Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Аристарх

Руска студија: Колика нуклеарна бомба је потребна да се земља заштити од "хипотетичког" астероида?

Recommended Posts

Према НАСА-и, прва прилика за такво што ће се згодити тек за 150-200 лета, јер тамо те 2170 и неке ће каменчина величине ЕСБ-а рокнути на Земљу.  До тада ће технологија свакако узнапредовати.  А са тренуттачном технологијом,  гађати циљ у свемиру је могућ само у филму

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Милан Ракић рече

А са тренуттачном технологијом,  гађати циљ у свемиру је могућ само у филму

Што? Ако знамо путању неког небеског тела зар није могуће да прорачунамо како да га летелица пресретне?

Мислим, већ су слали људи летелице на астероиде... Ваљда су и успели да врате неке узорке.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Grizzly Adams рече

Што? Ако знамо путању неког небеског тела зар није могуће да прорачунамо како да га летелица пресретне?

Мислим, већ су слали људи летелице на астероиде... Ваљда су и успели да врате неке узорке.

Говоримо о камену и тренутачном гађању у б/в простору. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Милан Ракић рече

Према НАСА-и, прва прилика за такво што ће се згодити тек за 150-200 лета, јер тамо те 2170 и неке ће каменчина величине ЕСБ-а рокнути на Земљу. 

Е, а ми ће да их гледамо одозго уз пиво и кладимо се у гајбу где ће да рокне... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Милан Ракић рече

Говоримо о камену и тренутачном гађању у б/в простору. 

ОК, ако оћеш да га "погодиш у чело" у последњем тренутку то је екстремно тешко...

Мислим да је идеја овде да се предвиди пуно унапред, па да га летелица пресретне, дизвинеш, "одпозади" у орбити као што се ради нормално. Ту смо доста добри и данас. Тј. радимо углавном без грешке.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Grizzly Adams рече

ОК, ако оћеш да га "погодиш у чело" у последњем тренутку то је екстремно тешко...

Мислим да је идеја овде да се предвиди пуно унапред, па да га летелица пресретне, дизвинеш, "одпозади" у орбити као што се ради нормално. Ту смо доста добри и данас. Тј. радимо углавном без грешке.

Ја колико сам читао о томе, идеја није уопште да се астероид уништи - јер онда можеш да направиш још већи проблем, неколико крупних комада уместо једног великог могу да изазову још веће уништење ако падну на Земљу - него да му се експлозијом промени путања. Макар за врло мало. Довољно је да га малчице закачиш у вакууму и онда чим му промениш путању, он више не може да падне на Земљу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Grizzly Adams рече

ОК, ако оћеш да га "погодиш у чело" у последњем тренутку то је екстремно тешко...

Мислим да је идеја овде да се предвиди пуно унапред, па да га летелица пресретне, дизвинеш, "одпозади" у орбити као што се ради нормално. Ту смо доста добри и данас. Тј. радимо углавном без грешке.

Да мало боље објасним за остале читаоце. Значи, сви објекти у Сунчевом систему крећу се по предвидивим орбитама. Није много компликована математика да се израчуна где ће бити неки објекат чија је орбита позната сутра, за сто или хиљаду и триста година. Е сад, ако знамо орбиту објекта и хоћемо да лансирамо нешто да га "пресретне" то је доста лако се изведе, знамо како се ради и радили смо већ (мислим не Милан и ја, ал радили су ови из НАСА-е и остали свемирци). То се ради тако што се летелица из орбите око Земље премести у орбиту која је блиска објекту, креће се са њим паралелно у истом смеру и полако се приближава док се не "сретну".

Друга ствар је, ако знамо орбиту неког астероида и наравно знамо Земље, онда можемо да израчунамо да ли и када ће се те две орбите "сударити". Па можемо да пошаљемо нешто, шта год, да "пресретне" тај астероид и нешто уради - разбије га или му промени орбиту.

Проблем је следећи - то може да се изведе ако се реагује на време. Тј. ако астероид није у последњој орбити пре судара. Јер у том случају он иде директно према Земљи и летелица не може да изведе тај маневар, ај да га назовем, "паралелног приближавања". Онда мора да га "гађа" директно из супротног смера као два аута који се сударе из супротног смера на путу.

Е за то Милан каже, ако сам га добро разумео, да је изузетно тешко, практично немогуће са данашњом технологијом. Што је тачно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 3/17/2018 at 18:10, Grizzly Adams рече

Е за то Милан каже, ако сам га добро разумео, да је изузетно тешко, практично немогуће са данашњом технологијом. Што је тачно.

Али се раде пројекти у неким земљама, који би могли теоретски да обаве ове задатке.

Пројекат носача ракета "Енергиа 5В", 2016 године је објављен у Москви, на конференцији посвећеној проблематици развоја ракетне и свемирске технологије. Од конференције у Москви 2016-те године, до данас. Познати су нам неки постигнути резултати на пројекту "Енергиа 5Б", прво то да 2028 године креће у употребу, па онда да су остварене две варијанте носача ракета (лансирних возила) "Енергиа 5Б-ПТК" и "Енергиа 5БР-ПТК". Обе врсте ракета ће користити течно гориво, бит ће сличне али ће имати различите технолошке карактеристике и способности обављања задатака. Према постојећим прорачунима, лансирно возило "Енергиа 5Б-ПТК" ће имати почетну тежину од 2.368 тона а лансирно возило "Енергиа 5ВР-ПТК" ће имати почетну тежину од 2.346 тона. Моћи ће да понесу до 100 тона терета до ниске земљине орбите. Док ће до Месеца моћи да пошаљу терет до 20.5 тона.

Овде на сајту НАСЕ, је постављена шема кретања планета и астероида у нашем сунчевом систему. Путања астероида је означених наранџастом бојом као "Typical A", налазе се ближе планети земљи, него планета Марс. Ти астероиди би нам били "потенцијално" критични.

Невезано за носаче ракета, РосАтом је обајвио пројекат Нуклеарног мотора, који је теоретски у стању да пут до Марса сведе на 45 дана. 2025 године, треба да буде произведен први наменски мотор. Самим тим 2028 године би (ако Бог да) Русија била у стању да са носачем ракета "Енергиа 5Б". У свемир пошање неку безпилотну камиказу погоњену нуклеарним мотором, која носи нуклеарну бојеву главу и тако прецизно разнесе неки астероид.

Дали би то могло да се изведе на било којој дистанци између земље и астероида, остаје питање. Али астероид не би пао на земљу. 

Извор: https://mir24.tv/news/16204770/energiya-5-mozhet-poletet-v-2028-goduhttps://topwar.ru/118804-proekt-rakety-nositelya-sverhtyazhelogo-klassa-energiya-5v.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Руска православна црква у Аустрији радује се рукоположењу новог свештеника. Наиме,  архиепископ Антониje (Севрјук) рукоположио је 22. маја 2019. ђакона Георгија Рјашка за свештеника у Саборнојцркви Светог Николаја у Бечу.
      Рјашко је рођен 1992. године у западној Украјини, а богословске студије завршио је у Кијеву, а од 2013. једном делом у Бечу. Године 2017. рукоположио га је за ђакона тадашњи аустријски епископ Тихон (Зајцев) у Бечу.  Нови свештеник ће пастирствовати у Аустрији. Тренутно при саборној цркви св. Николаја служи девет свештеника и три ђакона. Настојатељ Саборне цркве је протојереј Владимир Тисхук.
      Сматра се да је број руских православних верника у Аустрији око 40.000. Заједницу чине верници различитих националности, који углавном живе у Бечу. Епархија Руске православне епархије је основана 1962. године и званично призната 2013. године. Седиште епископа је Николајевска Саборна црква у трећем округу у Бечу. Друге правно признате руске православне парохије налазе се у Грацу и Линцу. Епархија је под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Од краја 2017. епископ Антоније (Севрјук) је епархијски архијереј Аустрије.
      Још једна руска православна црква постоји у Салцбургу. Она не припада Епархија бечкој и аустријској Московске Патријаршије, већ Епархији берлинској и немачкој Руске православне заграничне Цркве.
      У Бечу је 17. маја 2019.г. одржано свечано отварање Музичке школе "Сергеј Васиљевич Рахмањинов" при Руској православној саборној цркви Св. Николаја. Сама школа постоји од 2017. године, али до сада није имала редовне просторије. Сада су оне закупљене у Маркхофгасеу у трећем округу Беча. Осветио их је архиепископ Антоније; чину су присуствовали представници Руске и Белоруске амбасаде.
       
      Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ)
    • Од Драгана Милошевић,
      Обиласком цркве Светог Димитрија и Универзитета у Kосовској Митровици, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј завршио је петодневну предваскршњу посету Kосову и Метохији.
      Патријарха Иринеја испред цркве Светог Димитрија у Kосовској Митровици, поред домаћина Епископа рашко-призренскогТеодосија, дочекали су бројни верници међу којима је био велики број ученика из више митровачких школа. -Нисмо ми упали на ову земљу и освојили је и отели од некога. Ову нам је земљу, како каже наш песник Бећковић, Бог даровао и то што нам је Господ даровао, то морамо да чувамо, поручио је патријарх Иринеј.


      Патријарх је поручио да је читавом српском народу потребно јединство у свему доброме, да се не дели као што је то много пута у историји чињено, а преостале Србе је позвао да остану и опстану, нагласивши да тако чувају Kосово и Метохију. патријарх је истакао да Србија и Српска Црква мисле о Србима на Kосову и Метохији и да се за њих боре.

      -Данас се овде спомиње, долази од неких људи, како Kосово треба поделити или неким компромисом решити или на крају, има и таквих нажалост, који сматрају да треба Kосово да скинемо као јарам са леђа. То не говоре паметни људи. То не говоре Срби, то говоре они који само носе име српско а далеко су од свега оног што је српско, поручио је патријарх Иринеј, саопштила је ТВ Храм



      Патријарх је подсетио да је двадесет година живео у Призрену, престоници два владара, и да не може да замисли да "његов Призрен" оде неком другом народу. -Kо поклања кућу своју некоме, него је чува као дар Божји. Kакав је то компромис не знамо још увек. Ми желимо компромис, молимо се Богу да дође до компромиса, али компромис у коме ће Kосово и Метохија остати у Србији, а народу албанском, - ја знам шиптарски народ, а ово после зове се албански народ - да им се да пуно права, достојанства људскога, да имају свој језик, своје право, да се по томе понашају, навео је Патријарх.

      -Земља српска не може туђа да буде него српска, рекао је патријарх Иринеј и закључио: -Оно што се дâ и поклони, то је за сва времена изгубљено.

       
      Патријарх Иринеј је посетио и Универзитет Универзитет у Приштини са седиштем у Kосовској Митровици и разговарао са професорима и студентима. Његову Светост Патријарха, у чијој је пратњи био Епископ рашко-призренски Теодосије, испред зграде Ректората дочекали су бројни студенти на челу са ректором Универзитета проф. др Здравком Витошевићем.
       
       

      -Kао што народ треба да гледа у Цркву тако народ треба да гледа и у вас. Ви сте наша велика нада јер тамо где су цркве и школе ту је место и народу. Мене радује што сам овде са вама,. Ја сам ових дана био и у Штрпцу и у многим местима широм Kосова и Метохије, има нашега народа овде. То је велика нада, мотив и основ и другима који желе да се врате на своја огњишта. Учите марљиво јер што год будете више знања стекли бићете кориснији Отаџбини и народу. Тако гледајте своју будућност - кроз народ и за народ. Тако су радили наши славни преци а ми имамо на кога да се угледамо. Драго ми је што вас видим, знајте да сте велика утеха за наш народ овде и док год постоји овај Универзитет на овим просторима биће и наде и утехе за наш народ на Kосову и Метохији али и за све Србе ма где били, поручио је студентима у Kосовској Митровици Патријарх српски г. Иринеј.

      После разговора са студентима Патријарх је заједно са ректоором проф. др Витошевићем, владиком Теодосијем и студентима ручао у студентској мензи.
      Извор: ТВ Храм
       
      СПЦ
       
    • Од Логос,
      Руска амбасада у Хрватској ради на обнови једине руске цркве у Хрватској коју су изградили руски мигранти 20-тих година 20. века.
       
      „Док радимо по овоме,“ рекао је руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов у интервјуу за ТАС, „желео бих да споменем веома важно питање за амбасаду, а то је једина руска православна црква у Хрватској, Светог Николаја Чудотворца, која је изграђена на обали у граду Цриквеници 1924. године помоћу средстава удовице руског дипломате у Београду Николаја Гартвига. Црква је веома лепа, налази се на обали, и пуно руских туриста долази тамо лети, али она не ради.“
      „Желимо да сачувамо овај споменик“, рекао је амбасадор. „Српска православна црква нема могућности да обнови цркву, али грађевина је у критичном стању, фреске и многе иконе су оштећене, кров прокишњава, а купола само што се не сруши.“
      Азимов је објаснио да они желе да скупе средства неопходна да се обнови црква, а да Српска црква нема ништа против ако се службе одржавају повремено за руску дијаспору, позивајући свештенике из Београда, Словеније или Италије. Они планирају да се обрате руским фондацијама које се баве обновом цркава.
      „Чак и најмања поправка захтевала би најмање 100.000 евра… Али, ако не кренемо са обновом цркве у непосредној будућности, онда наши потомци, по мом мишљењу, неће нам опростити за то“, рекао је дипломата.
      После грађанског рата у Русији, неколико десетина хиљада људи емигрирало је у Југославију, са пуно Руса који су се населили у Хрватској, а посебно у Цриквеници. Црква је саграђена уз помоћ средстава Александре Гертвиг, удовице руског амбасадора у Београду, као и гробље које је касније подигнуто око цркве.
      Црква је припадала Руској православној цркви до 1954. године, када је потпала под Српску цркву. Међутим, Српска црква није у могућности да одржава грађевину у добром стању и црква је престала да функционише 70-тих година.
      Од тада црквена порта је знатно смањена, пошто су велике површине продате за суседну вилу. Гробље је такође нестало, са неколико гробова који су пребачени на градско гробље, а преко осталих су изграђене приватне куће. Остатак простора је тешко обрастао зеленилом и црква је била скоро невидљива све док је руски активисти нису открили пре неколико година.
      Српска црква је уредила црквену порту 2016. године, али нема новца за друге неопходне поправке.
       
      Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      Председник Међупарламентарне скупштине Православља и председавајући одбора Државне думе Русије за развој грађанског друштва и по питању друштвених и верских удружења  П.А. Гаврилов састао се у Лимасолу са предстојатељем Кипарске Православне Цркве Блажењејшим Хризостомом. Разговори су вођени о актуелним проблемима повезаним са кршењем права хришћана у свету, а посебно на Блиском истоку.

      Размотрено је и жалосно стање многобројних православних храмова и манастира на територији северног Кипра.
      С.А. Гаврилов је истакао да је један од веома значајних данашњих питања неговање права човека и заштита хришћана од дискриминације. Уз то је казао да Руска Црква води активну борбу на пољу заштите права људи на слободно исповедање вере и очување духовно-моралних вредности, подршке инвалидима, сиромашнима и старијим људима. Она се такође супротставља екстремним пројавама под националистичким и верским слоганима.
      Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра изразио је подршку оваквом раду.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      У другу недјељу пред Васкршњи пост – Месопусну, 3. марта 2019. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. У току службе Епископ је рукоположио у чин јереја досадашњег ђакона др Николу Маројевића, уредника Издавачко информативне службе Епархије и сабрата никшићке Саборне цркве.
      Звучни запис беседе
      Његовом Преосвештенству је саслуживало више свештеника и монаха Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
      Литургију је појањем пратио хор Светог новомученика Станка и пјевница Саборне цркве.
      У току свете службе Божје Преосвећени Епископ у чин јереја рукоположио је ђакона Николу Маројевића из Никшића.
      Архипастирском бесједом сабраним вјерницима обратио се Владика Јоаникије, који је казао да се спремамо за наступајући Велики Часни пост. За свако добро дјело, додао је он, треба припрема, а када се ради о спасењу душе потребна је највећа припрема.
      „Молимо се Господу Богу да прими наше молитве, да нас ослободи од наших страсти, лоших мисли, злих дјела и намјера, да идемо правим Божјим путем, да нас оспособи да чинимо добра дјела ближњима, да угађамо Господу, да радимо на свом и на спасењу својих ближњих. Данашње јеванђеље нас поучава о томе како ћемо се најбоље припремити и удостојити тога да Бог прими нашу молитву“.
      „Господ Исус Христос каже да ако учинимо некоме, нарочито, онима којима је то потребно из љубави према Господу и према ближњем, Он ће то примити као да је самом Њему учињено. Ако не учинимо ако ближњима својим не покажемо љубав онда Бог неће примити нашу молитву коју Му приносимо“, бесједио је Епископ.
      Господ каже, додао је Владика, „Наг бијах, и не одјенусте ме; болестан бијах, и не обиђосте ме; у тамници бијах, и не дођосте ми; жедан бијах и не напојисте ме...“, а око нас је, свуда и сваког дана, много оних којима треба наша љубав.
      „Због наших ограничења нијесмо спремни да учинимо свима, али, ако учинимо било коме од ближњих, којима треба наша љубав, не само у породици, него много шире, Бог ће то примити као да је Њему учињено. Ако не учинимо одбиће нам молитву коју Му приносимо“, нагласио је Владика Јоаникије, поучавајући да треба непрестано да имамо у виду човјекољубље и братољубље које Господ од нас тражи, и за које ће, ако смо спремни да их посвједочимо, Бог примити наше молитве као миомир, као лијепи дар од наше душе и нашег срца.
      Новом свештенику, оцу Николи Маројевићу, пожелио је да буде благословена света служба коју је примио, да је врши са страхом Божјим, љубављу и стрпљењем према народу.
      „Веома образован човјек, вриједан, педантан, честит, сад ће морати и да носи бреме које до сада није носио. Научио је он да се труди. Он је уредник нашег часописа „Свевиђе“, сва црквена издања на којима радимо, ту је његова рука, његова памет, његово образовање. Његово дјело многи нијесу видјели, ни примјетили, али оно је, већ, велико. Замолићу га да када разговара са народом буде стрпљив и саслуша свакога. Много честит и благородан човјек, велике интелигенције и великих дарова, али мора да снисходи, да се прилагођава“.
      „Он је сад отац и мора да покаже љубав према дјеци, а дјеца Божја су сви не само дјеца мала, а они су најједноставији и најбољи. Нека му је Бог на помоћи, нека га Христос Господ укријепи силом свог живоносног крста, нека оснажи његову вјеру и његову ријеч, његова дјела и његове руке на дјело ове узвишене службе“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
×
×
  • Create New...