Jump to content

Руска студија: Колика нуклеарна бомба је потребна да се земља заштити од "хипотетичког" астероида?


Препоручена порука

Истраживачи у Русији су лабараторијским експериментима моделовали уништење опасних стена из свемира, користећи реплике астероида и ласерске експлозије да би опонашали ефекат нуклеарне бојеве главе.

уметничка илустрација, хипотетичког астероида (Елена Кхавина)

To Nuke an Asteroid, How Powerful a Bomb Do You Need?

Тим истраживача је закључио, поред осталог, да би приближно била потребна нуклеарна бомба снаге од 3 мегатоне за Астероид ширине од 650 метара. Такође истраживање је потврдило, да би ефекат нуклеарне бомбе био увећан експлозијом бомбе у кратеру или пећинама свемирске стене.

Поређења ради, нуклеарне бомбе које су С.А.Д. бациле на Јапанске градове Хипошиму и Нагасаки током другог светског рата, имала су експлозију снаге од око 15 и 20 килотона. 1 мегатона је једнака 1000 килотона. Нуклеарна бомба, највеће силе икада направљена је била Совјетска "Цар Бомба" хидрогенска бомба која је имала експлозију снаге од 50 мегатона (СССР је детонирао Цар Бомбу 30. Октобра, 1961 године на Арктичком ланцу острва "Нова Земља").

За извођење ових експеримента, истраживачи су произвели мале вештачке астероиде, базиране на структури и облику комада свемирске стене која је експлодирала изнад Руског града Чељабинска у фебруару 2013 године. У близини града Чељабинска, са дна Чебаркуљског језера је узет метеорит. Истраживачи су затим поставили вештачке астероиде, различитих облика у вакумској комори и емитовали на њих кратке ласерске импулсе. Научници су открили да је ласерска експлозија од 500 џула по граму била потребна да се разбије модел камена од 8 до 10 милиметара у пречнику, ако је та експлозија усмерена на шупљину у астероиду. Без шупљине, неопходна енергија је око 650 џила по граму астероида.

Истраживачи су овај модел тестирања искористили, да би дошли до закључка о "хипотетичком" астероиду од 650 метара. Њихови експерименти такође сугеришу да се не постиже предност генерисањем енергије преко више импулса. Тако да је једна моћна нуклеарна експлозија вероватно једнако ефикасна као и низ мањих које би довеле до истог кулминативног енегретског потенцијала, рекли су чланови тима.

Нова студија, која је објављена у Руском издању часописа, Експериментална и теоријска физика и која ће се ускоро појавити у енглеској верзији часописа, моделирала је само каменасте астероиде. У будућем раду истраживачи планирају продужити своје експерименте на металним свемирским стенама и детаљније истражити како облик астероида и његове шупљине могу утицати на ефекат нуклеарне експлозије.

Иако за планету Земљу, тренутно нема астероидних претњи, научници усавршавају технике уништавања истих. Моделирањем експлозија и критеријумима који омогућују брзо израчунавање потребне снаге бомбе за астероиде различитих типова. Рекао је у саопштењу, коаутор студије Владимир Иуфа, ванредни професор на одсеку за примењену физику и одељење за ласерске системе и структурне материјале на Институту за физику и технологију у Москви. "Разматрамо и могућности одбацивања астероида без уништавања и наду за међународни ангажман по овом питању", додао је др. Владимир.

Извор: https://www.space.com/39971-asteroid-destruction-nuclear-bomb-study.html?utm_source=notificationhttps://gizmodo.com/russian-scientists-are-devising-a-plan-to-nuke-asteroid-1823795788https://eurekalert.org/pub_releases/2018-03/miop-rpm031318.php

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Muramasa рече

Ja bih napravio raketni dron koji bi automatski nalazio šupljinu u koju treba da se zavuče i eventualno bi još mogao i da je izdubi, pre nego što detonira bombu.

Као у Армагедону, само без људи ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Muramasa рече

Ja bih napravio raketni dron koji bi automatski nalazio šupljinu u koju treba da se zavuče i eventualno bi još mogao i da je izdubi, pre nego što detonira bombu.

Читао сам неку пратећу студију овог чланка, где кажу да би преостало време од детектовања астероида, до коначног судара са земљом остало око 7 дана. Значи 7 дана за израду студије, бомбе и реаговање.

Одашиљање сигнала ка комети, помоћу ласера. Повратни податак би донео информацију о облику и саставном материјалу астероида. Онда може по структури материјала да се одреди нека прецизна ракета (ракетни дрон:smeh1:) или ласерско преобликовање једног дела астероида где би се закуцала ракета:).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А рецимо да сви заједно испале ракете које имају? Рецимо оне које би свеједно требало да расходују плус нових и експерименталних. Ваљда би било доста?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Vladan3 рече

А рецимо да сви заједно испале ракете које имају? Рецимо оне које би свеједно требало да расходују плус нових и експерименталних. Ваљда би било доста?

Те ракете су суборбиталне, не могу оне да добаце тамо. Да би имало ефекта мора астероид да разбијеш на некој већој раздаљини од Земље. Треба ти вишестепена ракета типа Сатурн 5 или слична.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Grizzly Adams рече

Те ракете су суборбиталне, не могу оне да добаце тамо. Да би имало ефекта мора астероид да разбијеш на некој већој раздаљини од Земље. Треба ти вишестепена ракета типа Сатурн 5 или слична.

Осим тога, ко што кажу ови истраживачи - стравично велика нуклеарка каква не постоји...

Али како када на вики пише да Руси имају неке од по 5 до 20Мт:

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_nuclear_weapons

па ако би се таква накачила на тај Saturn или ово што је скоро било на SpaceX?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Vladan3 рече

Али како када на вики пише да Руси имају неке од по 5 до 20Мт:

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_nuclear_weapons

па ако би се таква накачила на тај Saturn или ово што је скоро било на SpaceX?

Моја грешка. То сам обрисао, али касно... :)

Ако би такву накачио на неку велику вишестепену ракету ко онај Falcon Heavy, остаје само да се добро погоди што вероватно не би требало да буде велики проблем. Мислим да је веће питање да ли ће да га уништи "из прве". Треба ударити у право место за то, а зависи и од структуре самог астероида. Ако се добро сећам, неки су већим делом састављени од гвожђа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Grizzly Adams рече

неки су већим делом састављени од гвожђа...

Да добар погодак и јака бомба. А ови су тестирали на каменим а претпостављам да би за гвоздене требала много много јача...

Мада за 7 дана ништа од тога не могу да спреме ни ракету ни бомбу. А треба ваљда и позиција астероида и место са којег се лансира ракета да се уклопе да би било изводљиво да ракета може да оде на путању ка астероиду?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 38 минута, Vladan3 рече

Али како када на вики пише да Руси имају неке од по 5 до 20Мт:

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_nuclear_weapons

па ако би се таква накачила на тај Saturn или ово што је скоро било на SpaceX?

Јачина уопште није проблем. Можеш да направиш колико хоћеш јаку бомбу (Амери су се у прошлом веку забављали идејом да направе гигатонску бомбу, али на срећу одустали су од таквих лудости).

:) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Vladan3 рече

Да добар погодак и јака бомба. А ови су тестирали на каменим а претпостављам да би за гвоздене требала много много јача...

Мада за 7 дана ништа од тога не могу да спреме ни ракету ни бомбу. А треба ваљда и позиција астероида и место са којег се лансира ракета да се уклопе да би било изводљиво да ракета може да оде на путању ка астероиду?

Шта знам, питање је веома занимљиво овако технички.

Експлозија је доста непредвидива. Не знаш на колико ће се делова распасти, које ће им бити путање и величине.

Мени се више свиђа идеја да се астероит "одвуче" са путање, ако је то могуће. Мислим да јесте ако се уочи и реагује на време, а данас имамо технологију да их пратимо и израчунамо путање унапред. То има потпуно предвидив резултат који може да се контролише у потпуности. Уместо бомбе, пошаљемо ракету која се "закачи" за астероид и полако му промени путању.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Уместо бомбе, пошаљемо ракету која се "закачи" за астероид и полако му промени путању.

А да ли мора да се чека нека погодна позиција тј. космодром у односу на положај астероида или може било одакле да се у било ком тренутку ласира ракета ка њему? Видео сам да има неких погодних дана за лансирање и ако се то, рецимо због времена, одложи онда може опет после не знам месец дана или тако нешто.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Vladan3 рече

А да ли мора да се чека нека погодна позиција тј. космодром у односу на положај астероида или може било одакле да се у било ком тренутку ласира ракета ка њему? Видео сам да има неких погодних дана за лансирање и ако се то, рецимо због времена, одложи онда може опет после не знам месец дана или тако нешто.

Колико знам, положај космодрома нема много везе јер летелица не "гађа" циљ директно са космодрома него прво иде у орбиту око Земље па се онда одатле "катапултира" кад јој је згодно. Види: https://en.wikipedia.org/wiki/Hohmann_transfer_orbit

Погодни дани зависе у ствари од орбите и положаја "циља". Ако, на пример, "гађаш" Марс одговара ти да буде близу Земље, јер Земља и Марс не орбитирају око Сунца "заједно", већ "раштимовано". Некад су обе планете са исте стране Сунца, а некад на сасвим супротним. Оћеш да лансираш кад су са исте стране и релативно близу. Погодни "дани" су у том случају у ствари године. Тако да SpaceX има неке године које су повољне за лет на Марс. А дани зависе од метеорологије и сл.

Ако гађаш нешто у орбити, онда вероватно положај космодрома има више утицаја јер нећеш да се, на пример, астронаути врте месец дана око Земље, него да што пре стигну на одредиште.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да је највећи проблем што такве ствари ретко прораде из прве. Треба пуно планирања и тестирања. Тако да би фрке било и те како...

И јасно да нисам експерт, натуцам нешто по мало. Чисто да ти правим душтво. Немој да ме схватиш превише озбиљно... :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ко никада није имао додира са селом тешко може замислити шта човјеку земљораднику значи земља. Она је живот, на њој се ради и од ње живи, јер земља рађа, а Господ нас, преко ње, благосиља разноврсним плодовима.  

       
      За земљу се борило, на земљи освитало, на земљи смркавало, на њој се расло, живјело и умирало. 
      Земља је била вољена, а она је ту љубав узвраћала плодовима. Зато су наши стари били везани за земљу, и никада, ни по коју цијену, нису били спремни да је се одрекну.  Данас је другачије. 
      Изгубили смо додир, чини ме се, и са земљом и са прецима. Више нам не значе ни земља ни преци, ни села ни гробови. Јер да значе, не би наша села обрасла у коров, не би тако лако зарасле стазе којима су ходили наши стари, захваљујући чијем труду и ми данас постојимо, овакви какви јесмо.  
      Да се наши преци нису патили, обрађујући на мукотрпан начин земљу својих отаца, и да је нису бранили, када је то требало, данас не би било ни нас, а то смо тако олако заборавили, као да се наше постојање подразумијева.  Када бисмо знали колико су наши преци радили од јутра до сутра да докупе парче плодне земље, данас бисмо другачије размишљали о ономе што смо у насљеђе добили. 
      Не бисмо се олако одрицали, продајом или заборавом, оног благословеног грумена који је освештан прадједовском муком, али и жељом да и нама, њиховим потомцима, нешто остане у насљеђе.  Земља наших предака није на продају, а и да је продамо не бисмо извукли велику материјалну корист, а изгубили бисмо много.
       Одсјекли бисмо грану из које смо изникли, и још једном се наругали онима чије гене носимо. Зато нека нико од нас не продаје оно што сам није стекао.  
      Поштујмо претке и не дајмо земљу коју су нам оставили!
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Од како је епископ Бачки изнео јасан став, по питању будућег статуса Косова и Метохије и Закона о истополном партнерству који је у супротности са нашом вером, традицијом и породичним вредностима, тврдећи да је истополна заједница и нова родна идеологија неприхватљива са становништва библијског учења, постао је жртва медијске хајке, која је кулминирала најновијим наводима о случају од пре пет година, тачније о смрти владике Јеронима - изјавио је Александар Ђурђев, председник СЛ.

       
      Како је могуће да се баш сада отвара један такав случај и да се у негативном контексту поминње епископ бачки, што значи да се може радити само о добро припремљеној и смишљеној машинерији лажи, којом се на све могуће начине жели компромитовати дело и лик владике Иринеја  – каже Ђурђев.
      Позивамо надлежне државне органе де дејствују против очигледне сатанизације најугледнијег српског епископа и јединог живо духовно чедо светога Јустина Поповића, и да га коначно заштите од све чешћих бруталних медијских напада, чији су налогадавци сви они који су противници јаке Српске православне цркве, а самим тим и државе Србије – закључује Ђурђев.
       
      Извор: Новости
    • Од Ćiriličar,
      Дете има 2 године и римило је вакцину против дифтерије и тетануса, hepatitis B и др. (лагарија):
      Дете је добило по целом телу, највише око зглобова, кожни осип у виду екцема/дерматитиса. Чеше се непрестано, што му ствара нервозу, плач, психичке проблеме и муку родитељима. Испробано је 10-так препарата које су дерматолози пробали и ништа није шппмогло.
      Молио бих све оне који знају који манастир прави мелеме - природне - против екцема и кожних упала да напишу шта знају или да се информишу ако имају ближи контакт. Пипери, Крка, Суково или неки други. Дете се налази у једној земљи ЕУ, тако да ако би неки манастир евентуално правио мелем против сличних обољења, некако би се већ договорило слање преко некога.Такођем, молим све који ус у Београду да завире у патријаршијуску продавицу на Теразијама, или ако тамо може да се зове, па да провере има ли шта.
       Иначе, ради се о синчичу од једног брата Хрвата, верника и изузетно честитог човека и католика, тако да би било лепо и због тога да му помогнемо. Јер...замислите дечака од 2 године са ужасним екцемом по већем делу тела, који се месецима чеше, плаче и која је то мука родитељима.
       
      Захваљујем свима.
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Руска Православна Црква је 8. децембра 2020. године потписала уговор о рестаурацији и коришћењу болнице у којој је Свети Лука Војно-јасенецки Симферопољски, један од најомиљенијих светаца 20. века, радио као хирург пре Октобарске револуције. Конкретно, црквена болница Светог Алексија и Одељење за имовинске и земљишне односе Јарославске области потписали су споразум о дугорочној бесплатној употреби комплекса зграда у Переслављу-Залеском. Планира да следеће године отвори одељење палијативног збрињавања и саветодавно-дијагностички центар, заједно са хируршким одељењем и центром за обуку млађих медицинских сестара, саопштила је прес-служба Болнице.

       
      Нови огранак болнице заједнички је пројекат са локалним Теодоровским манастиром, саопштила је Болница. У комплексу зграда налазила се бивша окружна болница Земство у којој је Свети Лука радио као хирург и главни лекар од 1910. до 1917. године. Архиепископ Лука Војно-јасенецки (1877-1961) био је хирург, научник, аутор дела о анестезиологији и гнојној хирургији, доктор медицинских наука, професор, духовни писац и доктор теологије. Био је жртва репресије и провео је укупно 11 година у прогонству. У августу 2000. године проглашен је за светитеља Руске Православне Цркве. Данас је Свети Лука вољен широм православног света. Посебно га поштују у Грчкој, где је учинио многа чуда. У његову част изграђене су цркве у Пољској, Бугарској и на другим местима.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...