Jump to content

Porodica nudi besplatno kuću i imanje kod Beograda uz jedan uslov

Оцени ову тему


Препоручена порука

UPok9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

Nesvakidašnji oglas jedne porodice‚ da žele besplatno da ustupe na korišćenje kuću i veliko imanje u Maloj Ivanči kod Sopota nekome ko bi ga obrađivao, privukao je veliku pažnju na društvenim mrežama. Prijave im stižu već nekoliko dana, a među njima ima i onih koje su ih ostavljale u čudu.

Porodica Vukčević koja živi u Maloj Ivanči, selu u opštini Sopot, od centra Beograda udaljenom oko 30 kilometara, odlučila se da na društvenim mrežama oglasi "ponudu koja se ne odbija".

"Na samo 30 kilometara od Beograda, u zaseoku sela Mala Ivanča, naša porodica daje na korišćenje tri hektara plodne zemlje, sa kućom (kupatilo, struja, voda, televizor, telefon), vajatom, štalom za stoku, kokošinjcem, košnicama... Na imanju se pored zemlje (jedan deo pripremljen za baštu) nalazi majdan, potok i bagremova šuma i dosta stabala oraha. Želimo da sarađujemo sa ok, pozitivnim, poštenim i normalnim ljudima koji vole prirodu i koji imaju želju da se bave organskom poljoprivredom. Jedini uslov je da od svega što se proizvede na imanju polovina pripada vlasnicima", naveo je stariji sin iz porodice Vukčević u objavi na Fejsbuku.

Kuća na oko 30 kilometara od Beograda potpuno je sređena za život
Foto: Porodica Vukčević / RAS Srbija
Kuća na oko 30 kilometara od Beograda potpuno je sređena za život

U istom oglasu, on navodi i da porodica nudi i pomoć vlasnika novim stanarima.

"Sa naše strane, možemo obezbediti plasman svih proizvoda sa farme, dolazak volontera koji bi pomagali u poljskim poslovima, dolazak organizovanih grupa ljubitelja prirode i organske hrane. Takođe možemo pomoći u formiranju zasada povrća, formiranju stada i slično, kao i obezbediti određene alate za rad. Imanje je okruženo šumom i zemlja nikada nije tretirana nikakvom hemijom. Ukoliko vam je želja da se bavite organskom proizvodnjom, volite prirodu i taj način života, a usput želite da obezbedite stalne i sigurne prihode, kontaktirajte nas... Dobrodošli su svi vredni ljudi, sa malom prednošću porodice, kao i stranaci (Rusi ili Evropljani)", dodaje se u Vukčevićevoj objavi.

 
Imanje je okruženo šumom, tu su i potok, majdan...
Foto: Porodica Vukčević / RAS Srbija
Imanje je okruženo šumom, tu su i potok, majdan...

"Blic" je kontaktirao mladića koji je postavio neobičnu objavu, a on nam je otkrio motive za ovakav oglas.

- Ne želimo da prodamo zemlju jer smatramo da je to resurs budućnosti, a takođe nekoliko porodica, uglavnom naših prijatelja, želi da se snabdeva zdravom i proverenom organskom hranom, pa smo došli na ideju da oformimo organik klub. Sa druge strane, moji roditelji su u bašti na ovom imanju proizvodili mnogo šta, uglavnom za naše potrebe, a višak uglavnom delili i poklanjali ljudima. Kako su ušli u neke godine kada više ne mogu da rade, odlučili smo se da sve to podignemo na jedan ozbiljniji nivo, tako da tražimo partnere, ljude koji vole prirodu, organsku poljoprivredu, koji bi mogli da se ozbiljnije posvete svemu tome. Mi sa svoje strane finasiramo sve što je potrebno za proizvodnju, đubre, seme, alate, frezu, gorivo, finasiramo podizanje zasada i formiranje stada. Zauzvrat, sav višak proizvoda deli se pola-pola, što je uslov sa naše strane kao vlasnika i finasijera. Tako ljudi mogu da predvide svoja primanja i zavise od sebe i svog rada - objašnjava Vukčević.

Vajat u blizini porodične kuće
Foto: Porodica Vukčević / RAS Srbija
Vajat u blizini porodične kuće

Kome će ova porodica poveriti imanje, zavisi od više uslova, ali najbitnije je da ljudi budu pošteni i radni. Sa druge strane, pored ozbiljnih prijava, za ovih nekoliko dana stizale su im i pozivi koji su ih ostavljali u čudu.

- Nećete verovati koliko ima negativnih ljudi u Srbiji i kakve sve pozive i ponude dobijamo. Javio nam se čovek koji želi da pobegne od žene sa ljubavnicom, pa mu treba kuća. Odmah je naglasio da ne može da radi, ali da može da pokosi malo ispred kuće. Neki imaju ideje da im ovo bude samo vikendica, pa su preispitivali i tu opciju, a neki traže fiksnu platu. Sva sreća pa ima i normalnih ljudi, koji razumeju ceo smisao ovoga, tako da se nadam da ćemo uskoro napraviti selekciju i naći prave ljude. Nadamo se da ćemo privući prave partnere koji su na drugom nivou svesti, pa neće sve ovo gledati samo kroz profit, već kao način života - zaključuje Vukčević.

Ovaj mladić i njegov brat, kaže on, nisu u mogućnosti da se bave ovim poslom. Mlađi je sportista, a stariji vodi drugi porodični posao, dok su roditelji ostarili te ne mogu više da se bave poljoprivredom.

Vukčevići na kraju ističu i da im je velika želja da ova ideja zaživi jer smatraju da je organska hrana i zdrav život budućnost Srbije.

https://www.blic.rs/vesti/beograd/porodica-nudi-besplatno-kucu-i-imanje-kod-beograda-uz-jedan-uslov-ali-nisu-ocekivali/gbgs3vt

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Crtani film Volta Diznija "Kuća sova" promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na njihovo ponašanje i razvoj, gde roditelji greše bila su neka pitanja za psihoterapeuta Zorana Milivojevića u „Jutru“.
      20.08.2020. - 09:10h „U ovom filmu je poruka jasna i studio je stao iza toga, u pitanju je normalizacija homoseksualnosti“, rekao je Milivojević koji je objasnio da ljudi mnogo blagonaklonije gledaju na lezbejstvo nego na mušku homoseksualnost i da su zato izabrane dve devojčice. iPak, on je istakao da je problem u tome što su to poruke za mlade.
      „U toku je borba za decu. Ko prvi dođe kod dece, ko deci formira stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo za 20 godina“.
      Ovo je samo deo priče na tu temu koju je započeo psihoterapeut Milivojević. Opširnije pogledajte u video-prilogu.
      Milivojević o homoseksualnosti u Diznijevom filmu: Ko prvi dođe kod dece i formira im stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo
      WWW.PRVA.RS Crtani film Volta Diznija Kuća sova promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na...  
    • Од Натан,
      Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj plovila nema predmeta koje su koristili lađari
       
      SENZACIONALNO otkriće "fosilizovanih" brodova, u noći između petka i subote, duboko u tlu brda ispod ugljenokopa Kostolac, na kome se prostirao veliki rimski grad Viminacijum, zaprepastilo je i najiskusnije arheologe. Plovila kojima stručnjaci ne mogu da odrede starost pronađena su u toku neke davno nestale velike reke, sudeći po slojevima šljunka debelim oko 15 metara ispod ostataka brodova.
        Rečnog peska i mulja ima i iznad drevnih plovila, ali se uopšte ne zna koja bi to reka mogla da bude. Tok Dunava je od mesta nalaza udaljen oko dva kilometra vazdušnom linijom. Arheolozi kažu da nije reč ni o presahloj reci Klepečki koja je do 19. veka tekla ovim prostorom, a ni o starom toku Mlave.
      Sve je zagonetno kada je reč o viminacijumskoj floti čiji ostaci vire iz litice kopa, malo na nebu, a malo u zemlji. Najveća misterija je iz kog vremena potiču ostaci brodova koje su u davnoj prošlosti hermetički zatvorili glina i mulj, tako da su im čak i metalni delovi savršeno očuvani.
      - Najveći brod, dug 15 metara i širok 2,65 metara, pronađen je na dubini od oko sedam metara ispod površine zemlje, a rimski grobovi se završavaju na dva metra dubine! Zato je za sada nemoguće reći iz kog hronološkog perioda plovila potiču. Ona su pronađena u istom arealu gde i ostaci mamuta, stari milion godina, na 19-20 metara dubine. Po toj analogiji, brodovi bi poticali iz perioda od pre 70.000 godina, što je nemoguće. Zato smo poslali njihovo izuzetno očuvano hrastovo drvo na analize starosti metodom C-14, ali i druge, jer smo se našli pred velikim i potpuno zagonetnim otkrićem - uzbuđeno nam je pričao prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelnik Naučnog projekta "Viminacijum", dok nas je vodio stazom duž trošne litice površinskog kopa koju je napravio rudarski bager.
      Koračali smo kroz pesak u kome se bele bezbrojne ljušture rečnih školjki i puževa iz vremena kada je ovde tekla moćna reka. U ponoru pod nama crneli su se izlomljeni komadi drevnih brodova, čamaca i okresano deblo ogromnog hrasta dužeg od dest metara, prečnika većeg od metar.
      Reporter "Novosti" imao je ekskluzivnu priliku da u nedelju rano ujutro dođe na ugljenokop u Kostolcu i prisustvuje čišćenju "viminacijumske arke" sa arheolozima koji neumorno rade na nalazištu od petka noću.
      - Telefon je zazvonio oko 22 sata. Iz slušalice sam čuo glas gospodina Slavkovića iz uprave kostolačkih kopova, koji je uzbuđeno govorio da je bager udario u nešto veliko i da su radovi momentalno obustavljeni. Ekipa iz Naučnog centra "Viminacijum" je odmah izašla na teren - opisao nam je dramatični događaj dr Korać.
      Ekipa arheologa se iz baze kroz mrkli mrak uputila "nivama" kroz pustinjski pejzaž površinskog kopa prema dalekoj svetlosti moćnih reflektora bagera - glodara.
      - Kada smo stigli do tog kruga svetla, nismo mogli da verujemo u ono što smo videli: ispred nas je ležala krma broda sa veslom, koju je otkinula kašika bagera. Reflektor je usmerio snop na liticu i na oko 18 metara iznad nas videli smo daske trupa. Odmah smo uzeli alat, uzverali se uz liticu i počeli da kopamo. Nije nam bilo svejedno, jer je tlo vrlo nestabilno. Ispod sloja peska došli smo do gline i shvatili da je ona konzervirala drvenu konstrukciju, za koju smo prvo pomislili da je čamac. Prvi zraci sunca otkrili su nam obrise broda - ispričao nam je dr Nemanja Mrđić iz viminacijumskog tima dok smo tragali za ostacima flote hodajući opasnom liticom.
      Na sve strane su provirivali delovi konstrukcija. Negde pramac, negde rebra trupa, negde daske. Sa visine se u dnu kopa dobro video krš drvenih konstrukcija koje je iz litice iščupao bager.
       Ovo je neverovatno, kao da je cela flota bila usidrena i onda odjednom propala u mulj gde je konzervirana. Vide se ostaci različitih plovila. Neka liče na ostatke rimskih ratnih rečnih brodova, ali ima i dosta monoksila, čamaca izdubljenih u deblu, koje Rimljani nisu koristili. U stvari, pre nekoliko dana smo 500 metara od sadašnjeg lokaliteta prvo pronašli prvi monoksil, ali na još većoj dubini. Da bismo mogli da pretpostavimo šta se ovde desilo, moramo da sačekamo procenu starosti materijala - kaže dr Mrđić.
      Ono što dodatno zbunjuje arheologe je što kraj ostataka plovila nema nijednog pokretnog nalaza, predmeta koji su koristili lađari, koji bi ukazao ko ih je koristio.
      - Raspored monoksila i brodova podseća na poredak ratnog desanta, ali za sada nismo našli tragove koji ukazuju na borbe ili paljevine. Jednostavno, kao da je sve odjednom propalo u mulj. Iskopavanja su složena, jer je podloga pesak rečnog dna koji se odronjava i neophodno je da se istraživanje celog prostora obavi što brže. Zato radimo bez prekida, bez obzira na umor. Jednostavno, reč je velikom otkriću koje ne sme da se ostavi nerazjašnjeno - kaže dr Mrđić.
      Arheološki lokalitet Viminacijum, čije je istraživanje počelo zbog ostataka rimske prestonice provincije Gornje Mezije, još jednom je iznenadilo stručnjake. Posle pronalaska ostataka mamuta i tajanstvenih magijskih zlatnih svitaka na aramejskom jeziku, kojim je govorio Hrist, sada je na svetlo dana izronila i cela avetinjska flota.
      - Očigledno je da smo tek na pragu velikih otkrića. Koliko god se trudio da budem racionalan, ne mogu da se otmem utisku da je oblast Viminacijuma iz nekog neobjašnjivog razloga ostala sačuvana kao vremenska kapsula u kojoj se nalaze odgovori koji će odgonetnuti istoriju našeg prostora - kaže dr Miomir Korać.
      DUNAVSKA TRADICIJA
      ODLIČNO očuvano korito velikog broda stručnjacima daje mnogo informacija.
      - Brod je konstruisan na isti način kako su pravljena slična dunavska plovila do naših vremena. Za trup su korišćene daske spojene metalnim klanfama. Ivice su im na spoju bile zakošene, da bi u nastali žleb bio uguran materijal koji bi nabrekao u vodi i savršeno zaptivao. Poslaćemo zaptivku sa drevnog broda na analizu, da utvrdimo da li je reč o zamašćenoj kudelji ili možda o hrastovoj mahovini, koja se u našem Podunavlju tradicionalno koristila u tu svrhu - ispričao nam je arheolog Ilija Danković.
       
      TIM ARHEOLOGA U BLATU I PRAŠINI
      TIM arheologa koji neumorno radi na otkrivanju misteriozne flote i u blatu i u prašini, na opasnoj litici, čine vrhunski stručnjaci: dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić, dr Ivan Bogdanović, Mladen Jovanović, doktorandi Ilija Danković i Ljubomir Jevtović, Goran Stojić.
       
      Viminacijska flota izronila iz ugljenokopa: Senzacionalno otkriće kod Kostolca (Foto/Video) | Reportaže | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj...  
    • Од JESSY,
      Nakon uspješna dva projekta, legendarni pjevač Bon Jovi nastavio je svoju humanu misiju i uskoro će otvoriti i treći restoran u kojem će siromašni ljudi moći jesti besplatno.
      Soul Kitchen naziv je neprofitne organizacije kojom upravlja Fondacija JBJ, koju muzičar vodi, a koja drži nosi njegove inicijale. U Soul Kitchenu tanjiri nemaju cijene, a oni koji žele, mogu ostaviti donaciju od 20 dolara za rad kuhinje. Oni koji nemaju novca, kao i beskućnici, dobrodošli su jesti u restoranu i volontirati u kuhinji.
      Prema web stranici restorana, 51 posto obroka koje su do sada poslužili plaćeno je donacijama. Preostalih 49 posto bilo je pokriveno dobrovoljnim radom ljudi bez finansijskih sredstava. Zato je jedan od moto restorana: “Svi su dobrodošli za naš sto.”
      Prvi od restorana otvorio je svoja vrata u oktobru 2011. godine, na području Crvene banke u New Jerseyju. Ovo je grad u kojem je rođen Bon Jovi i po kojem je imenovao svoj četvrti album objavljen 1988. godine. Drugi restoran otvoren je 2016. godine u blizini rijeke Toms, područja duboko pogođenog uraganom Sandy koji je potresao zemlju 2012. godine.
      “Naša misija je oduvijek bila uticati na pozitivne promjene i rješavati pitanja gladi i beskućnika”, objasnio je Bon Jovi prilikom otvaranja svog drugog restorana.
       
      https://lolamagazin.com/2019/12/07/bon-jovi-otvara-treci-restoran-u-kojem-ce-siromasni-ljudi-moci-jesti-besplatno/
    • Од Лапис Лазули,
      Pošto smo imali temu šta čovečice(žene) žele/im se svidja/vole, da vidimo i šta ne žele, šta im je odbojno kod muških? 🤔😌
       
       
       
      Naravno iščekujem i kontra temu... da ne rušimo tradiciju ... 😆
×
×
  • Креирај ново...