Jump to content

Овде још нема ничега

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Crtani film Volta Diznija "Kuća sova" promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na njihovo ponašanje i razvoj, gde roditelji greše bila su neka pitanja za psihoterapeuta Zorana Milivojevića u „Jutru“.
      20.08.2020. - 09:10h „U ovom filmu je poruka jasna i studio je stao iza toga, u pitanju je normalizacija homoseksualnosti“, rekao je Milivojević koji je objasnio da ljudi mnogo blagonaklonije gledaju na lezbejstvo nego na mušku homoseksualnost i da su zato izabrane dve devojčice. iPak, on je istakao da je problem u tome što su to poruke za mlade.
      „U toku je borba za decu. Ko prvi dođe kod dece, ko deci formira stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo za 20 godina“.
      Ovo je samo deo priče na tu temu koju je započeo psihoterapeut Milivojević. Opširnije pogledajte u video-prilogu.
      Milivojević o homoseksualnosti u Diznijevom filmu: Ko prvi dođe kod dece i formira im stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo
      WWW.PRVA.RS Crtani film Volta Diznija Kuća sova promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na...  
    • Од Натан,
      Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj plovila nema predmeta koje su koristili lađari
       
      SENZACIONALNO otkriće "fosilizovanih" brodova, u noći između petka i subote, duboko u tlu brda ispod ugljenokopa Kostolac, na kome se prostirao veliki rimski grad Viminacijum, zaprepastilo je i najiskusnije arheologe. Plovila kojima stručnjaci ne mogu da odrede starost pronađena su u toku neke davno nestale velike reke, sudeći po slojevima šljunka debelim oko 15 metara ispod ostataka brodova.
        Rečnog peska i mulja ima i iznad drevnih plovila, ali se uopšte ne zna koja bi to reka mogla da bude. Tok Dunava je od mesta nalaza udaljen oko dva kilometra vazdušnom linijom. Arheolozi kažu da nije reč ni o presahloj reci Klepečki koja je do 19. veka tekla ovim prostorom, a ni o starom toku Mlave.
      Sve je zagonetno kada je reč o viminacijumskoj floti čiji ostaci vire iz litice kopa, malo na nebu, a malo u zemlji. Najveća misterija je iz kog vremena potiču ostaci brodova koje su u davnoj prošlosti hermetički zatvorili glina i mulj, tako da su im čak i metalni delovi savršeno očuvani.
      - Najveći brod, dug 15 metara i širok 2,65 metara, pronađen je na dubini od oko sedam metara ispod površine zemlje, a rimski grobovi se završavaju na dva metra dubine! Zato je za sada nemoguće reći iz kog hronološkog perioda plovila potiču. Ona su pronađena u istom arealu gde i ostaci mamuta, stari milion godina, na 19-20 metara dubine. Po toj analogiji, brodovi bi poticali iz perioda od pre 70.000 godina, što je nemoguće. Zato smo poslali njihovo izuzetno očuvano hrastovo drvo na analize starosti metodom C-14, ali i druge, jer smo se našli pred velikim i potpuno zagonetnim otkrićem - uzbuđeno nam je pričao prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelnik Naučnog projekta "Viminacijum", dok nas je vodio stazom duž trošne litice površinskog kopa koju je napravio rudarski bager.
      Koračali smo kroz pesak u kome se bele bezbrojne ljušture rečnih školjki i puževa iz vremena kada je ovde tekla moćna reka. U ponoru pod nama crneli su se izlomljeni komadi drevnih brodova, čamaca i okresano deblo ogromnog hrasta dužeg od dest metara, prečnika većeg od metar.
      Reporter "Novosti" imao je ekskluzivnu priliku da u nedelju rano ujutro dođe na ugljenokop u Kostolcu i prisustvuje čišćenju "viminacijumske arke" sa arheolozima koji neumorno rade na nalazištu od petka noću.
      - Telefon je zazvonio oko 22 sata. Iz slušalice sam čuo glas gospodina Slavkovića iz uprave kostolačkih kopova, koji je uzbuđeno govorio da je bager udario u nešto veliko i da su radovi momentalno obustavljeni. Ekipa iz Naučnog centra "Viminacijum" je odmah izašla na teren - opisao nam je dramatični događaj dr Korać.
      Ekipa arheologa se iz baze kroz mrkli mrak uputila "nivama" kroz pustinjski pejzaž površinskog kopa prema dalekoj svetlosti moćnih reflektora bagera - glodara.
      - Kada smo stigli do tog kruga svetla, nismo mogli da verujemo u ono što smo videli: ispred nas je ležala krma broda sa veslom, koju je otkinula kašika bagera. Reflektor je usmerio snop na liticu i na oko 18 metara iznad nas videli smo daske trupa. Odmah smo uzeli alat, uzverali se uz liticu i počeli da kopamo. Nije nam bilo svejedno, jer je tlo vrlo nestabilno. Ispod sloja peska došli smo do gline i shvatili da je ona konzervirala drvenu konstrukciju, za koju smo prvo pomislili da je čamac. Prvi zraci sunca otkrili su nam obrise broda - ispričao nam je dr Nemanja Mrđić iz viminacijumskog tima dok smo tragali za ostacima flote hodajući opasnom liticom.
      Na sve strane su provirivali delovi konstrukcija. Negde pramac, negde rebra trupa, negde daske. Sa visine se u dnu kopa dobro video krš drvenih konstrukcija koje je iz litice iščupao bager.
       Ovo je neverovatno, kao da je cela flota bila usidrena i onda odjednom propala u mulj gde je konzervirana. Vide se ostaci različitih plovila. Neka liče na ostatke rimskih ratnih rečnih brodova, ali ima i dosta monoksila, čamaca izdubljenih u deblu, koje Rimljani nisu koristili. U stvari, pre nekoliko dana smo 500 metara od sadašnjeg lokaliteta prvo pronašli prvi monoksil, ali na još većoj dubini. Da bismo mogli da pretpostavimo šta se ovde desilo, moramo da sačekamo procenu starosti materijala - kaže dr Mrđić.
      Ono što dodatno zbunjuje arheologe je što kraj ostataka plovila nema nijednog pokretnog nalaza, predmeta koji su koristili lađari, koji bi ukazao ko ih je koristio.
      - Raspored monoksila i brodova podseća na poredak ratnog desanta, ali za sada nismo našli tragove koji ukazuju na borbe ili paljevine. Jednostavno, kao da je sve odjednom propalo u mulj. Iskopavanja su složena, jer je podloga pesak rečnog dna koji se odronjava i neophodno je da se istraživanje celog prostora obavi što brže. Zato radimo bez prekida, bez obzira na umor. Jednostavno, reč je velikom otkriću koje ne sme da se ostavi nerazjašnjeno - kaže dr Mrđić.
      Arheološki lokalitet Viminacijum, čije je istraživanje počelo zbog ostataka rimske prestonice provincije Gornje Mezije, još jednom je iznenadilo stručnjake. Posle pronalaska ostataka mamuta i tajanstvenih magijskih zlatnih svitaka na aramejskom jeziku, kojim je govorio Hrist, sada je na svetlo dana izronila i cela avetinjska flota.
      - Očigledno je da smo tek na pragu velikih otkrića. Koliko god se trudio da budem racionalan, ne mogu da se otmem utisku da je oblast Viminacijuma iz nekog neobjašnjivog razloga ostala sačuvana kao vremenska kapsula u kojoj se nalaze odgovori koji će odgonetnuti istoriju našeg prostora - kaže dr Miomir Korać.
      DUNAVSKA TRADICIJA
      ODLIČNO očuvano korito velikog broda stručnjacima daje mnogo informacija.
      - Brod je konstruisan na isti način kako su pravljena slična dunavska plovila do naših vremena. Za trup su korišćene daske spojene metalnim klanfama. Ivice su im na spoju bile zakošene, da bi u nastali žleb bio uguran materijal koji bi nabrekao u vodi i savršeno zaptivao. Poslaćemo zaptivku sa drevnog broda na analizu, da utvrdimo da li je reč o zamašćenoj kudelji ili možda o hrastovoj mahovini, koja se u našem Podunavlju tradicionalno koristila u tu svrhu - ispričao nam je arheolog Ilija Danković.
       
      TIM ARHEOLOGA U BLATU I PRAŠINI
      TIM arheologa koji neumorno radi na otkrivanju misteriozne flote i u blatu i u prašini, na opasnoj litici, čine vrhunski stručnjaci: dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić, dr Ivan Bogdanović, Mladen Jovanović, doktorandi Ilija Danković i Ljubomir Jevtović, Goran Stojić.
       
      Viminacijska flota izronila iz ugljenokopa: Senzacionalno otkriće kod Kostolca (Foto/Video) | Reportaže | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj...  
    • Од JESSY,
      Nakon uspješna dva projekta, legendarni pjevač Bon Jovi nastavio je svoju humanu misiju i uskoro će otvoriti i treći restoran u kojem će siromašni ljudi moći jesti besplatno.
      Soul Kitchen naziv je neprofitne organizacije kojom upravlja Fondacija JBJ, koju muzičar vodi, a koja drži nosi njegove inicijale. U Soul Kitchenu tanjiri nemaju cijene, a oni koji žele, mogu ostaviti donaciju od 20 dolara za rad kuhinje. Oni koji nemaju novca, kao i beskućnici, dobrodošli su jesti u restoranu i volontirati u kuhinji.
      Prema web stranici restorana, 51 posto obroka koje su do sada poslužili plaćeno je donacijama. Preostalih 49 posto bilo je pokriveno dobrovoljnim radom ljudi bez finansijskih sredstava. Zato je jedan od moto restorana: “Svi su dobrodošli za naš sto.”
      Prvi od restorana otvorio je svoja vrata u oktobru 2011. godine, na području Crvene banke u New Jerseyju. Ovo je grad u kojem je rođen Bon Jovi i po kojem je imenovao svoj četvrti album objavljen 1988. godine. Drugi restoran otvoren je 2016. godine u blizini rijeke Toms, područja duboko pogođenog uraganom Sandy koji je potresao zemlju 2012. godine.
      “Naša misija je oduvijek bila uticati na pozitivne promjene i rješavati pitanja gladi i beskućnika”, objasnio je Bon Jovi prilikom otvaranja svog drugog restorana.
       
      https://lolamagazin.com/2019/12/07/bon-jovi-otvara-treci-restoran-u-kojem-ce-siromasni-ljudi-moci-jesti-besplatno/
    • Од Лапис Лазули,
      Pošto smo imali temu šta čovečice(žene) žele/im se svidja/vole, da vidimo i šta ne žele, šta im je odbojno kod muških? 🤔😌
       
       
       
      Naravno iščekujem i kontra temu... da ne rušimo tradiciju ... 😆
×
×
  • Креирај ново...