Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Аристарх

Руска студија: Колика нуклеарна бомба је потребна да се земља заштити од "хипотетичког" астероида?

Recommended Posts

Истраживачи у Русији су лабараторијским експериментима моделовали уништење опасних стена из свемира, користећи реплике астероида и ласерске експлозије да би опонашали ефекат нуклеарне бојеве главе.

уметничка илустрација, хипотетичког астероида (Елена Кхавина)

To Nuke an Asteroid, How Powerful a Bomb Do You Need?

Тим истраживача је закључио, поред осталог, да би приближно била потребна нуклеарна бомба снаге од 3 мегатоне за Астероид ширине од 650 метара. Такође истраживање је потврдило, да би ефекат нуклеарне бомбе био увећан експлозијом бомбе у кратеру или пећинама свемирске стене.

Поређења ради, нуклеарне бомбе које су С.А.Д. бациле на Јапанске градове Хипошиму и Нагасаки током другог светског рата, имала су експлозију снаге од око 15 и 20 килотона. 1 мегатона је једнака 1000 килотона. Нуклеарна бомба, највеће силе икада направљена је била Совјетска "Цар Бомба" хидрогенска бомба која је имала експлозију снаге од 50 мегатона (СССР је детонирао Цар Бомбу 30. Октобра, 1961 године на Арктичком ланцу острва "Нова Земља").

За извођење ових експеримента, истраживачи су произвели мале вештачке астероиде, базиране на структури и облику комада свемирске стене која је експлодирала изнад Руског града Чељабинска у фебруару 2013 године. У близини града Чељабинска, са дна Чебаркуљског језера је узет метеорит. Истраживачи су затим поставили вештачке астероиде, различитих облика у вакумској комори и емитовали на њих кратке ласерске импулсе. Научници су открили да је ласерска експлозија од 500 џула по граму била потребна да се разбије модел камена од 8 до 10 милиметара у пречнику, ако је та експлозија усмерена на шупљину у астероиду. Без шупљине, неопходна енергија је око 650 џила по граму астероида.

Истраживачи су овај модел тестирања искористили, да би дошли до закључка о "хипотетичком" астероиду од 650 метара. Њихови експерименти такође сугеришу да се не постиже предност генерисањем енергије преко више импулса. Тако да је једна моћна нуклеарна експлозија вероватно једнако ефикасна као и низ мањих које би довеле до истог кулминативног енегретског потенцијала, рекли су чланови тима.

Нова студија, која је објављена у Руском издању часописа, Експериментална и теоријска физика и која ће се ускоро појавити у енглеској верзији часописа, моделирала је само каменасте астероиде. У будућем раду истраживачи планирају продужити своје експерименте на металним свемирским стенама и детаљније истражити како облик астероида и његове шупљине могу утицати на ефекат нуклеарне експлозије.

Иако за планету Земљу, тренутно нема астероидних претњи, научници усавршавају технике уништавања истих. Моделирањем експлозија и критеријумима који омогућују брзо израчунавање потребне снаге бомбе за астероиде различитих типова. Рекао је у саопштењу, коаутор студије Владимир Иуфа, ванредни професор на одсеку за примењену физику и одељење за ласерске системе и структурне материјале на Институту за физику и технологију у Москви. "Разматрамо и могућности одбацивања астероида без уништавања и наду за међународни ангажман по овом питању", додао је др. Владимир.

Извор: https://www.space.com/39971-asteroid-destruction-nuclear-bomb-study.html?utm_source=notificationhttps://gizmodo.com/russian-scientists-are-devising-a-plan-to-nuke-asteroid-1823795788https://eurekalert.org/pub_releases/2018-03/miop-rpm031318.php

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Muramasa рече

Ja bih napravio raketni dron koji bi automatski nalazio šupljinu u koju treba da se zavuče i eventualno bi još mogao i da je izdubi, pre nego što detonira bombu.

Као у Армагедону, само без људи ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Muramasa рече

Ja bih napravio raketni dron koji bi automatski nalazio šupljinu u koju treba da se zavuče i eventualno bi još mogao i da je izdubi, pre nego što detonira bombu.

Читао сам неку пратећу студију овог чланка, где кажу да би преостало време од детектовања астероида, до коначног судара са земљом остало око 7 дана. Значи 7 дана за израду студије, бомбе и реаговање.

Одашиљање сигнала ка комети, помоћу ласера. Повратни податак би донео информацију о облику и саставном материјалу астероида. Онда може по структури материјала да се одреди нека прецизна ракета (ракетни дрон:smeh1:) или ласерско преобликовање једног дела астероида где би се закуцала ракета:).

Share this post


Link to post
Share on other sites

А рецимо да сви заједно испале ракете које имају? Рецимо оне које би свеједно требало да расходују плус нових и експерименталних. Ваљда би било доста?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Vladan3 рече

А рецимо да сви заједно испале ракете које имају? Рецимо оне које би свеједно требало да расходују плус нових и експерименталних. Ваљда би било доста?

Те ракете су суборбиталне, не могу оне да добаце тамо. Да би имало ефекта мора астероид да разбијеш на некој већој раздаљини од Земље. Треба ти вишестепена ракета типа Сатурн 5 или слична.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Grizzly Adams рече

Те ракете су суборбиталне, не могу оне да добаце тамо. Да би имало ефекта мора астероид да разбијеш на некој већој раздаљини од Земље. Треба ти вишестепена ракета типа Сатурн 5 или слична.

Осим тога, ко што кажу ови истраживачи - стравично велика нуклеарка каква не постоји...

Али како када на вики пише да Руси имају неке од по 5 до 20Мт:

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_nuclear_weapons

па ако би се таква накачила на тај Saturn или ово што је скоро било на SpaceX?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 28 минута, Vladan3 рече

Али како када на вики пише да Руси имају неке од по 5 до 20Мт:

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_nuclear_weapons

па ако би се таква накачила на тај Saturn или ово што је скоро било на SpaceX?

Моја грешка. То сам обрисао, али касно... :)

Ако би такву накачио на неку велику вишестепену ракету ко онај Falcon Heavy, остаје само да се добро погоди што вероватно не би требало да буде велики проблем. Мислим да је веће питање да ли ће да га уништи "из прве". Треба ударити у право место за то, а зависи и од структуре самог астероида. Ако се добро сећам, неки су већим делом састављени од гвожђа...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Grizzly Adams рече

неки су већим делом састављени од гвожђа...

Да добар погодак и јака бомба. А ови су тестирали на каменим а претпостављам да би за гвоздене требала много много јача...

Мада за 7 дана ништа од тога не могу да спреме ни ракету ни бомбу. А треба ваљда и позиција астероида и место са којег се лансира ракета да се уклопе да би било изводљиво да ракета може да оде на путању ка астероиду?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Vladan3 рече

Али како када на вики пише да Руси имају неке од по 5 до 20Мт:

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_nuclear_weapons

па ако би се таква накачила на тај Saturn или ово што је скоро било на SpaceX?

Јачина уопште није проблем. Можеш да направиш колико хоћеш јаку бомбу (Амери су се у прошлом веку забављали идејом да направе гигатонску бомбу, али на срећу одустали су од таквих лудости).

:) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Vladan3 рече

Да добар погодак и јака бомба. А ови су тестирали на каменим а претпостављам да би за гвоздене требала много много јача...

Мада за 7 дана ништа од тога не могу да спреме ни ракету ни бомбу. А треба ваљда и позиција астероида и место са којег се лансира ракета да се уклопе да би било изводљиво да ракета може да оде на путању ка астероиду?

Шта знам, питање је веома занимљиво овако технички.

Експлозија је доста непредвидива. Не знаш на колико ће се делова распасти, које ће им бити путање и величине.

Мени се више свиђа идеја да се астероит "одвуче" са путање, ако је то могуће. Мислим да јесте ако се уочи и реагује на време, а данас имамо технологију да их пратимо и израчунамо путање унапред. То има потпуно предвидив резултат који може да се контролише у потпуности. Уместо бомбе, пошаљемо ракету која се "закачи" за астероид и полако му промени путању.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Уместо бомбе, пошаљемо ракету која се "закачи" за астероид и полако му промени путању.

А да ли мора да се чека нека погодна позиција тј. космодром у односу на положај астероида или може било одакле да се у било ком тренутку ласира ракета ка њему? Видео сам да има неких погодних дана за лансирање и ако се то, рецимо због времена, одложи онда може опет после не знам месец дана или тако нешто.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Vladan3 рече

А да ли мора да се чека нека погодна позиција тј. космодром у односу на положај астероида или може било одакле да се у било ком тренутку ласира ракета ка њему? Видео сам да има неких погодних дана за лансирање и ако се то, рецимо због времена, одложи онда може опет после не знам месец дана или тако нешто.

Колико знам, положај космодрома нема много везе јер летелица не "гађа" циљ директно са космодрома него прво иде у орбиту око Земље па се онда одатле "катапултира" кад јој је згодно. Види: https://en.wikipedia.org/wiki/Hohmann_transfer_orbit

Погодни дани зависе у ствари од орбите и положаја "циља". Ако, на пример, "гађаш" Марс одговара ти да буде близу Земље, јер Земља и Марс не орбитирају око Сунца "заједно", већ "раштимовано". Некад су обе планете са исте стране Сунца, а некад на сасвим супротним. Оћеш да лансираш кад су са исте стране и релативно близу. Погодни "дани" су у том случају у ствари године. Тако да SpaceX има неке године које су повољне за лет на Марс. А дани зависе од метеорологије и сл.

Ако гађаш нешто у орбити, онда вероватно положај космодрома има више утицаја јер нећеш да се, на пример, астронаути врте месец дана око Земље, него да што пре стигну на одредиште.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да је највећи проблем што такве ствари ретко прораде из прве. Треба пуно планирања и тестирања. Тако да би фрке било и те како...

И јасно да нисам експерт, натуцам нешто по мало. Чисто да ти правим душтво. Немој да ме схватиш превише озбиљно... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Руска православна црква у Аустрији радује се рукоположењу новог свештеника. Наиме,  архиепископ Антониje (Севрјук) рукоположио је 22. маја 2019. ђакона Георгија Рјашка за свештеника у Саборнојцркви Светог Николаја у Бечу.
      Рјашко је рођен 1992. године у западној Украјини, а богословске студије завршио је у Кијеву, а од 2013. једном делом у Бечу. Године 2017. рукоположио га је за ђакона тадашњи аустријски епископ Тихон (Зајцев) у Бечу.  Нови свештеник ће пастирствовати у Аустрији. Тренутно при саборној цркви св. Николаја служи девет свештеника и три ђакона. Настојатељ Саборне цркве је протојереј Владимир Тисхук.
      Сматра се да је број руских православних верника у Аустрији око 40.000. Заједницу чине верници различитих националности, који углавном живе у Бечу. Епархија Руске православне епархије је основана 1962. године и званично призната 2013. године. Седиште епископа је Николајевска Саборна црква у трећем округу у Бечу. Друге правно признате руске православне парохије налазе се у Грацу и Линцу. Епархија је под јурисдикцијом Московске Патријаршије. Од краја 2017. епископ Антоније (Севрјук) је епархијски архијереј Аустрије.
      Још једна руска православна црква постоји у Салцбургу. Она не припада Епархија бечкој и аустријској Московске Патријаршије, већ Епархији берлинској и немачкој Руске православне заграничне Цркве.
      У Бечу је 17. маја 2019.г. одржано свечано отварање Музичке школе "Сергеј Васиљевич Рахмањинов" при Руској православној саборној цркви Св. Николаја. Сама школа постоји од 2017. године, али до сада није имала редовне просторије. Сада су оне закупљене у Маркхофгасеу у трећем округу Беча. Осветио их је архиепископ Антоније; чину су присуствовали представници Руске и Белоруске амбасаде.
       
      Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ)
    • Од Драгана Милошевић,
      Обиласком цркве Светог Димитрија и Универзитета у Kосовској Митровици, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј завршио је петодневну предваскршњу посету Kосову и Метохији.
      Патријарха Иринеја испред цркве Светог Димитрија у Kосовској Митровици, поред домаћина Епископа рашко-призренскогТеодосија, дочекали су бројни верници међу којима је био велики број ученика из више митровачких школа. -Нисмо ми упали на ову земљу и освојили је и отели од некога. Ову нам је земљу, како каже наш песник Бећковић, Бог даровао и то што нам је Господ даровао, то морамо да чувамо, поручио је патријарх Иринеј.


      Патријарх је поручио да је читавом српском народу потребно јединство у свему доброме, да се не дели као што је то много пута у историји чињено, а преостале Србе је позвао да остану и опстану, нагласивши да тако чувају Kосово и Метохију. патријарх је истакао да Србија и Српска Црква мисле о Србима на Kосову и Метохији и да се за њих боре.

      -Данас се овде спомиње, долази од неких људи, како Kосово треба поделити или неким компромисом решити или на крају, има и таквих нажалост, који сматрају да треба Kосово да скинемо као јарам са леђа. То не говоре паметни људи. То не говоре Срби, то говоре они који само носе име српско а далеко су од свега оног што је српско, поручио је патријарх Иринеј, саопштила је ТВ Храм



      Патријарх је подсетио да је двадесет година живео у Призрену, престоници два владара, и да не може да замисли да "његов Призрен" оде неком другом народу. -Kо поклања кућу своју некоме, него је чува као дар Божји. Kакав је то компромис не знамо још увек. Ми желимо компромис, молимо се Богу да дође до компромиса, али компромис у коме ће Kосово и Метохија остати у Србији, а народу албанском, - ја знам шиптарски народ, а ово после зове се албански народ - да им се да пуно права, достојанства људскога, да имају свој језик, своје право, да се по томе понашају, навео је Патријарх.

      -Земља српска не може туђа да буде него српска, рекао је патријарх Иринеј и закључио: -Оно што се дâ и поклони, то је за сва времена изгубљено.

       
      Патријарх Иринеј је посетио и Универзитет Универзитет у Приштини са седиштем у Kосовској Митровици и разговарао са професорима и студентима. Његову Светост Патријарха, у чијој је пратњи био Епископ рашко-призренски Теодосије, испред зграде Ректората дочекали су бројни студенти на челу са ректором Универзитета проф. др Здравком Витошевићем.
       
       

      -Kао што народ треба да гледа у Цркву тако народ треба да гледа и у вас. Ви сте наша велика нада јер тамо где су цркве и школе ту је место и народу. Мене радује што сам овде са вама,. Ја сам ових дана био и у Штрпцу и у многим местима широм Kосова и Метохије, има нашега народа овде. То је велика нада, мотив и основ и другима који желе да се врате на своја огњишта. Учите марљиво јер што год будете више знања стекли бићете кориснији Отаџбини и народу. Тако гледајте своју будућност - кроз народ и за народ. Тако су радили наши славни преци а ми имамо на кога да се угледамо. Драго ми је што вас видим, знајте да сте велика утеха за наш народ овде и док год постоји овај Универзитет на овим просторима биће и наде и утехе за наш народ на Kосову и Метохији али и за све Србе ма где били, поручио је студентима у Kосовској Митровици Патријарх српски г. Иринеј.

      После разговора са студентима Патријарх је заједно са ректоором проф. др Витошевићем, владиком Теодосијем и студентима ручао у студентској мензи.
      Извор: ТВ Храм
       
      СПЦ
       
    • Од Логос,
      Руска амбасада у Хрватској ради на обнови једине руске цркве у Хрватској коју су изградили руски мигранти 20-тих година 20. века.
       
      „Док радимо по овоме,“ рекао је руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов у интервјуу за ТАС, „желео бих да споменем веома важно питање за амбасаду, а то је једина руска православна црква у Хрватској, Светог Николаја Чудотворца, која је изграђена на обали у граду Цриквеници 1924. године помоћу средстава удовице руског дипломате у Београду Николаја Гартвига. Црква је веома лепа, налази се на обали, и пуно руских туриста долази тамо лети, али она не ради.“
      „Желимо да сачувамо овај споменик“, рекао је амбасадор. „Српска православна црква нема могућности да обнови цркву, али грађевина је у критичном стању, фреске и многе иконе су оштећене, кров прокишњава, а купола само што се не сруши.“
      Азимов је објаснио да они желе да скупе средства неопходна да се обнови црква, а да Српска црква нема ништа против ако се службе одржавају повремено за руску дијаспору, позивајући свештенике из Београда, Словеније или Италије. Они планирају да се обрате руским фондацијама које се баве обновом цркава.
      „Чак и најмања поправка захтевала би најмање 100.000 евра… Али, ако не кренемо са обновом цркве у непосредној будућности, онда наши потомци, по мом мишљењу, неће нам опростити за то“, рекао је дипломата.
      После грађанског рата у Русији, неколико десетина хиљада људи емигрирало је у Југославију, са пуно Руса који су се населили у Хрватској, а посебно у Цриквеници. Црква је саграђена уз помоћ средстава Александре Гертвиг, удовице руског амбасадора у Београду, као и гробље које је касније подигнуто око цркве.
      Црква је припадала Руској православној цркви до 1954. године, када је потпала под Српску цркву. Међутим, Српска црква није у могућности да одржава грађевину у добром стању и црква је престала да функционише 70-тих година.
      Од тада црквена порта је знатно смањена, пошто су велике површине продате за суседну вилу. Гробље је такође нестало, са неколико гробова који су пребачени на градско гробље, а преко осталих су изграђене приватне куће. Остатак простора је тешко обрастао зеленилом и црква је била скоро невидљива све док је руски активисти нису открили пре неколико година.
      Српска црква је уредила црквену порту 2016. године, али нема новца за друге неопходне поправке.
       
      Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      Председник Међупарламентарне скупштине Православља и председавајући одбора Државне думе Русије за развој грађанског друштва и по питању друштвених и верских удружења  П.А. Гаврилов састао се у Лимасолу са предстојатељем Кипарске Православне Цркве Блажењејшим Хризостомом. Разговори су вођени о актуелним проблемима повезаним са кршењем права хришћана у свету, а посебно на Блиском истоку.

      Размотрено је и жалосно стање многобројних православних храмова и манастира на територији северног Кипра.
      С.А. Гаврилов је истакао да је један од веома значајних данашњих питања неговање права човека и заштита хришћана од дискриминације. Уз то је казао да Руска Црква води активну борбу на пољу заштите права људи на слободно исповедање вере и очување духовно-моралних вредности, подршке инвалидима, сиромашнима и старијим људима. Она се такође супротставља екстремним пројавама под националистичким и верским слоганима.
      Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра изразио је подршку оваквом раду.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      У другу недјељу пред Васкршњи пост – Месопусну, 3. марта 2019. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. У току службе Епископ је рукоположио у чин јереја досадашњег ђакона др Николу Маројевића, уредника Издавачко информативне службе Епархије и сабрата никшићке Саборне цркве.
      Звучни запис беседе
      Његовом Преосвештенству је саслуживало више свештеника и монаха Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
      Литургију је појањем пратио хор Светог новомученика Станка и пјевница Саборне цркве.
      У току свете службе Божје Преосвећени Епископ у чин јереја рукоположио је ђакона Николу Маројевића из Никшића.
      Архипастирском бесједом сабраним вјерницима обратио се Владика Јоаникије, који је казао да се спремамо за наступајући Велики Часни пост. За свако добро дјело, додао је он, треба припрема, а када се ради о спасењу душе потребна је највећа припрема.
      „Молимо се Господу Богу да прими наше молитве, да нас ослободи од наших страсти, лоших мисли, злих дјела и намјера, да идемо правим Божјим путем, да нас оспособи да чинимо добра дјела ближњима, да угађамо Господу, да радимо на свом и на спасењу својих ближњих. Данашње јеванђеље нас поучава о томе како ћемо се најбоље припремити и удостојити тога да Бог прими нашу молитву“.
      „Господ Исус Христос каже да ако учинимо некоме, нарочито, онима којима је то потребно из љубави према Господу и према ближњем, Он ће то примити као да је самом Њему учињено. Ако не учинимо ако ближњима својим не покажемо љубав онда Бог неће примити нашу молитву коју Му приносимо“, бесједио је Епископ.
      Господ каже, додао је Владика, „Наг бијах, и не одјенусте ме; болестан бијах, и не обиђосте ме; у тамници бијах, и не дођосте ми; жедан бијах и не напојисте ме...“, а око нас је, свуда и сваког дана, много оних којима треба наша љубав.
      „Због наших ограничења нијесмо спремни да учинимо свима, али, ако учинимо било коме од ближњих, којима треба наша љубав, не само у породици, него много шире, Бог ће то примити као да је Њему учињено. Ако не учинимо одбиће нам молитву коју Му приносимо“, нагласио је Владика Јоаникије, поучавајући да треба непрестано да имамо у виду човјекољубље и братољубље које Господ од нас тражи, и за које ће, ако смо спремни да их посвједочимо, Бог примити наше молитве као миомир, као лијепи дар од наше душе и нашег срца.
      Новом свештенику, оцу Николи Маројевићу, пожелио је да буде благословена света служба коју је примио, да је врши са страхом Божјим, љубављу и стрпљењем према народу.
      „Веома образован човјек, вриједан, педантан, честит, сад ће морати и да носи бреме које до сада није носио. Научио је он да се труди. Он је уредник нашег часописа „Свевиђе“, сва црквена издања на којима радимо, ту је његова рука, његова памет, његово образовање. Његово дјело многи нијесу видјели, ни примјетили, али оно је, већ, велико. Замолићу га да када разговара са народом буде стрпљив и саслуша свакога. Много честит и благородан човјек, велике интелигенције и великих дарова, али мора да снисходи, да се прилагођава“.
      „Он је сад отац и мора да покаже љубав према дјеци, а дјеца Божја су сви не само дјеца мала, а они су најједноставији и најбољи. Нека му је Бог на помоћи, нека га Христос Господ укријепи силом свог живоносног крста, нека оснажи његову вјеру и његову ријеч, његова дјела и његове руке на дјело ове узвишене службе“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
×
×
  • Create New...