Jump to content

Прва реакција из Српске Цркве на тему џендер идеологије – браво за Митрополију загребачко-љубљанску!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Цитат

Prijeteća opasnost Istanbulske konvencije

 

Svjedoci smo toga da je skupinama ljudi u hrvatskom društvu očito jako stalo da Istanbulska konvencija ne bude ratificirana a kurikularna reforma obrazovanja ne bude provedena. Ono što u tome čudi jesu osobna posvećenost protivljenju kakva postaje životnom misijom, štoviše opsesijom, potom pseudo argumenti koje pritom koriste eda bi uvjerili širu javnost u opasnosti od uništenja ”kršćanskih i obiteljskih vrijednosti“ te prostor koji su dobili u javnosti. 

Da tkogod može misliti kako Istanbulska konvencija ili kurikularna reforma imaju svojih slabosti, dakako, nije sporno. Sporno je da o tim slabostima u javnosti ponajmanje govore stručnjaci, pravnici i pedagozi.

U medijima je rijetko naići na analizu što bi provedba Istanbulske konvencije doista značila za pravni sustav, odnosno za mijenjanje, prilagodbu i provedbu zakona.

A na tribinama i razgovorima o Konvenciji, čak i oni koji se zalažu za njezinu ratifikaciju, manje uspiju govoriti o doprinosu većoj prevenciji nasilja nad ženama i zaštitu onih koji su nasilje doživjeli, a više se moraju baviti obranom od napada na Konvenciju kao takvu.

Pri čemu je apsurdno da argumenti koje napadači koriste uopće nisu utemeljeni u tekstu Konvencije, nego u izvantekstualnoj stvarnosti koju, ako doista postoji, ne razotkrivaju nego ju, zapravo, upozoravajući na njezinu prijeteću opasnost – sami kreiraju.

Prijeteću opasnost od promoviranja mijenjanja spola poput odjeće, vide i kritičari kurikularne reforme. Polazeći od toga da mlade ljude tretiraju kao objekte a ne subjekte odgoja i obrazovanja, oni ne napadaju pojedine izbore lektirnih tekstova zbog eksplicitnih i detaljnih opisa spolnih snošaja i među nemogućim partnerima kao pedagoški doista neprimjerene kako za mlade u razvoju, tako i za profesore koji bi ih morali moći tumačiti, nego nastoje nanovo definirati funkciju književnosti kao takve te ju optužiti za promoviranje pornografije i pedofilije.

A upozoravanje na opasnost počinje se širiti poput zarazne bolesti, pa ovih dana, primjerice, ljudi koji vjerojatno ni nisu pročitali tekst Konvencije, što ga svatko može naći na internetskim stranicama, tumače ”neukom puku“ kako tamo piše da svatko može odabrati spol koji želi biti te da će ga ljudi, prema Konvenciji, moći mijenjati prema prigodi i interesu.

Jedan svećenik je nedavno čak napisao u Slobodnoj Dalmaciji da će onda možda koja žena promijeniti spol samo da bi postala papom! A to da bi žena, da i ne promjeni spol, mogla biti papa valjda je po sebi već skandalozno!

Takve interpretacije bi u svojoj apsurdnosti bile smiješne kada ne bi bila zabrinjavajuća činjenica da im mediji daju prostora te da vjerojatno ima ljudi koji tim interpretacijama vjeruju samo zato jer ih brane oni kojima oni sami pridaju autoritet.

Kada pitanje ratifikacije Istanbulske konvencije dođe na dnevni red Sabora za pretpostaviti je da je odluka uvjetovana nekolikim faktorima: pritiskom Europske unije, pritiskom podijeljene javnosti, a onda, svakako ne manje, i činjenicom da bi provedba Konvencije, kako procjenjuju, koštala proračun oko milijun i pol kuna godišnje.

Najgore što se može dogoditi je postavljanje ograda u provedbi Konvencije. Upravo one koje države smiju postaviti tiču se onoga u čemu Konvencija ponajviše može pridonijeti prevenciji nasilja nad ženama i zaštiti onih koji su nasilje doživjeli.

Jasno definiranje rodno uvjetovanog nasilja, pravo izricanja kaznenih (a ne prekršajnih) sankcija za psihičko nasilje, zaštita žena koje su pretrpjele nasilje a da ne moraju napustiti svoj dom, naknade štete žrtvama – samo su neke od njih.

No, možda bi još gore od toga bilo sazivanje referenduma oko pitanja ratifikacije Konvencije.

To bi omogućilo, čini mi se, još veće širenje zavjereničke psihopatologije. Iza opiranja ratifikaciji, kao i kurikularnoj reformi obrazovanja, ne stoji ponajprije borba za ”obiteljske i kršćanske vrijednosti“ – njih nitko i nikakva institucija ne može osporiti ukoliko ih ljudi definiraju za sebe i prihvate – nego, naprosto, strah.

A taj se strah hrani teorijama zavjere koje su pokušaj tumačenja krajnjeg uzroka važnog društvenog događaja kao dijela zlokobnog plana smišljenog od strane tajnog udruženja moćnih pojedinaca i organizacija.

Misliti da iza UN-a stoji nekakav lobij homoseksualaca koji hoće pokoriti svijet i prisilno smanjiti broj stanovnika, a da iza Istanbulske konvencije i kurikularne reforme stoji zavjera onih koji hoće proglasiti fluidnost funkcija spolnosti te time izvršiti napad na Crkvu i uništiti kršćansku antropologiju, pa samim time i kršćanstvo, znači pripadati logici takve moguće zavjere.

Pristati na argumente zavjerenika i njihovih protivnika znači i sami pripadati istoj psihopatologiji.

Doista, čini se da se problemima oko ratifikacije Istanbulske konvencije i provedbe kurikularne reforme zapravo i ne bi trebali baviti pravnici i pedagozi, nego psihijatri.

No, čak i patološka objašnjenja nisu dostatna jer stvarnost nadilazi problem paranoidnih manjina. Ono što je zabrinjavajuće jest da teorije zavjere šire javno nepovjerenje i narušavaju demokratsku raspravu preusmjeravanjem pozornosti od važnih znanstvenih, političkih i društvenih pitanja.

Neupitno je da javnost od svojih vlada treba aktivno zahtijevati istinite i transparentne informacije te bi ponuđena objašnjenja trebala biti dočekana sa zdravom dozom skepticizma.

A ovo teorije zavjera ne nude. Veliki Brat nas gleda samo ako mu to dopustimo.

Именом и презименом: Јадранка Брнчић

Извор: http://www.autograf.hr/prijeteca-opasnost-istanbulske-konvencije/

 

Да се не "загуби", вреди поновити. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 110
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Певај ујко, певај роде, дај сестрићу разоноде Колко је у мору воде, ти ми требаш, роде Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род    

Род је Стјуарт а Пол је Макартни. Тема може да се закључа. 

Поштовани православни родитељи, Годинама смо писали о опасности родне идеологије која се намеће нашем друштву и најважније – нашој деци. Владике руске, грчке и бугарске Цркве су већ подигле

1 hour ago, Џуманџи рече

Doista, čini se da se problemima oko ratifikacije Istanbulske konvencije i provedbe kurikularne reforme zapravo i ne bi trebali baviti pravnici i pedagozi, nego psihijatri.

Nerazumijm ovo: da se bave sa IK i KR jer je to nešto bolesno .

Ili da objasne ovim " primitivcima" kako su u krivu i da je to nešto normalno.

Zašto ne uključiti i druge znanosti ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Џуманџи рече

Именом и презименом: Јадранка Брнчић

Извор: http://www.autograf.hr/prijeteca-opasnost-istanbulske-konvencije/

 

Да се не "загуби", вреди поновити. 

Ti stvarno misliš da je istanbulska konvencija OK i smatraš da je istovremeno moguce biti dobrom hrišcankom i dobrom pravoslavkom pod uslovom ukoliko smatraš da si pravoslavne vjeroispovijesti tj. ako se smatraš pravoslavnom vjernicom? Zbog čega tako misliš? Smatraš li se pravoslavkom?

Isto i ovo vrijedi ponoviti da se ne zagubi:

Srbija obavezna da primenjuje Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Istanbulska Konvencija pod znakom pitanja: Ratifikacija IK u BiH i Srbiji nije osigurala zaštitu žrtava nasilja

Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala Istanbulsku konvenciju

I ovo:

Članovi Srpske pravoslavne Crkve u Hrvatskoj protive se Istanbulskoj konvenciji

Bugarska odbacila Evropski sporazum protiv nasilja u porodici

Inače nisam uspio naci nikakav oficijalni stav SPC tičuci se te Istanbulske konvencije, kao da SPC u Srbiji nije uopšte ni reagovala nikako na nju ni ikakvim saopštenjem ni na korist i pohvalu, ni na osudu i kritiku Istanbulske Konvencije. Nigdje ništa! Ako ima neko nekakve informacije o tome stavu SPC neka postavi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Zayron рече

Ti stvarno misliš da je istanbulska konvencija OK i smatraš da je istovremeno moguce biti dobrom hrišcankom i dobrom pravoslavkom pod uslovom ukoliko smatraš da si pravoslavne vjeroispovijesti tj. ako se smatraš pravoslavnom vjernicom? Zbog čega tako misliš? Smatraš li se pravoslavkom?

Isto i ovo vrijedi ponoviti da se ne zagubi:

Članovi Srpske pravoslavne Crkve u Hrvatskoj protive se Istanbulskoj konvenciji

Bugarska odbacila Evropski sporazum protiv nasilja u porodici

Inače nisam uspio naci nikakav oficijalni stav SPC tičuci se te Istanbulske konvencije, kao da SPC u Srbiji nije uopšte ni reagovala nikako na nju ni ikakvi propštenjem ni na korist ni na osudu Istanbulske Konvencije. Ako ima neko nekakve informacije o tomer neka postavi.

Srbija obavezna da primenjuje Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Istanbulska Konvencija pod znakom pitanja: Ratifikacija IK u BiH i Srbiji nije osigurala zaštitu žrtava nasiljaNarodna skupština Republike Srbije ratifikovala

Istanbulsku konvenciju

 

To je napisala Jadranka Benčić prof. i teolog .

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, kopitar рече

da se bave sa IK i KR jer je to nešto bolesno

Не разумеш јер не читаш: 

1 hour ago, Џуманџи рече

Doista, čini se da se problemima oko ratifikacije Istanbulske konvencije i provedbe kurikularne reforme zapravo i ne bi trebali baviti pravnici i pedagozi, nego psihijatri.

што је опаска аутора, јер - видети шта претходи, а шта следи.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, kopitar рече

To je napisala Jadranka Benčić prof. i teolog .

Ok, i mi ih imamo svakakvih teologa, husitskih, pravoslavnih, evangelističkih, katoličkih, starokatoličkih, adventističkih itd. Je li ona katolički teolog ili pravoslavni teolog? Na kojem teološkom fakultetu predaje? Ili je nezavisni teolog na slobodnoj nozi, takvih imamo i mi takodjer, čak i LGBT i feminističkih teologa i teologinja. 

Pored toga više me zanimao stav same Džumandži, zbog čega ju opakovano postavlja uključujuci onu "psihijatriju" i zašto ustvari? S tim textom se poistovjecuje ili ga osudjuje ili ga je postavila samo radi dokumentiranja najrazličitijih zanimljivih nazora na Istanbulsku konvenciju? To nije napisala.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Zayron рече

Ti stvarno misliš da je istanbulska konvencija OK i smatraš da je istovremeno moguce biti dobrom hrišcankom i dobrom pravoslavkom pod uslovom ukoliko smatraš da si pravoslavne vjeroispovijesti tj. ako se smatraš pravoslavnom vjernicom? Zbog čega tako misliš? Smatraš li se pravoslavkom?

Шта год те чини срећним, Зајо. :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, Zayron рече

Smatraš li se pravoslavkom?

И Мирољуб Петровић се сматра православним...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Војвода7 рече

И Мирољуб Петровић се сматра православним...

Kažu da ima adventizam.:))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 24.3.2018. at 19:44, Џуманџи рече

Шта год те чини срећним, Зајо. :D

Pa onda vjerovatno zbog svoje dislexije valjda nisi stigla razumjet da autorica kritizuje i jednu i drugu stranu jednako oštro zbog načina argumentacije i plitkosti argumentovanja kako onu proistanbulsku tako isto i onu protivistanbulsku. Ali tebe čini srecnom poturati nam to pred oči nama koji smo protiv IK jer te čini srecnom biti u pogrešnom uvjerenju kako je to usmjereno samo protiv protivnika IK pošto nisi razumjela ili dobro pročitala o čemu se radi. A izgleda da je takvih kao ti cijela Srbija jer kod vas je IK Istanbulska konvencija (ovako se još naziva jer je u Istanbulu 5. maja 2011. otvorena za potpisivanje) bila usvojena medju prvima u Evropi (4.4.2012.) i medju prvima bila ratifikovana (31.10.2013.) a to ste vi tj. srpska vlada uspjeli čak tako brzo i dobro da o tom nije moguce naci nikakav službeni stav SPC o tome, ni povodom usvajanja ni povodom ratifikacije. Ako neko nadje nek postavi, ja ga upravo tražim ali bezuspješno, valjda nije to bilo dosta relevantno za SAS SPC da se o tome ikako očituje ili se zbog načina kako je to brzo bilo uradjeno nije smogla ni na šta niti je možda uopšte primjetila da se šta dešava. Tada su bile u najvecem jeku one borbe i sporovi sa bivšim vladikom Artemijem pa bi to onda moglo opravdati nepostojanje reakcije SPC na Istanbulsku konvenciju. Zaista nigdje ništa, ni traga od noge, stopala što se kaže!

Republika Srbija je potpisala Istanbulsku konvenciju 4. aprila 2012. godine, a ratifikovala  21. novembra 2013. godine. Pored Srbije, Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, ratifikovale su i Albanija, Andora, Austrija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Danska, Francuska, Italija, Malta, Portugal, španija, Švedska i Turska.

http://www.publicpolicy.rs/arhiva/1073/srbija-obavezna-da-primenjuje-konvenciju-saveta-evrope-o-sprecavanju-i-borbi-protiv-nasilja-nad-zenama-i-nasilja-u-porodici#.WraWpR-E76o
 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Zayron рече

Pa onda vjerovatno zbog svoje dislexije valjda nisi stigla razumjet da autorica kritizuje i jednu i drugu stranu jednako oštro zbog načina argumentacije i plitkosti argumentovanja kako onu proistanbulsku tako isto i onu protivistanbulsku. Ali tebe čini srecnom poturati nam to pred oči nama koji smo protiv IK jer te čini srecnom biti u pogrešnom uvjerenju kako je to usmjereno samo protiv protivnika IK pošto nisi razumjela ili dobro pročitala o čemu se radi. A izgleda da je takvih kao ti cijela Srbija jer kod vas je IK bila usvojena medju prvima u Evropi (4.4.2012.) i medju prvima bila ratifikovana (31.10.2013.) a to ste uspjeli čak tako brzo i dobro da o tom nije moguce naci nikakav služben stav SPC o tome, ni povodom usvajanja ni povodom ratifikacije. Ako neko nadje nek postavi, ja ga upravo tražim ali bezuspješno, valjda nije to bilo dosta relevantno za SAS SPC da se o tome ikako očituje ili se zbog načina kako je to brzo bilo uradjeno nije smogla ni na šta niti je možda uopšte primjetila da se šta dešava. Tada su bile u najvecem jeku one borbe i sporovi sa bivšim vladikom Artemijem pa bi to onda moglo opravdati nepostojanje reakcije SPC na Istanbulsku konvenciju. Zaista nigdje ništa, ni noge što se kaže!

Republika Srbija je potpisala Istanbulsku konvenciju 4. aprila 2012. godine, a ratifikovala  21. novembra 2013. godine. Pored Srbije, Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, ratifikovale su i Albanija, Andora, Austrija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Danska, Francuska, Italija, Malta, Portugal, španija, Švedska i Turska.

http://www.publicpolicy.rs/arhiva/1073/srbija-obavezna-da-primenjuje-konvenciju-saveta-evrope-o-sprecavanju-i-borbi-protiv-nasilja-nad-zenama-i-nasilja-u-porodici#.WraWpR-E76o
 

Danas je bio prosvjed u Zagrebu .više od 50 tisuća ljudi ....mediji ignorirali i prikazali kao skup primitivaca..policija izjavila oko 5 tisuća ljudi ..na snimkama se vidi pun Jelačićev trg.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, kopitar рече

Danas je bio prosvjed u Zagrebu .više od 50 tisuća ljudi ....mediji ignorirali i prikazali kao skup primitivaca..policija izjavila oko 5 tisuća ljudi ..na snimkama se vidi pun Jelačićev trg.

To je bilo i za očekivati. Kuhanje žaba ide sve ok, samo ih par iskočilo iz lonca al smo poklopac zalupili i stavili gore kamenčinu što bi reko plemeniti premijer Aca, takvu depešu je valjda u Brisel vec poslao. Sad su na potezu HBK i Crkva, treba vec počet dijelit janjce od ovnova i jarčeve od ovaca.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Zayron рече

To je bilo i za očekivati. Kuhanje žaba ide sve ok, samo ih par iskočilo iz lonca al smo poklopac zalupili i stavili gore kamenčinu što bi reko plemeniti premijer Aca, takvu depešu je valjda u Brisel vec poslao. Sad su na potezu HBK i Crkva, treba počet dijelit janjce od ovnova i kozle od ovaca.

Otišlo predaleko , gledao sam onaj tvoj snimak .. intervju sa studentima u Njujorku.

Ne mogu se načuditi....tako nešto uskoro čeka i našu djecu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 24.3.2018. at 20:29, kopitar рече

Otišlo predaleko , gledao sam onaj tvoj snimak .. intervju sa studentima u Njujorku.

Ne mogu se načuditi....tako nešto uskoro čeka i našu djecu.

Da, jeste. To je monstruozno šta nam se sprema, ustvari to daleko premašuje i nadmašuje one najfantastičnije zavjerološke sajtove kojima smo se više puta ovdje na Forumu smijali, razlika je ta što admini, autori tih sajtova svoje fantazmagorije ostavljaju tamo na svojim sajtovima a ovdje imamo gendertotalitarnu  ideologiju koja slično kao marksizam, nacizam ili islamizam dobija u ruke pravno oružje i potporu države tj. organa EU, nekakvu vrstu "gender-šerijata" i sva sredstva pravne prinude, pravni instrumentarij za svoju zakonsku, legislativnu provedbu. A ne tiče se to uopšte više samo nekakvog tog nasilja nad ženama, to ni slučajno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oglasio se i ovaj naš "Artemije", samozvani "Patrijarha katoličkog patrijarhata vizantijskog, Eliaš" sa Ukrajine,

poznatiji kao "Veliki Anatemator", samo on nam je još tu falio pa da sve to s tim Istanbulom bude kompletno! :D 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу, Светле седмице, на празник Светог апостола и јеванђелиста Марка, 25. априла/8. маја 2021. године, Епархију бачку и град Нови Сад посетили су православни верници из Украјинске Православне Цркве, предвођени Архиепископом обуховским г. Јоном, председником Синодског одељења за омладину Украјинске Православне Цркве, и протојерејем Владимиром Тукалом.

      Госте је у дворани Црквене општине новосадске примио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, протонамесника Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника, и новосадских ђакона.
      Преосвећени владика Иринеј је гостима из Украјинске Православне Цркве пожелео добродошлицу и пријатан боравак током поклоничког путовања и посете светињама Српске Православне Цркве. У име верника из Украјине, Епископу бачком г. Иринеју је на указаном гостопримству заблагодарио Архиеписком обуховски г. Јона. Гости из Украјинске Православне Цркве посетили су Саборни храм у Новом Саду и Светоархангелски манастир у Ковиљу, а на поклоничком путовању посетиће и друге манастире Српске Православне Цркве: Крушедол, Велику Ремету, Ћелије, Лелић, Манасију и Сопоћане.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Иван Ивковић,
      Мене би за почетак занимало неколико тема:
      - однос хришћанства и античке културе са посебним освртом на философију стоицизма
      - разне врсте прелести, њихово препознавање и сузбијање/лечење
      - смирење, кеноза, сиромаштво духа
       
      Шта би занимало Вас?
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године
      ПОРФИРИЈЕ
      по милости Божјој
      православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
      Христос васкрсе!

       
      Дођите на нови род Винограда,
      на побожно весеље,
      посебан је дан Васкрсења;
      уђимо у заједницу Царства Христова,
      појући му као Богу у векове!
      (пасхални канон, прва строфа осме песме)
       
      Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”
      Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета...” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.
      Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
      Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.
      На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.
      Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!
      Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!
      Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!
      Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.
      Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!
      Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!
      Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:
      Христос васкрсе!
       
      Дано у Патријаршији српској у Београду,
      о Васкрсу 2021. године.
      Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
       
      Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
      Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
      Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
      Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
      Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
      Епископ будимски ЛУКИЈАН
      Епископ банатски НИКАНОР
      Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
      Епископ канадски МИТРОФАН
      Епископ бачки ИРИНЕЈ
      Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
      Епископ западноевропски ЛУКА
      Епископ жички ЈУСТИН
      Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
      Епископ шумадијски ЈОВАН
      Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
      Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
      Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
      Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
      Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
      Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
      Епископ западноамерички МАКСИМ
      Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
      Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
      Епископ крушевачки ДАВИД
      Епископ славонски ЈОВАН
      Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
      Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
      Епископ тимочки ИЛАРИОН
      Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
      Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
      Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
      Епископ далматински НИКОДИМ
      Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
      Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
       
      Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
      Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
      Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
      Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
       
      ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
       
      Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
      Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
      Епископ брегалнички МАРКО
      Викарни Епископ стобијски ДАВИД
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Нови број новина Српске Патријаршије, доноси Васкршњу посланицу Његове Светости и архијереја наше Свете Цркве. У рубрикама са актуелностима читаоци ће наћи:

       
      – Патријарх Порфирије: Са премијером Kривокапићем постигнута сагласност о уговору
      – Изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења”
      – Ауторски текст Миљана Лазовића који се осврће на проблеме савременог законодавства и питања односа Цркве и државе у Србији данас – Нарушавања начела „кооперативне одвојености” државе и цркве у Србији чланом 18. Закона о забрани дискриминације
      У рубрици Реч две са... Разговор са Епископом белогородским Силвестeром на тему постојања и опстајања духовних академија и богословских факултета...
      – Владика рашко-призренски говори о свакодневно кршењу људских и верских права српског народа на Косову и Метохији
      – Протођакон Љубомир Ранковић пише о Св. Вл. Николају, поводом 30. годишњице преноса његових моштију
      – У рубрици Светачник читаоци ће наћи текст блажене успомене оца Радована Биговића о Светом Василију Острошком...
      – Владика Јован шумадијски за новине Српске Патријаршије пише о Епископу шумадијском Сави Вуковићу поводом 20. годишњице његовог упокојења...
      – Ђакон Будимир Кокотовић у свом ауторском тексту се осврће на споменике Симе Андрејевића Игуманова великог српског добротвора и задужбинара, за којим следи извештај са постављања реконструисане скулптуре „Сима Игуманов са сирочићима” на Игуманову палату на Теразијама, с које јe уклоњена пре око 70 година....
       
      Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Христос воскресе, радост донесе!
      Свим читаоцима и сарадницима Православља, новина Српске Патријаршије желимо благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
      Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
      Редакција
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првим редовима кампање против Богословског факултета и СПЦ, све у име или под изговором одвојености цркве и државе, налазе се, по правилу, бивши марксисти и атеисти који су своју некадашњу фразеологију заменили „европејском”, каже владика Иринеј
      Фото Н. Марјановић Појединци, недовољно обавештени, стварно мисле да бране демократска начела и европске вредности, ма шта се под њима подразумевало, каже владика бачки Иринеј говорећи о замеркама дела академске заједнице да се нарушава аутономија универзитета предложеним изменама Закона о високом образовању, којима се предвиђа да Свети архијерејски синод даје (али и ускраћује) благослов професорима за предавање на Православном богословском факултету.
      – Хвала вам што говорите о дêлу академске заједнице, а не о академској заједници. Истина је: не ради се о свима нити о монолитној групи. Али многи су у међувремену схватили о каквој се замци – стриктно говорећи, подметачини – ради, те се јављају професорима нашег Богословског факултета и кажу им да су увидели колико су били изманипулисани. У првим редовима кампање против Православног богословског факултета и против Српске православне цркве, све у име или под изговором одвојености цркве и државе, секуларног карактера нашег друштва и аутономије универзитета, налазе се, по правилу, бивши (да ли само бивши?) марксисти и атеисти који су своју некадашњу фразеологију заменили „европејском”, чисто „демократском” фразеологијом, а међу њима постоји и најмање једна особа која је својевремено носила одећу на подобије маоистичке одеће, типа униформе, из времена кинеске „културне револуције”. Искрено говорећи, мени, на неки начин, чак импонује њихова доследност, верност својим идејама, које иначе у мојим очима нису друго до заблуде. Када би могли, они би данас, чини ми се, били у стању да раде исто што су њихови дедови и очеви радили од 1945. године па надаље (кожни мантили, ноћне посете, пресуде „по кратком поступку”...) – рекао је у интервјуу за „Политику” владика Иринеј.
      Како, као некадашњи декан и дугогодишњи професор Православног богословског факултета, гледате на ове примедбе једног дела професора Универзитета у Београду?
      У односу на Православни богословски факултет, факултет који је један од оснивача Београдског универзитета, сигурно би поновили неславни поступак из 1952. године, када је он, незаконитом одлуком тадашње владе, избачен са универзитета или, како се у свом акту изразила Митра Митровић, ликвидиран (тај израз је, очигледно, у оно време код властодржаца био асоцијативно популаран). Данашњи носиоци оваквих замисли нису, разуме се, тако директни: они су слаткоречиви, уста су им пуна умилних „европских” и „демократских” фраза; они се претварају и пренемажу; они су, забога, господа, а не тамо неки другови по Титу и партији. Они тврде да немају ништа ни против Српске православне цркве ни против припадности Богословског факултета универзитету; само предлажу да он буде ван било каквог малигног утицаја цркве јер је она, по њима, нестручна за властиту теологију, док су професори природних наука стручни, поготову ако су атеисти. Једној особи из те бранше ипак одајем признање за искреност и отвореност: она, наиме, изјављује да Богословски факултет треба просто-напросто избацити. То се зове Mitra rediviva! (rediviva је поново жива, не васкрсла, јер то звучи ненаучно и теолошки, а ни повампирена, јер то звучи сујеверно и увредљиво).
      Професорска петицијашка екипа, колективни аутор више петиција с десетинама потписа, каже да је посреди одбрана аутономије универзитета. Та аутономија им је стална мантра. Али шта ћемо са аутономијом и правима појединачних факултета, о чему такође има речи у Статуту универзитета и у факултетским статутима? Да ли су факултети испоставе универзитета или универзитет представља заједницу и породицу аутономних и слободних високошколских установа? Шта ћемо, даље, са уставним и законским правима цркава и верских заједница у домену просвете и образовања? Шта ћемо са одлуком Уставног суда Србије који је својевремено пресудио у корист Богословског факултета, а одбацио тужбу засновану на истим аргументима које нуде и данашњи браниоци аутономије универзитета? Уставни суд је, штавише, истичући кооперативну одвојеност цркве и државе, не само сматрао да је и црква позвана и надлежна да регулише живот и рад Богословског факултета који се налази у саставу универзитета, иако је његов оснивач држава, него директно дозвољава и одобрава цркви право да поставља услове и за сâмо студирање и за вршење наставничке службе на Богословском факултету. Притом Уставни суд користи међународни технички термин missio canonica, то јест одобрење за вршење наставничке службе. То, наравно, изазива мистички ужас код наших тумача начела секуларности државе.
      Па зашто онда не отиду у амбасаде Немачке, Аустрије, Шпаније, Пољске, Румуније, Бугарске, Мађарске, Словачке, Хрватске, гарантовано секуларне Француске и других земаља и уруче им протестну петицију због кршења начела секуларности државе и аутономије универзитетâ у њиховим земљама? Какви су они либерали и демократе када бране само Универзитет у Београду? Од њега су, јамачно, у далеко већој опасности много старији и познатији универзитети, чак и Сорбона, будући да и у њиховој пракси постоји missio canonica. Узгред буди речено, тај термин нашим доследним демократама и ортодоксним секуларистима звучи бенигно или, по старински, доброћудно, те га систематски избегавају и замењују изразом благослов. У жељи да буду духовити, праве се невешти и иронично питају откуд на универзитету категорија благослова. Где то има? Ево нам правог оксиморона: појам који има само и искључиво позитиван садржај – благослов значи добру реч насталу из добре жеље (сравнимо грчко евлогиа и латинско benedictio) – за њих је само и искључиво негативан појам, злоћудан колико и црква на коју нужно асоцира.
      Уколико пак не желе или не смеју да се обрате амбасадама доказано демократских и несумњиво секуларних земаља, зашто писмом макар не скрену пажњу својим колегама на западним универзитетима на опасност која им вековима прети, а они је, нажалост, и не примећују? Да би се извукли из нелагодног положаја у који су сами себе довели, кажу нам: давање црквеног благослова онима који студирају теологију и онима који им предају представља праксу и традицију католичких земаља; према томе, она за нас као земљу православне традиције не важи (гле, сетили се људи православља, а ја их подсећам на народну мудрост изражену у овим стиховима: „Ој, Турчине, за невољу куме; а ој, Влаше, силом побратиме!”). Ово је, међутим, пуки софизам и покушај врдања. У ствари, ово је неистина. У Западној Европи донедавно није било много православних, па нису ни могли бити заступљени на универзитетима институционално него само индивидуално или групно. Данас није више тако. На Универзитету у Минстеру, на пример, постоји Катедра православне теологије, а на Универзитету у Минхену Одсек православне теологије, и иста начела и правила важе и за римокатолике и за православне. Селективни закони и прописи не постоје нигде, те су двоструки правни аршини незамисливи пре свега у западним земљама.
      Користим сада прилику да се, поређења ради, осврнем и на праксу и традицију Русије. Тамо постоје духовне академије, у надлежности Руске православне цркве, и теолошки факултети – или бар теолошке катедре и одсеци – у оквиру разних универзитета (не свих, наравно). На духовним академијама све је под благословом и под старањем цркве, док, по природи ствари и по руској академској традицији, црква нема никакву ингеренцију на универзитетима. Али има, ипак, право и дужност да проверава и одобрава или не одобрава богословске програме на универзитетима који их имају. Универзитети који имају богословске факултете или програме дужни су да траже двојну акредитацију, државну и црквену. Следствено, и у Русији се богословље предаје с благословом и одобрењем цркве. Разлика између западног и руског модела састоји се у томе што се на Западу одобрење (missio canonica) даје унапред, са могућношћу да из доктринарних или етичких разлога буде ускраћено, док се у Русији даје на крају, акредитацијом или признавањем стеченог академског степена. Потпуно равноправан статус на руским универзитетима имају и исламски богословски факултети, који постоје у срединама са знатним процентом муслиманског становништва и у већински муслиманским областима. Свиђало се то или не свиђало домаћим теоретичарима секуларне државе, и савремена Русија је демократска и секуларна држава, али се из њеног модела кооперативне одвојености цркве и државе имамо чему научити. Укратко, наши теоретичари о којима је овде реч живе у овом веку, али нису из овог века. Ја их не презирем, али их жалим. Они донкихотски јуришају на погрешну ветрењачу. Они су рецидив неповратне прошлости.
      Уз велику медијску буку, СПЦ је мирно и без буке изабрала новог поглавара, ваше духовно чедо, патријарха Порфирија. Данима пре тога писало се о подељености у српској цркви, струјама, супротстављеним странама. Да ли су извори таквих оцена ван цркве или унутар ње?
      Свакако ван цркве, уз извесно учешће минорних група унутар цркве. Чињеница да је патријарх на гласању у првом кругу добио више него двотрећинску подршку чланова Сабора довољно говори да поделе у цркви нема. Епископи су по избору, укључујући и оне који нису гласали за њега, снажно и с радошћу узвикнули: „Аксиос! Достојан!” Природно је што су неки од архијереја, свако из својих разлога, имали друге „фаворите”. Али и они су, већ пре Сабора, били свесни тога да митрополит Порфирије има највише особина које би требало да красе онога ко се налази на трону Светога Саве. Зато је и сâм Бог благословио Сабор, нашу цркву и наш народ, жребом потврдивши гласовима исказано мишљење епископата.
      Нажалост, има још – и биће медија који пошто-пото хоће да виде сукобе међу епископима, не легитимне и неизбежне разлике у мишљењима, не неспоразуме и несугласице својствене ограниченој људској природи, него само и искључиво оштре поделе и сукобе. Било да су инструисани од кругова који нису медијски било да пишу по својој вољи и памети, такви посленици јавне речи су за жаљење. Верујем да бар некима од њих није лако када стану пред огледало своје савести. Ради таквих ћу поновити древно и мудро правило живота и делања у цркви: у ономе што је неопходно – јединство, у ономе што је неизвесно – слобода, а у свему – љубав.
       
      http://www.politika.rs/thumbs//upload/Article/Image/2021_04///757z468_vladika-baccki-Irinej-dssss.jpg И на Западу и у Русији богословље се предаје с благословом цркве - Политика Online
      WWW.POLITIKA.RS Појединци, недовољно обавештени, стварно мисле да бране демократска начела и европске вредности, ма шта се под њима подразумевало, каже владика бачки Иринеј говорећи о замеркама...  
×
×
  • Креирај ново...