Jump to content
  • ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      U septembru jedne godinu na Odeljenju za onkologiju univerzitetske bolnice u Riju (gradu u Grčkoj, na severu Peloponeza) vladala je velika pomutnja. Mali Dimitrije je hitno tražio sveštenika bolnice. Hteo je da se što pre pričesti.
      Imao je 13 godina. Poslednju godina i po je proveo u ovoj klinici. Mala glavobolja ga dovela tamo. Lekari su dijagnostikovali rak mozga. Njegovo poreklo je bilo iz Fjerija u Albaniji. Njegovi roditelji su bili nekršteni. Živeli su dosta godina u Patri (gradu u Grčkoj). Ubrzo nakon smeštaja u bolnicu, poželeo je da se krsti. Čuo je za Hrista i želeo je da postane njegovo "dete". Kršten je "u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", naravno nakon katihizisa (veronauke).
      Svi u klinicu su ga veoma voleli. Rak je veoma uznapredovao i lišio ga vida. Nije više uopšte video ništa i nikoga. Ali je sve to podnosio sa velikim i zadivljujućim trpljenjem. Nije se žalio. Govorio je da ga Bog mnogo voli. Molio se i tražio od roditelja da i oni to čine.
      Oni koji bi ga posećivali shvatali bi da postoji nešto posebno u ovom detetu. Stalno je govorio o Bogu. Bio je uvek ljubazan i veseo. Lice mu je sijalo. Hteo je da se često pričešćuje Svetim Darovima. Često, kada bi njegova majka bila u nekoj drugoj prostoriji, bi je vikao: "Mama, dođi brzo. Dolazi dedica sa Hristom. Penje se uz stepenice. Dođi da me pripremiš". I tako je uvek i bilo. Sveštenik bi dolazio i nalazio Dimitrija kako sedi na krevetu otvorenih usta, pobožno se krsteći. Iako nije znao kada će tačno doći sveštenik sa Svetim Darovima, sa darom prozorljivosti ga je video da dolazi, iako je dvoje zatvorenih vrata razdvajalo njegovu sobu od hodnika odakle je dolazio sveštenik. Ovo je potvrđivala i pobožna gospođa Marija Galiacatu koja ga je dobrovoljno negovala. "Gospođo Merija, želim nešto da vam kažem ", rekao joj je jednog dana. "Kada dolazi dedica sa Hristom, vidim ga da se penje stepeništem u pratnji dva visoka, lepa momka u sasvim beloj odeći koji se naginju prema Svetom Putiru raširenih ruku da bi ga štitili".
    • Од Ronald,
      Pop Hristifor sa grčkog ostrva Hios je postao internet senzacija zbog svog nekonvencionalnog ponašanja u crkvi.
        Na brojnim snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se kako on na neobičan način služi liturgije u crkvi Panagia Evangelistria.
      Naime, njega su prozvali "letećim sveštenikom" jer često trči i skače po crkvi, bacajući pritom vence i cveće po okupljenim vernicima. Na jednom posebno diskutabilnom snimku, pop Hristifor je po crkvi vozio trotinet, dok je za njim trčao njegov pomoćnik noseći korpu sa cvećem, a zatim se vide i deca kako trče za njim.   Snimci su privukli pažnju velikog broja ljudi koji su ih delili po društvenim mrežama i izazvali debate. Mišljenja o popu Hristiforu su veoma podeljena: dok se nekima on čini veoma zabavnim, drugi oštro kritikuju njegovo ponašanje.
        Jedni smatraju da on na ovakav način približava religiju deci i mladima, dok sa druge strane veliki broj ljudi misli da se pop ne ponaša u skladu sa crkvenim pravilima i da pokazuje nepoštovanje prema samoj crkvi.
      - Ponižavajući obred toliki narod došao na službu da ispoštuje praznik...dobije blagoslov ...ja ne znam svarno koliko bi meni to bilo smešno ... - jedan je od mnogih komentara.
      Drugi su, pak, rekli da za Uskrs ljudi i treba da budu radosni.
      - Bravo, samo smeh i radost, tako treba da bude svaki dan - napisao je jedan korisnik na Fejsbuku.
      Šta vi mislite o ovakvim liturgijama?
      https://www.blic.rs/vesti/svet/sok-za-uskrs-pop-uradio-nesto-neverovatno-na-liturgiji-vernici-podeljeni-sta-vi/865yclr
    • Од Danijela,
      Petar Mamonov - Dobri savjeti:
      1. Ljubav nije osjećaj, to je vrlina. To je količina dobra koje činimo, bez obzira na primanje. Kad to činiš tek tako. Baki u podzemnoj, ustpiš mjesto. Ne treba prema njoj da osjećaš nešto, treba djelovati, raditi. 2. Učini nekome nešto dobro, bez koristi, ali svaki dan. Sve vrijeme budi u plusu, u pozitivi. Vidjećeš kako će ti srce oživjeti! Može se živjeti potpuno drugačije. Znaš, kao u podzemnoj na pokretnom stepeništu. Ono ide dolje, a ti treba da ideš gore, sve te vodi dolje ali ti ideš gore. Ne postoji drugi način, treba ići ka Svjetlosti.

      3. Postavi sebi jedno pitanje: "Zašto živim?". Samo to, stvarno se zapitaj. Mislim da, ako nikom nije bilo dobro što sam danas živio, da mi je dan prošao uzalud.

      4. Trebali bi svi mi, a ja prije svega, da naučimo sebi reći "ne".

      5. Lako je reći - teško je učiniti. Teško. Ali ako se jako trudite, shvatite da jednostavno nema drugog načina života, onda uspijavate.

      6. Ne oprostiti onome ko te je uvrijedio - je isto kao ljutiti se na neku stvar, na koju si se udario. Ti si kriv; ali te toliko boli da udaraš ili bacaš tu stvar na pod. Pa šta? Samo ti može ruka pomodreti ili da ona odskoči od poda i udari te po čelu! Uvreda je pakleno stanje: nigdje ne da mira.

      7. Život ponekad udari, ali ti udari su ljekovi.

      8. Naučite da gubite i ne žalite zbog toga.
       
      9. Moramo znati da sve loše misli nijesu naše, od đavola su. Naše su dobre. Znači sebe treba voljeti. Ali sebe - prvobitno zamišljenog. I sve bludno, pohlepno - nije moje. I - biva lakše. Sve tuđe počinješ da tjeraš.

      1o. Po mom mišljenju, svetac se razlikuje od grešnika po tome što je naučio da voli.

      11. Ako smo napravili 9100 koraka od Boga i jedan korak ka Bogu, onda se krećemo.

      12. Duh stvara oblike za sebe. Ne može se biti loš čovjek i dobar pisac. 13. Bez ljubavi čovjek živ umire - živi leš. Hoda, radi svoj posao, obavlja svoju dužnost, ali se guši.
       
      14. Mi se interesujemo za to kako je u Bangladešu, kako je u Japanu nakon zemljotresa. Koji zemljotres?! Kod svakoga od nas je zemljotres unutar. Čovjek tone u rijeku. Vrišti: "Upomoć!" A kažu mu: "Znaš, u Japanu ..."
       
      15. Ako radiš dobro i otkrivaš to pred ljudima, onda se dobro nije desilo.
       
      16. Ispravno kažu: u grobu nema džepova. Što si sakupio u duši, sa tim ćeš i ležati! Čovjekov život je kao zrak. Čovjek ima početak i nema kraj! Razumijete, kako je interesantno!
      https://www.bebamur.com/blog/petar-mamonov-u-grobu-nema-dzepova-sto-si-sakupio-u-dusi-sa-tim-ces-i-lezati
      https://econet.ru/articles/181029-pyotr-mamonov-v-grobu-karmanov-net-chto-sobral-v-dushe-s-tem-i-budesh-lezhat
    • Од Justin Waters,
      Ideja o elektronima koja će vas naterati na razmišljanje
      Evo jednog pitanja o kom verovatno nikad niste razmišljali: zašto su svi elektroni isti? Svaki elektron u kosmosu ima identičnu masu, identično naelektrisanje, a ako bolje razmislite, nema razloga da to bude tako.

      Zato je fizičar Džon Viler osmislio novu hipotezu koja bi mogla da pruži odgovor na tu nedoumicu. Vilest smatra da su svi elektroni isti zato što zapravo predstavljaju jedan te isti elektron. 

      U njegovu tezu uključeno je mnogo komplikovanih proračna, ali jednostavno rečeno: moguće je da je svaki elektron u kosmosu zapravo jedan te isti elektron koji prelazi u različite delove vremena. baš kao što elektron može da se kreće prostorom kada je obasjan svetlošću, možda postoji način da se pošalje nazad u vreme. U tom slučaju, elektroni koji mogu da putuju u prošlost su pozitroni - antimaterijske komponente elektrona. Dakle, ne samo da su svi elektroni jedan te isti elektron, nego to važi i za sve pozitrone. 

      To je interesantna ideja, ali još nije dokazana. Pre svega, postavlja se pitanje zašto na svetu postoji tako mnogo elektrona u odnosu na pozitrone. Takođe, ako jedan elektron može da prelazi u različite vremenske periode do beskonačnosti, zašto ne postoji beskonačan broj elektrona? 

      S druge strane, ako je Viler u pravu, možda isto važi i za sve druge čestice - od protona do neutrona do egzotičnih neutrina, odnosno da je sve što nas okružuje zapravo jedan proton, jedan neutron i jedan elektron.
       
      Izvor: B92.net
    • Од Marjanovic,
      Dok se neoliberalni koncept zasniva na stanovištu da je u ekonomiji sve podređeno neumoljivim mehanizmima konkurencije, socijalna tržišna privreda svoju doktrinu baštini na sprovođenju brojnih socijalnih mera čiji je zadatak da podmire potrebe građana koji nisu u stanju da u materijalnom pogledu vode računa sami o sebi. Shodno tome, insistira se na zakonskim i drugim regulativnim merama koje su prilagođene takvoj ekonomskoj orijentaciji. Politika socijalne sigurnosti suština je koncepta socijalno tržišne privrede u Nemačkoj. Predstava o pravednosti u socijalnoj tržišnoj  privredi polazi od pravednosti u startu (princip jednakih šansi),  koja je, pored principa socijalno države, utemeljena u ustavu Nemačke. Sa socijalno-političkog stanovišta, obe zahtevaju intervencije države  u tržišnu privredu, a to se upravo ostvaruje obilnim socijalnim davanjima kojim se štite egzistencijalno najugroženiji.

      Srž socijalno tržišne privrede je obezbeđivanje minimalnog životnog strandarda kroz programe socijalno zaštite koje finansira država iz budžeta. Jedna od privilegija koju uživaju građani u Nemaćkoj je ta da pravo na ostvarivanje socijalnih beneficija imaju svi, pa tako i oni koji nikada nisu uplaćivali za zdravstveno i socijalno osiguranje. Takođe, treba naglasiti činjenicu da je položaj radnika zakonski daleko kvalitetnije zaštićen u Nemačkoj nego u nekim drugim razvijenim zemljama. Sindikati imaju veoma važnu ulogu kako u životu kompanije tako i u zaštiti radničkih prava. Zakonski je propisano da su poslodavci dužni da sa sindikatima izrade kolektivne ugovore kojim će se urediti oblast prava i obaveza zaposlenih. Time je sindikatima data velika moć jer je poslodavcu onemogućeno da otpusti bilo kog radnika a da se sindikat prethodno ne saglasi sa tim ili da na bilo koji način šikanira i tlači radnike. Kolektivnim ugovorima se striktno preciziraju visina ličnih dohodaka, vrednost prekovremenog rada, nadoknade ili beneficije za ishranu radnika dok su na poslu  kao i mnoga druga pitanja važna za standard zaposlenih. Jedna od privilegija koju imaju radnici u Nemačkoj je da preko svojih izabranih predstavnika u takozvanim "radničkim savetima" mogu da odlučuju o gotovo svim važnim stvarima vezanim za rad kompanije (primera radi, poslovnih sanacija, broja zaposlenih koji će napustiti kolektiv...) sa izuzetkom investicione politike koja ostaje ekskluzivno pravo vlasnika kapitala.

      Zahvaljujući socijalno tržišnoj privredi, nemačka ekonomija raspolaže efikasnim regulativnim okvirom koji, verujući u funkcionisanje tržišta, spaja princip slobode sa socijalnom pravdom. Takav regulativni okvir znatno je doprineo tome  da se Nemačka posle nacionalsocijalizma i ratom upropašćene  privrede brzo ponovo obnovi, što je na međunarodnom nivou postalo poznato kao „privredno čudo“, i da dospe na položaj vodeće privredne nacije u svetu. Regulativna koncepcija socijalno tržišne privrede posle 1945. bila je osnova za uspehe privredne i socijalne politike usmerene na stabilnost i napredak. Uspesi ne leže, međutim, samo u najvećim stopama rasta zabeleženim do osamdesetih godina, i u visokoj konkurentnosti nemaćke privrede koja je zasluženo ocenjena kao „prvak sveta u izvozu“. Takođe su i podaci sa tržišta rada beležili izuzetno pozitivan trend. Nemački ministar privrede je 1971. godine opisao tadašnju situaciju na tržištu rada sa stopom nezaposlenosti od 0,8 odsto kao punu zaposlenost. Uz to se Nemačka u međunarodnim statistikama isticala sa relativno ujednačenom raspodelom prihoda, kao i sa najmanjim brojem dana štrajka među svim razvijenim nacionalnim privredama.
      Zbog svega navedenog, odgovorno se može reći da je socijalno tržišna privreda model za primer i razmišljanje kada je reč o Srbiji. Stiče se utisak da bi upravo takav ekonomski koncept posrnulu srpsku privredu mogao da izvede na „zelenu granu". Naravno, za to su potrebni i preduslovi, a onaj glavni je svakako vezan za adekvatna budžetska sredstva kao osnovnu potporu sprovođenja tog programa. U slučaju Srbije punjenje državne kase je nemoguće bez procesa reindustrijalizacije i sveobuhvatnog plana privrednog razvoja koji u našoj zemlji, kažu ekonomski eksperti, predstavlja nasušnu potrebu.
       
      Autor: Gojko Vlaović novinar Danasa Izvor: Demostat   http://demostat.rs/vesti/analize/model-za-primer-i-razmisljanje/103  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...