Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
  1. Grizzly Adams

    Grizzly Adams

  2. Џуманџи

    Џуманџи

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Из архиве доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирије (тада викарног епископа јегарског), на тему "Начини хришћанског живљења у савременом свету". Владика је ово предавање одржао 16. марта 2014. Лета Господњег у организацији Мисијског одбора Епархије зворничко-тузланске у сарадњи са Светосавском омладинском заједницом Бијељина и Културним центром из Бијељине.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Логос,
      Свему свештенству, свештеномонаштву, монаштву и благоверном народу Богомспасаване Митрополије аустралијско-новозеландске Драга ми у Богомладенцу Христу духовна децо по благодати Епископства,      МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!     Сабрани у овој Божићној ноћи као некада мудраци у пећини витлејемској, поклањамо се Богомладенцу Христу, и заједно са анђелима кличемо „слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!“ (Лк. 2, 14).   Поклањамо се Богомладенцу Христу, узносећи благодарност Богу за неизмерну милост Његову, за Дар који примисмо - да прогледамо Богом у овоме свету.    Јављање оваплоћеног Бога у свету јесте централни и највећи догађај, најзначајнија прекретница у историји рода људског, у животу човека и света. Бог се међу људима настањује на најнепосреднији начин, разапиње Свој шатор међу нама, јавља се као Емануил,  како Свето Писмо богонадахнуто благовести.    У овом Новозаветном јављању, Бог се јавља људима на један до тада незамислив начин. Он се рађа као младенац, дакле, постаје  човек, у свему подобан нама осим греху, и проговара нама људским језиком, а не језиком посредника.   Заправо, Христово рођење, ма колико против њега бунтовао огреховљени разум људски, јесте одговор на најиманентнију потребу рода људског; јесте реализација човековог дубинског вапаја за јављањем Бога на земљи; Бога кога би могли видети, опипати и чути; Бога који би нас загрлио и разумео.    Желећи да нагласи величину јављања Бога у телу, преподобни Јустин Ћелијски благовести да само Бог који зна како је бити човек може да суди човеку! Ове, рекло би се, веома смеле речи Аве Јустина, заправо озвучују дубинску мисао и осећај рањеног човека, његовог вишемиленијумског упереног погледа према Небесима.    Због тога, Богочовек Христос, по речима истог Светитеља, јесте основна Истина Православља, зато што су се Христом, и у Христу, решила сва питања које муче и гризу дух људски.   Ово нам сведочи искуство Цркве, у којој су силом Христовом многи нашли утеху и исцељење, потпуни преображај и обожење.    У јеку разних изазова, који се приметно из године у годину повећавају, јер се умножило безакоње у свету (Мт. 24,12), треба да поставимо себи питање какав би изгледао овај свет да га није обасјала светлост Витлејема? Како би се могло живети у свету без светлости Витлејемске? Без светлости Таворске? Без светлости васкрсења Христовог? У свету који све више личи на пакао него на Божји врт.    Суочени са кризом у друштву и свету, са свакодневним изазовима, са суровим ватреним стихијама које су задесиле Аустралију, треба свој поглед, особито као Црква, да молитвено уперимо ка Небу, ка Богомладенцу Христу.   Свети Оци нас уче да када странствује (лута) човек, када се налази у беспоретку као домаћин творевине, онда и саму творевину уводи у беспоредак, и она по Светом Владици Николају се затим човеку немилосрдно свети.    Због тога треба да се трудимо да у нама заживи Христов човек, Богочовек, лик Новога Адама, да би се природа, коју Бог предаде човеку на старање, препознавши у нама свога домаћина, укротила.    Молимо се и ове Бадње вечери за нашу браћу и сестре на распетом Косову и Метохији. Нека Богомладенац подари утеху и снагу нашем народу да опстану на овој најсветијој земљи српској.   Потресени догађањима у Светонемањићкој Црној Гори, посматрајући систематске нападе који се спроводе према Светосавској Цркви, позивамо наше свештенство и све наше верне да се сви заједно усрдно молимо за нашу браћу у Црној Гори, да не посустану у одбрани вековних Светиња.    Сведоци смо систематског и организованог напада који се спроводи против Цркве Христове широм света са жељом да се Црква ослаби. Да се Њена светлост, која обасјава путеве човечије смањи, да би Њен глас, као глас пророчког упозорења – глас савести, утихнуо.   Због тога вас, драга духовна децо, као Архипастир позивам, да будемо на стражи, да се чувамо лажних „пророка“ (Мт. 7,15), који имају само „изглед побожности, а силе њезине су се одрекли“ (2 Тим. 3,5).    Једна је Света Православна Црква, Саборна и Апостолска, и у Њеном окриљу једна и недељива Светосавска Црква.   Будимо у љубави и миру једни са другима. Мирбожимо се и овога Божића опрашатајући једни другима увреде. Пођимо стопама наших Светих Предака!   Потрудимо се да наши домови, као домаће цркве, а пре свега наше Црквене општине, буду духовне оазе, места препорођаја, духовног узрастања и снажења. Много је важно да нашој деци дамо пример, да их васпитамо и водимо путем Христовог Јеванђеља.   Поздрављам целокупни Светосавски род наш Српски у Аустралији и Новом Зеланду, особито нашу драгу децу и омладину.  Нека нас све и овога Божића Богомладенац Христос озари Својом љубављу, дарујући нам све што нам је потребно за наше спасење.        Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!     + С И Л У А Н ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ     Извор: Епархија аустралијско-новозеландска
    • Од Логос,
      Саопштење Епархије аустријско-швајцарске поводом усвајања спорног Закона о слободи о слободи вероисповести у Скупштини Црне Горе.      Са жаљењем смо примили вест да је Скупштина Републике Црне Горе на своме заседању 26. децембра 2019. године усвојила предлог „Закона о слободи вероисповести“, који је споран за канонску Цркву Христову, за Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, оличену у Епархијама помесне Српске Православне Цркве у Црној Гори.   Били смо са неверицом сведоци апсурда који се одиграва у Европи у 21. веку – док је Скупштина расправљала о спорном предлогу закона, верници се нису припремали да славе добијање неких нових верских слобода – на шта би наслов овог акта могао да наведе, већ су се припремали да бране своје светиње. Један наводни закон о слободама доноси скупштина опкољена полицијом, у сред ноћи. Човек не може, а да се са страхом не присети оне страшне ноћи, у којој су старешине народне већале да Спаситеља предају смрти.   Изгласавањем овог акта Влада Репубике Црне Горе и посланичка већина у Скупштини починили су оно што се ни најстрашнији окупатори и тлачитељи нашега народа нису усудили да чине – кренули су да одузму све храмове и сву имовину коју је верни народ вековима градио и прилагао, уграђујући у њих и себе, и своје молитве и наде. У томе нема, и не може бити, Божјег благослова.   Следујући речима апостола Павла да ако страда један уд, с њим страдају сви удови (1. Кор 12, 26) и ми састрадавамо са свештенством и верним народом у Црноj Гори. Овим путем изражавамо своју солидарност са Преосвећеним владиком Методијем, који је и лично претрпео насиље, и са свим верницима који су изложени – и биће изгледа и убудуће изложени – претњама и злостављањима, зарад онога што пред Богом и пред људима припада Цркви Христовој и њима, јер су то оставили њихови преци као тихо пристаниште пред бурама овога света.   Придружујемо се осудама овог безакоња, и позивамо све надлежне правне институције у Црној Гори, као и међународна тела, да овај „закон“ оспоре, јер он представља извртање темељних претпоставки савременог демократског уређења једне државе и односа у њој. Изражавамо своје уверење да овакав акт, и на овакав начин, никада не би могао бити изгласан нигде у Европској унији, нити било где у цивилизованом свету, коме црногорско руководство тврди да данашња Црна Гора стреми и припада.   Своју браћу у Христу и по телу у Црној Гори поздрављамо стародревним поздравом – „Мир Божји, Христос се роди!“     Епархија аустријско-швајцарска     Извор: Епархија аустријско-швајцарска
    • Од Логос,
      Oкo 2, 4 милијарде хришћана на свету прослављају Божић 25. децембра и 7. јануара. Око 1,3 милијарде католика, англикана, протестаната и неких православних прославиће празник Рођења Христовог 25. децембра. С друге стране, Руси, Срби, Украјинци, светогорци, Копти, Етиопљани и Јермени прослављају Божић према јулијанском календару 7. јануара.     Извор: Митрополија црногорско-приморска 
    • Од Логос,
      У суботу 23. новембра 2019.г. Свјатјејши је дословно казао: „Грузијски и грчки народ имају снажне историјске везе. Имамо различиту културу и обичаје, различит језик, али имамо заједничку православну веру, која нас уједињује. Католикос-патријарх Илија је изузетна личност не само за своју Цркву и земљу, већ и за сав православни свет. Не само да му изражавам братску љубав, већ га поштујем и дивим као националном хероју. Желимо да развијемо блиске односе између двеју Цркава како бисмо се међусобно подржавали и помагали.“     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...