Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. obi-wan

    obi-wan

  2. Broken

    Broken

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Дводневни научни скуп на тему: „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности”, отворен је у петак, 17. маја 2019. године, у свечаној дворани Матице српске. У име Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, учеснике скупа је поздравио бивши нишки Епископ Јован (Пурић), који је истакао да најдубље стваралаштво треба да добије вечни значај. 

      Нема сукоба између Пушкина и једнога Серафима Саровскога, али ће многи поставити питање нама који смо се сабрали: „Зашто нисте нам помогли да се спасемо од упропашћавања културе?” Сигурно да је то велика Тајна присуства и Бога и Духа Светога, јер без Њега нема духовности. Само памћење, само сећање је, уствари, у Литургији – сећање на оно што је Господ Исус Христос урадио за нас. Нека Бог дâ да овај скуп буде не само теорија и затворен у овај простор, него да има и практичне последице и утицај кроз државу, кроз институције, на обичног човека, да се наш човек подигне у духу и да нам васкрсне српска култура, поручио је бивши нишки Епископ Јован. 
      Обраћајући се присутнима, професор Драган Станић, председник Матице српске, казао је да је циљ овог округлог стола да се сагледа какво је садашње стање на српском културном простору. Једино на такав начин моћи ћемо сопствену културну самосвест да подигнемо до нивоа који нам омогућује успешно решавање одређених питања важних за достојанствени опстанак српскога народа, казао је професор Станић.   
      Господин Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије, указао је на важност заједничке културе сећања и историјског памћења. 
      У данашњим сесијама учествују академик Матија Бећковић, професор др Мило Ломпар, професор др Богољуб Шијаковић, академик Миро Вуксановић, др Александар Гајић, Иван Негришорац, Драгослав Бокан, и многи други научни делатници.   
      Сутра, 18. маја, о устројству, проблемима и вредностима српског културног простора ће говорити: професор др Ђорђе Ђурић, професор др Игор Борозан, професор др Валентина Питулић, професор др Лидија Томић, и други стручњаци за наведену тематику.  Радови са овог научног скупа – 63 реферата – биће штампани у Зборнику. 
      О наведеној теми, у српској култури одавно није било овако широких, систематичних и организованих разговора. Претходни се догодио пре више од две деценије, октобра 1998. године, у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске.  
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Милан Ракић,
      Свечаном церемонијом отварања, јуче је у бази „Југ“ почела међународна вежба „Обазриви вук 19“, која се одржава од 13. до 24. маја.

      На вежби учествује око 200 официра, подофицира и војника Војске Србије и 18. бригаде војне полиције Европске команде оружаних снага Сједињених Америчких Држава.
      Руководилац вежбе, начелник Одељења војне полиције Команде Копнене војске пуковник Мирољуб Петронијевић, на церемонији отварања, пожелео је учесницима успешно извођење вежбе која се одржава у бази „Југ“  и на полигону „Боровац“ . 
      – Мултинационална вежба „Обазриви вук“ је по свом обиму и садржају, уз вежбу „Платинасти вук“, једна од најсложенијих вежби на којима се обучавају јединице за учешће у мултинационалним операцијама – истакао је пуковник Петронијевић и додао да се вежба „Обазриви вук“ први пут изводи ове године.

      Према његовим речима специфичност ове вежбе огледа се у томе што се на њој обучавају припадници јединица војне полиције партнерских земаља, уз подршку других јединица Војске Србије.
      Циљ вежбе, чија је тема „Мултинационална ојачана чета војне полиције у операцији очувања мира“, је унапређење интероперабилности и међусобног разумевања припадника војски партнерских земаља на тактичком нивоу у току извршења операције подршке миру у мултинационалном окружењу.

      Свечаном отварању вежбе „Обазриви вук 19“ присуствовали су командант Центра за обуку јединица за мултинационалне операције потпуковник Бранислав Стевановић и заменик команданта 41. пешадијског батаљона мајор Александар Грујић.
       
      Након церемоније свечаног отварања вежбе, припадници војне полиције Војске Србије приредили су тактичко-технички збор наоружања и опреме.

    • Од Милан Ракић,
      Специјално и за Ваздухопловни савез Србије најважније признање „Златни орао“, за изузетан допринос ваздухопловном спорту, додељено је данас министру одбране Александру Вулину. Признање је министру Вулину уручио председник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић, у присуству чланова Управног одбора тог савеза, епископа пакрачко-славонског Јована (Ћулибрка), једног од оснивача Падобранског Клуба ветерана 63. падобранске бригаде “Архистратиг“ и председника клуба “Архистратиг“ Ненада Кузмановића.

      Тим поводом министар Вулин је захвалио на добијеном признању, истакавши да је то заправо признање свим припадницима Војске Србије.
      - Желим да се захвалим представницима Ваздухопловног савеза Србије на овом изузетно високом признању, јер то није признање мени, то је признање свим припадницима Војске Србије. То је признање нашој сарадњи и то је признање нашој заједничкој жељи, нашој заједничкој страсти према слободи. Сви они, који су у Ваздухопловном савезу Србије, изнад свега воле слободу, баш као и они који су припадници Војске Србије који изнад свега цене и воле слободу. То је разлог нашег постојања, то је разлог нашег живљења.

      Министар Вулин је истакада су сви чланови Ваздухопловног савеза Србије, било да су пилоти, моделари, падобранци, једриличари, веома важни и за одбрану наше земље.
      - Током НАТО агресије, бројни припадници Ваздухопловног савеза Србије бранили су своју земљу и тако што су се активно борили као падобранци и пилоти, али и тако што су правили моделе који су заваравали непријатеља, а који су чували нашу технику, коју су чували наше људе. Изнад свега, све су то људи који воле и цене слободу. Ваздухопловни савез Србије је важна организација за борбену готовост наше војске и за спрему наше војске за одбрану наше земље. То је организација која окупља људе који воле и цене слободу изнад свега, а то их чини потпуно природним партнером Војске Србије – поручио је министар Вулин, истакавши да се радује будућој сарадњи Министарства одбране и Војске Србије са тим савезом, за добробит наше земље.

      Председник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић нагласио је да се највише од свега поноси сарадњом са Војском и Полицијом.
      - Лепа је сарадња и са клубовима и са појединцима, али са Војском и Полицијом свакако највише. Мислим да без Војске наша будућност није довољно светла. Надам се да ће се сарадња са Војском и са Полицијом развијати све више, јер без Војске ми не можемо да урадимо оно што планирамо да урадимо. Ви сте то видели и на Балканском скоку пријатељства – рекао је Булатовић, осврнувши се на јучерашњи Приказ способности Војске и Полиције „Одбрана слободе“ одржан у Нишу.
      Према његовим речима, Приказ је лично доживео као знак највећег националног достојанства.
      - Оно што сам јуче видео у Нишу, као припадник неке генерације које је прошла све то, доживео сам као највеће лично достојанство и највеће национално достојанство, највећи знак слободе и снаге Србије, у чему сте ви, као министар, ваши сарадници, руководство наше Војске и Полиције, на челу са изванредно способним државником Александром Вучићем, учинили и убеђени смо да ћете чинити и убудуће – изјавио је Булатовић.

      Булатовић је навео да због свега што министар Вулин са својим сарадницима чини за добробит Ваздухопловног савеза Србије и ваздухопловног спорта, нема сумње зашто се највеће признање у спортском ваздухопловству Србије додељује баш њему. Такође, истиче да је та подршка за ваздухопловни спорт важна не само у спртском, већ и у друштвеном, државном и другом смислу, што се управо одражава и на успехе домаћих спортских ваздухопловаца у свету.
      - Мало је познато да су српски ваздухопловци у многим дисциплинама и играма најбољи на свету. Када неким својим пријатељима, званичницима то кажем, они од мене траже аргументе. Аргументи су толико јасни, па ми са гордошћу истичемо да су наши параглајдеристи, падобранци, једриличари, моделари ракетни и ваздухопловни и тако даље, и сви остали најбољи на свету. Када саберемо колико имамо клубова, а имамо 60 клубова, колико имамо такмичара, колико нас има као народа, то доказује да су Срби виспрени, способни, снажни, образовани, стручни и спремни да буду у свему понајбољи - рекао је Булатовић.

      Министарство одбране Републике Србије, као један од најважнијих сарадника Ваздухопловног савеза Србије на пољу ваздухопловства, сваке године помаже у реализацији ваздухопловних активности из делокруга рада Министарства одбране и Ваздухопловног савеза Србије. Посебно је значајна помоћ коју Министарство одбране пружа приликом организовања Државног првенства у падобранству, Балканског скока пријатељства, како и спортистима који су чланови тог савеза.

    • Од александар живаљев,
      ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИКА ШАБАЧКИ ЛАВРЕНТИЈЕ Нови човек је темељ нове Србије
      Време је да се уложи труд у изградњу новог човека. Ако у томе успемо – успели смо у свему Аутор: Мирољуб Мијушковић (Фото Глас цркве) Владика шабачки Лаврентије, световно Живко Трифуновић (Богоштица код Крупња, 27. јануар 1935), архијереј је Српске православне цркве са најдужим епископским стажом, дужим од пола века. Замонашио се као студент Богословског факултета у Београду, потом је био свештеник на Купресу, па професор Богословије у манастиру Крка, да би током заседања Сабора СПЦ у мају 1967. године био изабран за епископа моравичког, викарног епископа патријарха Германа. Последње три деценије, од 23. јула 1989. године, владика Лаврентије се налази на челу шабачке епархије. 
      За протођакона др Љубомира Ранковића, уредника „Гласа Цркве”, најпоузданијег биографа владике Лаврентија, кога је упознао још као дечак, богослов у манастиру Крка, епископ шабачки је историјска личност и време ће то недвосмислено потврдити. По много чему у новијој историји СПЦ владика Лаврентије је предњачио: као епископ западноевропски и аустралијски (1969–1973) био је први српски архијереј чија је нога (25. децембра 1969) крочила на аустралијски континент; као епископ западноевропски (1973–1989) био је први архијереј који је по одлуци Светог синода и патријарха (1983) отпочео преговоре са расколницима у Америци, који ће 1991. у време патријарха Павла бити крунисани помирењем. 
      Време у којем живимо је турбулентно. Држава Србија је бременита проблемима, а народ прилично подељен. Шта бисте данас поручили грађанима?
      „Кад наиђу тешка, мутна времена и учестају сукоби и узбуне међу људима, отвори се наједном Библија на њеним најтамнијим страницама и наш ужас или наше неразумевање нађу древне и познате речи као једини израз”, записао је давно Иво Андрић. Древна „Књига живота” – Библија, увек је крај мог узглавља. Помогла ми је да на њеним порукама и поукама изградим своју веру у Бога, народ и себе. У деветој деценији свога земнога века, та вера ме подмлађује и чини оптимистом. Верујем да је овај свет најбољи од свих Божјих светова и да је ово време најлепше и најбоље у свеукупној људској историји. Јер ово је наше време и наша највећа шанса. Бог нам нуди да искористимо ту шансу и оправдамо своје узвишено људско и хришћанско призвање. Моја порука грађанима Србије и свим људима света је очински позив на одговорност. Нарочито на одговорност за јавну реч. Опет цитирам Андрића: „Ми нисмо довољно свесни колико наша јавно изговорена реч може дуго да живи закопана у другом човеку”. Чувајмо се тешких и јаких речи. Реч је најоштрији и најотровнији мач. „Уби ме прејака реч”, болно вапије песник Бранко Миљковић. Реч фијуче и пуца као бич, погађа као метак. „Будимо људи”, саветује патријарх Павле. За разлику од свих живих бића, Бог је људима дао језик за споразумевање и разговор. Позивам све грађане Србије, нарочито носиоце јавних функција у друштвеном и политичком животу, на међусобни братски дијалог и договор. Да ојачају разум а обуздају страсти, да спусте тон а узвисе част и достојанство.
      У овој јубиларној години када обележавамо осам векова самосталности наше мајке Цркве, позивам себе, васцело свештенство и Божји народ на саборни подвиг сведочења своје вере, више примером него речима. У овим данима када се „све прашта васкрсењем”, коленоприклоно од Бога и Божјег народа молим опроштај за све лоше примере од стране нас, црквене јерархије, које су могле саблазнити слабе у вери.
      У животу и раду имали сте и лепих, а претпостављамо и ружних тренутака. Шта вас је највише обрадовало, ако можете да издвојите?
      Највише ме обрадује доброта, леп гест и поступак у свакодневном животу „обичних” људи. Учтива реч, благ осмех, топао поглед, срдачан поздрав... Изнад свега искрена реч захвалности за мале, ситне ствари. Љубазност и предусретљивост, спремност да се помогне ономе коме је потребна помоћ и ситна услуга. Највећа драгоценост нашег времена су речи: изволите, хвала, извините, опростите... Оне живе и обитавају у животу Божјег народа и на њима почива поредак света. Свет је препун доброте. Али доброта није бучна и рекламерска, нема маркетинг и кампање. А зло је бучно, самохвалисаво, галамџијско, дрско, наметљиво... Зато нам се чини да га више има. Оно живи на насловним странама жуте штампе и у ударним терминима таблоидних електронских медија, најопаснијих тровачница људске душе. Вашим колегама препоручујем као савет и завет песму „бранковинске виле” Десанке Максимовић: „Објавите једном на велика звона”.
      Многим Шапчанима у сећање су урезане слике из шабачке хале 1995. док обилазите избеглице из Крајине, места где сте у младости живели и радили. Шта вас је највише растужило у претходним годинама? 
      Највише ме растужују људска бахатост, осионост, умишљеност, саможивост, безобзирност... Горки су плодови овог корова који расте у душама појединих људи и народа. Сведоци тога су милиони и милиони избеглица, бескућника и апатрида који се потуцају и блуде светом од немила до недрага. На десетине милиона породица и деце у Африци пате у сиромаштву и умиру од глади. Са њима је распети и васкрсли Христос. Он живи у свакој њиховој сузи, болу, уздаху, вапају... И међу нама много је оних којима је наша помоћ потребна. Онај ко хоће да сретне и види Христа, нека укаже помоћ своме комшији болеснику, сиромашку, немоћној старици или старцу... Нека им се нађе... Чаша хладне воде, шоља чаја, лепа и топла реч велики су као храм. На питање да ли ће Христос, када поново дође, наћи вере на земљи, Свети владика Николај одговара: „Наћи ће је, али не у раскошним храмовима и псалмодијама, већ у шапутању људског језика и у тишини и топлини људског срца”.
      Велики задаци стоје данас пред српском црквом и српском просветом и културом. Потребни су велики напори на духовној и културној обнови, као и на образовању и просвећивању нашег народа, особито младих. То је темељ сваке обнове. И црква и држава улажу велике напоре у изградњу велелепних храмова и градова. Време је да се уложи труд у изградњу новог човека. То је претежније од свега. То је темељ нове Србије. Ако у томе успемо – успели смо у свему.
      Сећајући се трагичних збивања из 1995. која спомињете, поносан сам на свој народ. Србија је раскопчала недра и примила своју страдалну браћу, делећи са њима све што је имала. То су били дани санкција, изолације, беспарице, сиромаштва... Али изнад свега дани великог људског и хришћанског срца. То ми даје разлог да верујем у свој народ. Поред свих тешкоћа и искушења са којима смо суочени верујем да ћемо, уз Божју помоћ, наћи излаз из свих невоља, и из свега изаћи већи и снажнији. Да сведем овај одговор на сентенцу нашег великог писца Добрице Ћосића: „Вода и народ увек нађу свој пут!”
      Са том вером и надом поздрављам све читаоце „Политике” радосним поздравом победе живота: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! 
    • Од Milan Nikolic,
      Васкршња честитка Председника Републике Србије
      27. Април 2019  http://www.spc.rs/sr/vaskrshnja_chestitka_predsednika_republike_srbije_0
      Председник Републике Србије г. Александар Вучић упутио је честитку Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, свештенству, монаштву и свим православним верницима:
      „Упућујем искрене честитке свим грађанима Србије који славе Васкрсење Христово са жељом да овај највећи хришћански празник прославе у миру и радости. Васркшњи празник, посвећен миру, здрављу и напретку наших породица, као и празнични дух разумевања и опраштања, увек нас подсећају на значај међусобног поштовања и уважавања, као и ширења Христове љубави, слоге и мира међу људима. Желим вам да овај празник дочекате и обележите са својим најмилијима, у добром здрављу, испуњени радошћу, миром и благостањем, уз најрадоснији поздрав:
      Христос васкрсе!“
      Извор: Кабинет Председника
       
×
×
  • Create New...