Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Recommended Posts

ЧЛАН

У два текста које сам јутрос прочитала, налетела сам на, у суштини исте концепте: 

пре 3 часа, Џуманџи рече

razloga zbog kojeg vi mrzite svog susjeda koji ima veću kuću, bolji auto i ljepšu ženu od vas;

пре 3 часа, Danijela рече

како је наш брат успешан  – купио је ауто или стан, има већу блискост са оцем од нас, има бројнију породицу или лепшу жену

Да се разумемо - одавно сам приметила обичај поређења лепоте супруга различитих мушкараца, поготову је то било очигледно са порастом алт-ред културе (пример* г-ђе Мишел и Меланије). 

 

Оно што мени уопште (не претерујем) није јасно је концепт љубоморе због лепше жене. Немам никаквог личног искуства са тиме, за дечка/мужа. Оно што ми се јесте дешавало је да ми се допадне дечко другарице - што је чини ми се, основно, с обзиром на чињеницу да се свакако и на такве случајеве односи Десета Божја заповест - Не пожели ништа што је туђе., али љубомору јер је њен дечко лепши  не знам ни како бих почела да замишљам. 

Мислим да је тема јако занимљива, волела бих да чујем лична искуства са овим и оваквим видом (типом?) љубоморе. 

Измењено од Џуманџи

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Author of the topic Написано (измењено)

Баш ми чудно да нема ниједне ожењене/удате особе која је* овакав тип љубоморе искусила.

Измењено од Џуманџи

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Baš deluje kao zavist prema tuđem posedu, do čega bi valjda moglo da dođe ukoliko se supružnik posmatra kao nešto što se stiče i to sa ciljem da se dobije što lepši primerak - a ne kao neko ko je nama lično drag i privlačan baš takav kao neponovljivo ljudsko biće i s kim želimo da podelimo život.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Author of the topic Написано (измењено)
пре 13 минута, Paradoksologija рече

Baš deluje kao zavist prema tuđem posedu, do čega bi valjda moglo da dođe ukoliko se supružnik posmatra kao nešto što se stiče i to sa ciljem da se dobije što lepši primerak - a ne kao neko ko je nama lično drag i privlačan baš takav kao neponovljivo ljudsko biće i s kim želimo da podelimo život.

Ок, кул интерпретација. Мада мени ни ту нешто не штима. :D Мислим, чак и ако се протумачи као љубомора на то што неко поседује нешто веће/боље/лепше од тебе, како можеш бити љубоморан на ту особу? Можда не знам шта је тачно љубомора, али знам ово: када год сам видела нешто туђе што ми се допада (патике, ципеле, торбу) ја бих тада пожелела да имам нешто баш такво. ne_shvata А не да почнем да хејтујем ту особу.

Ово је много специфичније када се у "једначину" :D уведе лепота. Мислим, како знаш да је нешто што има Мика лепше? Може да ти се свиђа више него оно што ти (тренутно) имаш****, али то не значи да јесте објективно лепше и да ти заиста имаш оно мање лепо од тога.

Не знам јесма ли успела да објасним...

**** зато сам и поменула Десету заповест, логичније ми је и природније да у том случају почнеш да прижељкујеш да поседујеш такво или баш то  Микино. А не да мрзиш њега.

I am weird. :D

Измењено од Џуманџи

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 сат, Џуманџи рече

У два текста које сам јутрос прочитала, налетела сам на, у суштини исте концепте: 

Да се разумемо - одавно сам приметила обичај поређења лепоте супруга различитих мушкараца, поготову је то било очигледно са порастом алт-ред културе (пример* г-ђе Мишел и Меланије). 

 

Оно што мени уопште (не претерујем) није јасно је концепт љубоморе због лепше жене. Немам никаквог личног искуства са тиме, за дечка/мужа. Оно што ми се јесте дешавало је да ми се допадне дечко другарице - што је чини ми се, основно, с обзиром на чињеницу да се свакако и на такве случајеве односи Десета Божја заповест - Не пожели ништа што је туђе., али љубомору јер је њен дечко лепши  не знам ни како бих почела да замишљам. 

Мислим да је тема јако занимљива, волела бих да чујем лична искуства са овим и оваквим видом (типом?) љубоморе. 

Људи који се труде или који су већ ипак досегли неку хришћанску зрелост, не би трабали да имају та нека осећања која си ти описала. 

Опет људи који искрено воле, апсолутно им није стало до мишљења околине  шта ће други рећи о њиховим драгама(нима). 

Ако си читала роман  Стендала ( О љубави) више расправе, изромансирани примери (наравно подстакнути искуством) видећеш у том неком степеновању љубави или разликовању духова љубави, наглашава моменат  љубави -сујете,  када је рецимо обема странама битно да је  изабрана особа, што више на неком вишем пожељнијем степену (лепоте, харизме, статуса, пожељности гледано очима већине) Љубав сујета ( бирам је (бирам га ) не зато што мени искрено прија, што га искрено волим, већ зато што је у очима већине пожељан из било ког од наведених разлога . ) Пренесено на данашње време, ( многе љубави имућних, познатих се заснивају на оваквим претпоставкама ) Љубав престиж, као мотив љубави неминовно води стањима које си описала, јер није утемељена на правој истинској неусловљеној љубави неовисној  од лепоте, изгледа, сређености, иметка, итд, итд.... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 3 минута, Џуманџи рече

Може да ти се свиђа више него оно што ти (тренутно) имаш, али то не значи да јесте објективно лепше и да ти заиста имаш оно мање лепо од тога.

Не знам јесма ли успела да објасним...

misliš, ono?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 сат, Џуманџи рече

Оно што мени уопште (не претерујем) није јасно је концепт љубоморе због лепше жене. Немам никаквог личног искуства са тиме, за дечка/мужа.

Биологија. Наравно, ми имамо свету људску дужност да надилазимо биологију, јелте, ал биологија...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 29 минута, Paradoksologija рече

Baš deluje kao zavist prema tuđem posedu, do čega bi valjda moglo da dođe ukoliko se supružnik posmatra kao nešto što se stiče i to sa ciljem da se dobije što lepši primerak - a ne kao neko ko je nama lično drag i privlačan baš takav kao neponovljivo ljudsko biće i s kim želimo da podelimo život.

Мени се чини да ти стално замишљаш како мушкарци тако нешто седну, отворе пиво, па рачунају у глави, размишљају о жени овако или онако, провуку све закључке кроз гомилу некаквих идеолошких поставки које су научили и усвојили и онда, ето, донесу одлуку да се понашају овако или онако и да размишљају о жени вако или нако. У стварности тип види комшијину рибу, па се онда излуче те неке супстанце и хормони (брзином коју диктира кинетика дате хемијске реакције, типа пар нано или милисекунди), па онда још пар милисекунди да сигнали дођу од неурона до неурона и назад до одговарајућих органа и БУМ!!! - добијеш осећај ”у стомаку” који се описује ”љубомора због лепше жене” јер је језик (бар већине нас смртника) поприлично ограничен да то опише мало боље. И да риба није комшијина, било би исто којекаквих осећаја, ал пошто је комшијина, то значи да смо ”изгубили битку”, знаш оно кад се два срндаћа крљају роговима док срна чека. Наравно да то све није тако у овом моменту људске историје и еволуције, него много комплексније. Вероватно чак комшиница уопште и није лепша од жене, само је нова, ал проклета биологија и еволуција... Ми не посматрамо жене као нешто што треба добити. У смислу да тако размишљамо. Не бисмо чак (већина нас, наравно да има разних патологија) ни умели да опишемо да нас неко пита. Ми то најдубље изнутра осећамо, аутоматски, рефлексно то нам је урођени инстикт. Тако смо направљени.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 14 минута, Рапсоди рече

Опет људи који искрено воле, апсолутно им није стало до мишљења околине  шта ће други рећи о њиховим драгама(нима). 

Свакако, али ми се чини да је овај тип љубоморе нешто лично... Тачније, не знам да ли се осећа након што се "сконта" и усвоји мишљење околине, или је невезано са тиме, него унутрашњи осећај. 

пре 15 минута, Juanito рече

Биологија. Наравно, ми имамо свету људску дужност да надилазимо биологију, јелте, ал биологија...

Па ја нисам рекла да је то небиолошки, већ да је мени лично 

пре 21 минута, Џуманџи рече

логичније ми је и природније да у том случају почнеш да прижељкујеш да поседујеш такво или баш то  Микино.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 минут, Џуманџи рече

Па ја нисам рекла да је то небиолошки, већ да је мени лично 

ОК, сад видех. Па обично и не мрзиш Мику, него баш ко што си рекла, прижељкујеш да имаш ”то Микино”. Мики ”завидиш” јер има то што ти немаш, а твоје тело (не кажем чак ти, јер ту нема много времена за неку вишу когницију) прижељкује. Али га ретко мрзиш. Вероватно човек генерално мора да буде навикнут на мржњу да би Мику замрзео због лепе жене.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 35 минута, Џуманџи рече

 логичније ми је и природније да у том случају почнеш да прижељкујеш да поседујеш такво или баш то  Микино. А не да мрзиш њега.

Ni ja nisam nikada bio ljubomoran iz tog razloga... slično kao i ti mogu da eventualno zavidim što neko ima nešto što bih ja voleo da imam, ali nisam imao razloga da tog nekog mrzim... ali mogu da pretpostavim tako nešto i možda da primetim kod drugih i svakako neće to biti "logično i prirodno"... neće niko ni u sebi (a pogotovo ne pred drugima) da kaže eto ja ću sad da mrzim Miku jer on ima lepšu ženu, auto, kuću... ali podsvesno će možda da počne da primećuje (ili izmišlja) neke Mikine nedostatke i prekršaje i da ga mrzi šatro zbog tih nedostataka i prekršaja...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Author of the topic Написано (измењено)
пре 12 минута, Juanito рече

ОК, сад видех. Па обично и не мрзиш Мику, него баш ко што си рекла, прижељкујеш да имаш ”то Микино”.

Да, потпуно има смисла. :) Јер ја некако љубомору капирам као да ти је криво кад је неко паметнији од тебе, или тако нешто. Тј. када је у питању неко буквално лично својство те особе. 

И зато су ми чудни ти изрази "љубоморан на ближњег јер он има лепши ауто/жену/бољи посао..."

Јер тако оставља утисак да је суштинско негативно осећање (не мора бити мржња) према особи која има нешто што ти прижељкујеш, а не (по мени реалније) - да имаш позитивно осећање према нечему што је туђе.

Ако има смисла. :D Мсм, акценат је на негативном осећању према ___ , а не на жељи за поседовањем ___.

Једва да срочим

Измењено од Џуманџи

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

@Џуманџи

Да, мислим да се слажемо. Само сам ја мало слаб у именовању. Навикао сам да ствари зовем x и y, па да их онда формално дефинишем. :stadaradim:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 минута, Juanito рече

Само сам ја мало слаб у именовању.

Мени нешто кажеш?? Ти макар само у именовању, ја у свему што има везе са комјуникејшн... :)) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Жена у Православној Цркви не може бити свештеница зато што јој је дато да буде свештеница у породици. Она је та која на детету оставља неизбрисив траг и печат. Према томе, она мора да прихвати дете да би дете прихватило њу. За то је потребна жртва. Не може се постати личност мајке без спремности на жртву.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство и преко времена своје старости зато што је сматрала верним Онога који јој је обећао. Зато се родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали.     Овај одељак се наставља темом божанских обећања која баштине праоци вере и Израиља – пре свега обећањем многог потомства. Значај тог обећања разумљив је у светлости древних семитских веровања која нису имaла јасно разумевање загробног живота и васкрсења. Загробни живот био je магловито представљен учењем о шеолу, месту сенки које је давало мало места вери у лично постојање. Остављање потомства је схватано као једини поуздани начин да човек обезбеди егзистенцију која неће бити прекинута смртним часом.   Савезно божанско обећање, стога, за Авраама било је од превасходног значаја (Пост 12,2-3), и управо то је додатно отежавало деценије ишчекивања испуњења обећања, све до доба када је био готово мртав (Јевр 11,12 упр Пост 18,11-12, Рим 14:19), односно када се више није могао надати наследнику. Исказом се наглашава стваралачка власт Бога, што је појачано неуспехом покушаја да Авраам, у складу са обичајима тог доба, добије наследника. Обећани син могао је бити једино божански дар. У односу на божанско обећање и (не)веровање у његово испуњење, формиран је највећи део живота Авраама, његове љубљене супруге Саре и многих других чији су животи били повезани са њима (Пост 15,1-6; 17,15-22; 18,9-15).   Кључни моменат и најнепосреднија позадина овог одељка Химне вере је догађај из Пост 18,1-16. Велики део описа посвећен је Сари. Она је готово кључна личност одељка, због чега је аутор Посланице уводи у свој низ старозаветних великана вере као прву жену чија је вера истакнута и похваљена (Јевр 11,11).   Овај податак, међутим, може да збуни. Старозаветни предложак, који описује тројицу путника који посећују логор праоца Авраама подигнут крај светишта под мамријским храстом, од почетне сцене бедуинског гостољубља прераста у теофанију. Она има свој врхунац у речима једног од посетиоца који најављује да ће се наредне године Аврааму родити син (Пост 18,10). Овим речима, Авраам и Сара су позвани да не гледају своја искуства и тренутну слабост, већ да се уздају у Божије обећање да ће имати сина.   Сара се чувши те речи најсмејала указавши на биолошку немогућност остваривања пророштва (Пост 18,12). Писац Посланице, стога, изнова оригинално реинтерпретира старозаветно предање. Он у осмеху Саре препознаје не толико неверу колико сукоб рационалног и природног поимања постојања, са жарком чежњом да се обећање које је добила испуни. Сара се, том чежњом, присајединила супругу те и она сама вером доби силу да ствара потомство (Јевр 11,11). Оригиналном реинтерпретацијом Старога Завета, Посланица се одваја од остатка јудео-хришћанског предања које рођење Исаака повезује са Авраамом (Дап 7,8b; 1Клим 10,7a; TgNeExod 12:42). Писац Химне вере указује на његову супругу, која се у то време ближила десетој деценији живота. Употребљена формулација сугерише да су природне функције праотачког пара биле обновљене вером, а зачеће сина је постављено у шири контекст испуњења обећања о бескрајном потомству (Пост 12,2; 15,5; 22,17).   Узрок ове неочекиване способности је активна вера којом је Онај који је обећао препознат као веран (Јевр 11,11б). Наведеном реченицом у центар приказа је смештен извештај о крајњој одговорности Бога. Референца о вери праотачког пара постаје изјава о Богу који је веран својим обећањима. Глагол обећати користи се четири пута у Послaници и увек се повезује са Богом (6,13; 10,23; 11,11; 12,27). Тиме се наглашава да је Бог веран и испуњава оно што је рекао да ће учинити. То је, по природи, вероисповедни исказ.   Наредни стих речима зато се родише од једнога уводи каузалност и наглашава поузданост Божијег обећања јер супроставља Авраама као једног и бескрајно мноштва његових потомака који су као по мноштву као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали (Јевр 11,12). Ова формулација није диктиран навод старозаветног места већ комбинација различитих одељака Торе које је писац Посл наводио по сећању (Пост 15,5; 22,17; Изл 32,13; Пнз 1,10; 10,22; 28,62). Повезане изјаве из Јевр 11,11-12, тематски припадају тумачењу које је представљено у Јевр 6,13-15. Оба одељка се усредсређују на Бога као на даваоца обећања, и идентификују садржај обећања као многобројно потомство.   Значајно је да шири контекст обећања и испуњења има месијански смисао истакнут наглашавањем да ће у том потомству (тачније потомку) бити благословени сви народи на земљи. Најава рођења Исака постаје најава рођења свих оних великана библијске историје као што су Самсон, пророк Самуил и Јован Крститељ. Они су били жељно очекивана деца родитеља који су већ почели да губе наду да ће бити благословени потомством. Били су сведоци божанске животодавне моћи и праслике Христа као оног потомка Авраамовог у којем је ово савезно пророштво Божије испуњено у потпуности. У осмеху неверице Саре, садржан је плачни вапај Ане, мајке Самуилове који се претворио у осмех вере код мајке Претече Господњег када се сусрела са Дјевом Маријом која је божанским благовољењем постала родитељка Сина Божијег. Тако блажени Августин говори да случај немоћи Саре да роди... символизује природу рода људскога која се грехом искварила. Људска природа је за последицу имала то да је била осуђена тако да нема могућности да заслужи будуће блаженство. Због тога приличи да Исаак, као дете обећања, предизображава децу благодати и грађане слободног града (државе тј. Цркве).   Тријадолошка теофанија у Мамрији постаје предзнак тријадолошке теофаније на Јордану (Лк 3,21-23) и заједно са њом објављује тројичног Бога чије је читаво дело, заправо дело стварања, давања и одржавања свеколиког живота. Дело Бога као Животодавца који се принео и непрестано приноси за живот света. Одговор вере се приказује као радосно и благодарствено прихватање богомданог живота, и то не као индивидуалне реалности већ као поштовања сваког људског живота, без обзира на веру, расу и нацију, па и животодавни однос према целокупној твари. То је евхаристијски императив који може и треба да буде основа сваког друштвеног деловања на расном, националном, конфесионалном и еколошком нивоу. То је позив да се вером осмехнемо животу.     Иако би требало да представља чин љубави и поштовања, Сарино давање Агаре за наложницу Аврааму имало је негативне последице, јер је изродило суревњивост између ње као нероткиње и слушкиње која је носила дете њеног супруга. Суревњивост се развила у отворени сукоб и коначно потпуни раздор којим је постављен основ миленијумског сукоба израиљских и арапских племена. Ова племена су делила истог претка, али до данас нису успела да поделе његово наслеђе. Може се рећи да је и савремни блискоисточни сукоб започео свађом Саре и Агаре у Авраамовим шаторима.   Авраам и Сара су дуго чекали рођење обећаног потомка губећи наду у рођење биолошког наследника па је Авраам одлучио да усини верног слугу Елеазара из Дамаска, учинивши га наследником имовине и култа. Сара је, са друге стране, такође у складу са тадашњим обичајима, одлучила да свом мужу обезбеди наложницу са којом ће добити наследника. Тако се родио Исмаил Агарјанин, родозачетник бројних арапских племена, али не и изабраног народа Божијег – Израиља.   Текст који описује теофанију под мамријским храстом говори о три човека, односно о три ангела у антропоморфном облику (Пост 18,1-3) који путују ка Содоми и Гомори да би над њима извршили божански суд (Пост 19,1.4; уп. 19,12). У Содому, међутим, стижу два ангела, док је један од путника остао са Аврамом објавивши му шта ће се десити. Авраам, стога, посредује за становнике Содоме (Пост 18,19-33; уп. 19,13-14). Значајно је да објаву Аврааму не даје ангео већ Господ и да Авраам посредује ставши пред Господом. Тајновитост библијског извештаја је рано изнедрила различите интерпретације. Древна јеврејска тумачења су путнике препознавала као ангеле Рафаила, Михаила и Гаврила. Филон је, насупрот томе, сматрао да се Аврааму јавио Бог са две материјализоване божанске енергије, Умом и Логосом. Овај део јудео-јелинског предања постао је темељ доцнијој хришћанској интерпретацији која је у овом одељку препознала тројичну теофанију, као што сведоче бројне православне иконографске представе Св. Тројице које користе овај старозаветни мотив.     Извор: Инфо служба СПЦ
    • Од Anika,
      Желим коментаре, посебно од мушког рода, а слободно нека се укључе и чланице. Шта подразумевате под  појмом"жена блудница" и када употребљавате тај термин. Скоро смо нешто дискутовали у ужем кругу и испало је да су жене криве шта год да се деси, да је увек она крива, она је изазвала, она је скренула пажњу на себе, он јадан, шта ће, мушко к'о мушко упецао се, није до њега, то је до биологије... А с друге стране сви воле да виде лепу девојку/жену. Није ли то лицемерно?
      Како то изгледа жена која није блудница? Докле сме да иде дужина сукња, изрез, шминка? Озбиљно вас питам, желим неке ствари себи да разјасним. 
    • Од Логос,
      Доносимо текст катихете Бранислава Илића о рођењу највећег између рођених од жена, Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Текст смо преузели са званичне интернет презентације Српске Православне Цркве.

      Долазак Светог славног пророка, претече и крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило Свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а Свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и евангелист Новог Завета. На шест месеци пре оваплоћења логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа, рођен је највећи између рођених од жене, свети славни Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Рођен је пре Спаситеља како би припремио пут за долазак Богочовека у овај свет.  Све је у животу Јовановом било једно велико чудо, почев од промисла Божјег да он буде рођен од бездетних и светих родитеља Захарије и Јелисавете, па све до његове мученичке кончине, све је у његовом животу било свештено и благословено. Пре рођења Христовог од Дјеве Марије, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од бездетне Јелисавете, поверовали рођењу које се имало догодити од преблагословене дјеве Марије. Претечино рођење по речима преподобног оца Јустина ћелијског јесте рођење највећег човека, Човека – али више Пророка, више Ангела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Светим Јованом се завршава Стари Завет и њиме почиње Нови Завет. Он је васцелим својим бићем послужио тајни спасења крстивши Господа у реци Јордану. У богослужбеном животу наше свете цркве у само три случаја прослављамо све догађаје из живота: У празницима Господа нашег Исуса Христа, Пресвете Богомајке, као и у част Светог Јована.   Рођење Јованово је детаљно описао Свети евангелист који је међу еванђелистима био и поуздани историчар. Име Јован значи благодат и милост. Празник је установљен у четвртом веку након одређења дана празновања Рождества Христова. Сведочанства из четрвтог века имамо у виду богате химнографије, али и у беседама Светог Јована Златоуста у овај празнични дан. Јован је одрастао у јудејској пустињи у којој је живео до своје тридесете године. Проповед Јовановог покајања имало је за циљ да припреми пут Господњи и поравна стазе његове. Због силине његове проповеди многи су мислили да је он обећани Месија. Послужио је тајни спасења погружавајући Господа у Јордан и бивајући послушан у свему вољи Божијој. Спаситељ на више места говори о Светом Јовану као највећем међу рођеним од женама. Први еванђелист јер је први благовестио радосну вест приближавања царства небеског, први апостол јер је указао на Господа, значајан пророк јер је руком дотакао Господа кога је проповедао. Свети Јован је земљаски анђео и небески човек, који је својим светим животом и послушности показао да свако од нас иако телесан, може да буде изнад свог тела, да својим врлинама и богоугодним животом буде изнад свог тела. (Детаљније о празнику рођења Светог Јована послушате у разговору са аутором овог текста, који је реализован у оквиру јутарњег програма Радија Беседа 4. јула ове године).   Из синаксара празника рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Госпдњег   Када је Незалазно Сунце Правде – Христос Спаситељ наш хтео да засија свету, и већ био савио небеса и сишао у чистију од неба девичанску утробу, требало је да се најпре роди од нероткиње Његова звезда даница – свети Јован Претеча, да би ишао испред Господа као предвесник, проповедајући и говорећи: Иде за мном јачи од мене (Мк. 1, 7). Стога, када се светој Јелисавети наврши време да роди, она роди сина у старости својој, од оматореле утробе, као што у старо време Сара роди Исака. Тако, једно чудо претходи другоме чуду: пре но што Дјева роди Христа, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од старице, поверовали надприродном рођењу које је имало бити од безбрачне девице, и рекли себи: „свемогућа сила Божја, која раздреши неплодност старице, у стању је да и чедну Дјеву учини Мајком“. – Зато чудесном рођењу Христовом претходи чудесно рођење Претече. То би тако зато, да се једним чудом свет припреми за примање другог чуда: да људи, угледавши старицу матер, лакше приме увекдевујућу Матер; да људи, поставши сведоци необичног рођења од престареле Јелисавете, припреме себе за вест о чудноватом рођењу Христа од Дјеве. Јер и у једној и у другој матери чин рођења превазилажаше законе природе, пошто је тако хтео Бог, коме се као Творцу повињава свака природа…   Преглед празникâ и Свети Јован у богослужењу наше Свете Цркве   У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6.Усековање часне главе Светог Јована Крститеља (11. септембра).   У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).   Химнографија у част Светог Јована   У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Поред Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.   Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (тропар Рођења Светог Јована)   Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (кондак Рођења Светог Јована)   Заамвона молитва на Сабор Светог Јована Крститеља   Ангела у телу и највећег међу рођенима од женâ, Јована, Ти си, Владико Господе, изаслао пред лицем Оваплоћенога Јединороднога Сина Твога; преко чудесног рођења његовог показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога са неба на земљу, а тиме што је по смрти својој био проповедник умрлима показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога у ад; Удостојио си га сведочења Сина Твога да је он „и више од пророкаˮ, а уз то си га удостојио и мученичког венца; Ти сâм, Господе, обасјај и нас сјајем живота његовог, а светлошћу проповеди његове води нас путем заповести Твојих и све нас уведи у небеско царство Твоје, милосрђем Христа Твојега, са којим си благословен, заједно са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.   катихета Бранислав Илић   ПОВЕЗАНА ВЕСТ:    
    • Од Логос,
      Доносимо текст катихете Бранислава Илића о рођењу највећег између рођених од жена, Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Текст смо преузели са званичне интернет презентације Српске Православне Цркве.

      Долазак Светог славног пророка, претече и крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило Свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а Свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и евангелист Новог Завета. На шест месеци пре оваплоћења логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа, рођен је највећи између рођених од жене, свети славни Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Рођен је пре Спаситеља како би припремио пут за долазак Богочовека у овај свет.  Све је у животу Јовановом било једно велико чудо, почев од промисла Божјег да он буде рођен од бездетних и светих родитеља Захарије и Јелисавете, па све до његове мученичке кончине, све је у његовом животу било свештено и благословено. Пре рођења Христовог од Дјеве Марије, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од бездетне Јелисавете, поверовали рођењу које се имало догодити од преблагословене дјеве Марије. Претечино рођење по речима преподобног оца Јустина ћелијског јесте рођење највећег човека, Човека – али више Пророка, више Ангела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Светим Јованом се завршава Стари Завет и њиме почиње Нови Завет. Он је васцелим својим бићем послужио тајни спасења крстивши Господа у реци Јордану. У богослужбеном животу наше свете цркве у само три случаја прослављамо све догађаје из живота: У празницима Господа нашег Исуса Христа, Пресвете Богомајке, као и у част Светог Јована.   Рођење Јованово је детаљно описао Свети евангелист који је међу еванђелистима био и поуздани историчар. Име Јован значи благодат и милост. Празник је установљен у четвртом веку након одређења дана празновања Рождества Христова. Сведочанства из четрвтог века имамо у виду богате химнографије, али и у беседама Светог Јована Златоуста у овај празнични дан. Јован је одрастао у јудејској пустињи у којој је живео до своје тридесете године. Проповед Јовановог покајања имало је за циљ да припреми пут Господњи и поравна стазе његове. Због силине његове проповеди многи су мислили да је он обећани Месија. Послужио је тајни спасења погружавајући Господа у Јордан и бивајући послушан у свему вољи Божијој. Спаситељ на више места говори о Светом Јовану као највећем међу рођеним од женама. Први еванђелист јер је први благовестио радосну вест приближавања царства небеског, први апостол јер је указао на Господа, значајан пророк јер је руком дотакао Господа кога је проповедао. Свети Јован је земљаски анђео и небески човек, који је својим светим животом и послушности показао да свако од нас иако телесан, може да буде изнад свог тела, да својим врлинама и богоугодним животом буде изнад свог тела. (Детаљније о празнику рођења Светог Јована послушате у разговору са аутором овог текста, који је реализован у оквиру јутарњег програма Радија Беседа 4. јула ове године).   Из синаксара празника рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Госпдњег   Када је Незалазно Сунце Правде – Христос Спаситељ наш хтео да засија свету, и већ био савио небеса и сишао у чистију од неба девичанску утробу, требало је да се најпре роди од нероткиње Његова звезда даница – свети Јован Претеча, да би ишао испред Господа као предвесник, проповедајући и говорећи: Иде за мном јачи од мене (Мк. 1, 7). Стога, када се светој Јелисавети наврши време да роди, она роди сина у старости својој, од оматореле утробе, као што у старо време Сара роди Исака. Тако, једно чудо претходи другоме чуду: пре но што Дјева роди Христа, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од старице, поверовали надприродном рођењу које је имало бити од безбрачне девице, и рекли себи: „свемогућа сила Божја, која раздреши неплодност старице, у стању је да и чедну Дјеву учини Мајком“. – Зато чудесном рођењу Христовом претходи чудесно рођење Претече. То би тако зато, да се једним чудом свет припреми за примање другог чуда: да људи, угледавши старицу матер, лакше приме увекдевујућу Матер; да људи, поставши сведоци необичног рођења од престареле Јелисавете, припреме себе за вест о чудноватом рођењу Христа од Дјеве. Јер и у једној и у другој матери чин рођења превазилажаше законе природе, пошто је тако хтео Бог, коме се као Творцу повињава свака природа…   Преглед празникâ и Свети Јован у богослужењу наше Свете Цркве   У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6.Усековање часне главе Светог Јована Крститеља (11. септембра).   У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).   Химнографија у част Светог Јована   У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Поред Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.   Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (тропар Рођења Светог Јована)   Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (кондак Рођења Светог Јована)   Заамвона молитва на Сабор Светог Јована Крститеља   Ангела у телу и највећег међу рођенима од женâ, Јована, Ти си, Владико Господе, изаслао пред лицем Оваплоћенога Јединороднога Сина Твога; преко чудесног рођења његовог показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога са неба на земљу, а тиме што је по смрти својој био проповедник умрлима показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога у ад; Удостојио си га сведочења Сина Твога да је он „и више од пророкаˮ, а уз то си га удостојио и мученичког венца; Ти сâм, Господе, обасјај и нас сјајем живота његовог, а светлошћу проповеди његове води нас путем заповести Твојих и све нас уведи у небеско царство Твоје, милосрђем Христа Твојега, са којим си благословен, заједно са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.   катихета Бранислав Илић   ПОВЕЗАНА ВЕСТ:    
      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...