Jump to content

У књижевности постоје ликови којима је дата власт омогућила да потврде зло у себи

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

у књижевности постоје ликови којима је дата власт омогућила да потврде зло у себи; те сада обесни, довитљиви и префињени у свом садизму, иживљавају се над другима; и то није редак случај ни у данашњем времену када бисмо говорили о униформисаним лицима. Изгледа да је ово свевременски комплекс људске душе, та охолост у могућности - ''охолост надређеног'' .  

Но, такви ликови су Карађоз из проклете авлије, Стрез из Теодосијевог житија св. Саве, Жербјатњиков из записа из мртвог дома Ф.М. Достојевског. Док се Карађоз поиграва са људским осећањима, толико далеко иде у свом садизму да просто ужива сламајући те већ сломљене душе. Стрез, бугарски престолонаследник који је протеран, и којег је Стефан Првовенчани примио у Србију, давши му мало земље на владање, се погордио. Подигао себи колибу на висини, симболишући његову гордост, и тамо, са те литице бацао ''грешнике'' у воду, говорећи им ''Пази да не поквасиш кожу!''. И последњи пример је Жербјатњиков, који својим подређенима, робијашима, као управник затвора наређује да се моле не би ли их Бог спасио од шиба и батина, те они крећи ''иже јеси на небеси'', међутим управник то прекида речима ''А ти га поднеси'' и шибом најстрашније удара робијаша-молиоца. 

оно што мене инересеује, и у шта сам можда неосновано уверен; је следеће: да се архетим оваквог понашања налази у библијским текстовима, са којима бих ја могао да повежем и тако урадим рад за испит, паралела између библијских ликова и ових јунака, те би ми много било од користи ако би неко могао да ме упути на такве библијске ликове?  Требали би ми конкретни примерци несловесног свевлашћа рецимо, а не нешто као што је Иродијада. 

На крају крајева можда би паралела могла и да се повуће са нечином на који завршавају ти горди властодршци, односно да ће зло у том смислу увек бити кажњено, (чини ми се да тако и Иродијада завршава) те бих могао и тему на томе да базирам, али ми требају конкретно примерци из Библије. Тражих Иродијаду цело јутро, и не нађох, те би било доста корисно да неко већ упућен може да ми каже како,шта и где.

 

о7

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, valgenjab рече

оно што мене инересеује, и у шта сам можда неосновано уверен; је следеће: да се архетим оваквог понашања налази у библијским текстовима, са којима бих ја могао да повежем и тако урадим рад за испит, паралела између библијских ликова и ових јунака, те би ми много било од користи ако би неко могао да ме упути на такве библијске ликове?  Требали би ми конкретни примерци несловесног свевлашћа рецимо, а не нешто као што је Иродијада. 

На крају крајева можда би паралела могла и да се повуће са нечином на који завршавају ти горди властодршци, односно да ће зло у том смислу увек бити кажњено, (чини ми се да тако и Иродијада завршава) те бих могао и тему на томе да базирам, али ми требају конкретно примерци из Библије

Ћаос. Не знам зашто би баш морало из Библије... Тренутно не могу да се сетим баш ниједног примера. Чак је и озлоглашени Навуходоносор имао хепи енд (Књига пророка Данила) јер, у суштини, никад нема говора о свевлашћу...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 56 минута, valgenjab рече

у књижевности постоје ликови којима је дата власт омогућила да потврде зло у себи; те сада обесни, довитљиви и префињени у свом садизму, иживљавају се над другима; и то није редак случај ни у данашњем времену када бисмо говорили о униформисаним лицима. Изгледа да је ово свевременски комплекс људске душе, та охолост у могућности - ''охолост надређеног'' .  

Но, такви ликови су Карађоз из проклете авлије, Стрез из Теодосијевог житија св. Саве, Жербјатњиков из записа из мртвог дома Ф.М. Достојевског. Док се Карађоз поиграва са људским осећањима, толико далеко иде у свом садизму да просто ужива сламајући те већ сломљене душе. Стрез, бугарски престолонаследник који је протеран, и којег је Стефан Првовенчани примио у Србију, давши му мало земље на владање, се погордио. Подигао себи колибу на висини, симболишући његову гордост, и тамо, са те литице бацао ''грешнике'' у воду, говорећи им ''Пази да не поквасиш кожу!''. И последњи пример је Жербјатњиков, који својим подређенима, робијашима, као управник затвора наређује да се моле не би ли их Бог спасио од шиба и батина, те они крећи ''иже јеси на небеси'', међутим управник то прекида речима ''А ти га поднеси'' и шибом најстрашније удара робијаша-молиоца. 

оно што мене инересеује, и у шта сам можда неосновано уверен; је следеће: да се архетим оваквог понашања налази у библијским текстовима, са којима бих ја могао да повежем и тако урадим рад за испит, паралела између библијских ликова и ових јунака, те би ми много било од користи ако би неко могао да ме упути на такве библијске ликове?  Требали би ми конкретни примерци несловесног свевлашћа рецимо, а не нешто као што је Иродијада. 

На крају крајева можда би паралела могла и да се повуће са нечином на који завршавају ти горди властодршци, односно да ће зло у том смислу увек бити кажњено, (чини ми се да тако и Иродијада завршава) те бих могао и тему на томе да базирам, али ми требају конкретно примерци из Библије. Тражих Иродијаду цело јутро, и не нађох, те би било доста корисно да неко већ упућен може да ми каже како,шта и где.

И мени делује погрешно тражити у Библији оправдање за социопатска дела појединаца. Сем ако не тражите повезаност демонизованости и пада људске природе неких ликова у Библији са овим наведеним садистима из времена после Н.Е.. У Библији постоје примери, верског и рецимо издајничко-сплеткарошког мотивисаног насиље. Јован Крститељ и сам Христ су страдали под одређеним садизмом. Увек је следила осуда Божија због греха, свеједно да ли је грешник био кажњен или помилован после.

Има пример Авраама који је у оружаним сукобима забрањивао пљачкања, и мсм. да никад никога није први напао.

Али по Старом завету, Цар Давид је био другачији од Авраама, он је пљачкао у ратовима. Свом војнику је наместио смрт, да би могао да ожени његову супругу "јер му је иста запала за око". Касније Цару умире дете, са том женом, пророк га посећује и говори му да је изгубио мислост од Бога и да је кажњен због злочина. Па онда има ситуација кад Давид, у рату убије свог сина Авесалома који је предводио војну побуну да би преузео трон. Давид се касније кајао и писао псалме у којима тражи од Бога опрост и критикује лажи које круже о њему код јевреја и код суседних народа...

Библија и Христ осуђују свако лицемерје и неморал, сем Давидових експанзионистичких ратова и оснивања Јерусалима. Парадоксално сам Давид каже да није достојан после свега да испуни пророчанство и подигне Храм Богу, али ипак се тај чин славио и нико га није осуђивао касније, већ супротно.

Препоручујем да прочитате Библију, ипак верски део теме захтева дубље разумевање. Ја сам навео пример Цара Давида, али његов начин размишљања почива на текстовима Библије који су старији од њега или су последице пророштва која је добио...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 53 минута, valgenjab рече

не мора да се тиче конкретно свевлашћа, већ суровог владања?

Ок, али болдовала сам и ово "...са нечином на који завршавају ти горди властодршци, односно да ће зло у том смислу увек бити кажњено, " . Не могу да се сетим ниједног примера.

У најкраћем, у Библији нема тзв. "црно-белих" примера, као у осталим приповеткама, народним причама и сл. а које ти тражиш. Можда само Језавеља... Мада ни она нема потпуну власт, него је жена цара Ахава.  (о њој у 1. и 2. Књизи о царевима)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ем ако не тражите повезаност демонизованости и пада људске природе неких ликова у Библији са овим наведеним садистима из времена после Н.Е. -------- управо ово тражим. Ствар је што радим дело  за предмет библијске књижевности код Срба, те сам ове ликове архетипски хтео да повежем са неким библијским. Библија је пуна, нарочит Стари Завет, мрачних сцена. Чак штавише Стари Завет је и сам заснован на страху, препун је насиља итд итд... Да није такво, ни Стрезово понашање не би било нако мотивсано, будући да је то лик средњевековне српске књижевности, која је у потпуности подређена Богу, вери, и цркви. Све што се налази у средњевековној књижевности, сваки мотив, тиче се нечег архетипског. Оно што ја траћжим је исто или приближно сагрешење које се спомиње у Библији. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@valgenjab @Џуманџи @Mиљан Л. 

Narode, jedan hint za vas: ova tema je u pdf "Kompjuteri". Znaci, pitanja koja ovde treba da se postavljaju su tehnicke prirode, ne iz Biblije, ili neke druge oblasti.

Za ovo sto sad pisete otvorite novu temu u nekom drugom podforumu, kome takva tema odgovara. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, obi-wan рече

@valgenjab @Џуманџи @Mиљан Л. 

Narode, jedan hint za vas: ova tema je u pdf "Kompjuteri". Znaci, pitanja koja ovde treba da se postavljaju su tehnicke prirode, ne iz Biblije, ili neke druge oblasti.

Za ovo sto sad pisete otvorite novu temu u nekom drugom podforumu, kome takva tema odgovara. :)

На крају ће можда уз помоћ компјутера и да се ишчачка нешто :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 3/23/2018 at 5:35, valgenjab рече

ем ако не тражите повезаност демонизованости и пада људске природе неких ликова у Библији са овим наведеним садистима из времена после Н.Е. -------- управо ово тражим. Ствар је што радим дело  за предмет библијске књижевности код Срба, те сам ове ликове архетипски хтео да повежем са неким библијским. Библија је пуна, нарочит Стари Завет, мрачних сцена. Чак штавише Стари Завет је и сам заснован на страху, препун је насиља итд итд... Да није такво, ни Стрезово понашање не би било нако мотивсано, будући да је то лик средњевековне српске књижевности, која је у потпуности подређена Богу, вери, и цркви. Све што се налази у средњевековној књижевности, сваки мотив, тиче се нечег архетипског. Оно што ја траћжим је исто или приближно сагрешење које се спомиње у Библији. 

Ја сам гледајући неке документарце скоро, баш о овоме размишљао... Али нисам нигде у Библији пронашао ширење "страха и ужаса", већ духовно поучавање које даје неки увид кроз примере, да је нестворена природа нужна за живот или исправљање створене природе.

Нови Завет прекида везу која је постојала између Бога и Старозаветних Царева, нпр. Давида, као и тумачење закона по којима су они владали у Старом Завету. Доласком Цара Константина, Јустиниана и осталих владара, стварају се модели управљања који се проналазе и код нас, јер смо ипак поштујући њихове принципе обезбедили себи аутономију.

Треба узет у обзир неписменост и доступност Светог Писма у то време, ретки владари су имали неко детаљније познавање вере. Чак је и сам Цар Константин био паган у време када је успоставио Нови Рим и Хришћанство прогласио за веру Рима. Касније се крстио, како каже Црква. Разболео се и саветници су му предложили да се окупа у крв неке деце, он је то одбио, крстио се и излечио.

мсм. да је РТС у овим новим документарцима добро обрадио историју једног дела Српских владара. Видех негде све документарце у некој теми на форуму..

Мимо њих имаш друге примере, рецимо Његошевог наследника Данила. Који је тражио да му се титула "владике" замени за титулу "кнеза" да би могао да се ожени. Након што се оженио, Данило је убијен у Котору, зато што је са перјаницима (царска гарда) испод манастира Острог правио пијанке, често су у склопу тога Данило и перјаници силовали локалне мештанке, па и једна од бројних које је он силовао (коју је платио главом у Котору касније) се презила Кадић. Династија Петровић је пуна таквих дешавања, па мсм. да имаш и неке познате примере код Династије Косач они су били доста јаки у своје време.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ивковић,
      Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делимо га са вама.
      Извор: https://youtu.be/9GyBpF9YfwU
      Званична презентација: https://mullmonastery.com/
    • Од Ćiriličar,
      Дете има 2 године и римило је вакцину против дифтерије и тетануса, hepatitis B и др. (лагарија):
      Дете је добило по целом телу, највише око зглобова, кожни осип у виду екцема/дерматитиса. Чеше се непрестано, што му ствара нервозу, плач, психичке проблеме и муку родитељима. Испробано је 10-так препарата које су дерматолози пробали и ништа није шппмогло.
      Молио бих све оне који знају који манастир прави мелеме - природне - против екцема и кожних упала да напишу шта знају или да се информишу ако имају ближи контакт. Пипери, Крка, Суково или неки други. Дете се налази у једној земљи ЕУ, тако да ако би неки манастир евентуално правио мелем против сличних обољења, некако би се већ договорило слање преко некога.Такођем, молим све који ус у Београду да завире у патријаршијуску продавицу на Теразијама, или ако тамо може да се зове, па да провере има ли шта.
       Иначе, ради се о синчичу од једног брата Хрвата, верника и изузетно честитог човека и католика, тако да би било лепо и због тога да му помогнемо. Јер...замислите дечака од 2 године са ужасним екцемом по већем делу тела, који се месецима чеше, плаче и која је то мука родитељима.
       
      Захваљујем свима.
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, служио је свету Литургију у недељу 33. по Педесетници, 24. јануара 2021. године, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, уз саслужење братства наведеног храма. Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.

       
      „Хришћани се ни по чему другом нису разликовали нити се данас разликују од остатка света – ни по одећи, ни по понашању, ни по свакодневним обавезама и службама – осим својом вером у Господа Исуса Христа, коју су не само речима исповедали него својим животом и својим делима посведочавали. Тек кад се човек покаје може примити у себе и предокусити у себи плодове и дарове Царства небескога. Још је у Старом Завету записано да милостиви Господ Бог стоји на вратима нашег срца и куца, и чека да ли ћемо Му отворити да се Он усели у наше срце и да се тако ми сјединимо са Њим. Предукус свега тога осећамо и доживљавамо већ у Цркви Христовој, јер кроз сваки празник, кроз свако свето богослужење, кроз сваку свету Евхаристију ми већ у себе примамо предукус Царства Божјега, предукус спасења и живота”, навео је архијерејски намесник новосадски први, беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи.
      Прота Миливој је поделио са присутнима у Саборном храму и један важан догађај из личног живота. Наиме, на основу испуњених услова за пензионисање, на дан празновања Светога Саве, 27. јануара ове године, после више од 38 година плодотворног мисионарења и ширења јеванђелске речи међу верним народом широм Епархије бачке, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов ће отићи у мировину. 
      „Дозволите ми да, најпре, заблагодарим и узнесем хвалу Господу Богу што ме је уопште позвао и прихватио овако недостојнога да будем служитељ светога Олтара, да будем свештеник и пастир Цркве Христове; да Га замолим да и дане који су предамном, а чији број једино Он зна, исто тако буду на моје лично добро и на спасење, да ми дарује здраву памет, духовну и телесну снагу, и да богослужим докле год сам жив на овој земљи. Наискренију благодарност узносим Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. Иринеју за његово очинско и архипастирско старање током протеклих година. Пуних 30 година моја недостојност службује под окриљем освештане деснице Његовог Преосвештенства, слушајући и наслађујући се богомудрим речима које из његових архипастирских уста излазе. Свака реч коју Господин Епископ изговори заиста је – за онога ко има уши да чује и жели да чује – спасоносна и душекорисна. Била ми је велика част и привилегија да у Новом Саду будем и један од сарадника Епископа, да му и на томе захвалим, на свим послушањима која је ставио пред мене, а ја сам се, у својој слабости и немоћи, трудио да на његово поверење одговорим својим радом и својом ревношћу. Ако сам у томе успео ма и колико зрно горушичино, сматраћу да сам у свему одговорио и показао се достојан његовог поверења. Ако нисам, молим да ми опрости, јер сам то чинио не по незрелости, него искључиво по људским немоћима. Једнаку захвалност дугујем и браћи свештеницима. Неизмерну захвалност дугујем свима вама што сте пажљиво, током протеклих година, слушали моје речи током проповеди. Нека вас Господ поживи да свагда долазите у храм Божји, да из храма Божјег увек излазите бољи него што сте у њега ушли. Тиме ћемо показати да смо заиста достојни да се назовемо хришћанима”, истакао је прота Миливој у свом опроштајном слову.

      У име братства Саборног храма у Новом Саду, дирљивим и братским речима, архијерејског намесника новосадског првог поздравио је протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ светиње. „Наш драги прота Миливој, од дана када се родио, на Светога Саву, у свештеничкој породици, узео је – као дете, у она давна времена – крст свој животни и полако почео да га носи. Проту сам упознао пре богословије, јер је, са његовим оцем, дошао код нас да ми објасни какав је живот у богословији. То што он одлази у мировину не значи да и даље није са нама, то не значи да његова пастирска служба престаје. Живео на многа и блага љета”, навео је прота Ђорђе, уручивши протопрезвитеру-ставрофору Миливоју Мијатову напрсни крст, у име братства Саборног храма, као лепу успомену на служење у Саборном храму и проведене заједничке дане. „Ово је знак наше љубави према њему и наше захвалности”, казао је настојатељ новосадског Катедралног храма.

       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Иван Ц.,
      ”Запоставља се истина која нам открива зашто постоји Црква у овом свету и све се своди на формализам, на наизглед духовност која се слепо држи правила, без топлине срца. То је духовност која убија”, рекао је Митрополит Порфирије у литургијској бесједи.
       
       
         
       
      У недјељу 13. децембра 2020. године, Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије служио је Божанствену Литургију у капели Светог Саве на загребачком Светом Духу. Том приликом у свештени чин презвитера рукоположио је ђакона Драгана Топића.
      Тумачећи јеванђељски одјељак о исцјељењу жене у суботу (Лк. 13, 10 – 17), Митрополит је говорио о односу Божјих заповијести и слободе. Према његовим ријечима, правила не постоје да би спутавала слободу, већ да би је афирмисала.
      Према Владикиним ријечима, ”живот мимо правила означава манифестацију острашћене воље егоистичног бића које хоће све себи да подреди”, док је, са друге стране, ”духовност која се слепо држи правила, без топлине срца. То је духовност која убија”.
      ”Онда када човек расте у љубави, он корак по корак, онако како су то чинили светитељи, преображава правила и надилази их. Тада човек улази у просторе у којима правила више нису потребна, јер је свети човек у потпуности ускладио себе са вољом Божјом. Господ подсећа да правила треба да гледамо духовно, а не формалистички”, казао је Митрополит. Осврнуо се и на савремени свијет у ком су форма и паковање пренаглашени. ”Битно је како је нешто приказано, а не шта носи у себи. Све је сведено на манире. Живимо у свету имиџологије”, закључио је Владика.
      Прочитани јеванђељски одјељак, према Митрополиту, позива нас да, постављајући Христа као мјеру и критеријум, слушамо заповијести, али и да их испуњавамо љубављу. ”Тамо где нема љубави и где је важније правило, запоставља се човек, односно чињеница због које је Господ дошао у свет. Запоставља се истина која нам открива зашто постоји Црква у овом свету и све се своди на формализам”.
      По отпусту Литургије, Митрополит је честитао оцу Драгану на рукоположењу и пожелео му благословено служење на њиви Господњој.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      ”Запоставља се истина која нам открива зашто постоји Црква у овом свету и све се своди на формализам, на наизглед духовност која се слепо држи правила, без топлине срца. То је духовност која убија”, рекао је Митрополит Порфирије у литургијској бесједи.
       
       

       
      У недјељу 13. децембра 2020. године, Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије служио је Божанствену Литургију у капели Светог Саве на загребачком Светом Духу. Том приликом у свештени чин презвитера рукоположио је ђакона Драгана Топића.
      Тумачећи јеванђељски одјељак о исцјељењу жене у суботу (Лк. 13, 10 – 17), Митрополит је говорио о односу Божјих заповијести и слободе. Према његовим ријечима, правила не постоје да би спутавала слободу, већ да би је афирмисала.
      Према Владикиним ријечима, ”живот мимо правила означава манифестацију острашћене воље егоистичног бића које хоће све себи да подреди”, док је, са друге стране, ”духовност која се слепо држи правила, без топлине срца. То је духовност која убија”.
      ”Онда када човек расте у љубави, он корак по корак, онако како су то чинили светитељи, преображава правила и надилази их. Тада човек улази у просторе у којима правила више нису потребна, јер је свети човек у потпуности ускладио себе са вољом Божјом. Господ подсећа да правила треба да гледамо духовно, а не формалистички”, казао је Митрополит. Осврнуо се и на савремени свијет у ком су форма и паковање пренаглашени. ”Битно је како је нешто приказано, а не шта носи у себи. Све је сведено на манире. Живимо у свету имиџологије”, закључио је Владика.
      Прочитани јеванђељски одјељак, према Митрополиту, позива нас да, постављајући Христа као мјеру и критеријум, слушамо заповијести, али и да их испуњавамо љубављу. ”Тамо где нема љубави и где је важније правило, запоставља се човек, односно чињеница због које је Господ дошао у свет. Запоставља се истина која нам открива зашто постоји Црква у овом свету и све се своди на формализам”.
      По отпусту Литургије, Митрополит је честитао оцу Драгану на рукоположењу и пожелео му благословено служење на њиви Господњој.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
×
×
  • Креирај ново...