Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

КАКО ДА БОЖИДАРКА ПОСТАНЕ КЛЕИР ЏОУНС И ПОЈЕДЕ НЕШТО НА ЛЕТУ ЕР СРБИЈОМ (Air Serbia & Etihad Airways)?

Оцени ову тему

Recommended Posts

У покушају да бар на тренутак, одагнам мисли са немилих и тешких догађаја који притискају наше суграђане на југу Србије, реших да вам испричам једну анегдоту са недавног путовања у Париз.

29352006_10216455978771737_2322627941587

И поред тога што је ово путовање трајало само неколико дана, успело ми је да одлетим са једном иностраном компанијом која носи неки српско-франкештајнски назив Ер Србија, односно да отпутујем са београдског аеродрома Никола Тесла, а да се вратим и слетим на нечији туђи аеродром, ко зна које по реду иностране компаније која све зна, ради, може и уме боље од нас самих у нашој земљи, а која га је у међувремену преузела уз ко зна какав уговор и концесију.

Тако ова анегдота - скеч, који се одиграо у авиону, поприма у ствари елементе трагедије која траје и у континуитету проширује и продубљује наше туге и неверице, нашег, још једног у низу, сусрета са реалношћу, да смо постали странци у сопственој земљи, да ништа више није наше, да нам је држава маћеха а не мајка за коју су животе дали и наше путеве, земаљске и небеске, костима поплочали, милиони наших предака.

Неки су већ прочитали да сам пред полазак написала да плаћамо најскупљи авио превоз у Европи, а вероватно и шире, што значи да сам повратну карту Београд-Париз-Београд платила 45.000 динара. Већ по устаљеној навици, одмах сам са шифром карте покушала да резервишем вегански оброк (не само што се тако храним годинама већ и што смо ми Срби православци у сред најзначајнијег и најдужег поста), када је уследио наредни шок од информације да су оброци укинути на летовима осим на летовима за Њујорк. Та информација ми је онако прошла у полу магли, више као: добро ајде видећу на самом лету шта ће бити у понуди. Не иде у главу па не иде, да су СВИ оброци, односно да је СВЕ што на уста улази - УКИНУТО.

Звони телефон. "Где си другарице, колегинице с туризма, знаш шта има ново? Карта за Париз кошта 45.000 динара и укинути су оброци на летовима Ер Србије. Контај ти то?" "Па што ниси ишла из Будимпеште, платила би карту 100 и трансфер 40 евра и мирна Бачка, исплати се за пар сати више путовања до Пеште?" Ћутим ја, шта сад да објашњавам да ми се то не ради, шта треба неке махинације да изводим поред "наше" куће, да се довијам да уштедим? По ко зна који пут гледам бело, осећам се тупаво као на дну јаме, клопке, која нам је ревносно ископана да где год закорачимо у њу упаднемо чим помислимо да ће живот једном кренути "нормално".

Полетели смо уобичајено, време је било ведро и изнад нуле. Иза мене разговарају Божидарка и Сретен. Закључујем да су колеге на факултету на постдипломским, путују послом, Сретен је шеф неког пројекта а Божидарка један од оних награђиваних најбољих студената. Одједном, са оба краја авиона излетеше лепотице стјуардесе машући неким папирима у рукама. За њима је тутњао други пар лепотица гурајући колица за послужење. Убрзо смо схватили да су у питању листе путника и да оне оловкама, као флоретима, машу у круг по ваздуху у покушају да лоцирају персоне на одређеним седиштима. Бокте шта је ово, питали смо се у чуду и гледали у неверици, а чувено српско: Ко, јел ја, за добијање на времену макар тих двадесет секунди, нам је лебдело на уснама, док схватимо хоће ли бити избацивања из авиона и да ли ће избацивати оне заокружене на списку или оне друге? Овог пута они заокружени су добро прошли, њима је понуђен "сендвич", да, да, "сендвич" и вода или "кола". Спуштају се очни капци, сужавају се зенице, мук је свуда око нас, колективно нам се одмотава филм о резервацији карте од пре неки дан. А полако схватамо и три пута објављено упозорење да мењање седишта на летовима Ер Србијом није дозвољено.Није безбедност у питању него сендвичи, сунце ти пољубим.

Дакле, невера.

Сретен: "Шта је ово, Божидарка? Мој сточић је празан. Некако се чудно осећам. Заобишла ме рука судбине. Нисам навикао..."

Божидарка: "Па нова правила, штедња друже, нова времена."

Сретен: "Па како је ово могуће? Што нам ниси узела карту са сендвичем? Пошто је тај сендвич, мајку му?"

Божидарка: "Било је разних опција за доплату, за седиште, за ред, за торбе, за салон, за приоритет. За храну уопште нисам имала избор. Изгледа има нека квота, а и првенство имају имена која алгоритам препозна, она са еиј, ау, оу, уа и тако то. Оно, не зовемо се Клеир Џоунс. Јеби га друже."

Сретен: "Па шта то треба да значи, која је сад то фора?"

Божидарка: "Изгледа су увели неке тарифе, плаву и црвену."

Сретен: "Па видиш... И треба тако размишљати. Уштедети по сваку цену. Како се нису сетили да уведу изување у авиону? То би баш био фазон. Мислим, да уштеде на усисавању овог тепиха?"

Божидарка: "Да, а трагови мокрих чарапа и мириси?"

Сретен: "Па да, онда нам продају оне папирне, зелене медицинске натикаче, 2 долара комад, можеш да одскакућеш до седишта у једној, или да узмеш пар, 4 долара. Није лоше."

Са разгласа се чује: "Нашу нову услугу Елевате дели-бар, можете погледати у брошури у седишту испред вас. Плаћање можете извршити у динарима или еврима. Погледајте и специјалну понуду на акцији кафа+плазма (мала) за само 550 динара. Сви путници могу наручити воду по промотивној цени од 240 динара. Хвала и пријатно уз Елевате дели-бар."

Сретен себи у браду: "Где ли су се дели наши добри дани?"

Сретен дискретно приупита стјуардесу у пролазу: "Извините, када сте укинули оброке и пиће на летовима?"

Лепотица уз осмех опали као из топа: "То нам је нова услуга."

Сретен: "Божо, јел ово је робот, уштини ме?"

Божидарка отвара часопис Елевате: "Чекај, сад ћемо да видимо... Ево, каже директор Данкууаан Нееиијсмит да су увели четири нове тарифе. Ваљда су то те "нове" услуге. 
Бела тарифа ти је као клин чорба, без ишта, да путујеш с ручном торбицом. 
Плава је ако хоћеш на путу да промениш гаће, па мораш да понесеш кофер. 
Ааааа, црвена тарифа има оброк. 
Ево можеш и сребрни летач да будеш, да летиш једноставно и лако.
Шта год то значило."

Сретен: "Како су само креативни ти наши маркетинг менаџери, па ја сам очаран. Некако баш се потруде да се осећаш што горе. То им може бити нова крилатица-што је горе то је боље, летите најгоре са Ер Србијом"

Божидарка: "Па немој тако Срето, ево можеш и миље да упишеш, да скупљаш поене."

Сретен: "Да, да, уз Ер Србија миље, гарантујемо фит линију."

Божидарка: "На нашим летовима задржавате килажу 100%."

Сретен: "Не знам ни шта ће им више ту те кесе за повраћање. Немамо шта да повратимо. А могу да нам продају таблете против мучнине. Знаш оно кад те ухвати мука од глади? Како се тога нису сетили?"

Смејем се ја а и сви около полако почињу да се кикоћу.

Сретен: "Еј! А јел се наплаћује веце? Јесу увели бабасеру или је нека од ових лепотица на услузи?"

Божидарка: "Нису, али видиш да нико не иде у веце. Нема шта да их "потера"."

1f602.png?1f602.png?1f602.png?

Божидарка: "Нешто слабо видим шта пише овде ситним словима у овој брошури."

Сретен: "Па ено ти горе, убаци новчић да упалиш светло. 1 евро 50 секунди светла."

Сретен: "Чекај бре. Ја сам мислио да се они шале. Мислим алоооо, даће нам воде?"

Божидарка: "Шта да ти дају? Имаш воду у дели-бару, 240 динџи."

Сретен: "Све ми је јасно осим ко ту шта дели?"

Божидарка: "Еј, јел ови дају фискалне рачуне за чипс од 600 динара?"

Сретен: "Нема фискалних рачуна у овом дели-бару, драга моја. Знаш ли ти пошто је фискална каса?"

Божидарка: "Шта мислиш, хоћемо ли имати кисеоника током целог лета или само првих сат времена? Могли би да продају кесе с кисеоником, то би исто била јединствена услуга."

Сретен: "Кисеоник стиже само у ванредним околностима."

Божидарка: "И то само за оне "по списку"."

Сретен: "Значи, овде нема више ништа џабе?"

Божидарка: "Има. Ево салвету би могао да добијеш за џабе. Једна салвета за седишта А, Б и Ц и једна за седишта Д, Е и Ф."

Сретен: "Па шта ћемо да радимо с једном салветом нас троје?"

Божидарка: "Па то је трослојна салвета. Поделимо, сваком по један слој."

1f602.png?1f602.png?1f602.png?1f602.png?

Сретен: "Па то! И кад нам на излазу буду рекли: -Хвала што летите Ер Србијом, ми ћемо њима: -НЕМА НА ЧЕМУ... СТВАРНО!"

1f602.png?1f602.png?1f602.png?1f602.png?1f602.png?

Толико од мене драги моји.

Не треба да коментаришем даље.

А ви, ако имате још неку идеју како да помогнемо овој компанији да уштеди, јављајте.

Ми бар никад нисмо били циције, и овима ћемо бити добри домаћини, да се не осете да су вишак или да нису добродошли, а ми ћемо се већ некако снаћи.

Наше гостопримство је чувено а Српским домаћинима увек Бог помаже.

Издражаћемо.

#AirSerbia #EtihadAirways #Serbia #travel #Belgrade #News #Srbija#Beograd #turizam #Putovanja

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Милан Ракић рече

Сретен дискретно приупита стјуардесу у пролазу: "Извините, када сте укинули оброке и пиће на летовима?"

Лепотица уз осмех опали као из топа: "То нам је нова услуга."

:smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Lady Godiva рече

:smeh1:

И мени најјачи део. Управо пред њим сам сркнуо кафу и после сам морао да бришем улепљени монитор

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Милан Ракић рече

И мени најјачи део. Управо пред њим сам сркнуо кафу и после сам морао да бришем улепљени монитор

Оно кад вређа здрав разум, мораш се насмејати. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Милан Ракић рече

И мени најјачи део. Управо пред њим сам сркнуо кафу и после сам морао да бришем улепљени монитор

Е бре, видим нешто није у реду, а заборавио сам кафу од јутрос...

Поранила ова деменција... :dry:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да будемо ”фер”, чини ми се да већина компанија иде тим неким сличним путем. У Европи се још некако и држе, у Америци је ко зна од када вако ко код Теодоре и Сретена. Ми од Атланте до Порторика (четири и по сата) нисмо ништа добили за јело, само за пиће. Ни сендвич, буквално ништа.

Е сад, ова бела и плава тарифа ми делују као ”лоу коуст”. Само ми нешто говори да се плаћају ко ”сребрна” код визера и рајана... Ако ће драстично да оборе цене, онда су ”бела” и ”плава” тарифа по Европи за мене прихватљиве. Може се у фри шопу купити вода или сок и неки сендвич за десетак евра. Боље гладан летети до Шпаније за 30 евра, па тамо јести ко краљ, него бити у Амстердаму јер не можеш да платиш карту, те остати заувек гладан. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Juanito рече

Боље гладан летети до Шпаније 30 евра, па тамо јести ко краљ, него бити у Амстердаму јер не можеш да платиш карту, те остати заувек гладан. 

Кад смо код летења из Амстердама и краљева, може се десити да те вози краљ. :smeh1:

mhhT2OW.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Истине ради,  тарифни систем јесте најављиван пред увођење и проче. Али обичан конзумент није дужан да буде зракопловни фрик па да прати како је нпр. Дане Кондић пре само годину две рекламирао српске меније са све продимљеним животињским мишићима и производима на фону ускислог млека.  Уз сарме и пуњене паприке,  а сада је и сендвич па и вегански за Тању-гедора.

Такође,  имао сам прилику да видим више пута гомиле сендвича и тек начетих пића из кетеринга,  која се не бацају срећом,  но се поделе међу запосленима.  

Е сад колико ће мере штедње на сендвичима допринети стабилизацији нашоарапске компаније,  па ма и сендвичи били трансферовани другим и заслужнијим корисницима-видећемо.  Успут,  нису никакви.  Мсм.  сендвичи

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Juanito рече

Кад смо код летења из Амстердама и краљева, може се десити да те вози краљ. :smeh1:

mhhT2OW.jpg

Што Краљево малим словом? :)))

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Eh, a nekada su ovi naši delili šljiv-o-čok. Kako se to sve menja.

пре 2 часа, Juanito рече

Да будемо ”фер”, чини ми се да већина компанија иде тим неким сличним путем. У Европи се још некако и држе, у Америци је ко зна од када вако ко код Теодоре и Сретена.

Misliš da smo među prvima počeli da uvodimo američke standarde? Glupa Evropa, ostavićemo ih u prašini :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Милан Ракић рече

Карта за Париз кошта 45.000 динара и укинути су оброци на летовима Ер Србије. Контај ти то?"

Ер Србија није уопште добра авио компанија. Компликују ствари са тим плавим, белим, црвеним тарифама.

Нисам веровао да је карта 45 000 динара, али сад проверих нека три датума и то је то 42000-44000...

Ајде цене карата иду стално горе и доле, код већине авио копманија ал да је овој што је писала чланак карта била 45.000 и мени мало мање који сам тражио карту између осталог за 1 мај а повратак 2 септембар ми је баш чудно. Ваздуплохови.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Рапсоди,
      Шаховски турнир Светом цару Николају у част Шаховски турнир Светом цару Николају у част биће одржан 18. маја 2019, у организацији Друштва цара Николаја из Београда, у просторијама Парохијског дома Храма Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру. У питању је позивни шаховски турнир по убрзаном темпу (10 минута, плус 5 секунди по потезу) који се игра по швајцарском систему, траје 7 кола, а сви учесници, њих 44, од тога 30 одраслих и 14 деце основношколског узраста, биће даровани пригодним наградама, у духу Свете царске породице Романов, и шаховске игре. Организатор подсећа на значајну и веома интересантну причу у вези занимањем Светог цара Николаја за шах, а која говори и о српско-руском братству:
      "Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али Вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа..." Тако је у пролеће 1915, свом храбром савезнику Србији, овенчаној величанственим победама над заједничким непријатељем, писао руски цар Николај II Романов.
      Српски народ у својој историји имао је мало искрених пријатеља међу владарима европских династија. Наклоност и симпатије, које је последњи руски цар осећао према Србима, били су судбоносни за српски народ и његову будућност. Ниједна личност у новијој српској историји није више учинила за Србију од руског цара Николаја II Романова. Сходно томе, одлучили смо да њему у част организујемо шаховски турнир.
      Цар Николај био је свестрана личност па се занимао и шахом, често га играо и то веома добро. Његова велика заслуга за шах у Русији састојала се у издвајању великих сума сопственог новца у свим шаховским догађајима, не хвалишући се тиме. Знаменити меморијални турнир у част Михаила Ивановича Чигорина, који је игран 1909. године, великим делом финансирао је цар Николај. Паралелно са главним турниром професионалаца, одржан је и и Сверуски аматерски турнир.
      Године 1914, осмог априла, у Петрограду је почео један од најачих турнира у шаховској историји.

      Пет шаховских легенди, Емануел Ласкер, Александар Аљехин, Хозе Раул Капабланка, Зигберт Тараш
      и Френк Маршал који је и послао ову разгледницу са Петроградског турнира супрузи и сину.
      За време турнира цар Николај предложио је да се најјачим шахистима додели титула "велемајстор", а Александар Аљехин, који је касније постао први светски шаховски шампион, родом из Русије, убрајан је у тројицу најјачих шахиста тога доба. У СССР-у шах је постао део државне просветне политике. Ова краљевска игра се од прерогатива дворјана претворила у масовну игру, услед чега се у Русији изнедрила најјача шаховска школа у свету. Своју супериорност совјетски шахисти су доказали 1970. године у Београду, надигравши репрезентацију света. 
       

       
      На фотографији Маршал, Аљехин, Нимцович, Тараш, Рубинштајн, Ласкер,
       Блекбрн, Гинзберг, Капабланка и Јановски.
       
      Велики љубитељ шаха, цар Николај помогао је у стварању Сверуског шаховског савеза (1914), а такође помогао је организовање четири Сверуска шаховска турнира, два Међународна шаховска конгреса и још два Међународна шаховска турнира, који су играни у Русији.
      Шах се у Русији појавио у десетом веку, а стигао је са истока. Цар Иван IV Василевич (Иван Грозни) умро је за шаховском таблом. Алексеј Михаилович, Петар Велики, Николај II, и многи други славни Руси играли су шах врло радо и веома добро. Познато је да је са свог путовања по Азији цар Николај у Русију донео вијетнамски шах.
       

      Једина Фабержеова шаховска гарнитура у свету припадала је руском цару Николају II. Она се данас налази у Сент Луису у држави Мизури (САД). Њена цена износи дванаест милиона долара.
      http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=19118
       
    • Од Иван Недић,
      Андреј Строцев, православни хришћанин из Минска, студент мастер студија религиологије на Високој школи социјалних студија у Паризу (EHESS), на својој страници на Фејсбуку доноси потресно сведочанство о пожару у париској катедрали Пресвете Богородице Госпође наше (Notre-Dame de Paris). У наставку дајемо превод сведочанства у целости. На приложеном видео-снимку појављује се и аутор сведочанства.

      Ево како је све било.
      Ја сам код куће, телефонирам родитељима. Почињем да говорим једну важну ствар, кад наједном, напољу се чује звук сирена. Затварам прозор, кажем: „Надам се да није ништа страшно“. Разговор завршавам тачно у осам сати.
      Укључујем Месинџер, отварам Фејсбук.
      Прва новост коју видим су фотографије Нотр Дама у пламену.
      Последњи пут сам био тамо 5. априла, када је изношен трнов венац Христов на поклоњење верницима.
      Излазим из куће. Живим у близини.
      Из своје улице видим огроман стуб дима.
      За неких 20 минута стижем пешке до мелкитске цркве Saint-Julien-le-Pauvre, насупрот које се преко реке налази Нотр Дам. Отуд се види цео пожар.
      Људи стоје и певају Аве Марија (Богородице Дјево) на француском – Je vous salue Marie.
      Остајем тамо.
      Све време долазе нови људи. У једном тренутку цела улица је прекривена са неколико стотина људи, и сви певају.
      Неки се моле на коленима, у шест редова.
      Неки држе иконе и розаријуме (бројанице).
      Мало социологије: скоро сви су између 20 и 30 година старости. Отприлике је подједнак број мушкараца и жена. Лица су европска, индијска, афричка, магребска, кинеска. Има и неколико деце.
      Појављује се мој комшија и неко време остаје. Затим долазе троје мојих пријатеља.
      Молитва је непрестана, без пауза.
      Одрасли мушкарци су у сузама. И не само они.
      Неколико пута неко излази напред и моли за минут тишине. Али, на крајевима се и даље чује певање.
      Први пут прочитан је одломак из Јеванђеља по Јовану 2, 13–25, о истеривању трговаца из Јерусалимског храма и Христовом пророчанству о његовом разорењу. Код јеванђелисте Јована то је Христова прва Пасха у Јерусалиму. Код осталих јеванђелиста то се догађа одмах после Христовог уласка у Јерусалим, тј. уочи последње Пасхе. Неки сматрају да је реч управо о Страсном понедељку.
      Други пут сви заједно читају Оче наш.
      Трећи пут се чита молитва светој Геновеви, заштитници Париза.
      Четврти пут – молитва Богородици папе Јована Павла II, коју је он својевремено изговорио испред Нотр Дама.
      Пети пут – молитва св. Франциска.
      Шести пут – поезија Шарла Пегија о Богородици.
      Седми пут – молитва за ватрогасце.
      (Можда сам нешто заборавио).
      Доноси се вода и кекс, сви додају једни другима.
      Нема ни свештеника, нити било кога ко би на било који начин руководио, све је апсолутно самоорганизовано.
      Појављују се дечак и девојчица са виолинама и певању додају своју музику.
      Смркава се, пале се уличне светиљке.
      Са два торња непрестано допире светлуцање батеријских лампи ватрогасаца.
      Изнад катедрале светлуцају црвене тачке и звездице – дронови.
      Са свих страна звоне звона.
      У 23.10 излази човек и саопштава да је структура катедрале успешно спасена.
      Неко почиње да пева химну Nous Te saluons, Couronnée d'étoiles (Поздрављамо те, звездама овенчану).
      Затим се пева још неколико Богородичиних песама.
      Стиже информација да су трнов венац Христов и туника св. Лудовика успешно изнесени из пламена.
      Неко почиње да пева Salve Regina (Слави се, Царице) на латинском, такође прихватају сви.
      Затим опет Je vous salue Marie, без престанка.
      Пламен се још увек уздиже, али је слабији.
      Људи постепено почињу да се разилазе.
      После поноћи устајем и крећем са пријатељима ка метроу.
      Прилази ми једна новинарка, показује ми телефон на ком је записала цео текст Je vous salue Marie и пита која је то молитва.
      Објашњавам јој.
      Прилазимо да погледамо из друге улице, тамо је исто такво мноштво народа, и сви певају.
      Слично је било и у другим улицама, на мостовима и трговима.
      Хиљаде људи сатима певају на улицама.
      Била је то нека врста [духовне] револуције.
       
      Извор: https://www.facebook.com/strocau/videos/2635502313343198/
      Превод са руског
      Иван С. Недић, Јелена Недић
       

      View full Странице
    • Од Иван Недић,
      Ево како је све било.
      Ја сам код куће, телефонирам родитељима. Почињем да говорим једну важну ствар, кад наједном, напољу се чује звук сирена. Затварам прозор, кажем: „Надам се да није ништа страшно“. Разговор завршавам тачно у осам сати.
      Укључујем Месинџер, отварам Фејсбук.
      Прва новост коју видим су фотографије Нотр Дама у пламену.
      Последњи пут сам био тамо 5. априла, када је изношен трнов венац Христов на поклоњење верницима.
      Излазим из куће. Живим у близини.
      Из своје улице видим огроман стуб дима.
      За неких 20 минута стижем пешке до мелкитске цркве Saint-Julien-le-Pauvre, насупрот које се преко реке налази Нотр Дам. Отуд се види цео пожар.
      Људи стоје и певају Аве Марија (Богородице Дјево) на француском – Je vous salue Marie.
      Остајем тамо.
      Све време долазе нови људи. У једном тренутку цела улица је прекривена са неколико стотина људи, и сви певају.
      Неки се моле на коленима, у шест редова.
      Неки држе иконе и розаријуме (бројанице).
      Мало социологије: скоро сви су између 20 и 30 година старости. Отприлике је подједнак број мушкараца и жена. Лица су европска, индијска, афричка, магребска, кинеска. Има и неколико деце.
      Појављује се мој комшија и неко време остаје. Затим долазе троје мојих пријатеља.
      Молитва је непрестана, без пауза.
      Одрасли мушкарци су у сузама. И не само они.
      Неколико пута неко излази напред и моли за минут тишине. Али, на крајевима се и даље чује певање.
      Први пут прочитан је одломак из Јеванђеља по Јовану 2, 13–25, о истеривању трговаца из Јерусалимског храма и Христовом пророчанству о његовом разорењу. Код јеванђелисте Јована то је Христова прва Пасха у Јерусалиму. Код осталих јеванђелиста то се догађа одмах после Христовог уласка у Јерусалим, тј. уочи последње Пасхе. Неки сматрају да је реч управо о Страсном понедељку.
      Други пут сви заједно читају Оче наш.
      Трећи пут се чита молитва светој Геновеви, заштитници Париза.
      Четврти пут – молитва Богородици папе Јована Павла II, коју је он својевремено изговорио испред Нотр Дама.
      Пети пут – молитва св. Франциска.
      Шести пут – поезија Шарла Пегија о Богородици.
      Седми пут – молитва за ватрогасце.
      (Можда сам нешто заборавио).
      Доноси се вода и кекс, сви додају једни другима.
      Нема ни свештеника, нити било кога ко би на било који начин руководио, све је апсолутно самоорганизовано.
      Појављују се дечак и девојчица са виолинама и певању додају своју музику.
      Смркава се, пале се уличне светиљке.
      Са два торња непрестано допире светлуцање батеријских лампи ватрогасаца.
      Изнад катедрале светлуцају црвене тачке и звездице – дронови.
      Са свих страна звоне звона.
      У 23.10 излази човек и саопштава да је структура катедрале успешно спасена.
      Неко почиње да пева химну Nous Te saluons, Couronnée d'étoiles (Поздрављамо те, звездама овенчану).
      Затим се пева још неколико Богородичиних песама.
      Стиже информација да су трнов венац Христов и туника св. Лудовика успешно изнесени из пламена.
      Неко почиње да пева Salve Regina (Слави се, Царице) на латинском, такође прихватају сви.
      Затим опет Je vous salue Marie, без престанка.
      Пламен се још увек уздиже, али је слабији.
      Људи постепено почињу да се разилазе.
      После поноћи устајем и крећем са пријатељима ка метроу.
      Прилази ми једна новинарка, показује ми телефон на ком је записала цео текст Je vous salue Marie и пита која је то молитва.
      Објашњавам јој.
      Прилазимо да погледамо из друге улице, тамо је исто такво мноштво народа, и сви певају.
      Слично је било и у другим улицама, на мостовима и трговима.
      Хиљаде људи сатима певају на улицама.
      Била је то нека врста [духовне] револуције.
       
      Извор: https://www.facebook.com/strocau/videos/2635502313343198/
      Превод са руског
      Иван С. Недић, Јелена Недић
       
    • Од Милан Ракић,
      О генералу авијације у пензији-пилоту Срети Малиновићу не треба трошити пуно речи. Више пута одликован за учешће у борбеним дејствима на свим ратиштима 1991-1999. године, овај ратни командант 98. ловачко-бомбардерског пука који се за време НАТО агресије као и сваки часни официр ставио на чело људи које је водио, својим делима је у "клаустрофобичној" кабини ловца-бомбардера "Орао", показао ко је и шта је.

      Од одласка у пензију са дужности Заменика команданта РВ и ПВО, Срето је поред пензионерских "обавеза" и гајења унуке, нашао по који пут време и да се огласи о актуелном друштвено-политичком тренутку, а нарочито о стварима које се тичу војске и ваздухопловства најпре.
      Не! Није Срето само пуки критичар ове наше стварности или експонената власти. Тамо где је нешто било добро, ако га се питало, Срето је знао да похвали или како год. Чак и најекстремније гласило режима, дневник "Информер", није штедео мастило и боју да понеку цртицу о нормалним потезима власти (које су новинџије поменутог листа мултиплицирале безмало у панегирике) и објави.

      Стицајем околности, Срето је своједобно и вашем уреднику за један портал дао веома запажен (није да се хвалим  ) интервју, који смо пренели и на страницама Поука.
      Но, наша стварност каква је мрачна и мучна; људи који су о неким стварима одлучивали и одлучују; жртве трагичних удеса и елементи циркуског у појединим стварима које се тичу војске у целини, РВ и ПВО, Министра одбране и проче, Срето је сецирао и критиковао, што је "прозвана" страна схватила као атак на њих; на власт; на друштво и државу у целини.
      Како је Срето о некој актуелности имао шта да каже, новинџије режимских писаних и електронских медија су се не мало пута налазиле у "необраном грожђу". Са једне стране добију налог да Срета ставе на "стуб срама", а са друге стране, свакако онај етички човек у њима "проради", па каже самом себи: "Како?"
      На пример, након Сретине анализе хеликоптерског удеса и критика упућених одговорнима, врхушка се нашла у проблему како да "одреагује". Са једне стране имате пилота са највишим летачким звањем (Златни летачки знак и Инструктор летења); са друге стране официр и борац који има три рата иза себе у којима је обављао борбене задатке; са треће стране човека којем нема неке посебне "зачкољице" да га се оплете по новинама и медијима.

      Тада је морао да реагује и саам Премијер, садашњи Прецедник, који је уместо новинџија које нису умеле, умео да каже за Срета да је "НАТО генерал".
      Е алал му вера! Ни мање ни више. Казати НАТО генерал човеку који је два пута ратовао против НАТО.
      И тако се у неколико последњих година, циклично смењују напади на Срета када каже нешто "против власти" (како они то схватају), а онда следећи пута, као што поменух, ако има нешто позитивно да се каже о "власти" (везано најпре за РВ и ПВО), ти исти рачунајући на кратко сећање конзумената вести, објаве Срета као да га пре неки дан нису "развлачили". Као "НАТО генерала". "Издајника". "Додај по жељи". Хистерија, шта ли?
      Али опет морам да подвучем, све то некако стидљиво и увијено, јер ипак већина зна ко је Срето. И да се разумемо - Срето није никакав надчовек из германских сказки оплемењених протестантском етиком, но је само један частан човек и официр. Каква је већина... Но се не чују, а Срето је ето хтео да се чује.
      Ипак, два последња наступа умировљеног генерала су показала да је ова власт изгубила компас, што је ипак одавно знано, али...
      Срето Малиновић: „Колико износи отпремнина да на дан НАТО агресије стојите уз Шредера?“
      Прво говор на протесту "1 од 5 милиона" на дан уочи 20-е годишњице НАТО агресије где је, као ловац-бомбардер што му је и "урођено", болно сецирао све недостатности пошасти која управља Србијом.
      А можда још и више пре неки дан, када је коментарисао саопштење са заједничке седнице Колегијума министра одбране и начелника Генералштаба Војске Србије, рекавши да је ово "увод у могућу злоупотребу војске у политичке сврхе".
      Борбено збијени у редове спремне за "одсудну битку" ради опстанка на власти у најкраћем, поједини елементи исте су показали недостатак свих скрупула и панику готово епских размера.
      Прво анонимно, путем извесног (опскурног) ФБ портала, у једној објави.

      А потом, када су све (или већина) маске пале, рачунају ваљда - нека падне и последња.

      Тако су на интернет страници странке из које је актуелни Министар одбране, објавили саопштење за јавност, где су, у паници можно бит, и Сретино име погрешили - "прекрстивши" га у Сретко.

      Исту вест-саопштење је објавио и портал који "каже" да није званична презентација актуелног министра одбране, али је ипак "јединствено место на коме се објективно и фактографски прате све државничке и политичке активности Александра Вулина..." (На истом порталу, трилингвално, на српском, руском и енглеском језику можете прочитати и Вулинов рад: "Зашто сам за разграничење")
      Поводом тога, на свом личном Фејсбуку, Срет(к)о је рекао:
      "Поштовани пријатељи!
      Мислио сам то по обичају игнорисати, јер нема потребе објашњавати оне који својим коментарима желе да увреде или само одрађују прљаве замисли, да ово нема, нити може имати било какве везе са мном. Није тешко претпоставити одакле ветар дува. Ако су ово патриоте, какви ли су нам тек непријатељи? Ваљда овакви као ја! Онда сам почаствован тим звањем! А није ми ни први пут.
      Глупости је тешко коментарисати. Вама на знање, Стреле-2М су биле углавном у трупној ПВО у КоВ, а ја нисам био у близини њих, осим када су испаљене на мене или када сам `99-е оформио једну групу пилота које је наш друг из базе Саша Чилерџић (нека извине ако сам погрешио име) обучио за руковање, ради самоодбране на размештајној просторији.
      Иначе, у каријери се нисам бавио логистиком, материјалним пословањем или делаборацијом убојних средстава, већ струком, обуком јединица и употребом снага.
      И да јесам, било је оних на вишој функцији од мене чији би потпис на сагласност био потребан. Али они, а ја још мање са позиције четвртог у хијерархији, нисмо били, нити могли бити надлежни за тако нешто. Тако да овај излив “патриотске” жучи, слање на преки суд или Голи оток морају одложити до неке нове “издаје” са микрофоном у руци.
      Свима који познају моју каријеру, мене и моје деловање, јасно је с којим циљем крећу прљавштине и подметања, али ради оних који ме прате, а не знају како ствари стоје морао сам рећи неке ствари.
      Пре две године сам се политички ангажовао и ако је то некоме, посебно од мојих колега, проблем и мисли да сам после тога постао нешто друго, нека ме отпрати и заборави, нећу замерити. Ко ми је веровао и верује, нека не брине, неће се стидети због мене. Недајте, ни да се ја стидим због вас. Нико не може прљавштинама да брише моје или ваше постојање!
      Онима који злонамерно реагују на било шта везано за мене и свему налазе ману, остављам нека одрађују посао и живе са својим фрустрацијама, а ја ћу се већ некако снаћи са својима.
      Очекујем да се интензивирају овакве умотворине и подлости, али пси лају каравани пролазе. Зато, драги моји, премостићемо ово и нећемо се деранжирати. Нема потребе расипати енергију на перфидије и пакост појединих свезналаца!
      У сваком случају, Вама хвала на подршци! Нисам ни сумњао!
      Свако добро свима!
      ПС.
      Мада би овај караван могао платити мостарину… Иде лето, требаће кинта, видећемо?!"
      К`о што Срето рече, "пси лају..." Или пак Јеванђелиста у Мт. 7, 6. Можда се и ниси требао правдати њима. Надам се да су скапирали да су дошли до краја.
      А да не грешим(о) душу, агенција Бета је пренела ову вест.

       
      Како год, нека Господ дадне мудрости свима! За после ћемо видети...
      Милан РАКИЋ
×
×
  • Create New...