Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Оцени ову тему

Recommended Posts

...s malim penisom, a Hrvati joj se uporno dive

Цитат

Pametni Rusi otvoreno kritiziraju Rusiju

Rusija je ustvari veliki div s malim pimpekom. 140 milijuna ljudi produktivno je u istoj mjeri kao 30-ak milijuna Nizozemca i Belgijanca, a stvarnost postaje još šokantnija kad usporedite veličinu teritorijalnih područja, pa samim time i geopolitički potencijal. Ovo je otprilike kao da vi imate ragbijsko igralište na kojem cijela vaša familija proizvodi 3 vreće krumpira, dok vaš susjed ima metar kvadratne zemlje te sam proizvodi 16 vreća krumpira. 

Pametan Rus osjeća sram kad se suoči s ovom činjenicom, no za sram je potrebna poniznost, a budući da je većina Slavena nacionalistički nastrojena (naročito Balkanci i Rusi), umjesto poniznosti su u stanju iskazati isključivo ponos, pa će tako većina Rusa i dalje ponosno veličati svoje nakaradne režime svih vrsta i oblika, dok će ona manjina - kao što je primjerice Gari Kasparov - ponizno priznati greške svoje države i otvoreno je kritizirati pritom priznajući istinu koju mnogi nemaju hrabrosti priznati – zapad je stoljećima ispred ostatka svijeta, ma koliko god pljuvačke malodušnih kritičara pokušale osporiti njegov ugled.

Zašto Rusija toliko zaostaje za zapadom?

Razlozi su, prije svega, povijesni; Rusi su stoljećima bili pod apsolutističkim carističkim režimom, te su od malih nogu odgajani da je car doslovce Kristov namjesnik na zemlji, pa samim time i ličnost lišena odgovornosti pred zakonom. Rečenicu koju je izrekao francuski kralj Luj XIV. „Država, to sam ja“ bila je formula po kojoj se ponašala većina apsolutističkih monarha, a ruski nisu bili iznimka u tom pravilu. No, dok su francuski revolucionari svoju monarhiju zamijenili idealima prosvjetiteljstva (među koje se uklapa i ideja ekonomskih sloboda), 100 godina kasnije ruski su revolucionari svoju monarhiju srušili i zamijenili ideologijom komunizma. 

Jedina razlika između Lenjinovog i Staljinovog rukovođenja državnim aparatom bio je broj žrtava, no metode su bile identične; planska ekonomija bez privatnog vlasništva pa samim time i koncepta osobne odgovornosti, snažna partijsko-administrativna uloga u društvu, kreiranje neprohodne birokracije i logora za neistomišljenike, ideja kolektiva ispred pojedinca te brisanje – dakako, silom ili milom – bilo kakvih idejnih natruha o demokraciji, transparentnosti i slobodi. 

Stoljeće kolektivizma ostavilo je svoje tragove na mentalitetu ruskog naroda, na sličan način na koji je stoljeće kolektivizma ostavilo tragove i na mentalitetu našeg naroda. Također, sličan scenarij koji je zadesio Rusiju – moglo bi se čak reći i identični, samo na većoj razini – zadesio je i Hrvatsku. Raspadom komunizma bivši partijci koji su još '89. poslušno služili režimu, '91. su postali velike Hrvatine i katolici, a iznenadno nacionalno i vjersko osvještenje doživjeli su i sovjetski političari. Ono što je nekoć predstavljao Franjo Tuđman u hrvatskom polupredsjedničkom modelu danas predstavlja Vladimir Putin u ruskom polupredsjedničkom modelu; na papiru nema diktature, no zna se tko je na vlasti, na papiru višestranačnost, no zna se koja je stranka vladajuća, na papiru nema kulta ličnosti, no mora se znati koga je dragi Bog poslao da spasi narod, na papiru postoji sloboda govora, no zna se kako završavaju kritičari režima. Drugim riječima, sve što stoji na papiru, na papiru i ostaje.
 

Bivši KGB-ov špijun kao spasitelj nacije

Bivši KGB-ov špijun je tako postao dominantna ikona konzervativno-pravoslavene post-komunističke ruske revolucije koja ima za cilj osloboditi „ujedinjenu Rusiju“ od „zapadnih imperijalista“, no pitanje koje se zaista nameće je sljedeće; kako to da Vladimir Putin ima toliko obožavatelja i na zapadu? Što to toliko imponira prosječnom čovjeku rođenom na zapadu da svog političkog idola vidi u čovjeku koji je stvorio zemlju u kojoj je od homoseksualca opasnije biti jedino novinar?

Rusija, taj kulturološki div, ta zemlja Dostojevskog, Turgenjeva i Tolstoja, danas je po indeksu slobode medija rangirana na 148. mjestu, i to od 179 zemalja u kojima se provode istraživanja, što znači da je Rusija blizu samog začelja. Dok se navedeni velikani pisane riječi okreću u grobu, razmislite o sljedećem: u kojoj je mjeri važna sloboda medija u građanskom društvu može se vidjeti i na primjeru Indexa. Koliko je puta ulogu koja bi trebala pripadati represivnim i pravosudnim organima odigralo istraživačko novinarstvo? Posljedica manjka slobode govora je manjak novinara s profesionalnim i moralnim impulsom koji reagiraju na negativne pojave u svom društvu, pa tako po indeksu percepcije korupcije Rusija također ostvaruje poražavajuće rezultate; nalazi se na 137. mjestu, a Lijepa Naša – općenito poznata po korumpiranosti – nalazi se na 55. mjestu. Drugim riječima, Rusija je duplo korumpiranija država od Hrvatske. Stoljeće gušenja političkih i ekonomskih sloboda ostavilo je rana i na današnju, autokratsku Rusiju; nalazi se na 107. mjestu na rangu ekonomskih sloboda. Jedino žalosnije od navedenih poražavajućih činjenica jest ta da postoje ljudi koji su genetskom privilegiranošću rođeni na zapadu, a veličaju Putinov režim.

Zapad je daleko najbolje mjesto za život

Ako zapadnu zemlju definiramo kao parlamentarnu demokraciju pristojnog životnog standarda u kojoj svaki čovjek ima političke i ekonomske slobode te temeljna građanska prava, onda se za Putina zaista može reći da je oslobodio Rusiju od „zapadnih imperijalista koji nameću zapadne vrijednosti“. Cijeli svijet treba težiti zapadnjačkim vrijednostima, pa tako i mi, jer unatoč svoj količini neospornih mana, zapad je i dalje statistički daleko najpogodnije mjesto za život. Bez zapadnjačke kulture, znanosti, umjetnosti i ekonomije čovječanstvo bi bilo daleko nazadnije, primitivnije i uzaludnije. Ako postoje Slaveni na koje se trebamo ugledati, to su onda Poljaci i Česi, koji su doslovce spremni instinktivno ispraviti turiste koji njihove zemlje nazovu "istočnoeuropskima" umjesto "zapadnima". I dobro je da ih vrijeđa kad ih ne svrstate u zapad; tako se ponašaju osobe s ispravnim vrijednostima, prije svega moralnim, a tek onda političkim. 

Prosječan Hrvat obožava Putina, a posao traži u Njemačkoj ili Americi

Svi Putini, Kim Jong-unovi, Chavezi, Miloševići i ko-sve-ne mrze zapad zbog istog razloga zbog kojeg vi mrzite svog susjeda koji ima veću kuću, bolji auto i ljepšu ženu od vas; jednostavno zato što je - bolji od vas. Budite zahvalni što ste rođeni u zemlji koja barem pokušava ličiti na zapad iako je od zapadnjačkih ideala itekako udaljena jer, ako vi ne pokažete zahvalnost, budite sigurni da će vaša djeca biti zahvalna zapadu u kojem će raditi i živjeli dostojanstvenim životnim standardom. Ma koliko god se prosječan Hrvat izdrkavao na Putina, taj isti Hrvat traži posao u Njemačkoj, Irskoj, Velikoj Britaniji, Australiji, Švedskoj, Kanadi ili Americi. Nemojmo pljuvati po ruci koja nas hrani.

Savršen primjer licemjerstva iz prakse predstavljaju Srbi, poznati po svojoj bratskoj ljubavi s Rusijom koliko i po svojoj otvorenoj mržnji prema Americi. Znate li koliko Srba živi u Rusiji? Nešto manje od 5000. Znate li koliko Srba živi u Americi? Preko 200,000.

Treba li išta više reći?

 

Извор: http://www.index.hr/vijesti/clanak/rusija-je-div-s-malim-penisom-a-hrvati-joj-se-uporno-dive/1031301.aspx

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Џуманџи рече

Savršen primjer licemjerstva iz prakse predstavljaju Srbi, poznati po svojoj bratskoj ljubavi s Rusijom koliko i po svojoj otvorenoj mržnji prema Americi. Znate li koliko Srba živi u Rusiji? Nešto manje od 5000. Znate li koliko Srba živi u Americi? Preko 200,000.

Америка је састављена од више од 50 држава, у неким државама је културно-морална вредност идентична као и код нас, Француза или Руса.

Не мрзимо ми Америку. Америка је након револуције постала слободарска земља. Ми се само противимо њиховим (што значи и НАТО) спољно-политичким администрацијама које су дошле са Роналдом Реганом и трају до данас. И Француза има много у С.А.Д., и они су савезници са Америма. Али такође имају нека лична политичка неслагања, још од сукоба Француза и Британаца на тој територији, што дан данас траје. Шта би ауторка чланка рекла за Русе који живе у Америци или савезној држави Аљасци:smeh1:. Можда јој се то све не уклапа у етнички чист профил државе;).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Mиљан Л. рече

Шта би ауторка чланка 

Не знам одакле ти само идеја да је женско... :scratch_head:

Цитат

Piše: Nikola Marković

пре 5 минута, Mиљан Л. рече

Можда се не уклапа у етнички чист профил државе и вештачке свести;).

Биће да је то. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Џуманџи рече

Не знам одакле ти само идеја да је женско... :scratch_head:

Нисам видео да је неки "Никола Марковић":krstix:... Због овог коментара, окривих женску ћуд:)

1 hour ago, Жичанин рече

Русофобично-феминистички чланак.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Mиљан Л. рече

Због овог коментара, окривих женску ћуд:)

Пази, није да нема логике: статистика је фобична, а жене воле паре (о чему чланак и говори)... 

:D

Едит: + пенис!

Измењено од Џуманџи

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Џуманџи рече

Пази, није да нема логике: статистика је фобична, а жене воле паре (о чему чланак и говори)... 

Па ниси ставила да је аутор текста "Никола Марковић". Ја по коментарима закључио да је нека дама (женска ћуд):).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Искрено, ја не гајим неку посебну емоцију према С.А.Д., никада ми није пало на памет тамо да одем. Део свог школовања сам обавио у Русији, али зато што су код нас од распада бивше државе, наменски уништене неке катедре. Пре би одабрао Чиле, Кубу или Аргентину за живот:suncanje:

Иако се не слажем лично са спољном политиком С.А.Д. из простог разлога што је током целог мог живота њихова политика била непријатељски настројена према Српским-цивилима. Али не повезујем политику са реалном ситуацијом, као и већина Срба. Администрације, Сенати и Конгресмени у С.А.Д. могу да газе на пријатељске односе наших земаља због тренутне шире империјалне политике, али то нема везе са сваком државом у С.А.Д. или грађанима.

Смешна је ова анализа (са фашистичком идеологијом у подсвести аутора:smeh1:), да Срби живе у парадоксу и воле Русе где не одлазе у емиграцију. А мрзе Американце где имају стотине хиљада људи. Мсм. да Срби мрзе Америку, наравно да не би живели тамо, ако се не слажу са тренутном политиком, то ћемо и показат. Није ситуација као са некада супарничком Италијом где данас живи 40.000 Срба, од чега 15.000 живе у Трсту, а остали су добрим делом расељени по Италији из Трста. Значи немамо стотине хиљада људи тамо као у Аустрију што имамо са којом смо такође ратовали...

Но, посебно ме дојмио део чланка-коментар да Руси критикују Русију. Где вероватно и председничка победа Путина са већином гласова, са нормалним бројем излазака на биралиште, заправо осликава Руску критику Русији. Није ми јасно зашто Хрвати мрзе Путина? Ни шта је Пленковићу требало да у Кијеву изјављује да Русе треба протерати из Украине по узору на Краишнике из Хрватске:krstix:?

http://www.intermagazin.rs/rusija-napala-hrvatsku-zbog-srba-proterali-ste-250-000-srba-a-dajete-savete-ukrajini/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zašto mangupi poput ovog novinarčića uporno miješaju svakodnevni život na zapadu sa fašističkom zapadnom geopolitikom? Ako neko koje emigrirao na zapad ne smije da krtikuje politiku zemlje u koju je otišao, znači i da rođeni zapadnjak nema pravo da kritikuje geopolitiku zemlje koja učestvuje u krvoprolićima širom planete i svojski mrzi Rusiju jer ga vidi kao geopolitičkog rivala, nego ima da poslušno ćuti jer mu ta zemlja omogućuje dobar standard? Dakle iskritikuje se Rusija kroz niz blatantnih bljuvotina, a onda se čitaocu sugeriše da se totalitarno povuče i ćuti i jede hljeb koji mu ta zemlja kao daje? Pa gdje je onda sloboda govora koja se spočitava Rusiji izmeđuostalog?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

Zašto mangupi poput ovog novinarčića uporno miješaju svakodnevni život na zapadu sa fašističkom zapadnom geopolitikom? Ako neko ko je emigrirao na zapad ne smije da krtikuje politiku zemlje u koju je otišao, znači i da rođeni zapadnjak nema pravo da kritikuje geopolitiku zemlje koja učestvuje u krvoprolićima širom planete i svojski mrzi Rusiju jer ga vidi kao geopolitičkog rivala, nego ima da poslušno ćuti jer mu ta zemlja omogućuje dobar standard? Dakle iskritikuje se Rusija kroz niz blatantnih bljuvotina, a onda se čitaocu sugeriše da se totalitarno povuče i ćuti i jede hljeb koji mu ta zemlja kao daje? Pa gdje je onda sloboda govora koja se spočitava Rusiji izmeđuostalog?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па да, човек говори о бившој територији различитих колонијалних сила. Чији колонисти коренима потичу из свих делова европе и касније света, без ичије превласти сем можда доминантне емиграције у неком делу, неке државе у С.А.Д.

Самим тим су Европљани: Србин, Француз, Енглез, Рус, Италијан, Еским са гренланда:smeh1:... градили ту унију северноамеричких држава на европским принципима и култури.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Justin Waters рече

Ako neko koje emigrirao na zapad ne smije da krtikuje politiku zemlje u koju je otišao, znači i da rođeni zapadnjak nema pravo da kritikuje geopolitiku zemlje koja učestvuje u krvoprolićima širom planete i svojski mrzi Rusiju jer ga vidi kao geopolitičkog rivala, nego ima da poslušno ćuti jer mu ta zemlja omogućuje dobar standard?

Ја сам стекла потпуно другачији утисак: 

пре 6 часа, Џуманџи рече

kako to da Vladimir Putin ima toliko obožavatelja i na zapadu? Što to toliko imponira prosječnom čovjeku rođenom na zapadu da svog političkog idola vidi u čovjeku koji je stvorio zemlju u kojoj je od homoseksualca opasnije biti jedino novinar?

Реч је о вредностима. "Западњак" не само да има права да критикује, него политички идол може да му буде и човек на челу земље која (се иначе), како си казао, svojski mrzi. И не само што може, него "новинарчић" вели да Путин има toliko obožavatelja i na zapadu. Јер: 

пре 6 часа, Џуманџи рече

Stoljeće gušenja političkih i ekonomskih sloboda ostavilo je rana i na današnju, autokratsku Rusiju;

пре 6 часа, Џуманџи рече

ideja kolektiva ispred pojedinca te brisanje – dakako, silom ili milom – bilo kakvih idejnih natruha o demokraciji, transparentnosti i slobodi. 

пре 6 часа, Џуманџи рече

na papiru nema diktature, no zna se tko je na vlasti, na papiru višestranačnost, no zna se koja je stranka vladajuća, na papiru nema kulta ličnosti, no mora se znati koga je dragi Bog poslao da spasi narod, na papiru postoji sloboda govora, no zna se kako završavaju kritičari režima.

Едит: то све "Западњак" може/има право на то управо јер се у његовој земљи много мање дешава ово цитирано. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Џуманџи рече

Реч је о вредностима.

Tim gore ovaj članak stavlja na samo dno novinarstva, tako da mi djeluje kao da je potplaćen da napiše sve što je napisao. 

Kad god treba kritikovati Rusiju, ovakvi propagandisti poput ovog novinarčića vataju se unutrašnjih stvari koji se tiču same Rusije i koje ni u kom slučaju ne ugrožavaju ni Hrvata, ni Poljaka ni bilo kojeg stanovnika takozvanog "slobodarskog svijeta" koji se ovih dana šlihtaju Britancima u hajci protiv Rusije iako sami nemaju ništa na relaciji sukoba VB - Rusija povodom trovanja Sergeja Škripala Preletačevića. Generalno zapadni mediji kada kritikuju Rusiju ne izostavljaju i to da pomenu stanje prava u Rusiji, pored sve ostale propagande koju vode protiv Rusije u kome je portertiraju kao agresivnu zemlju koja ima imperijalne težnje da napada i osvaja tuđe teritorije ili se mješa u untršanja pitanja drugih država. 

Naprosto je smiješno, da u svoj to sumanutoj kritici mediji navodno pokazuju zabrinutost za stanje prava i demokratije u Rusiji, dok s druge strane nikad niko s takvom žestinom ne kritikuje Saudijsku Arabiju koja je vjerni saveznik zapadnog svijeta i gdje se prava ljudi flagrantno krše, gdje je Putin aposlutno mala maca s poređenjem kraljevske porodice i njihovog uticaja u zemlji plus usput je Saudijska Arabija agresor na druge zemlje i jedan od vodećih sponzora terorizma u svijetu.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Na svečanoj ceremontiji koja je u Kazanjskom avijacijskom zavodu S.P. Gorbunov održana 16. avgusta ove godine,  javnosti je prvi put prikazan modernizovani bombarder Tu-22M3M koji predstavlja prvi opitni avion na kome su izvršeni radovi u okviru obimnog programa osavremenjavanja vazduhoplovne tehnike ruske Daljne avijacije na kojoj radi kompanija Tupoljev.

      Reč je o primerku Tu-22M3 proizvedenog 1987. godine koji nosi evidencijski broj 42, ima serijski broj 92-05 i fabrički 3792153 a njegov prvi let je planiran za kraj septembra. Nakon završetka ispitivanja ovog aviona uslediće modernizacija serije od, kako je zvanično saopšteno 30 aviona.

      Na nosu Tu-22M3M se jasno uočava izbočina na nosu za koju se spekuliše da je deo sistema za popunu gorivom u vazduhu.
      Za sada se ne zna koliko će trajati razvoj Tu-22M3M ali postoje informacije da bi serijska modernizacija mogla započeti 2019. godine a da bi prvi avioni mogli biti predati jedinicama 2021. Trenutno Vazdušno kosmičke snage Rusije (VKS) raspolažu sa oko 60-70 Tu-22M3 od toga oko 40 operativnih.
      Na prikazanom prvom modernizovanom avionu uočavaju se dve glavne razlike u odnosu na M3, prva je izbočina na nosu za koju se smatra da predstavlja sistem za popunu goriva u vazduhu. Druga razlika je kućište u zadnjem delu korena vertikalnog stabilizatora koje je postavljeno umesto repnih topova i njihovog sistema za navođenje. Mnogi stručnjaci smatraju da se tu nalazi novi sistem za protivelektronska dejstva.
      Kada je u pitanju elektronska oprema zvanično je saopšteno da je M3M dobio nove sisteme za navigaciju, komunikaciju i upravljanje vatrom dok je značajno unapređen samoodbrambeni sistem. Članovi posade sada se de u kabinama koje na instrument tablama imaju savremene višenamenske pokazivače a navodno će sve to biti unificirano sa opremom bombardera Tu-160M.
      Mnogi mediji su ranije, pozivajući se na razne zvanične i nezvanične izvore, plasirali vesti o tome da će M3M imati nove motore NK-32-02 predviđene za Tu-160M i M2 ali se na promociji prvog primerka videlo da on za sada ipak ima stare NK-25.
      Topovi za odbranu od ciljeva iz zadnje polusfere zamenjeni su kućištem u kome se verovatno nalazi sistem za protivelektronska dejstva. Takođe radilo se i na unapređenju naoružanja. Tu-22M3M će sasvim sigurno dobiti novu krstareću raketu H-32 koja predstavlja unapređenu već dobro poznatu H-22koja je bila osnovno naoružanje Tu-22M3. Spekuliše se da će se borbena moć aviona dodatno značajno povećati integracijom hiperzvučnih raketa vazduh-zemlja (more) H-47M2 “Kinžal“ koja se za sada nalazi samo u naoružanju modifikovanih presretača MiG-31K.
      Ako se ispostavi da je Tu-22M3M zaista dobio sistem za popunom goriva u vazduhu to znači da će ovaj tip aviona ponovo postati strategijski bombarder.Podsetimo potpisanim sporazumima sa SAD SALT 2 avion Tu-22M je izgubio namenu strategijskog bombardera jer je uklonjen sistem za popunu gorivom u vazduhu.
      Mnogi Tu-22M3 i danas svrstavaju u strategijski bombarder što se ipak ne može reći jer se u ruskoj literaturi pretežno nalazi podatak da je to tzv. дальнийbombarder raketonosac.
      Takođe ako uzmemo u obzir da je njegov borbeni radijus samo 2200 km i da je domet njegovog naoružanja tj. raketa H-22 svega 600 km (tu su i rakete H-15dometa u zavisnosti od verzije 150 do 280 km a među njima su i one sa nuklearnomm bojevom glavom snage 150 do 300 kT ) onda on sigurno ne spada u grupu interkontinetalnih strategijskih bombardera.
      Sa sistemom za popunu goriva u vazduhu Tu-22M3M moći će da dejstvuje na bilo koju tačku na planeti, domet njegovog naoružanja će biti znatno veći, rakete H-32 imaju domet od 1000 km a “Kinžal“ do 2000 km.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Kako Tango Six saznaje, juče je sa vojnog aerodroma Batajnica, nakon skoro 10 meseci od pristizanja u Srbiju, poleteo prvi lovački avion MiG-29 koji je doniran od strane Ruske Federacije. Kako saznajemo reč je jednosedu 9.12A evidencijskog broja 18151.
      Podsetimo, u periodu od 2. do 4. oktobra prošle godine Srbiji je iz Rusije isporučeno 6 lovaca MiG-29 od kojih je jedan (jednosed 9.13) zbog isteka resursa odmah vraćen na generalni remont u ruski 121. remontni zavod iz Kubinke.
      Tako je 20. oktobra piltikom manifestacije ‘’Sloboda-2017’’ prikazano 5 aviona i to jedan jednosed 9.12A, dva jednoseda 9.13 i dva dvoseda 9.51A.
      Radovi na „ruskim“ MiG-ovima na Batajnici / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six  Odmah nakon završetka ovog događaja na doniranim ruskim avionima su u hangaru aerodroma Batajnica započeli radovi koji su obuhvatali sve neophodne preglede i radnje kako bi se utvrdilo njihovo tehničko stanje radi daljeg produžetka životnog veka a ujedno je i rađeno na dovođenju ovih aviona na nivo postojećih srpskih aviona koji su u periodu od 2007. do 2011. u velikoj meri dovedeni na standard MiG-29SD.
      Treba napomenuti i da šesti donirani avion još uvek nije stigao sa remonta u Rusiji.
      U međuvremenu srpska lovačka avijacija je i dalje u teškoj situaciji. Od tri dostupna MiG-a 29 koja uključuju jedan dvosed, na dva aviona (jednosed i dvosed) su u majuistekli resursi ali su oni i pored toga nastavili da lete. Četvrti MiG-29 u inventaru Vojske Srbije nije leteo još od 2010. godine.
      Takođe, leteo je i samo jedan dvosedi MiG-21 koji je dorađen kako bi mogao da bude naoružan raketama vazduh-vazduh i tako čak bio korišćen i u dežurstvima pare lovaca u okviru sistema PVO. Preostala dva dvoseda MiG-21 koja su poslednjih godina bila aktivna nisu skoro primećena u letu.

    • Од Милан Ракић,
      Odnosi Rusije i SAD nisu uvek bili teški i zategnuti kao što su danas. Za vreme Američkog građanskog rata Sankt Peterburg je podržao Uniju, pre svega zato što je glavni geopolitički protivnik Rusije u to vreme bila Velika Britanija, a ona je bila na strani Konfederacije. Pored toga, SAD i Rusija su u prvoj polovini 19. veka bile u dobrim odnosima bez obzira na vrlo različite političke sisteme. 

      Nema sumnje da je građanski rat bio prekretnica u američkoj istoriji. Ruski vladari su živeli daleko od poprišta ovog rata, ali su pomno pratili događaje i na kraju odigrali malu, ali važnu ulogu koja je u znatnoj meri doprinela pobedi Severa. Od početka rata Rusija je izrazila punu podršku vladi Abrahama Linkolna, tvrdeći da je to jedina legitimna vlast na američkom tlu.
      „Rusija želi pre svega da podrži Američku uniju kao jednu nedeljivu zemlju“, napisao je ministar spoljnih poslova Aleksandar Gorčakov 1862. godine Bajardu Tejloru, sekretaru američke ambasade u Sankt Peterburgu.
      Od ostalih evropskih zemalja samo je Švajcarska tako snažno podržala Uniju. Što se tiče dveju vodećih sila u Evropi – Velike Britanije i Francuske – njihovi lideri su razmatrali mogućnost intervenisanja na strani Konfederacije, ali su kasnije odustali od te ideje i ostali neutralni.
      U gorepomenutom pismu Tejloru Gorčakov je pomenuo da je njegova zemlja dobila poziv da se pridruži koaliciji koja će verovatno podržati Konfederaciju, ali je taj predlog bez dvoumljenja odbila.
      Uloga Rusije u Američkom građanskom ratu se nije svodila samo na izražavanje diplomatske podrške. U septembru 1863. godine ruska flota od šest ratnih brodova otplovila je na istočnu obalu Severne Amerike i tamo ostala sedam meseci. Brodovi su bili bazirani u Njujorku i patrolirali su u okolini. Slično je bilo i na zapadnoj obali gde je ruska flotila od šest ratnih brodova doplovila u San Francisko. Tako je Rusija pomogla da se spreče iznenadni napadi južnjaka na ove luke koje su bile izuzetno važne za Uniju.
      I građani i vlasti Unije su priredili topao prijem ruskoj flotili. Savremenici svedoče da su Amerikanci težili da vide ruske mornare i oficire, i da ih pozovu na bankete i proslave.
      „Rusija je poslala flotu u američke vode kako bi izrazila svoju naklonost Uniji“, napisao je sa entuzijazmom američki istoričar Džejms Kalahan 1908. godine. Kasnije su, međutim, istoričari saznali da nije sve bilo baš tako jednostavno.
      Istraživanje ruskih državnih arhiva potvrđuje Bolhovitinovljevo gledište da je Rusija podržala SAD iz pragmatičnih, a ne ideoloških pobuda. Ta činjenica ne umanjuje veliku važnost koju je pomenuta saradnja imala za Uniju.
      Rusija je 1867. godine prodala SAD teritoriju Aljaske za tadašnjih 7,2 miliona dolara.
      Dobri odnosi u 19. veku, neće biti takvi u 20. veku.
      RIVALSTVO U POVOJU
      Prvi svetski rat uveliko traje, godina je 1916, u Carskoj Rusiji nezadovljstvo vladom i načinom vođenja rata uveliko raste. Uprkos uspešnoj Brusilovljevoj ofanzivi u istočnoj Galiciji avgusta meseca, uspeh je bio potkopan odupiranjem ostalih generala da angažuju svoje trupe da bi se osigurala pobeda. Ruske i savezničke snage su samo privremeno dignute iz mrtvih ulaskom Rumunije u rat 27. avgusta. Nemačke snage su došle u pomoć austrijskim trupama u Transilvaniji i Bukurešt je pao u ruke Centralnim silama 6. decembra 1916. godine. U međuvremenu, nemiri su rasli u Rusiji, kako je car Nikolaj II Romanov ostao na frontu. Nesposobna vladavina carice Aleksandre je izazvala proteste i rezultovala je ubistvom njenog miljenika Raspućina krajem 1916. godine.
      U 1917. godini, ruska ekonomija je doživela kolaps pod ratnim pritiskom. Dok je ratni materijal bio poboljšan, nedostatak hrane u velikim gradovima doveo je do građanskih nemira, koji su doveli do abdikacije Cara i Februarske revolucije. Veliki ratni gubici su takođe doveli do pada morala, koji je dao mogućnost boljševičkim agitatorima i novoj liberalnoj politici Ruske privremene vlade prema armiji (abolicija smrtne presude i organizovanje vojnih komiteta). Poslednja ofanziva koju je sprovela ruska vojska je bila kratka i neuspešna ofanziva Kerenskog u julu 1917. godine.
      Dana 29. novembra 1917. godine, Boljševici su preuzeli vlast pod vođstvom Vladimira Lenjina. Lenjinova nova boljševička vlada pokušala je da okonča rat ali su Nemci tražili ogromnu nadohnadu. Konačno, u martu 1918. godine, sporazumom u Brest-Litovsku istočni front više nije bio ratna zona. Postignutim mirom, boljševici su moglu da se okrenu građanskom ratu u cilju preuzimanja potpune vlasti, što je omogućilo nastajanje Finske, Estonije, Litvanije, Letonije i Ukrajine.
      Gubitkom velike saveznice, preostale sile Atante osetile su snažan pritisak Nemačke na Zapadnom frontu.
      Istovremeno, kako je div sa istoka nestajao, pojavio se div sa zapada. Uprkos politici izolacionizma, SAD će ući u rat na strani sila Atante.
      Januara 1917, nakon pritiska mornarice na kajzera, Nemačka je nastavila neograničeni podmornički rat. Britanska tajna kraljevska mornarička kriptoanalitička grupa, Soba 40, je razbila nemačku diplomatsku šifru. Presreli su nemački predlog Meksiku (Cimermanov telegram) da Meksiko uđe u rat kao nemački saveznik protiv Sjedinjenih Država u slučaju da SAD uđu u rat. Po ovom predlogu, ako SAD uđu u rat, Meksiko bi objavio rat Sjedinjenim Državama i u rat uveo i Japan kao svog saveznika. Ovo bi sprečilo Amerikance da pošalju trupe u Evropu, i dalo vremena Nemačkoj da podmorničkim ratovanjem uguši Britaniju prekidanjem vitalnih linija snabdevanja. Zauzvrat, Nemci su obećali Meksiku podršku u ponovnom zauzimanju Teksasa, Novog Meksika i Arizone.
      Nakon što su Britanci pokazali sadržaj Cimermanovog telegrama Amerikancima, predsednik Vilson, koji je ponovo izabran za predsednika između ostalog i na osnovu činjenice da je sprečio uplitanje zemlje u rat, je objavio telegram kako bi dobio podršku za ulazak SAD u rat. Prethodno je vodio politiku neutralnosti, mada je pozivao na naoružavanje američkih trgovačkih brodova koji su doturali municiju Britaniji, i krišom podržavao britansku blokadu nemačkih luka i miniranje međunarodnih voda, i sprečavao isporuke hrane iz Sjedinjenih Država i sa drugih strana Nemačkoj. Nakon što su podmornice potopile sedam američkih trgovačkih brodova, i nakon što je objavljen Cimermanov telegram, Vilson je pozvao na rat sa Nemačkom, a Kongres je rat objavio 6. aprila 1917. godine.
      Simbolično ili ne godina 1917, predstavlja početak rivaliteta između SAD i Rusije na međunarodnoj sceni. Iako sam period od 1917. godine do kraja Drugog svetskog rata, na taj rivalitet sigurno ne ukazuje direktno, iza horizonta se se nešto ocrtavalo. SAD i naslednik Carske Rusije tadašnji Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), period do početka novog svetskog rata bili su okupirani svojim problemima i ništa nije ukazivalo da će oni postati ozbiljni rivali posle Drugog svetskog rata. Međutim, senke rivalstva stidljivo su isplivljavale na površinu. U početku neprimetno.
      Još tokom Građansko rata u Rusiji (1917-1923.), koji je vođen između Boljševika (Crvena armija) i Belog pokreta (Belogardejaca), SAD su bile angažovane protiv Boljševika. Amerikanci su direktno intervenisali u građanskom ratu u Rusiji, a postojao je Američki ekspedicioni korpus „Sibir“, a postojala je i ekspedicija Polarni medved na severu, kod Arhangelska. Pobeda Crvene armije i uspostva boljševičke vlasti (komunističke), stidljivo je ucrtavala put kojim će ići odnosi SAD i SSSR danas Rusije.
      Određeni propusti koje je učini Sovjetski Savez uoči početka Drugog svetskog rata, pa i podrška Nemačkoj oko podele Poljske 1939. godine, učinjeni su zbog slabosti samog SSSR- a i lakovernosti vlasti u Kremlju. Naime, bilo je jasno da Sovjetski Savez nije bio spreman za novi sukob sa Nemačkom. Posebno, posle ogromnih gubitaka prourokovanih Prvim svetskim ratom, Građanskim ratom i političkim represalijama i čistkama unutar same države. Nakon kraja građanskog rata, Sovjetska Rusija je bila opustošena i skoro uništena. Suše 1920. i 1921. godine i glad 1921. godine, pogoršale su katastrofu. Rat je uzeo približno 15 miliona života, uključujući najmanje milion vojnika Crvene armije koji su umrli u borbi. Još 50000 ruskih komunista su pobili kontra-revolucionarni Beli. Milione su još ubili glad, zaraze, veliki masakri obe strane i progoni Jevreja u Ukrajini i južnoj Rusiji. Ekonomski gubitak za Sovjetsku Rusiju je bio 50 milijardi rublji ili 1,8 milijardi tadašnjih američkih dolara. Industrijska proizvodnja je opala na 4-20% nivoa iz 1913. godine.
      Još milion ljudi je napustilo Rusiju, mnogi sa generalom Vrangelom, neki preko Dalekog istoka, ostali su pobegli na zapad u novoosnovane baltičke države da bi pobegli od strahota rata, gladi ili vladavine jedne od zaraćenih strana. Ti iseljenici uključuju velik broj školovanih ljudi.
      Ratni komunizam je spasio sovjetsku vladu tokom građanskog rata, ali je mnogo ruske ekonomije prekinuto. Privatna industrija i trgovina su bile zabranjene, a novouspostavljena (i jedva stabilna) država nije bila sposobna da pokrene ekonomiju na dovoljan nivo. Procenjeno je da je ukupna proizvodnja u rudnicima i fabrikama 1921. bila na 20% predratnog nivoa, a mnogi važni elementi su preživeli još drastičniji pad. Na primer, proizvodnja pamuka je pala na 5%, a gvožđa na 2% predratnog nivoa.
      Seljaci su na oduzimanje dobara odgovarali odbijanjem da obrađuju zemlju. Do 1921. godine, obrađena zemlja je pala na 62% predratnih površina, a prinos je bio samo 37% od uobičajenog. Broj konja je opao sa 35 miliona u 1916. godini na 24 miliona 1920, a stoke sa 58 na 37 miliona. Odnos američkog dolara i rublje je pao sa dve rublje za jedan dolar 1914. na 1200 rublji za jedan dolar 1920. godine.
      Tokom dvadesetih i početkom tridesetih godina 20. veka, odnosi su bili prilično bliski u ekonomskom pogledu. Došlo je do upliva američkog kapitala u SSSR pa je tako npr. uz pomoć SAD izgrađena hidroelektrana Dnjepr, koja je bila najveća na svetu do njenog rušenja. Izgrađena je i fabrika GAZ uz pomoć Forda.
      Iako se Rusija oporavila i čak prošla kroz ekstremno brz ekonomski napredak u tridesetim godinama 20. veka, zajednički efekti Prvog svetskog i građanskog rata su ostavili trajan ožiljak na rusko društvo i imali su stalan uticaj na kasniju istoriju Sovjetskog Saveza. Od tih posledica naslednik Carske Rusije, pa i sama Rusija se nisu bili oporavili, a novi sukob je već kucao na vrata.
      ZAHLAĐENJE ODNOSA
      Napadom Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine počinje da se piše nova istorija u odnosima između SAD i SSSR (danas Ruska Federacija). U Drugom svetskom ratu samo je SSSR dao oko 25 miliona žrtava, uz podatak da i danas Rusija potražuje oko pet miliona ljudi iz tog velikog svetskog sukoba.
      Kraj Drugog svetskog rata jasno će pokazati rivalitet između dojučerašnjih saveznika – SAD i Sovjetskog Saveza. Krimska konferencija je bio samit savezničkih vođa koji je trajao od 4. do 11. februara 1945. godine u Jalti. Tu je utanačen plan za konačno razračunavanje sa Hitlerovom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. U stvari, Konferencija je značila podelu sveta na intertesne zone.
      Ubrzo po okončanju rata, svet je klizio kao blokovskoj podeli. U to vreme Sovjetski Savez je pokušavao da se oporavi od katastrofalnih posledica rat.
      Do pogoršanja međunarodnih odnosa i pojave Hladnog rata došlo je posle raspada Antihitlerovske koalicije i sukoba između bivših saveznika – velikih sila, a pre svega između dve supersile posle rata – SAD i SSSR. Još pre završetka rata Drugog svetskog rata na pacifičkom ratištu, Vinston Čerčil je kovao plan da napadne Sovjetski Savez. Nada čovečanstva da će rat prestati da bude sredstvo politike i da će se svi politički i međunarodni problemi rešavati mirnim putem – počela je da se gubi. Organizacija ujedinjenih nacija je mnogo puta rešila krupne međunarodne sporove i krize, ali nije uspela da obezbedi stalan i čvrst mir i uvek onemogući upotrebu sile i rata. SAD su prihvatile da brane Grčku i Tursku od spoljne intervencije, kako ih ne bi predali komunizmu, i da im pruže vojnu i ekonomsku pomoć, a posebno je politika američkog predsednika Harija Trumana (Trumanova doktrina) formalno ocrtala podelu sveta na dva suprotna bloka ili lagera. Trumanova doktrina je predstavljala odgovor na sovjetsku ekspanziju u Evropi i Bliskom istoku (Iranu, Turskoj i Grčkoj) i odražavala se u američkoj spremnosti da pruži pomoć svim narodima i zemljama koje su bile pod pretnjom komunističke vlade. Takozvani Maršalov plan bio je još jedan plan SAD, koji se sastojao u, prvenstveno, novčanoj pomoći zemljama Evrope posle Drugog svetskog rata, kako bi se oporavile od posledica nemačke agresije.
      Zapadne zemlje na inicijativu tadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila, a pod vodstvom SAD formiraju svoj odbrambeni savez. Do podele Nemačke, a i drugih teritorija, na interesne sfere između velikih sila došlo je na nekoliko konferencija, kao što su Jaltska ili Potsdamska, gde se razmatralo o završetku Drugog svetskog rata, kao i uređenju sveta posle njega. Na kraju Drugog svetskog rata saveznici su podelili poraženu Nemačku na četiri zone, pod kontrolom SAD, Sovjetskog Saveza, UK i Francuske. Sovjeti su kontrolisali istočne oblasti – Saksoniju, Tiringiju, Saksonija-Anhalt, Brandenburg i Meklenburg-Zapadnu Pomeraniju; Britanci su preuzeli Severnu Rajnu-Vestfaliju, Donju Saksoniju i Šlezvig-Holštajn; američka i francuska zona bile su u južnoj Nemačkoj.
      Godine 1949. tri dela Nemačke su se udružila i stvorila Zapadnu Nemačku, dok je sovjetska zona postala Istočna Nemačka, pod vlašću komunista. Iako ceo u ruskoj zoni i glavni grad Berlin je bio podeljen na četiri zone. Komunisti su u noći između 12. i 13. avgusta 1961. godine započeli izgradnju zida dugog 45 km, posred Berlina kako bi sprečili ljude da prelaze sa Istoka na Zapad. Bio je visok 3,6 m i širok 1,2 m. Zid je podignut zato što je u periodu 1949-1961. Prebeglo je oko 2,5 miliona Istočnih Nemaca u Zapadnu Nemačku. Takođe, privreda Istočne Nemačke je bila na ivici propasti, jer su mnogi građani zapadnog Berlina dnevno prelazili u istočni deo grada da bi obavili svoju kupovinu, zato što su cene proizvoda u istočnom Berlinu bile jako niske. Pretvoren je u sistem betonskih zidova na čijem je vrhu bila bodljikava žica i koji je čuvan, sa osmatračnice, topovima i minama. Čitav zapadni Berlin bio je okružen zidom i fizički potpuno odvojen od istočnog dela grada. Mnoge porodice su bile rastavljene, i mnogi ljudi odvojeni od svojih kuća ili poslova. Mnogi su organizovali demonstracije protiv izgradnje, ali su one bile neuspešne. Zapadni Berlin je sad predstavljao izolovanu enklavu u neprijateljskoj zemlji. Zid je od tada postao i ostao simbol Hladnog rata i hladnoratovske podele.
      Namera podele Nemačke je bila da se iskorene nemački militarizam i nacizam. Ulogu vodeće sile preuzele su SAD, sa ambicijom da zaustave sovjetsku ekspanziju i ideju komunizma, pre svega u Francuskoj i Italiji, gde je ovaj pokret počeo da jača. Međutim, razlog podele Nemačke bio je sam Hladni rat. Obe supersile su se najviše plašile da će se njihov ratni neprijatelj svrstati uz njihovog hladnoratovskog protivnika: ako bi se to dogodilo, posledica bi bila koncentracija vojne, industrijske i ekonomske moći koja bi postala toliko velika da se više ne bi mogla savladati.
      Takođe, i Austrija je bila pod savezničkom okupacijom sve do 15. maja 1955. godine kada je proglašena za nezavisnu i demilitarizovanu državu. Na dan 26. oktobra iste godine formalno proglašava svoju neutralnost.
      Ne treba zaboraviti da su se SSSR i SAD i pored različitih interesa našli 1947-1948. godine na istom zadatku – stvaranju Države Izrael. Izraelci su naoružavani preko Čehoslovačke i FNR Jugoslavije. Za to su znale i SAD i SSSR, ništa nisu poduzeli da to spreče, naprotiv. Projekat Izrael, je zajednički projekat SAD i SSSR. Na tom projektu radili su zasebno, ali je rezultat očigledan.
      nastaviće se...
      Danko BOROJEVIĆ
      Published by vojnopolitickaosmatracnica
    • Од Милан Ракић,
      Dolazak lovaca MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji i dalje privlači pažnju pre svega stranih medija. Britanski specijalizovani vojni vazduhoplovni časopis Air Forces Monthly (AFM) je ovom događaju do sada dva puta posvetio pažnju, prvi put u novembarskom broju u kome je naš vojno-politički komentator Aleksandar Radić preneo vest o tome da su avioni stigli. Najnoviji decembarski broj, u rubrici vesti, donosi nešto opširnijI i zanimljivijI tekst a ovoga puta autor je Vladimir Trendafilovski.

      Trendafilovski je prvo opisao kako su MiG-ovi iz Rusije stigli na Batajnicu, naveo je da su 2. oktobra u transporteru An-124-100 kompanije Volga-Dnjepar Airlines koji je poleteo sa aerodroma Tretjakovo, stigla dva jednoseda, 9.12A sa našim evidencijskim brojem 18151 i 9.13 sa brojem 18201. Potom su sutradan 3. oktobrastigla dva 9.13, 18202 i 18203 da bi 4. oktobra stigla i dva dvoseda 9.51 18351 i 18352. Prethodno je naveo da su svi avioni ofarbani u novu šemu i da imaju evidencijske brojeve RV i PVO.
      Zanimljivo da je pri tom autor naveo da je sva osetljiva oprema koja uključuje i ruski sistem identifikacije svoj-tuđ (IFF) zamenjena izvoznim verzijama iste.Takođe napomenuto je da je avion 18201 rano ujutru 5. oktobra vraćen u Rusiju na remont koji će se obaviti u 121. vazduhoplovno remontnom zavodu u Kubinki.
      U daljem tekstu se kaže da donirani avioni neće odmah biti uvedeni u upotrebu već da će prvo proći kroz modernizaciju u Vazduhoplovnom zavodu ’’Moma Stanojlović’’ uz asistenciju ruskih specijalista. Pri tom će avioni biti opremljeni sa navigacijskom i komunikacijskom opremom po ICAO standardu kojom su opremljena postojeća 4 srpska aviona.
      Ovaj proces bi po Trendafilovskom, trebao biti završen do druge polovine sledeće godine do kada bi svih 6 bivših ruskih aviona bili uvedeni u upotrebu dok bi 4 postojeća srpska aviona trebala da budu poslata na remont. U međuvremenu bi po originalnom sporazumu iz Rusije trebalo da stignu rezervni delovi i naoružanje a preneseno je i da se potom očekuje da se nakon definisanja detalja sa kompanijom RSK MiG potpiše i ugovor o modernizaciji aviona.
      Interesantno da Vladimir raspolaže sa informacijama da je donacija 8 beloruskih MiG-ova 29 odložena zbog političke situacije u Srbiji. On zatim govori o tome da bi ovog meseca prilikom zvanične posete srpskog predsednika Belorusiji ugovor za donaciju aviona trebao da bude finalizovan i potpisan.
      U posebnoj tabeli dati su podaci o doniranim 29-kama koji su isporučeni RV i PVO. Sada imamo nešto drugačije podatke što se tiče naših i ruskih evidencijskih brojeva. Takođe dati su i fabrički (pasportni) brojevi svih aviona.
      Jednosed 9.12A proizveden januara 1989. koji je imao ruski broj 14 plavi, registraciju RF-92185, fabrički broj 2960526364 i koji je remontovan 2013. je postao 18151, jednosedi 9.13 proizveden jula 1989. koji je imao ruski broj 04 plavi, registraciju RF-93709, fabrički broj 2960727445 i koji je remontovan 2010. je postao 18201, 9.13 proizveden avgusta 1989. koji je imao ruski broj 31 plavi, registraciju RF-93713, fabrički broj 2960728107 i koji je remontovan 2014. dobio je broj 18202, 9.13 proizveden decembra 1989. koji je imao ruski broj 10 plavi, registraciju RF-93717, fabrički broj 2960728141 i koji je remontovan 2014. je 18203, dvosed 9.51 proizveden oktobra 1990. koji je imao ruski broj 101 plavi, registraciju RF-29166, fabrički broj 50903019679 i koji je remontovan 2013. je postao 18351 i 9.51 proizveden septembra 1991. koji je imao ruski broj 75 plavi, registraciju RF-92196, fabrički broj 50903025459 i koji je remontovan 2014. je sada 18352.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Дијана.,
      https://www.youtube.com/watch?v=M1BsCLh9hP8        link                                                                       
      Dva genija, mislioca, dva ruska knjizevna velikana, koji su obojica na svoj nacin obiljezili epohu, Rusiju i dali nenadmasno blago knjizevnom bogatstvu svijeta. Obojica su pisali i o aktuelnim drustvenim motivima tog vremena, i o univerzalnim ljudskim vrijednostima, strastima i stradanjima.  Bili su razliciti kao licnosti, i cak ne ni u dobrim odnosima. Imali su razlicitu percepciju komunizma koji je u njihovo vrijeme stasao u Rusiji kao ideja, Tolstoj je vidio plemenitost te ideje, i komuniste prikazao u 'Vaskrsenju' kao humaniste i idealiste, a Dostojevski je prorocki vidio zlokobnost stvarnih namjera i tendencija tog pokreta, a ljude prikazao kao bezdusne i amoralne oportuniste - 'Zli dusi'. Dostojevski je sumnjao i 'rvao se s Bogom' i u svom djelu i u zivotu, ali se vracao vjeri i smatrao da ce pravoslavlje, dobrota, ljepota spasiti svijet. A Tolstoj nikad nije gubio vjeru u Hrista, ali je izgubio povjerenje u Hristovu Crkvu, i umro je izopsten i anatemisan (nazalost).
      Uporedimo ih i sami, i opisimo nas dozivljaj ova dva velika genija..
       
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...