Jump to content

Kako pomeranje sata utiče na zdravlje


Препоручена порука

Promena-vremena-696x464.jpg

Poslanici Evropskog parlamenta izlazeći u susret brojnim građanskim inicijativama usvojili su u februaru rezoluciju kojom se predlaže odustajanje od režima letnjeg i zimskog računanja vremena u Evropskoj uniji. Brojne studije uključujući i onu čiji je inicijator bio Evropski parlament ne samo da nisu pokazale da pomeranje sata ima pozitivan efekat već su da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto negativno utiče na zdralje ljudi, poljoprivredu i bezbednost u saobraćaju.


Promene računanja vremena u proleće (letnje računanje vrmena, eng Daylight Saving Time) i jesen (povratak na „standardno” vreme), odražavaju se na naš unutrašnji biološki sat (cirkadijalni ritam) kojim se ne regulišu samo periodi spavanja i budnog stanja već i mnoge endokrine funkcije.

Organizmi koji žive na zemlji kao odgovor na promenu okoline i adaptaciju, razvili su unutrašnji biološki sat. Ovaj sat reguliše brojne fiziološke procese kao što su hranjenje, spavanje, telesna temperatura, sekrecija hormona, metabolizam. Naš unutrašnji sat, precizno usklađuje fiziološke procese periodima dana. Kada biološki sat i životni stil nisu usklađeni organizam pati i može biti povećan rizik za razvoj bolesti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

POMERANJE SATA UZROKUJE POREMEĆAJ RITMA ŠTO MOŽE DOVESTI DO UMORA I NESANICE ALI I RAZVOJA TEŠKE BOLESTI POPUT KARCINOMA, DIJABETESA, GOJAZNOSTI, METABOLIČKOG SINDROMA I DEPRESIJE.

Savremeni čovek u proseku spava dva sata kraće u odnosu na čoveka pre nekoliko desetina godina. Pomeranjem sata i letnjim računanjem vremena izgubimo jedan sat, obično onaj koji je rezervisan za spavanje. Na pomeranje sata ljudi različito reaguju. Kod većine deregulacija ritma je privremena i prilagođavanje traje do nedelju dana. Međutim, neki ljudi se nikada potpuno ne prilagode letnjem računanju vremena.

Istraživači u Kanadi su ustanovili značajno povećanje broja saobraćajnih nezgoda prvi radni dan nakon pomeranja sata odnosno smene zimskog i letnjeg računanja vremena. Podaci američkog Nacionalnog instituta za sigurnost i zdravlje pokazali su da su ozbiljnost i broj nesreća na radu povećani prvog ponedeljka od pomeranja vremena.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ŠVEDSKA STUDIJA POKAZALA JE DA JE U PRVA TRI DANA OD POMERANJA SATA POVEĆANA UČESTALOST SRČANOG UDARA.

U jesen časovnik se pomera jedan sat unapred pa tako gubimo jedan sat dnevnog svetla što može podstaći neraspoloženje, depresiju, pojavu nekih mentalnih bolesti. Prema studiji koja je sprovedena u Danskoj, nakon jesenjeg pomeranja sata, broj slučajeva depresije raste za 11%. Postepeno u toku prvih deset nedelja ovaj broj opada. Pomeranje sata kako unapred tako i unazad, povezano je sa povećanim brojem samoubistava među muškarcima, pokazala je australijska studija.

Vraćanje časovnika sa letnjeg na zimsko računanje ima i svojih dobrih strana. Jedan sat dužeg sna čini nas odmornijim pa je to najverovatnije razlog zašto se beleži nešto manji broj saobraćajnih nezgoda. U ponedeljak nakon vraćanja včasovnika na standardno računaje vremena zabeležen je i manji broj srčanih udara.

Kolika važnost usklađenosti unutrašnjeg biološkog sata, govore i rezultati nedavno objavljenog istraživanja o povezanosti „popravke” biološkog sata u ćelijama tumora raka kože i debelog creva sa smanjenjem razmnožavanja ovih ćelija i rasta tumora.

Operacije srca i cirkadijalni ritam

Istraživanje objavljeno u časopisu Lancet, pokazalo je da je srce mnogo jače u popodnevnim satima nego ujutru pa je preporuka da se zahtevne operacije poput zamene srčanog zalistka obavljaju u popodnevnim satima.

Komplikacije su uvek moguće ali je istraživački tim utvrdio da je ishod kod 54 bolesnika od 298 operisanih  u jutarnjim satima, bio nepovoljan što je skoro duplo više u odnosu na pacijente koji su operisani u popodnevnim satima (postoperativne komplikacije zabeležene su kod 28 od 298 operisanih). Nemoguće je sve operacije na srcu obavljati u popodnevnim satima ali bi bilo dobro da u popodnevnim satima budu operisani najrizičniji pacijenti.

 

http://www.pharmamedica.rs/lifestyle/kako-pomeranje-sata-utice-na-zdravlje/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      Zanimljivo!
      Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj
      WWW.JUTARNJI.HR    
    • Од JESSY,
      Postoji mnogo načina da definišemo traumu. Radna definicija oko koje se većina psihologa ovih dana slaže jeste da je za nas potencijalno traumatičan svaki događaj koji je bio „previše, desio se prerano i prevelikom brzinom“ da bi naš nervni sistem i psihološki aparat mogli da ga obrade i prevladaju.
      Kada govorimo o traumama nastalim usled nekog oblika zlostavljanja ili zanemarivanja u periodu detinjstva ili adolescencije, bavimo se nečim što psiholozi nazivaju „razvojne traume“. Razvojne traume predstavljaju ponavljana neprijatna ili pak jako povređujuća iskustva koja smo doživeli u ranijim fazama života u interakciji sa osobama koje su o nama na neki način brinule (roditelji, učitelji i druge vrste staratelja).
      Kada je osoba koja počini zlostavljanje (nasilno ponašanje koje osoba koristi za sticanje ili održavanje moći i kontrole nad drugom osobom ili osobama) neko ko je mladoj osobi blizak i u koga je možda imala poverenja, osoba se neminovno isprva suočava sa velikim bolom, šokom, nevericom i unutrašnjim konfliktom. Ukoliko je tom činu prethodio jedan drugačiji tip odnosa gde je osoba verovala da se oseća bezbedno ili je pak postojala određena emotivna vezanost, mlada osoba je suočena sa svešću o tome da je osoba kojoj je verovala odjednom osoba koja ima moć i nameru da joj ugrozi psihološki, a možda i telesni ili čak životni integritet. Iskustva koja nam unesu ovakvu količinu šoka u našu predstavu realnosti imaju potencijal da nam poljuljaju poverenje u sopstvene (dosadašnje) procene, pa i celokupnu psihološku realnost. Skok iz bezbednosti u doživljaj ugroženosti u okviru jednog istog odnosa je nepomirljiv, naročito ako se desi naglo, te je izazovno uneti u takvo iskustvo red i smisao.
      Još jedna važna reakcija koja često prati ovakvu vrstu iskustava jeste doživljaj koji psiholozi nazivaju „stanje zamrznutosti“ odnosno stanje u kom doživljavam opasnost, a istovremeno ne vidim kako mogu da se s njom „borim“ niti da iz nje „pobegnem“. Takvo parališuće stanje delimično je odgovor našeg nervnog sistema koji nam može u jednoj mnogo manjoj meri biti poznat iz situacija u kojima smo se istovremeno uplašili i par trenutaka ostali „zakočeni“ ne znajući kako da odreagujemo na doživljenu opasnost. Ukoliko iskustvo traje više od par trenutaka, naše stanje „zamrznutosti“ može da potraje. Ukoliko se traumatsko iskustvo ponavlja, a mi i dalje ne doživljavamo da postoje opcije „bega“ i „borbe“ (ili se pak dogodi previše iznenada da bismo te opcije sagledali) neretko primenjujemo psihološki mehanziam disocijacije koji je u tim situacijama protektivan jer nam omogućava da budemo psihološki odsutni iz sadašnjeg trenutka u kom se bolno iskustvo ponavlja. Na izvestan način mi tako privremeno „prekidamo vezu“ sa bolnim iskustvom kako bismo ga preživeli jer neretko nemamo bolji alat.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ako Vas zovu iz neke firme i traže Vaše podatke, ili Vam nešto nude, a da prethodno za to niste dali saglasnost, dovoljno je da odgovorite da je to zakonom zabranjeno, da Vas više ne kontaktiraju, i da na tome završite razgovor.
      Po Zakonu o oglašavanju, firmama je zabranjeno da Vas zovu ukoliko im za to niste dali prethodnu saglasnost. Čak i ukoliko ste nekad ranije dali saglasnost, možete je u bilo kom trenutku opozvati.
      Novčane kazne za kršenje ovog zakona se kreću do 2 miliona dinara. U slučaju da i pored Vaše opomene nastave da Vas kontaktiraju, možete podneti prijavu tržišnoj inspekciji. Sama činjenica da ovo znate (i to pomenete tokom razgovora) je najčešće dovoljna da se poziv više nikada ne ponovi.
       
      Kako da se odbranite od neželjenih telefonskih poziva i ponuda | KupujemProdajem
      BLOG.KUPUJEMPRODAJEM.COM Po Zakonu o oglašavanju, firmama je zabranjeno da Vas zovu ukoliko im za to niste dali prethodnu saglasnost. Čak i ukoliko ste nekad ranije dali saglasnost, možete je u bilo kom trenutku...  
    • Од J_a_n_a,
      Da li se vaš život promenio usled korona situacije? Ako jeste, na koji način? Nedostaju li vam drugi ljudi?  usamljenost kao posedica nedostatka ili smanjenog socijalnog života…
      Pijete li kafu na Zoom-u? Vi koji radite od kuće kako izdržavate rad od kuće?  Vi koji ne radite kako izdržavate rad pod maskama ili zaštitnim odelima? (zavisno od profesije)    
      Da li ste naučili nešto novo o sebi i drugima? I da li su vas neki bliski ljudi razočarali, tj. zahvaljujući izolaciji ste otkrili neke njihove osobine za koje ranije niste znali?
      Uopšteno, jedan iskren osvrt i vaše viđenje cele situacije. Sam virus kao takav nije preterano bitan već kako se mi osećamo povodom toga, tako da, kako ste? Jeste li anksiozni i koliko? Šta vam stvara najviše anksioznosti i šta radite povodom toga? Ili ste pak preterano opušteni? Jeste li zadržali posao, ostali bez posla, našli novi? 
×
×
  • Креирај ново...