvrdi da je o tome govorio "kad god je bio u prilici". Za to što građani nisu nisu bili upoznati s tim krivi medije "jer su im bile interesantnije neke druge teme".

Ja kada sam god bio u prilici da pričam, ja sam pričao o tome kakva je situacija na aerodromu, ali je očigledno, ostvarivanje kapaciteta i ostvarivanje rezultata krivo shvaćeno. Mnogo toga očigledno da vama nije interesantno kada govorimo, nego su interesantne neke druge teme. Ja sam o ovome govorio na prilikama kada su postojali sastanci, kada su postojale koordinacije, kada smo usvajali budžete,... - nabrojao je gradonačelnik.

Ipak, ni na nekoliko puta ponovljeno pitanje gde je tačno govorio o dugovanjima, gradonačelnik nije dao precizan odgovor.

Podsetimo, neizvesnost oko sudbine niškog Aerodroma traje mesecima. Početkom godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je kako je Država dozvolila niškom Aerodromu da se razvija, što je ocenjeno kao "najgori vid centralizma". U kontekstu pregovora sa koncesijom za beogradski Aerodrom “Nikola Tesla”, Vučić je govorio i o ograničenju broja putnika na aerodromima van Beograda.

Međutim, direktor Regionalne razvojne agencije "Jug" Bojan Avramović, gostujući u emisiji Južnih vesti posvećenoj upravo budućnosti niške vazdušne luke, naveo je da nema bojazni za niški Aerodrom, ali i pravdao stavove Vučića tvrdnjom da su "Nišlije štetne po državu" zbog čega su Udruženi pokret slobodnih stanara i DS zatražili njegovu smenu.

Inače, na sastanku u Ministarstvu 28. februara kada se odlučivalo o budućnosti niške vazdušne luke, direktor Vladica Đurđanović, kako sam kaže, nije ništa govorio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U moru "zonasumračkih" vesti kojih je kreator aktuelna politička elita svakako, ipak bi bilo zanimljivo iščačkati osnivački akt prilikom podizanja aerodroma, odnosno njegove obnove nakon NATO agresije.

Ovo govorim iz razloga da se ne bi naknadno pokazalo da oponenti sadašnjoj vladajućoj kliki nisu "duvali u prazno", a ova (klika) naposletku poentirala.

Nije mi namera, daleko bilo da ih branim, ali pitanje svih pitanja je koliki je vlasnički udeo vojske-države, naročito od 1952. godine kada je ozidana betonska PSS; tj. koliko je tada sredstvima učestvovala eventualno i lokalna samouprava, odnosno tadašnji JAT.

Dalje, da li je lokalna samouprava i koliko (a koliko tadašnji JAT-državni avioprevoznik) učestvovala u izgradnji pristanišne zgrade, terminala, platforme, tehničkog blka, rulnih staza...

Isto pitanje važi i za period nakon NATO agresije odnosno obnove aerodroma. (MIslim da su tu i neke strane donacije bile)

Suština je, onoliko koliko znam (a ne mora da znači da sam u pravu), da je sama "konstrukcija" u rečima "niška lokalna vlast poklonila državi aerodrom" u najkraćem malo nesrećna i neprecizna. Jer vojni deo aerodroma koji je "većinski" da se tako izrazim je svejedno "državni". 

Zato bi neobično bilo dobro precizirati koliko je udeo lokalne samouprave, a koliki države (kroz JAT prvenstveno) u izgradnji infrastrukture za prihvat civilnih letelica (terminal, platforma,...) i da li su eventualno vlasnička prava ranije bez obzira na uložena prenešena na Grad Niš? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Милан Ракић рече

U moru "zonasumračkih" vesti kojih je kreator aktuelna politička elita svakako, ipak bi bilo zanimljivo iščačkati osnivački akt prilikom podizanja aerodroma, odnosno njegove obnove nakon NATO agresije.

Ovo govorim iz razloga da se ne bi naknadno pokazalo da oponenti sadašnjoj vladajućoj kliki nisu "duvali u prazno", a ova (klika) naposletku poentirala.

Nije mi namera, daleko bilo da ih branim, ali pitanje svih pitanja je koliki je vlasnički udeo vojske-države, naročito od 1952. godine kada je ozidana betonska PSS; tj. koliko je tada sredstvima učestvovala eventualno i lokalna samouprava, odnosno tadašnji JAT.

Dalje, da li je lokalna samouprava i koliko (a koliko tadašnji JAT-državni avioprevoznik) učestvovala u izgradnji pristanišne zgrade, terminala, platforme, tehničkog blka, rulnih staza...

Isto pitanje važi i za period nakon NATO agresije odnosno obnove aerodroma. (MIslim da su tu i neke strane donacije bile)

Suština je, onoliko koliko znam (a ne mora da znači da sam u pravu), da je sama "konstrukcija" u rečima "niška lokalna vlast poklonila državi aerodrom" u najkraćem malo nesrećna i neprecizna. Jer vojni deo aerodroma koji je "većinski" da se tako izrazim je svejedno "državni". 

Zato bi neobično bilo dobro precizirati koliko je udeo lokalne samouprave, a koliki države (kroz JAT prvenstveno) u izgradnji infrastrukture za prihvat civilnih letelica (terminal, platforma,...) i da li su eventualno vlasnička prava ranije bez obzira na uložena prenešena na Grad Niš? 

Moguce je da si u pravu ali ne moze se prenebreci zanimljiva koincidencija da su se sada setili niskog aerodroma kad je Tesla prodat. I to aerodrom koji zaista radi neverovatno dobro. Ja ne pamtim, a nislija sam od rodjenja, da si ikada mogao da odletis negde iz nisa osim par nekih letova za tivat il tako nesto a ito je bilo nesto jadno, a danas imamo nekoliko low cost kompanija koje slecu na aerodrom i za 20-30e ljudi lete u holandiju, svedska, nemacka, austrija, turska... imam prijatelje koji su bukvalno bili u fazonu odletim do svabije na kafu i nazad... (naravno ne bas tako jednostavno ali kapirate koncept).
Nezadovoljstvo je  u tome sto su se bas sad setili da uzmu aerodrom za koji su do prosle nedelje govorili da obara rekorde poslovanja a sad odjednom Nis vise nije u stanju da ga odrzava...
Bojimo se da su dani niskog aerodroma odbrojani kako bi se povecao promet Nikole Tesle  u bg za koji kazu da mora narednih 15 godina da udvostruci promet kako bi investitori bili na nuli... to sa niskim aerodromom koji sabira trecinu srbije (jug) nece da biva te stoga taj aerodrom mora na dobos...

Share this post


Link to post
Share on other sites

A pogle sad ovo, stavio sam gore link gde ministarka objasnjava kako nis ne moze da upravlja vise aerodromom. E pa vidi sta cemu je ta ista ministarka prisustvovala:

Aerodrom Niš zvanično sertifikovan po EASA standardima


Aerodrom Konstantin Veliki Niš zvanično je dobio SERTIFIKAT AERODROMA od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva RS. Sertifikat je direktoru Vladici Đurđanoviću svečano uručila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović, na svečanosti održanoj u Gradskoj kuči u Nišu.

Ovim sertifikatom je potvrđeno da JP „Aerodrom Niš“ Niš kao operater Aerodroma Konstantin Veliki ispunjava sve uslove za upravljanje aerodromom u skladu sa najnovijim propisima RS i Uredbom EU Komisije br. 139/2017 iz 2014.g.

Dobijanjem navedenog sertifikata Aerodorom Konstantin Veliki Niš svrstao se u grupu evropskih aerodroma koji ispunjavaju najviše operativne i organizacione standarde, kao i standarde iz oblasti bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

EASA (Europian Aviation Safety Agency) je agencija EU koja se bavi poslovima bezbednosti u civilnom vazdušnom saobraćaju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико видим, према АПР-у, 25. травња 1990 је основано ЈП "Аеродром Ниш", где је уплатом од 8 милиона динара тадашњих 31. просинца 1997. године у 100% власништву оснивача, тј. града Ниша! (претпостављам по тадашњем моделу приватизације)

http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterprisePublicSearch/Details/EnterpriseBusinessName/1034197?code=1ED4A33BC2D226C8C9C493D6FD344C8EEC2B577A

Не сумњајући у стручност људи који су повели протест, уз ограду да не познајем пословне односе, мсм. да би ипак требало прецизирати да се ради о просвједима ради тога што је Град Ниш поклонио држави 100% удела/власништва у ЈАВНОМ ПРЕДУЗЕЋУ "Аеродром", односно онога што би се колоквијално могло назвати цивилним делом аеродрома, да не би нпр. друг Вулин поставио питање, а шта они у Нишу тамо протестују када је аеродром израдила војска?

Јер гледано у правцу аутопута ка југу дакле, прво до џаде је, пристанишна зграда-терминал, технички блок, платформа, рулне стазе и спојнице власништво локалне самоуправе, писта је заједничка, а оно што гравитира Медошевцу је војно...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сада видех саопштење министарке Михаиловић доктор Зоране. Нема двојбе. Удрите Нишлије и само напред. И 96-те је почело из Ниш.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овим симболичним гестом грађани Ниша су изразили захвалност Држави, оличеној у председнику Вучићу, за све што је урадила за њих.

Аеродром ће бити преименован у Председник Александар Вучић и за две до две и по године имаће промет од преко милион путника дневно, чиме ће постати најпрометнија и најзначајнија ваздушна лука на свету!

Share this post


Link to post
Share on other sites

                        Grad na poklon

 
Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Mijat Lakićević nam je nedavno objasnio kako je davanje aerodroma „Nikola Tesla“ u koncesiju firmi Vansi „dobro za Srbiju“. Doduše, dodao je i jednu malu napomenu: „Pod uslovom da ugovor ne sadrži neke tajne klauzule koje bitno menjaju njegov smisao i obaveze ugovornih strana, tj. koje pravni posao čine značajno drugačijim – što će se, ako ne već u septembru, kad-tad saznati“.

Naravno, u tajnom ugovoru sve su klauzule tajne. Ali ako je Lakićević mislio na klauzule štetne po javni interes građana Srbije, onda su ga juče dočekale jedna dobra i jedna loša vest. Dobra vest je da nećemo morati da čekamo do septembra da otkrijemo da li takve klauzule postoje. Loša vest je da one izgleda postoje.

Na osnovu čega se ovo može tvrditi, kada javnost još nije videla ugovor (i po svemu sudeći ga nikada neće ni videti)? Na osnovu neverovatne vesti da je grad Niš poklonio gradski aerodrom Republici Srbiji, i to na predlog republičke vlade. Dobro ste pročitali – grad je poklonio jednu uspešnu i profitabilnu firmu, i to ne bilo koju, nego onu koja taj grad svakog dana sve intenzivnije povezuje sa svetom.

Kakve to veze ima sa koncesijom za beogradski aerodrom, zapitaće se čitateljka? Za odgovor na to pitanje potrebno je vratiti se nekoliko meseci unazad, na gostovanje nelegitimno izabranog predsednika Srbije u emisiji „Oko“. Na pitanje voditelja da li će dovoljan broj putnika leteti sa beogradskog aerodroma, jer u suprotnom postoji opasnost da koncesionar bude oslobođen koncesione takse, predsednik odgovara da je „više od polovine“ putnika niškog aerodroma „oduzeto od rasta beogradskog aerodroma“. I dodaje: „To je ono što oni u Nišu nisu razumeli, da sve vreme, i to je super, mi smo pustili da se razvijaju, ali su sve vreme oni smanjivali kapacitete Beogradu.“

Ko je „pustio“ niški aerodrom da se razvija? Na kome je da to „pusti“ ili ne? Na nelegitimno izabranom predsedniku i njegovoj kamarili? I šta znači „smanjivanje kapaciteta Beogradu“? Jedino smisleno tumačenje ovih reči jeste da beogradski aerodrom ima sveto pravo na putnike koje niški aerodrom „otima“ nižim cenama, odnosno zahvaljujući low-cost avio-kompanijama. Lakićević bi svakako mogao da objasni nelegitimno izabranom predsedniku da ovo „otimanje“ mušterija nižim cenama, u ekonomskoj teoriji nije baš nepoznat fenomen, i da taj fenomen ima čak i svoje ime. U pitanju je – tržište.

Ali nelegitimno izabrani predsednik je toga i sam sasvim svestan. Na sledeće voditeljevo pitanje – da li postoji mogućnost da koncesionar toliko podigne cene karata da putnici masovno počnu da koriste jeftiniji, niški aerodrom, predsednik odgovara: „Svaki pametan čovek bi vam odgovorio prosto: onaj ko bi to uradio, izgubio bi putnike. Znači, izgubio bi tržište i ne bi mogao da naplati ništa. Ako ćete da izgubite polovinu putnika, džabe vam je što ste udvostručili vašu taksu. Možete i da je utrostručite, izgubićete još jednu trećinu putnika. Niko baš nije toliko glup.“

Tačno! Niko nije toliko glup, a svakako ne jedna moćna internacionalna kompanija kao što je Vansi. Pa kako onda ova firma očekuje da će imati tako veliki profit, odnosno tako veliki broj putnika, da će joj se isplatiti više nego izdašna investicija kojom predstavnici režima ovih dana paradiraju po medijima? Lakićević nudi svoj scenario – ukratko, Vansi je toliko napredna, genijalna i kreativna firma da će svojim fantastičnim menadžerskim sposobnostima preporoditi ne samo aerodrom, i ne samo Beograd, već i celu Srbiju, koju će čak i osloboditi diktature nelegitimno izabranog predsednika.

Ovako Lakićević:

„Da bi Vansi posle 25 godina bio na nuli, tj. da bi samo pokrio svoje ulaganje (blizu milijardu i po evra; sasvim precizno: 732 miliona za investicije i 730 miliona za koncesionu naknadu državi i građanima), potrebno je da se broj putnika utrostruči, tj. popenje na 15 miliona, odnosno da u Beogradu prosečno godišnje ostvaruje dobit duplo veću od rekordne prošlogodišnje, tj. najmanje 60 miliona evra. Tek će s profitom preko te sume početi da zarađuje. Ako to Vansi uspe, to znači da će Srbija 2043, na stogodišnjicu drugog zasedanja AVNOJ-a, biti potpuno drugačija zemlja. I da je Vučić davna prošlost. Ako ne uspe, to će značiti da Srbijom još uvek vlada Vučić. Kako god da se bude zvao.“

Lakićević, kao ekonomski stručnjak, svakako zna o čemu govori. Sigurno postoje i brojni primeri država širom sveta, u kojima strane kompanije sklapaju tajne ugovore sa diktatorima, samo da bi fer borbom i kreativnošću uspele da ostvare basnoslovni profit, preporode zemlju-domaćina i povrh svega – zbace sa vlasti istu onu diktaturu koja im je omogućila sklapanje tajnog ugovora. (Ako čitateljki ne pada na pamet nijedan takav slučaj, problem je verovatno u njenoj neobaveštenosti.)

Ipak, čini se da Lakićević previđa još jedan sasvim mogući scenario. Koncesionar sklapa tajni ugovor sa državom u kojem se basnoslovne takse uslovljavaju basnoslovnim profitima, tako da odgovornost za ostvarivanje ovih profita de facto prebacuje na državu, odnosno na njene aktuelne uzurpatore. Ovi uzurpatori onda rade jedino što im preostaje i što direktno sledi iz dumanja nelegitimnog predsednika na temu „gubljenja“ i „otimanja“ putnika – eliminišu svaku konkurenciju. Drugim rečima, Vansijeve projekcije izgledaju fantastično samo u tržišnim ulovima. Ukoliko iz računice izbacite tržište, one deluju već znatno realnije – ako konkurencije nema, možete podizati cenu aerodromskih taksi koliko vam volja, putnici ionako nemaju gde. U tom slučaju, ne samo da ne treba očekivati da će Vansijev uspeh Srbiju osloboditi uzurpatorskog režima, već upravo suprotno – uspeh ove kompanije postaje direktno povezan sa što dužim opstankom režima koji joj zloupotrebom državne sile garantuje monopolističku poziciju. Neka čitateljka sama proceni koji joj se scenario čini izglednijim, imajući u vidu ugovor o Beogradu na vodi, lex specialis i rušenje u Hercegovačkoj koje se sasvim slučajno odigralo tik pred istek ugovorne obaveze prema stranom investitoru.

Naravno, da bi se ovakav scenario sproveo u delo, neophodno je da se dese i neke potpuno neverovatne i blesave stvari – poput one da jedan grad pokloni profitabilni aerodrom. Ali, kao što vidimo, u naprednjačkoj Srbiji se dešavaju i takva čuda. Koliko će ovakav scenario usrećiti Srbiju, naročito Srbiju izvan Beograda, građani će imati prilike da saznaju veoma brzo, a Nišlije, po svemu sudeći, pre svih. Priča o gradonačelniku koji povija vrat pred siledžijama, tema je za neki drugi tekst.

Peščanik.net, 31.03.2018.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, GeniusAtWork рече

ali su sve vreme oni smanjivali kapacitete Beogradu

Централизована власт у БГ гуши целу Србију до коске... Знам да се Срби тога боје више него сифилиса, али неопходна је некаква "кантонизација", пре свега што се финансија и привреде тиче. Сваки округ мора да може да се развија и да "отима" капацитете било ком другом. То се зове здрава конкуренција. Не може све да се слива у Београд више.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Bernard,
      5. maj 1945: Prva slovenska vlada?
      Partijski mitologija: 5. maja 1945 je bila v Ajdovščini ustanovljena prva slovenska vlada v zgodovini, ki jo je vodil Boris Kidrič, ob Edvardu Kardelju vodilni slovenski komunist.
      9. maj 1945: Dan zmage?
      Partijska mitologija: 9. maja 1945 je kapitulirala nacistična Nemčija. To je dan zmage.
    • Од Милан Ракић,
      Kako Tango Six saznaje, načelnik Generalštaba Vojske Srbije doneo je 6. juna odluku da se vojni aerodrom „Batajnica“ preimenuje u Vojni aerodrom „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“.

      Odluka o preimenovanju već je stupila na snagu i njom se najveći namenski vojni aerodrom na prostoru bivše Jugoslavije više ne zove po geografskom pojmu već po jednom od najslavnijih pilota lovaca u modernoj istoriji jugoslovenskog i srpskog RV i PVO.
      Pavlović je u vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju bio komandant tadašenjeg 204. lovačkog avijacijskog puka. Poginuo je u borbenoj misiji 4. maja 1999. godine nedaleko od rodnog Valjeva. Vojska Srbije, pre svega RV i PVO baštinili su sećanje na Pavlovića, o njegovoj pogibiji snimljen je dokumentarac, njegovo ime nosi ulica koja vodi do batajničkog aerodroma a 101. lovačka avijacijska eskadrila nazvala je i jedan lovac MiG-29 (18351) po njemu.
    • Од Милан Ракић,
      "PRIČA SE O URUŠAVANJU VREDNOSTI. PA, OVDE NEMA ŠTA DA SE URUŠAVA JER NEMA VREDNOSTI VEĆ NAJMANJE 30 GODINA, TAJ TERMIN NE TREBA DA POSTOJI. NISU ZAVRŠENE PRIČE O LEŠEVIMA U HLADNJAČAMA, O OPSADI SARAJEVA, O MASOVNIM GROBNICAMA, O SVIM KRIVICAMA, NE ZNAM O KAKVOM URUŠAVANJU MI UOPŠTE PRIČAMO, URUŠAVANJU ČEGA? OVDE LJUDI PIŠU KNJIGE I SNIMAJU FILMOVE O PRVOM SVETSKOM RATU I O GAVRILU PRINCIPU, KAO DA SVE TE HLADNJAČE I GROBNICE NE POSTOJE"

      Poslednju knjigu, Komo, objavio je 2006. godine, januara iduće godine poslednji put je govorio za "Vreme" i ubrzo nakon toga nestao iz javnog života. Pa ipak, bez obzira što ga nema u medijima niti se na bilo koji drugi način reklamira, knjige Srđana Valjarevića su sve ove godine i dalje među najčitanijim naslovima naše savremene književnosti. (Vidi prošlonedeljni FB post: Da li neko zna šta je sa Srđanom Valjarevićem?)
      Pojavio se polovinom maja u Rijeci, na sajmu knjiga i festivalu autora "Vrisak", povodom objavljivanja hrvatskog izdanja njegove proze Dnevnik druge zime. Njegov roman Komo u Hrvatskoj ima dva izdanja i smatra se kultnim štivom.
      Red je podsetiti čitaoce i na ostale Valjarevićeve knjige, mada gotovo sigurno da nema potrebe: List na korici hleba, Ljudi za stolom, knjigu proze Zimski dnevnik i zbirke pesama Džo Frejzer i 49 pesama i Džo Frejzer i 49 (+24) pesama (izdanja Samizdata i Lom). Za roman Dnevnik druge zime dobio je nagradu "Biljana Jovanović", a međunarodni žiri koji dodeljuje Istočnoevropsku književnu nagradu uvrstio ga je među deset najboljih književnih dela istočne Evrope.
      Iako bi razgovor trebalo početi od najnovijeg u karijeri sagovornika, dakle od "Vriska", pitam prvo ono što mi je sugerisao svako kome sam se pohvalila da ću razgovarati sa Srđanom Valjarevićem.
      "VREME": Šta ste radili proteklih 12 godina? SRĐAN VALJAREVIĆ: Sve što i pre toga, osim što nisam objavljivao knjige. Dvanaest godina jeste dugačak period, dosta toga se izdešavalo, ali u samom mom životu nije se mnogo toga promenilo. Od skoro ponovo šetam, eto to je novo. Pre podne šetam, pa se odmorim i onda uveče čitam, pišem – odgovara mi miran život. I tako. Verovatno zbog toga i odlažem momenat objavljivanja knjige da ne pokvarim sve to.
      Ako je suditi po društvenim mrežama, vaša nova knjiga se u pravom smislu te reči iščekuje. Nemam ja uvid u to, samo čujem, kažu mi ljudi o tome. Nisam na društvenim mrežema, ne izlazim puno, ne posećujem dešavanja po gradu i Srbiji...
      ... znači da je sve to zbog Koma, Dnevnika druge zime... Iskreno, nisam o tome razmišljao ... izgleda da ima veze sa knjigama, ne mogu ništa drugo da smislim.
      Stvarno, kako ste mogli da se tolike godine isključite od sveta, bilo je to u vreme vaše velike popularnosti Volim svoj život ovakav kakav je. U njemu pravim greške, pa ih posle popravljam, živim jedan period lepo, onda opet napravim greške, pa ih popravljam. Volim da pustim život da ide kuda hoće, a ja idem za njim. Ne volim da ga kvarim.
      I, kako izgleda svet očima nekog ko se iz njega sklonio? Onako kako je kod nas izgledalo poslednjih 30 godina, sve ide onako kako je još tada postavljeno, i ide sve gore i gore. I na dnevnopolitičkom i na dnevnokulturnom nivou, sve ide uzročno-posledično. Zato i ne može da bude bolje. Evo, na primeru medija: imamo samo dva-tri medija, sve ostalo su propagandna glasila, dotle smo dobacili, ali i pre 30 godina se videlo da će tako biti. Problemi se guraju pod tepih, ne može sad odjednom biti bolje ako se odatle ne izvuku i ne dovrše. Priča se o urušavanju vrednosti. Pa, ovde nema šta da se urušava jer nema vrednosti već najmanje 30 godina, taj termin ne treba da postoji. Nisu završene priče o leševima u hladnjačama, o opsadi Sarajeva, o masovnim grobnicama, o svim krivicama, ne znam o kakvom urušavanju mi uopšte pričamo, urušavanju čega? Ovde ljudi pišu knjige i snimaju filmove o Prvom svetskom ratu i o Gavrilu Principu, kao da sve te hladnjače i grobnice ne postoje.
      Pa i vi ne pišete o tome. To bi trebalo da je već obrađeni istorijski period. I to bi bilo važno, i dovoljno. A to nije ni blizu da bude tako. Ja ne pišem o istorijskim periodima ili ličnostima. Da znam da pišem o hladnjačama i ratovima, pisao bih. Ja pišem o onome o čemu najbolje znam. Složićemo se da ima raznih angažovanih tema.
      Vaš roman Ljudi za stolom objavljen je 1994. godine, a njegova tema, migracija, i sad je aktuelna. Kažem vam da se ništa nije promenilo.
      To je knjiga o mladim ljudima koji su devedesetih otišli odavde da bi im na nekom drugom mestu bilo bolje. Knjiga je autobiografska. Šta se desilo sa njenim likovima? Mrtvi su, eto to im se desilo. Samo jedan nije, ali i on živi u Amsterdamu neki promašeni život. Ta migracija nije neka srpska stvar, to se sve vreme svima i svuda dešava, samo se mi pravimo da je ne vidimo. Dešavalo se devedesetih, odlazili su mladi ljudi iz Jugoslavije zbog rata, ali se dešava i danas ništa manje nego tada. I tada i sada se odlazi da bi se sačuvao život. Onda su se mladi nalazili u Amsterdamu, Londonu, Berlinu i počinjali neke nove živote u kojima su stradali...
      Ko je kriv za te promašene živote? Svako je kriv za sebe, nema tih okolnosti koje možeš da okriviš za svoj život.
      Prekinula sam vas... Hoću da kažem da smo i mi tada izgledali kao što sada izgledaju izbeglice iz Sirije. Sećam se izbegličkih kampova u Holandiji, i ja sam bio u jednom, ali se nisam dugo zadržao. Tamo provedete neko vreme ako želite da živite u Holandiji, a ja sam hteo da se vratim pa se nisam dugo zadržao. Ti kampovi su bili najlakši način da se dođe do papira. Ljudi za stolom je knjiga razgovora koje sam vodio sa svojim najboljim drugom, on je ostao u Amsterdamu i umro je od droge. U istom gradu u kom je umro i moj brat od tetke, u isto vreme. Ja sam morao da napišem tu knjigu, a jedini način na koji sam mogao to da uradim bio je da je napišem kao razgovor, onako kako se desio. Tamo, u Amsterdamu, zapisivao sam te naše razgovore svaki dan i ovde ih pretvorio u knjigu. Ona nema uobičajenu formu romana, ali nekim ljudima se dopala a nekima nije. Znam da ju je svojevremeno veliki Živojin Pavlović kupovao i delio studentima. To mi je mnogo značilo.
      I u ostalim vašim knjigama ima autobiografskih elemenata, i vi to ne krijete. Da li ste vi, vaše lično iskustvo, onaj piščev filter pomoću koga odlučite šta zaslužuje da postane knjiga? Najvažnije je iskustvo, ne može ništa da mi bude toliko važno za pisanje osim onog što sam sâm doživeo i proživeo. Naravno da mnogo toga nalazim i u drugim knjigama, iz čitanja. Prilikom pisanja važno mi je da za ono što hoću da kažem pronađem pravi način da to napišem, ostalo me ne zanima: ni kako to zvuči, ni šta će ko o tome reći. A koji će to način biti, ja određujem. Nekad treba napraviti pauzu u pisanju, pauza promeni pogled na stvari, pa nešto što sam mislio da će mi uvek biti važno postane nevažno. Kriterijum vam postane stroži, a percepcija učitava i vidi više nego pre – ispostaviće se da moj odgovor na ono vaše pitanje s početka razgovora da li se nešto promenilo, nije tačan. Eto, ja sam se promenio.
      Nadam se da je emocija ostala, javnost vas vidi kao pisca emocije, to je jedan od glavnih aduta vaših knjiga... Jeste, ostala je, i ostaće zauvek. Ne znam da li se može pisati drugačije. U mom slučaju je nemoguće. Ja to volim, da pišem. Ali, ne mogu da vam pričam o emociji, ja tako radim i to je to.
      Nedavno ste se vratili iz Rijeke, učestvovali ste na književnom festivalu "Vrisak". Kako je bilo? Zvali su me i prošle i pretprošle godine oba moja hrvatska izdavača, i Sandorf i VBZ, ali nisam mogao da odem. Oni su izuzetno posvećeni svom poslu i trude se oko knjiga, imam odličan odnos sa njima i u jednom momentu morao sam da na takav njihov odnos odgovorim time što ću da dođem na festival. Ni ovde ni u Hrvatskoj nema baš mnogo takvih ljudi. Festival "Vrisak" organizuje VBZ, ove godine su tamo bili i pesnik Mile Stojić iz Sarajeva, novinar nekadašnjeg "Ferala", i Laslo Vegel, veliki pisac. Sa njima mi je bilo kao da sam nekoliko dana proveo u nekoj Jugoslaviji toliko finoj i dobroj, kakva nikad nije ni postojala. Ja u Hrvatskoj nikad neću imati osećaj da sam u inostranstvu. Izašao sam iz Srbije, ali nisam izašao izvan jezika i to mi je prijalo.
      Da li su Komo i Dnevnik druge zime u hrvatskom izdanju objavljeni onako kako ste ih napisali ili su... Ne, nisu prevedeni, sve je isto. Ja mislim da, uz sav trud nacionalnih čistunaca i tamo i ovde, to sa različitim jezicima neće proći zato što je toliko besmisleno da neće moći da potraje.
      Naslov programa u kome ste učestvovali u Rijeci je "Na margini: glasovi drugih i drugačijih". Zašto ste svrstani u druge i drugačije pisce? U tom programu su učestvovali i hrvatski autori, naslov ne podrazumeva pisce van Hrvatske. Razgovarao sam sa Dragom Glamuzinom, urednikom VBZ a o knjigama koje sam napisao i koje pišem. U njihovoj književnosti dominiraju teme iz njihovog podneblja, pa je svako ko ne pripada tome, čija književnost, na primer, nije komercijalna, drugačiji. Postoje nacionalni i komercijalni pisci i tamo i ovde, nema razlike.
      Glasanje Hrvatske za Evropski parlament pokazalo je porast ultradesničarske struje. Vi ste u Rijeci bili baš u to vreme, kakva je bila atmosfera u gradu? Odlična je bila. Ne poznajem političku scenu u Hrvatskoj da bih smeo da je ocenjujem, samo znam da je u novinama pisalo da se ultradesničarska struja svuda povećala. Mislim da se ovde o tome malo preteruje. Pročitao sam u našim novinama da je u Rijeci bilo divljanje maturanata koji su pevali ustaške pesme. Bio sam tamo, video sam ih, to su bila tri klinca koja su se napila i nikog nisu zanimali. Vesti se namerno prenose pogrešno i sa naglascima, pa su tako tri pijana maturanta postale ustaše koji predstavljaju opasnost po Srbe. Ne znam zašto se to radi, možda te novine znaju šta vole njihovi čitaoci pa onda tako i pišu. Verovatno je i ovdašnjim ljudima važno da se eksteritorizuje sopstvena glupost i krivica za loše stanje, da se kaže "vidi kako je tamo nenormalno" i tako skrene pažnja sa sopstvene krivice.
      Da li i vi imate utisak da među vašim hrvatskim kolegama postmodernizam nije u modi a da kod nas još uvek jeste? To je kao i u umetnosti, potpuni košmar. Čega sve tu nema! U književnosti su plus u modi i jubileji, ima svega. S jedne strane, to i nije tako loše, ali ko se tu snađe i nađe ono što voli, super! Mnogo više se piše nego što se čita, ali u svakom slučaju postoje odlični pisci i ovde i tamo. Najvažnije je da uvek ima šta da se čita. Razni književni periodi i pravci su bili i prošli, proći će i postmodernizam. Mislim da se već skroz istanjio. Ja sam ih razne zahvatio, ali ni jedan nije zahvatio mene. Nikad mi trend nije bio važan i nisam video ni u jednom nešto što mi odgovara.
      Ljudi o vama kažu da se ne žalite na druge, na državu, na Ministarstvo kulture... Svi to rade. Mogu i ja da se žalim, to može uvek, ali ne vidim svrhu. Naravno da sam ja odgovoran za sopstveni život i da mi niko nije kriv zašto mi se dešava ovo a ne ono. Ne mogu da se žalim na predsednika države ili na premijerku, ili na Vesića. Oni su samo posledica nečeg što traje 30 godina. Iluzija u kojoj žive ti ljudi mi govori da će ovde sigurno jednog dana biti bolje. Zapravo, niko od njih ni ne zna šta radi niti je svestan do čega može to da dovede. Stalno pominjem vreme od pre 30 godina, ali setite se: sav onaj zanos koji je tada bio u svim sredinama, lično znam kako je to izgledalo u Beogradu ili na Korčuli, brzo je završio u ratu i nacionalizmima koje niko nije želeo. Znam i da su neki vrlo brzo zaboravili šta su sve tada govorili, a da su neki i danas ostali dosledni tadašnjim svojim rečima. Ljudi koji su sad na vlasti, nastali su tada. Mislim na predsednika, i na prethodnog predsednika, odnosno njegovog prijatelja. Oni su se vratili da završe započeto. A ne znaju šta će biti posledica ovoga što rade. Istina, nisu znali ni tad kad su počinjali, ali mi sad znamo – posledica je rat. I sve ovo u čemu mi danas živimo, ti ljudi su nas u to i uveli.
      Na šta mislite? Sve vreme je srpski nacionalizam dominantan u ovom društvu, ne može da se prihvati istina o krivici, ne može uopšte nikakva istina da se asimiluje, laže se, prave se novi sukobi i sve je bednije. I zbog laži će i ova vlast pojesti samu sebe, uz najskuplju cenu ako treba. Ali, bolje da više ne pričam o tome. Oni će proći. Ne interesuju mene konkretna imena, ti ljudi me interesuju kao pojave, kao fenomen. Srećom, to će se ugasiti, ali dotle... ko živ ko mrtav.
      Protesti po gradovima Srbije su znak potrebe za promenom, zar vam to ne daje nadu? Svakako, samo treba biti uporan i strpljiv. Građanske inicijative su uradile mnogo više za širenje protesta od političkih stranaka. Nije dobro što je tako, ali je tako. Samo treba biti strpljiv i, polako. Ne slušati nikog, samo treba gurati svoje.
      Vi, kao retko koji naš pisac, živite od pisanja. Da, od 1992. godine. Malo sam imao i sreće, Komo je dobro prošao u Francuskoj, ali sad je već vreme da počnem da objavljujem nove knjige, isušuje se polako.
      Kažete "knjige", znači ima ih više od jedne? Da, tri rukopisa. Zbirka poezije je završena, ali čekam da prvo završim roman i da ga objavim, pa onda zbirku. Treba još malo da se dotera. Imam još jedan prozni rukopis.
      O čemu je roman? Izdvojio sam jedan deo života, mada u romanu nije važan taj autobiografski momenat nego nešto što je meni važno da o tome pišem. Ali, da se ne shvati da sam 12 godina pisao knjigu, pisao sam manje od godine, samo što sam sve to vreme pisao i pravio pauze, pa počeo drugi prozni tekst u kome piše zašto sam to radio kako sam radio. Još malo, sve će biti objašnjeno.
      Sonja ĆIRIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Kompanija Terma S.A., podružnica GEK Terma Grupe, potpisala je 18. januara sa koncesionarom beogradskog aerodroma Vansi erportsom ugovor o obavljanju radova na izgradnji i rekonstrukciji „Nikole Tesle“, saopšteno je iz Terme.

      Kako navode, projekat je deo zajedničkog ulaganja (joint venture – Vansi 51%, Terma 49%), a budžet predviđen za radove iznosi 262 miliona evra na period od pet godina:
      – Projekat obuhvata niz infrastrukturnih remonta sa ciljem razvoja i unapređenja aerodromskih kapaciteta i operativnih uslova, povećanja putničkog i kargo avio-saobraćaja, kao i omogućavanja avio-prevoznicima da ponude nove rute.
      Konkretno, radovi predviđeni na postojećim terminalima podrazumevaju izgradnju novih objekata sa ukupnom površinom od 42.000 metara kvadratnih, kao i obnavljanje ukupne površine od 15.000 metara kvadratnih.
      Projekat obuhvata i izgradnju nove piste dužine 3.500 metara, zatim obnavljanje i nadogradnju postojeće piste dužine 3.400 metara, izgradnju novih devet rulnih staza, proširenje postojeće platforme i izgradnju nove infrastrukture platformi ukupne površine od 55.000 metara kvadratnih, kao i proširenje postojeće platforme za odleđivanje ukupne površine od 6.000 metara kvadratnih.
      Takođe, u planu je i izgranja novih parkirališta sa 2.400 parking mesta, zatim izgradnja trotoara, kao i objekata za odlaske i dolaske, izgradnja dodatnog puta za kretanje vozila dužine 3.500 metara, izgradnja sistema za odvod kišnice, nabavka statičke signalizacije, osvetljenja i CCTV sistema.
      Deo projekta predviđa i formiranje pomoćnih objekata za izgradnju i druge infrastukturne radove kao što su sistem za tretiranje otpadnih voda i odlaganje čvrstog otpada, sistemi za grejanje, meteorološka stanica, postrojenje za solarne panele i druge. – stoji u saopštenju Terme.
      Prema nezvaničnim informacijama i dosadašnjim izjavama zvaničnika beogradski aerodrom će zbog potrebe renoviranja svoje glavne piste dobiti takozvanu „umetnutu“ pistu. Umetnuta pista, prema trenutno raspoloživim nezvaničnim informacijama, biće u upotrebi dok se postojeća renovira.
      Marta LUTOVAC

    • Од АлександраВ,
      Koleginica mi je juče rekla kako je njen svekar pomerio ranije zakazanu operaciju jer nije hteo da propusti svečani početak "najvećeg i najskupljeg rijalitija na svetu ikada."
      Iako je vrlo komotno pljuvati rijalitije i okriviti ih za stanje u društvu, od toga što nam se deca drogiraju do toga zašto je prokislo mleko u frižideru, to jednostavno nije tako. Možda je najpreciznije reći da su rijalitiji presek stanja u ovom čemernom društvu koje smo doveli do ivice tuge i jada. Mitrović možda nije učinio mnogo na uzdizanju ove nacije i očuvanju i stvaranju kulturnog nasleđa, ali i dalje mislim da kada bi svetina htela da gleda Belinijevu Normu, Pink bi puštao ariju "Casta Diva" 24 sata dnevno ako treba. Jer to je ono što komercijalni emiteri rade, daju svetini ono što želi, a ne ono što joj treba, a svetina jednostavno želi da gleda kako Zorica Marković obučena u mlazno odelo šamara Lepog Miću koji na gondoli juri Staniju na gliseru po Imaginarijumu.
      Ali ovo nije tekst o Zadruzi 2. Ovo je tekst o posrnuloj državi.
      Laknulo nam je kada je pred početak prošle Zadruge, Željko Mitrović najavio ulazak bebe u rijaliti, a onda uveo majmuna. Ove godine je uveo bebu i napravio majmune od svih nadležnih organa. Naime, u Zadrugu je ušla Miljana Kulić sa bebom koja ima svega 40 dana. Iako je očigledno da majci fali kontakt sa razumom, Željko Mitrović se potrudio da im makar ništa drugo ne zafali - imaju zasebnu kuću, sa dvorištem i bazenom i verovatno bolje uslove nego što imaju u stvarnom svetu. Istina, dete se neće snimati i niko od ostalih zadrugara neće smeti da ulazi u tu kuću i to verovatno pokriva Produkciju kad su pravni osnovi za podizanje tužbe u pitanju. Ali... da li postoji neka institucija u ovoj državi koja bi reagovala na činjenicu da je jedna majka svesno odvela bebu od 40 dana u rijaliti sa još 50 drugih ludaka?
      Da li postoji neki socijalni radnik koji će da kaže da odrastanje pred kamerama nije dobro za dete? Da li iko razmišlja o interesu tog deteta? Da li je detetova baba već počela da skuplja novac kojim će posle plaćati psihoterapeuta tom detetu, kad je već bila dovoljno velik idiot da ne odgovori ćerku od ulaska već je i sama ušla sa njom i ponosno rekla kako na žurkama sme samo jedno piće da popije jer pobogu, majka je? U rijaliti formatima tendenciozno se veštački kreiraju situacije koje imaju za cilj stvaranje željenih međuljudskih odnosa - od ljubavi i mržnje, preko prijateljstava, pa sve do seksa, a kod nas neretko i fizčkog nasilja. To je ono što pravi program, a ne kulise, jezera i mlazna odela. Ko će biti odgovoran kada majka usled neke stresne situacije zapadne u stanje koje će štetiti i bebi? U šta će izrasti dete koje će ceo život pratiti priča da je i začeto i odraslo u rijalitiju? Možda bi trebalo ponovo da pogledamo Trumanov šou?
      No, paralelno sa početkom Zadruge, odvija se i veliko finale jednog drugog rijalitija koji smo davno započeli. Kosovo, za koje su nas do juče ubeđivali da je osnovna ćelija srpskog društva, danas ulazi u veliki istorijski finiš.
      Finale je podjednako dramatično i napeto koliko i Zadruga, nižu se pitanja "da li će otići?", "da li će ga pustiti preko granice?", "ko će šta dobiti?", "zašto ćemo sve izgubiti?", "da li ćemo u kompenzaciju dobiti Republiku Srpsku?"... Finalisti su poznati, a poznat je i pobednik jer ovog puta ne možemo SMS-om da glasamo, ali sreća u nesreći je da mi volimo žrtve, pa ćemo zato već nekako i izaći na kraj sa samim sobom. Za poslednjih 30 godina, svaki put kada smo smanjivali Srbiju, plaćali smo sopstvenom decom koju smo slali u tuđe ratove. Možda je računica da ćemo ovog puta žrtvovati samo jedno dete da umanjimo Srbiju na što neprimetniji način.
      U ovoj rasprodaji Srbije, ljudi su na najvećem popustu.
      Boris Trivan
      Izvor: Noizz.rs

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...