Jump to content

Прва реакција из Српске Цркве на тему џендер идеологије – браво за Митрополију загребачко-љубљанску!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Цитат

Prijeteća opasnost Istanbulske konvencije

 

Svjedoci smo toga da je skupinama ljudi u hrvatskom društvu očito jako stalo da Istanbulska konvencija ne bude ratificirana a kurikularna reforma obrazovanja ne bude provedena. Ono što u tome čudi jesu osobna posvećenost protivljenju kakva postaje životnom misijom, štoviše opsesijom, potom pseudo argumenti koje pritom koriste eda bi uvjerili širu javnost u opasnosti od uništenja ”kršćanskih i obiteljskih vrijednosti“ te prostor koji su dobili u javnosti. 

Da tkogod može misliti kako Istanbulska konvencija ili kurikularna reforma imaju svojih slabosti, dakako, nije sporno. Sporno je da o tim slabostima u javnosti ponajmanje govore stručnjaci, pravnici i pedagozi.

U medijima je rijetko naići na analizu što bi provedba Istanbulske konvencije doista značila za pravni sustav, odnosno za mijenjanje, prilagodbu i provedbu zakona.

A na tribinama i razgovorima o Konvenciji, čak i oni koji se zalažu za njezinu ratifikaciju, manje uspiju govoriti o doprinosu većoj prevenciji nasilja nad ženama i zaštitu onih koji su nasilje doživjeli, a više se moraju baviti obranom od napada na Konvenciju kao takvu.

Pri čemu je apsurdno da argumenti koje napadači koriste uopće nisu utemeljeni u tekstu Konvencije, nego u izvantekstualnoj stvarnosti koju, ako doista postoji, ne razotkrivaju nego ju, zapravo, upozoravajući na njezinu prijeteću opasnost – sami kreiraju.

Prijeteću opasnost od promoviranja mijenjanja spola poput odjeće, vide i kritičari kurikularne reforme. Polazeći od toga da mlade ljude tretiraju kao objekte a ne subjekte odgoja i obrazovanja, oni ne napadaju pojedine izbore lektirnih tekstova zbog eksplicitnih i detaljnih opisa spolnih snošaja i među nemogućim partnerima kao pedagoški doista neprimjerene kako za mlade u razvoju, tako i za profesore koji bi ih morali moći tumačiti, nego nastoje nanovo definirati funkciju književnosti kao takve te ju optužiti za promoviranje pornografije i pedofilije.

A upozoravanje na opasnost počinje se širiti poput zarazne bolesti, pa ovih dana, primjerice, ljudi koji vjerojatno ni nisu pročitali tekst Konvencije, što ga svatko može naći na internetskim stranicama, tumače ”neukom puku“ kako tamo piše da svatko može odabrati spol koji želi biti te da će ga ljudi, prema Konvenciji, moći mijenjati prema prigodi i interesu.

Jedan svećenik je nedavno čak napisao u Slobodnoj Dalmaciji da će onda možda koja žena promijeniti spol samo da bi postala papom! A to da bi žena, da i ne promjeni spol, mogla biti papa valjda je po sebi već skandalozno!

Takve interpretacije bi u svojoj apsurdnosti bile smiješne kada ne bi bila zabrinjavajuća činjenica da im mediji daju prostora te da vjerojatno ima ljudi koji tim interpretacijama vjeruju samo zato jer ih brane oni kojima oni sami pridaju autoritet.

Kada pitanje ratifikacije Istanbulske konvencije dođe na dnevni red Sabora za pretpostaviti je da je odluka uvjetovana nekolikim faktorima: pritiskom Europske unije, pritiskom podijeljene javnosti, a onda, svakako ne manje, i činjenicom da bi provedba Konvencije, kako procjenjuju, koštala proračun oko milijun i pol kuna godišnje.

Najgore što se može dogoditi je postavljanje ograda u provedbi Konvencije. Upravo one koje države smiju postaviti tiču se onoga u čemu Konvencija ponajviše može pridonijeti prevenciji nasilja nad ženama i zaštiti onih koji su nasilje doživjeli.

Jasno definiranje rodno uvjetovanog nasilja, pravo izricanja kaznenih (a ne prekršajnih) sankcija za psihičko nasilje, zaštita žena koje su pretrpjele nasilje a da ne moraju napustiti svoj dom, naknade štete žrtvama – samo su neke od njih.

No, možda bi još gore od toga bilo sazivanje referenduma oko pitanja ratifikacije Konvencije.

To bi omogućilo, čini mi se, još veće širenje zavjereničke psihopatologije. Iza opiranja ratifikaciji, kao i kurikularnoj reformi obrazovanja, ne stoji ponajprije borba za ”obiteljske i kršćanske vrijednosti“ – njih nitko i nikakva institucija ne može osporiti ukoliko ih ljudi definiraju za sebe i prihvate – nego, naprosto, strah.

A taj se strah hrani teorijama zavjere koje su pokušaj tumačenja krajnjeg uzroka važnog društvenog događaja kao dijela zlokobnog plana smišljenog od strane tajnog udruženja moćnih pojedinaca i organizacija.

Misliti da iza UN-a stoji nekakav lobij homoseksualaca koji hoće pokoriti svijet i prisilno smanjiti broj stanovnika, a da iza Istanbulske konvencije i kurikularne reforme stoji zavjera onih koji hoće proglasiti fluidnost funkcija spolnosti te time izvršiti napad na Crkvu i uništiti kršćansku antropologiju, pa samim time i kršćanstvo, znači pripadati logici takve moguće zavjere.

Pristati na argumente zavjerenika i njihovih protivnika znači i sami pripadati istoj psihopatologiji.

Doista, čini se da se problemima oko ratifikacije Istanbulske konvencije i provedbe kurikularne reforme zapravo i ne bi trebali baviti pravnici i pedagozi, nego psihijatri.

No, čak i patološka objašnjenja nisu dostatna jer stvarnost nadilazi problem paranoidnih manjina. Ono što je zabrinjavajuće jest da teorije zavjere šire javno nepovjerenje i narušavaju demokratsku raspravu preusmjeravanjem pozornosti od važnih znanstvenih, političkih i društvenih pitanja.

Neupitno je da javnost od svojih vlada treba aktivno zahtijevati istinite i transparentne informacije te bi ponuđena objašnjenja trebala biti dočekana sa zdravom dozom skepticizma.

A ovo teorije zavjera ne nude. Veliki Brat nas gleda samo ako mu to dopustimo.

Именом и презименом: Јадранка Брнчић

Извор: http://www.autograf.hr/prijeteca-opasnost-istanbulske-konvencije/

 

Да се не "загуби", вреди поновити. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 110
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Певај ујко, певај роде, дај сестрићу разоноде Колко је у мору воде, ти ми требаш, роде Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род    

Род је Стјуарт а Пол је Макартни. Тема може да се закључа. 

Поштовани православни родитељи, Годинама смо писали о опасности родне идеологије која се намеће нашем друштву и најважније – нашој деци. Владике руске, грчке и бугарске Цркве су већ подигле

1 hour ago, Џуманџи рече

Doista, čini se da se problemima oko ratifikacije Istanbulske konvencije i provedbe kurikularne reforme zapravo i ne bi trebali baviti pravnici i pedagozi, nego psihijatri.

Nerazumijm ovo: da se bave sa IK i KR jer je to nešto bolesno .

Ili da objasne ovim " primitivcima" kako su u krivu i da je to nešto normalno.

Zašto ne uključiti i druge znanosti ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Џуманџи рече

Именом и презименом: Јадранка Брнчић

Извор: http://www.autograf.hr/prijeteca-opasnost-istanbulske-konvencije/

 

Да се не "загуби", вреди поновити. 

Ti stvarno misliš da je istanbulska konvencija OK i smatraš da je istovremeno moguce biti dobrom hrišcankom i dobrom pravoslavkom pod uslovom ukoliko smatraš da si pravoslavne vjeroispovijesti tj. ako se smatraš pravoslavnom vjernicom? Zbog čega tako misliš? Smatraš li se pravoslavkom?

Isto i ovo vrijedi ponoviti da se ne zagubi:

Srbija obavezna da primenjuje Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Istanbulska Konvencija pod znakom pitanja: Ratifikacija IK u BiH i Srbiji nije osigurala zaštitu žrtava nasilja

Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala Istanbulsku konvenciju

I ovo:

Članovi Srpske pravoslavne Crkve u Hrvatskoj protive se Istanbulskoj konvenciji

Bugarska odbacila Evropski sporazum protiv nasilja u porodici

Inače nisam uspio naci nikakav oficijalni stav SPC tičuci se te Istanbulske konvencije, kao da SPC u Srbiji nije uopšte ni reagovala nikako na nju ni ikakvim saopštenjem ni na korist i pohvalu, ni na osudu i kritiku Istanbulske Konvencije. Nigdje ništa! Ako ima neko nekakve informacije o tome stavu SPC neka postavi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Zayron рече

Ti stvarno misliš da je istanbulska konvencija OK i smatraš da je istovremeno moguce biti dobrom hrišcankom i dobrom pravoslavkom pod uslovom ukoliko smatraš da si pravoslavne vjeroispovijesti tj. ako se smatraš pravoslavnom vjernicom? Zbog čega tako misliš? Smatraš li se pravoslavkom?

Isto i ovo vrijedi ponoviti da se ne zagubi:

Članovi Srpske pravoslavne Crkve u Hrvatskoj protive se Istanbulskoj konvenciji

Bugarska odbacila Evropski sporazum protiv nasilja u porodici

Inače nisam uspio naci nikakav oficijalni stav SPC tičuci se te Istanbulske konvencije, kao da SPC u Srbiji nije uopšte ni reagovala nikako na nju ni ikakvi propštenjem ni na korist ni na osudu Istanbulske Konvencije. Ako ima neko nekakve informacije o tomer neka postavi.

Srbija obavezna da primenjuje Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Istanbulska Konvencija pod znakom pitanja: Ratifikacija IK u BiH i Srbiji nije osigurala zaštitu žrtava nasiljaNarodna skupština Republike Srbije ratifikovala

Istanbulsku konvenciju

 

To je napisala Jadranka Benčić prof. i teolog .

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, kopitar рече

da se bave sa IK i KR jer je to nešto bolesno

Не разумеш јер не читаш: 

1 hour ago, Џуманџи рече

Doista, čini se da se problemima oko ratifikacije Istanbulske konvencije i provedbe kurikularne reforme zapravo i ne bi trebali baviti pravnici i pedagozi, nego psihijatri.

што је опаска аутора, јер - видети шта претходи, а шта следи.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, kopitar рече

To je napisala Jadranka Benčić prof. i teolog .

Ok, i mi ih imamo svakakvih teologa, husitskih, pravoslavnih, evangelističkih, katoličkih, starokatoličkih, adventističkih itd. Je li ona katolički teolog ili pravoslavni teolog? Na kojem teološkom fakultetu predaje? Ili je nezavisni teolog na slobodnoj nozi, takvih imamo i mi takodjer, čak i LGBT i feminističkih teologa i teologinja. 

Pored toga više me zanimao stav same Džumandži, zbog čega ju opakovano postavlja uključujuci onu "psihijatriju" i zašto ustvari? S tim textom se poistovjecuje ili ga osudjuje ili ga je postavila samo radi dokumentiranja najrazličitijih zanimljivih nazora na Istanbulsku konvenciju? To nije napisala.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Zayron рече

Ti stvarno misliš da je istanbulska konvencija OK i smatraš da je istovremeno moguce biti dobrom hrišcankom i dobrom pravoslavkom pod uslovom ukoliko smatraš da si pravoslavne vjeroispovijesti tj. ako se smatraš pravoslavnom vjernicom? Zbog čega tako misliš? Smatraš li se pravoslavkom?

Шта год те чини срећним, Зајо. :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, Zayron рече

Smatraš li se pravoslavkom?

И Мирољуб Петровић се сматра православним...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Војвода7 рече

И Мирољуб Петровић се сматра православним...

Kažu da ima adventizam.:))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 24.3.2018. at 19:44, Џуманџи рече

Шта год те чини срећним, Зајо. :D

Pa onda vjerovatno zbog svoje dislexije valjda nisi stigla razumjet da autorica kritizuje i jednu i drugu stranu jednako oštro zbog načina argumentacije i plitkosti argumentovanja kako onu proistanbulsku tako isto i onu protivistanbulsku. Ali tebe čini srecnom poturati nam to pred oči nama koji smo protiv IK jer te čini srecnom biti u pogrešnom uvjerenju kako je to usmjereno samo protiv protivnika IK pošto nisi razumjela ili dobro pročitala o čemu se radi. A izgleda da je takvih kao ti cijela Srbija jer kod vas je IK Istanbulska konvencija (ovako se još naziva jer je u Istanbulu 5. maja 2011. otvorena za potpisivanje) bila usvojena medju prvima u Evropi (4.4.2012.) i medju prvima bila ratifikovana (31.10.2013.) a to ste vi tj. srpska vlada uspjeli čak tako brzo i dobro da o tom nije moguce naci nikakav službeni stav SPC o tome, ni povodom usvajanja ni povodom ratifikacije. Ako neko nadje nek postavi, ja ga upravo tražim ali bezuspješno, valjda nije to bilo dosta relevantno za SAS SPC da se o tome ikako očituje ili se zbog načina kako je to brzo bilo uradjeno nije smogla ni na šta niti je možda uopšte primjetila da se šta dešava. Tada su bile u najvecem jeku one borbe i sporovi sa bivšim vladikom Artemijem pa bi to onda moglo opravdati nepostojanje reakcije SPC na Istanbulsku konvenciju. Zaista nigdje ništa, ni traga od noge, stopala što se kaže!

Republika Srbija je potpisala Istanbulsku konvenciju 4. aprila 2012. godine, a ratifikovala  21. novembra 2013. godine. Pored Srbije, Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, ratifikovale su i Albanija, Andora, Austrija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Danska, Francuska, Italija, Malta, Portugal, španija, Švedska i Turska.

http://www.publicpolicy.rs/arhiva/1073/srbija-obavezna-da-primenjuje-konvenciju-saveta-evrope-o-sprecavanju-i-borbi-protiv-nasilja-nad-zenama-i-nasilja-u-porodici#.WraWpR-E76o
 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Zayron рече

Pa onda vjerovatno zbog svoje dislexije valjda nisi stigla razumjet da autorica kritizuje i jednu i drugu stranu jednako oštro zbog načina argumentacije i plitkosti argumentovanja kako onu proistanbulsku tako isto i onu protivistanbulsku. Ali tebe čini srecnom poturati nam to pred oči nama koji smo protiv IK jer te čini srecnom biti u pogrešnom uvjerenju kako je to usmjereno samo protiv protivnika IK pošto nisi razumjela ili dobro pročitala o čemu se radi. A izgleda da je takvih kao ti cijela Srbija jer kod vas je IK bila usvojena medju prvima u Evropi (4.4.2012.) i medju prvima bila ratifikovana (31.10.2013.) a to ste uspjeli čak tako brzo i dobro da o tom nije moguce naci nikakav služben stav SPC o tome, ni povodom usvajanja ni povodom ratifikacije. Ako neko nadje nek postavi, ja ga upravo tražim ali bezuspješno, valjda nije to bilo dosta relevantno za SAS SPC da se o tome ikako očituje ili se zbog načina kako je to brzo bilo uradjeno nije smogla ni na šta niti je možda uopšte primjetila da se šta dešava. Tada su bile u najvecem jeku one borbe i sporovi sa bivšim vladikom Artemijem pa bi to onda moglo opravdati nepostojanje reakcije SPC na Istanbulsku konvenciju. Zaista nigdje ništa, ni noge što se kaže!

Republika Srbija je potpisala Istanbulsku konvenciju 4. aprila 2012. godine, a ratifikovala  21. novembra 2013. godine. Pored Srbije, Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, ratifikovale su i Albanija, Andora, Austrija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Danska, Francuska, Italija, Malta, Portugal, španija, Švedska i Turska.

http://www.publicpolicy.rs/arhiva/1073/srbija-obavezna-da-primenjuje-konvenciju-saveta-evrope-o-sprecavanju-i-borbi-protiv-nasilja-nad-zenama-i-nasilja-u-porodici#.WraWpR-E76o
 

Danas je bio prosvjed u Zagrebu .više od 50 tisuća ljudi ....mediji ignorirali i prikazali kao skup primitivaca..policija izjavila oko 5 tisuća ljudi ..na snimkama se vidi pun Jelačićev trg.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, kopitar рече

Danas je bio prosvjed u Zagrebu .više od 50 tisuća ljudi ....mediji ignorirali i prikazali kao skup primitivaca..policija izjavila oko 5 tisuća ljudi ..na snimkama se vidi pun Jelačićev trg.

To je bilo i za očekivati. Kuhanje žaba ide sve ok, samo ih par iskočilo iz lonca al smo poklopac zalupili i stavili gore kamenčinu što bi reko plemeniti premijer Aca, takvu depešu je valjda u Brisel vec poslao. Sad su na potezu HBK i Crkva, treba vec počet dijelit janjce od ovnova i jarčeve od ovaca.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Zayron рече

To je bilo i za očekivati. Kuhanje žaba ide sve ok, samo ih par iskočilo iz lonca al smo poklopac zalupili i stavili gore kamenčinu što bi reko plemeniti premijer Aca, takvu depešu je valjda u Brisel vec poslao. Sad su na potezu HBK i Crkva, treba počet dijelit janjce od ovnova i kozle od ovaca.

Otišlo predaleko , gledao sam onaj tvoj snimak .. intervju sa studentima u Njujorku.

Ne mogu se načuditi....tako nešto uskoro čeka i našu djecu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 24.3.2018. at 20:29, kopitar рече

Otišlo predaleko , gledao sam onaj tvoj snimak .. intervju sa studentima u Njujorku.

Ne mogu se načuditi....tako nešto uskoro čeka i našu djecu.

Da, jeste. To je monstruozno šta nam se sprema, ustvari to daleko premašuje i nadmašuje one najfantastičnije zavjerološke sajtove kojima smo se više puta ovdje na Forumu smijali, razlika je ta što admini, autori tih sajtova svoje fantazmagorije ostavljaju tamo na svojim sajtovima a ovdje imamo gendertotalitarnu  ideologiju koja slično kao marksizam, nacizam ili islamizam dobija u ruke pravno oružje i potporu države tj. organa EU, nekakvu vrstu "gender-šerijata" i sva sredstva pravne prinude, pravni instrumentarij za svoju zakonsku, legislativnu provedbu. A ne tiče se to uopšte više samo nekakvog tog nasilja nad ženama, to ni slučajno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oglasio se i ovaj naš "Artemije", samozvani "Patrijarha katoličkog patrijarhata vizantijskog, Eliaš" sa Ukrajine,

poznatiji kao "Veliki Anatemator", samo on nam je još tu falio pa da sve to s tim Istanbulom bude kompletno! :D 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Редакција званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе „Православни мисионарˮ упутила је у мајско-јунском, 379. броју благодарност свим медијским делатницима са којима остварује сарадњу. Текст благодарности доносимо у целости: 

       
      Имајући у виду значај ове мисионарско-медијске сарадње, редакција Православног мисионара најсрдачније благодари свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, на сарадњи и сатрудништву у овом богоугодном делу које већ овде и сада рађа дивне и благословене плодове.
      Посебну благодарност упућујемо следећим црквеним медијима које сматрамо за своје конкретне и редовне сараднике: радио станицама: Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубе, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске.
      Благодарност упућујемо и Телевизији Храм, Архиепископије београдско- карловачке, у чијем програму се чује глас и мисионарска реч нашег часописа, коју у име редакције Православног мисионара најчешће упућује катихета Бранислав Илић, члан Редакције задужен за односе са медијима.
      Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф 4, 13).
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Саопштење – са управо завршеног редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (одржаног од 24. до 29. маја 2021), под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће свих епархијских архијереја СПЦ;
      Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора /pdf/

       
      – Уместо уводника – Патријарх Порфирије: Суштина Цркве као Сабора јесте света Литургија у којој смо показали нераскидиво јединство са Христом, али и јединство међу собом (беседа Српског Патријарха на крају свете архијерејске Литургије којом је 24. маја у Спомен-храму Светог Саве на Врачару започело заседање Светог Сабора СПЦ;
      – Реаговање – Патријарх Порфирије Министарству културе: Одложите доношење Закона о културном наслеђу!;
      – Поводи – проф. др Зоран Ранковић: Православно богословље се изучава живљењем, поступањем и студирањем – у вери, не „о њој”;
      – Реч-две са… Патријарх српски Порфирије: Косовски завет као израз Новог Завета;
      У овом броју новина Српске Патријаршије пишемо и о бројним другим актуелним дешавањима у нашој Помесној Православној Цркви.
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Министарка културе Маја Гојковић: Очување културног наслеђа заједнички циљ

       
      Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић обавестила је данас Његову Светост Патријарха српског Порфирија да су на радном састанку прихваћене сугестије и предлози које је Српска Православна Црква упутила на Нацрт закона о културном наслеђу, а у циљу побољшања и унапређења текста Нацрта закона.
      Гојковић је у писму патријарху нагласила да се текст на који су достављене примедбе и сугестије не налази у фази Предлога закона, те тиме ни у поступку усвајања пред Владом Републике Србије, нити пред Народном скупштином.
      Потпредседница Владе је указала да је Радна група у оквиру Министарства културе и информисања тек сада, након одржане четири панел дискусије у оквиру јавне расправе, која је трајала од 6. до 28. маја, у фази разматрања бројних предлога од стране шире јавности, а у циљу побољшања текста будућег Предлога закона.
      Гојковић је навела да је заједнички циљ очување културног наслеђа, а посебна пажња и заједнички труд и залагање усмерени су на заштиту културног наслеђа које се налази на територији наше Аутономне покрајине Косова и Метохије, које је свакодневно изложено нападима и уништавању.
      Гојковић је изразила уверење да ћемо и у будућности, као и сада, путем чврсте сарадње доћи до најбољих решења за будући Предлог закона о културном наслеђу, који ће након усвајања предлога и сугестија допринети свеукупној заштити културног наслеђа Републике Србије и бити још један корак у заједничким залагањима државе и Српске Православне Цркве да сачувамо културно наслеђе наше државе и народа за будуће генерације.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Milan Nikolic,
      Владика Јоаникије: Наш Свети Архијерејски Сабор, који се сабрао у име Божје око Христа Бога Живога, пројавио је и утврдио јединство наше свете Српске Православне Цркве, Молите се Богу за јединство Цркве, молите се за Светејшег Патријарха који је глава наше Цркве, на њему је највеће бреме, њему треба највише помоћи да крмани овим бродом кога ударају многи таласи и многе буре које се подижу.
      У молитвеном присуству Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког и изабраног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, у Недељу Самарјанке, 30. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у Светоархангелској обитељи у Раковици служили су Преосвећена господа Епископи милешевски Атанасије и буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило.
      Саслуживали су протојереји-ставрофори Ђорђе Трајковић и Обрен Јовановић, протојереј Симо Кличковић, јереј Михаило Вукчевић, протођакон Иван Савић и ђакон Горан Нухановић.
      Говорећи о јуче завршеном заседању Светог Архијерејског Сабора, у својој првој беседи после избора за Митрополита црногорско-приморског, владика Јоаникије је казао: „Сабор је пројавио и утврдио јединство наше свете Српске Православне Цркве. Наш Свети Архијерејски Сабор, који се сабрао у име Божје око Христа Бога Живога, донио је много важних одлука. Једна од њих је и попопуњавање упражњених епархија, избор нових епископа. То је све на утврђење Цркве, на јачање њеног јединства. И када год чујете или прочитате да је Црква разједињена, немојте на то обраћати пажњу! Нека вам то буде подстицај да се Богу молите за јединство Цркве, да се Богу молите за Свјатјешег Патријарха који је глава наше Цркве, на њему је највеће бреме, њему треба највише помоћи да крмани овим бродом кога ударају многи таласи и многе буре које се подижу. Али, хвала Богу, брод наше свете Цркве иде даље, и просто не можемо да замислимо, ни до сада а ни убудуће, наш народ без Цркве”, нагласио је изабрани митрополит Јоаникије.
      „Једино кроз Цркву ми разумијемо и сами себе, нашу историју, културу, традицију, нашу прошлост, садашњост и будућност. Зато не треба никада да се бојимо, као што каже Господ да се не уплаши срце ваше. Много је важно да будемо одважни, прави хришћани, јер тамо гдје је Божја љубав тамо нема страха. Свети апостол Јован Богослов каже да љубав одгони страх, љубав је јача од свих наших слабости. Љубав просвећује, љубав је јача и од смрти а да је то тачно показује наш светопочивши, а народ га већ зове и светим, патријарх Павле, који је и даље са нама и све ће више бити. Много је важно да сви ми који смо у Цркви, иако различити, будемо јединствени на молитви. Када се молимо Богу да се сви искрено молимо, што пажљивије заједно са својим свештеницима, са монахињама ове свете обитељи, и тада ће Бог испослати своју благодат и све вас обдарити и оснажити тако да одлазите са утјехом и новим полетом даље у живот.”
      У свом обраћању, изабрани Митрополит црногорско-приморски се осврнуо и на поједине приче које су ових дана пласиране преко појединих медија и друштвених мрежа о томе како је Црква разједињена:
      „Данас су друштвене мреже свима доступне, а мало има онога што је здраво и чисто, много више је инсинуација и прљавштине. Зато треба, дјецо - сви ви имате мобилне телефоне - да се чувате”, поручио је владика Јоаникије и посаветовао верне да када долазе на службу не носе телефон или га потпуно искључе како им не би скретао пажњу на оно што је небитно, што је спољашње.
      „Оно што се догађа на светој служби не може се ухватити телефоном, јер оно што је најважније то је невидљиви силазак Светога Духа на свете Дарове и то не може никаква техника да ухвати. И хвала Богу што не може јер да може то би људи и оскрнавили”, оценио је владика Јоаникије.
      Говорећи о Јеванђељу о Самарјанки, изабрани митрополит Јоаникије је указао: „Послије сусрета са васкрслим Христом Самарјанка је постала нови човјек јер је појава Христова, Његова ријеч и присуство, одагнала из њене главе сваку недоумицу и сумњу. Господ Исус Христос је својом ријечју њу потпуно просвјетлио светом вјером и она је касније постала проповједник Ријечи Божје. Пострадала је као мученица Фотина коју данас прослављамо. Сваки сусрет са Господом нас препорађа, обнавља, од нас чини нове људе. Очишћује нас и међусобно сједињује”, беседио је изабрани митрополит Јоаникије, подсетивши да Црква данас прославља и Светог апостола Андроника, који је по предању први проповедао у овим крајевима.
      У архипастирској бесједи Преосвећени Владика милешевски г. Атанасије је, тумачећи свето Јеванђеље о сусрету Дародавца Воде живе и жене Самарјанке, што је било веома необично за оно вријеме „јер се Јудејци не друже са Самарјанима”, казао да је Господ и тамо дошао да каже да су Његови дарови за све народе, све људе.
      „Његови дарови су доступни су свима, све оно што Господ Христос даје намењено је свима. Речима Кад би ти знала дар Божји, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу Господ хоће све нас да упозна да Он даје живу воду, живот вечни. Господ даје моћ над болестима, моћ над смрћу, моћ над грехом који нас води у смрт, и Он уводи у Царство небеско, вечно здравље и вечно блаженство Царства небескога”.
      „Христове речи Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим Његово дело говоре нам да када и наша храна буде да вршимо вољу Оца небескога, онда ћемо бити потпуно приправни за Царство небеско. Жеља моја и браће архијереја, изабраног митрополита Јоаникија и епископа Кирила, била је да дођемо на ово свето место где је присутна та Вода жива коју Господ даје својим верним следбеницима, служитељима, ученицима. И Господ је нас удостојио да наша жеља буде испуњена да дођемо на ово свето место код наших свјатјејших патријарха, где је васкрсли Господ Христос дао да такође извире од Њега давана Вода жива, присутна у његовим угодницима”, закључио је Епископ милешевски Атанасије.
      Преосвећени Владика буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило је у својој беседи нагласио: „Овај Светоархангелски манастир и гроб нашега блаженопочившег патријарха Павла је бунар из којег истиче Вода жива, јер је Господ обећао својим ученицима да ће они који га буду слушали чинити чуда, и већа од оних које је Он чинио, и да ће извирати Воду живу благодати Божје живота вјечнога”.
      Владика Кирило је упознао сабране са мисијом коју Српска Православна Црква врши у Јужној Америци: „Тамо има наших људи, али не тако много као у другим крајевима свијета. Они су одавно изашли из наше културе, језика, традиције, али остало је сјећање. Име Светог Саве и Светог Василија Острошкога они посебно носе у срцу и својим душама. Тај вапај њихов Светитељи чују и тако су надахнули нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија да покрене озбиљније ту мисију, мада је она постојала и прије њега. У Епархији буеносајреској и јужно-центалноамеричкој поред људи нашег поријекла има и домородаца, Еквадораца, Аргентинаца, Бразилаца и других, што је новина у нашој Цркви. Нека се острва Божја обнављају, и неке се наша Црква обнавља, и нека прима у себе и све народе и племена. Како је то Господ заповиједио, проповјед јеванђељска је за спасење свих народа на овој земљи, поручио је епископ Кирило, који је на крају свог обраћања честитао владици Јоаникију на избору за Митрополита црногорско-приморског, једној од најзначајнијих епископских столица свете Српске Цркве.
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
       
      http://www.spc.rs/sr/izabrani_mitropolit_joanikije_sabor_projavio_utvrdio_jedinstvo_srpske_pravoslavne_crkve
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Њихова преосвештенства господа епископи: милешевски Атанасије и буеносајрески и јужно-центалноамерички Кирило, уз молитвено учешће Високопреосвећеног изабраног Митрополита црногорско – приморског г. Јоаникија, служили су данас, 30. маја, у пету недјељу по Васкрсењу – Недјељу Самарјанке, Свету архијерејску литургију у манастиру Светог архангела Михаила у београдском насељу Раковица.

       
      Говорећи о јуче завршеном засједању Светог архијерејског сабора, у својој првој бесједи послије избора за Митрополита црногорско-приморског, владика Јоаникије је казао да је Сабор пројавио и утврдио јединство наше Свете српске православне цркве. Наш Свети архијерејски сабор који се сабрао у име Божје око Христа Бога живога, донио је много важних одлука. Једна од њих је и попопуњавање упражњених епархија, избор нових епископа.
      “То је све на утврђење Цркве, на јачање њеног јединства. И када год чујете или прочитате да је Црква разједињена, немојте на то обраћати пажњу! Нека вам то буде подстицај да се Богу молите за јединство Цркве, да се Богу молите за Свјатјешег патријарха који је глава наше Цркве, на њему је највеће бреме, њему треба највише помоћи да крмани овим бродом кога ударају многи таласи, и многе буре се подижу. Али, хвала Богу, брод наше Свете цркве иде даље, и просто не можемо да замислимо, ни до сада а ни убудуће, наш народ без Цркве”, нагласио је Митрополит Јоаникије.
      Једино кроз Цркву ми разумијемо, како је казао, и сами себе, нашу историју, културу, традицију, нашу прошлост, садашњост и будућност.
      “Зато не треба никада да се бојимо, као што каже Господ да се не уплаши срце ваше. Много је важно да будемо одважни, прави хришћани, јер тамо гдје је Божија љубав тамо нема страха. Свети апостол Јован Богослов каже љубав одгони страх, љубав је јача од свих наших слабости. Љубав просвећује, љубав је јача и од смрти а да је то тачно показује наш светопочивши, а народ га већ зове и светим, Патријарх Павле”, бесједио је владика и додао да се он упокојио, али да је његове гроб жив те да је он “и даље са нама и све ће више бити”.
      Закључио је да је много важно да сви ми који смо у Цркви, иако различити, будемо јединствени на молитви: ” Када се молимо Богу да се сви искрено молимо, што пажљивије заједно са својим свештеницима, са монахињама ове свете обитељи, и тада ће Бог испослати своју благодат и све вас обдарити и оснажити тако да одлазите са утјехом и новим полетом даље у живот.”
      У свом обраћању, Митрополит црногорско – приморски се осврнуо и на поједине приче које су ових дана пласиране преко појединих медија и друштвених мрежа о томе како је Црква разједињена.
      “Данас су друштвене мреже свима доступне, а мало има онога што је здраво и чисто, много више је инсинуација и прљавштине. Зато треба, дјецо, сви ви имате мобилне телефоне, да се чувате”, поручио је владика Јоаникије.
      Посавјетовао је вјерне да када долазе на службу не носе телефон или га потпуно искључе како им не би скретао пажњу на оно што је небитно, што је спољашње.
      “Оно што се догађа на Светој служби не може се ухватити телефоном, јер оно што је најважније то је невидљиви силазак Светога Духа на Свете дарове и то не може никаква техника да ухвати. И хвала Богу што не може јер да може то би људи оскрнавили”, оцијенио је Високопреосвећени.
      Говорећи о данашњем Јеванђељу о жени Самарјанки, изабрани Митрополит Јоаникије је указао на то да је послије сусрета са васкрслим Христом она постала нови човјек јер је појава Христова, Његова ријеч и присуство, одагнала из њене главе сваку недоумицу, сумњу:
      “Господ Исус Христос је својом ријечју њу потпуно просвјетлио Светом вјером и она је касније постала проповједник ријечи Божје. Пострадала је као мученица Фотина коју данас прослављамо. Сваки сусрет са Господом нас препорађа, обнавља, од нас чини нове људе. Очишћује нас и међусобно сједињује”, бесједио је Митрополит Јоаникије, подсјетивши да данас прослављамо и Светога апостола Андроника, који је по предању први проповједао у овим крајевима.
      У архипастирској бесједи Преосвећени владика Атанасије је, тумачећи Свето јеванђеље о сусрету Дародавца воде живе и жене Самарјанки, што је било веома необично за оно вријеме, “јер се Јудејци не друже са Самарјанима”, казао да је Господ и тамо дошао да каже да су Његови дарови за све народе, све људе.
      “Доступни су свима, све оно што Господ Христос даје намијењено је свима”, бесједио је владика, додајући да кроз ријечи: “Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу”, Господ хоће све нас да упозна да Он даје живу воду, живот вјечни. Преосвећени је истакао да “Господ даје моћ над болестима, моћ над смрћу, моћ над гријехом који нас води у смрт, и Он уводи у Царство небеско, вјечно здравље и вјечно блаженство Царства небескога”.
      Подсјећајући на Христове ријечи: “Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим Његово дело”, владика Атанасије је поучио сабране да када и наша храна буде да вршимо вољу Оца небескога, онда ћемо бити потпуно приправни за Царство небеско.
      Даље је казао да је жеља његова и браће архијереја, новоизабраног Митрополита Јоаникија и Епископ Кирила, била да дођу на ово свето мјесто гдје је присутна та вода жива коју Господ даје својим вјерним следбеницима, служитељима, ученицима.
      “И Господ је нас удостојио да наша жеља буде испуњена да дођемо на ово свето мјесто код наших свјатјејших патријарха, гдје је васкрсли Господ Христос дао да такође извире од Њега давана вода жива, присутна у његовим угодницима”, закључио је Епископ милешевски Атанасије.
      Преосвећени владика Кирило је у својој бесједи нагласио да је овај Светоархангелски манастир и гроб нашега блаженопочившег Патријарха Павла бунар из којег истиче вода жива, јер је Господ обећао својим ученицима да ће они који га буду слушали чинити чуда, и већа од оних које је Он чинио, и да ће извирати воду живу благодати Божје живота вјечнога.
      Владика Кирило је у наставку упознао сабране са мисијом коју наша Света црква већ 10 година врши у Јужној Америци: “Тамо има наших људи, али не тако много као у другим крајевима свијета. Они су одавно изашли из наше културе, језика, традиције, али остало је сјећање. Име Светог Саве, Светог Василија Острошкога, они посебно носе у срцу и својим душама. Тај вапај њихов свети чују и тако су надахнули нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија да покрене озбиљније ту мисију, мада је она постојала и прије њега”, казао је први Епископ Епархије буеносајреске и јужно-центалноамеричке.
      Нагласио је да у Епархији поред људи нашег поријекла има и домородаца, Екваторијанаца, Аргентинаца, Бразилијанаца и других, што је новина у нашој Цркви:
      “Нека се острва Божја обнављају, и неке се наша Црква обнавља, и нека прима у себе и све народе и племена. Како је то Господ заповиједио, проповјед јеванђељска је за спасење свих народа на овој земљи”, поручио је Епископ Кирило, који је на крају свог обраћања честитао владици Јоаникију на избору за митрополита црногорско-приморског, једној од најзначајнијих столица наше Свете српске цркве.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...