Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Православни Србин

Русија или Америка или... ?

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

Занимљив дуел на Балкан инфо. Занима ме шта мислите о овоме,  ко је у прави и зашто, ко по вама има боље аргументе, ко је реалнији, итд? Имам свој став о свему и рећи ћу, али прво бих волео да чујем остале.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Много дугачко... Може ли неки сажетак дискусије?

Русофил прича да морамо са Русијом, али чини ми се да не нуди ништа конкретно, како ми са окружењем од све НАТО сателита да преживимо сврставајући се на руску страну. Али, каже, морамо са Русијом и каже да би нас она бранила.

А Трифуновић тврди да је Русија слаба у односу на Америку и да би наше сврставање на руску страну за нас било самоубиство и да зато, логично, треба да будемо уз Запад тј. Амере. Такође, тврди да Русија није у стању да заштити своје савезнике и да би, ако би били руски савезник, да би прошли као Сирија, Либија, итд. И да Руси, ако су нам браћа, не треба да се љуте на нас ако се ми определимо за другу страну и не треба да нас гурају у погибију.

То укратко. Али, мислим да треба да погледаш емисију у целини. Чисто да увидиш аргументе и видиш чији су реалнији.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Православни Србин рече

То укратко. Али, мислим да треба да погледаш емисију у целини. Чисто да увидиш аргументе и видиш чији су реалнији.

Хвала! Погледаћу ако стигнем, али три сата брааате... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Grizzly Adams рече

Хвала! Погледаћу ако стигнем, али три сата брааате... :)

Па погледај на прескок, ако не можеш емисију у целини. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Православни Србин рече

Русофил прича да морамо са Русијом, али чини ми се да не нуди ништа конкретно, како ми са окружењем од све НАТО сателита да преживимо сврставајући се на руску страну. Али, каже, морамо са Русијом и каже да би нас она бранила.

А Трифуновић тврди да је Русија слаба у односу на Америку и да би наше сврставање на руску страну за нас било самоубиство и да зато, логично, треба да будемо уз Запад тј. Амере. Такође, тврди да Русија није у стању да заштити своје савезнике и да би, ако би били руски савезник, да би прошли као Сирија, Либија, итд. И да Руси, ако су нам браћа, не треба да се љуте на нас ако се ми определимо за другу страну и не треба да нас гурају у погибију.

То укратко. Али, мислим да треба да погледаш емисију у целини. Чисто да увидиш аргументе и видиш чији су реалнији.

Mučno je razmišljati u pravcu kome se carstvu treba privoljeti i zašto se uopšte moraš privoljeti nekom carstvu. Možda je tačno da Rusija nije toliko jaka da zaštiti svoje saveznike, ali možda i nije baš posve tačno jer Rusija sad i od prije 10 i više godina nije ista. Amerikanci su možda pokazali da su u stanju da zaštite svoje saveznike, ali isto tako su pokazali i da vrlo lako mogu da se okrenu protiv svojih saveznika u više navrata. U konkretnom slučaju Srbije, možda ima nekog rezona da se geopolitički okrene ka zapadu, ali opet i sa druge strane emotivna bol koju su Ameri  nanijeli Srbima proteklih destina godina preko NATO agresije i konstantne i blatantne propagande koja je nesmanjena do današnjeg dana također ne ostavlja mjesta da se ignoriše osjećanje većine ljudi prema nekažnjenom zločinu i stavu kojeg SAD imaju prema Srbiji. Tako da je najbolje biti neutralan za sadašnje stanje na geopolitičkoj sceni. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 40 минута, Православни Србин рече

Руси, ако су нам браћа, не треба да се љуте на нас ако се ми определимо за другу страну и не треба да нас гурају у погибију.

Prema Bugarima tradicionalno imaju razumevanja, zasto ne bi i prema nama??

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Justin Waters рече

i i zašto se uopšte moraš privoljeti nekom carstvu

Јер та царства ти не дају да будеш неутралан. Неће непознате варијабле на шаховској табли, него да се јавно одлучиш за њих.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ћириличар рече

Јер та царства ти не дају да будеш неутралан. Неће непознате варијабле на шаховској табли, него да се јавно одлучиш за њих.

Daju, kako kome... Švedska, Švajcarska, Austrija...bar kada je u pitanju neutralnost u odnosu na pripadnost nekom vojnom savezu. Istina je u tim zemljama ne vlada tolika emotivna naklonjenost Rusiji među stanovništvom, ali EU bi to morala imati na umu kada je u pitanju Srbija i ako žele mogu da prime na prečac Srbiju u EU i da ne traže da postane dio NATO-a time bi em lakše kontrolisali Ruski uticaj em možda i suzbili naklonjenost ljudi ka Rusiji u određenoj mjeri. Ako su mogli primiti korumpiranu Hrvatsku, i Bugarsku, neriješene granične sporove i odnose sa susjedima, mogli bi učiniti to i Srbiji...ali za Srbiju važe druga pravila, kao i za Tursku koju handre već 50 godina za članstvo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Justin Waters рече

Daju, kako kome... Švedska, Švajcarska, Austrija...bar kada je u pitanju neutralnost u odnosu na pripadnost nekom vojnom savezu. Istina je u tim zemljama ne vlada tolika emotivna naklonjenost Rusiji među stanovništvom, ali EU bi to morala imati na umu kada je u pitanju Srbija i ako žele mogu da prime na prečac Srbiju u EU i da ne traže da postane dio NATO-a time bi em lakše kontrolisali Ruski uticaj em možda i suzbili naklonjenost ljudi ka Rusiji u određenoj mjeri. Ako su mogli primiti korumpiranu Hrvatsku, i Bugarsku, neriješene granične sporove i odnose sa susjedima, mogli bi učiniti to i Srbiji...ali za Srbiju važe druga pravila, kao i za Tursku koju handre već 50 godina za članstvo. 

Њих могу оставити на миру јер, како си рекао, нису никакви русофили. Ми, са друге стране, смо непредвидиви. И најсигурније им је да нас ставе под своју шапу, унутар ЕУ и НАТО, тако да се не мисле да ли ће Србија бити оруђе Русије у неком тренутку. Друго, Србија је битна за мир и стабилност у региону, јер има директне итнересе у БиХ, Црној Гори и на Косову, који су сви на ЕУ/НАТО страни ( што формално, што сентиментом ). Тако да ако се Србија опредијели за Русију, могуће је да се направи нови хаос који ће бити још једна криза коју неки амерички предсједник мора да смирује и да се безвезе нервира, а у међувремену то би могло имати негативне посљедице по амерички углед и савезништва ( након Ирака, мало је ко спреман да са њима сарађује, па им још не треба да се то у реалности покаже да су климави када треба ударити на Србију ). Добре воље у геополитици нема. Ми смо се показали као реметилачки фактор за Западне планове и сада је лакше камили проћи кроз иглене уши него нама доћи до неког нашег циља, јер нам ништа не дају. Нисмо им геополитички чак битни толико колико су им биле Румунија и Бугарска, јер су журили да направе коридор и зауставе руски продор ка Балкану. Тако да и ту смо извисили. 

Психолошко понижавање и јадни покушаји индоктринације у Србији, од стране про-Западних медије и НВО, јесу злочин против пристојности и здравог разума, али политика се не формира на осјећајима и антипатијама.

Просто, Србија је довољно небитна да нам не желе дати н инајмањи уступак, а са друге стране је довољно битна да им није свеједно што волимо Русију. Неки чудни лимбо.

Уосталом, мој став је ни Америка, ни Русија, него само Четврти Рајх са фирерком Меркеловом:

А опет, унутар тога, можда нам се буде исплатило и да уђемо у тјешњи савез са остатком источне Европе, ако се ове тензије наставе у недоглед.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

Mučno je razmišljati u pravcu kome se carstvu treba privoljeti i zašto se uopšte moraš privoljeti nekom carstvu. Možda je tačno da Rusija nije toliko jaka da zaštiti svoje saveznike, ali možda i nije baš posve tačno jer Rusija sad i od prije 10 i više godina nije ista. Amerikanci su možda pokazali da su u stanju da zaštite svoje saveznike, ali isto tako su pokazali i da vrlo lako mogu da se okrenu protiv svojih saveznika u više navrata. U konkretnom slučaju Srbije, možda ima nekog rezona da se geopolitički okrene ka zapadu, ali opet i sa druge strane emotivna bol koju su Ameri  nanijeli Srbima proteklih destina godina preko NATO agresije i konstantne i blatantne propagande koja je nesmanjena do današnjeg dana također ne ostavlja mjesta da se ignoriše osjećanje većine ljudi prema nekažnjenom zločinu i stavu kojeg SAD imaju prema Srbiji. Tako da je najbolje biti neutralan za sadašnje stanje na geopolitičkoj sceni. 

Da, mozda je zaista najbolje biti neutralan ali dal je to moguce i realno to je pitanje koje se postavlja. 

I slazem se, jeste tacno da su nas zlocinacki bombardovali i vodili propagandu, zato jer sko bili u ratu sa njima. Ali to su isto uradili i Japancima njima bacili dve atomske bombe a vidi Japan je sad sa njima i ima nekw koristi od toga. I Nemacku su rasturili posle Drugog svetskog rata i ocrnili gore nego nas (americki kongresmeni su govorili da Nemce treba kao narod stetilisati, itd), pa su oni opet zajedno. Ili primer iz base istorije, despot Stefan je dao svoju sestru Bajazitu, coveku koji je ubio njegovog i njenog oca i bio je njegov vazal zarad toga da sacuva mir. 

Zelim da kazem da su emocije jedno (bomvardodovanje nase zemlje je gnusan i strasan zlocin i to nikada ne treba zaboraviti) ali politikaje drugo. U politici se ne vodis emocijom nego razumom bas zbog naroda na cijem si celu. A najvaznjji je interes da narod prezivi. Sukobljavanjem sa velikim silama tesko da ce preziveti. 

I te cinjenice da Rusija nije u stanju da zastiti svoje saveznike je ono sto mene brine. Ne bih voleo da prodjemo ko Sirija ili Ukrajina ne treba nam to.

Izvinjavam se zbog gresaka pisem sa telefona.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово је заиста значајна тема, и на срећу свих грађана Србије власт на челу са председником Вучићем ће као и увек поступати државнички мудро али и одлучно, чиме ћемо још једном показати да смо лидер у региону на кога сви морају озбиљно рачунати!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Православни Србин рече

I slazem se, jeste tacno da su nas zlocinacki bombardovali i vodili propagandu, zato jer sko bili u ratu sa njima. Ali to su isto uradili i Japancima njima bacili dve atomske bombe a vidi Japan je sad sa njima i ima nekw koristi od toga. I Nemacku su rasturili posle Drugog svetskog rata i ocrnili gore nego nas (americki kongresmeni su govorili da Nemce treba kao narod stetilisati, itd), pa su oni opet zajedno. Ili primer iz base istorije, despot Stefan je dao svoju sestru Bajazitu, coveku koji je ubio njegovog i njenog oca i bio je njegov vazal zarad toga da sacuva mir.

S Japancima su imali samo konflikt bili su na suprostavljenim stranama u drugom svjetskom ratu, ništa neuobičajeno nakon toga su našli zajednički jezik. Njemačku su možda ocrnjivali ali ne kao što su to radili Srbiji. Teško da se može bilo šta u prošlosti porediti sa time kroz šta su Srbi i Srbija prošli jer se sve desilo i još se dešava u eri brzog prenosa informacija i mnogo ljudi je zapravo upućeno šta se sve zbivalo. Istina je da ne treba graditi politiku na emocijama, ali zapad nijednom nije pomogao Srbiji da se oslobodi tih emocija nego su zapravo konstantno potpirivali te emocije i sa priznanjem Kosova su možda trajno pokopali mogućnost da se narod kolektivno okrene ka zapadu. 

пре 12 минута, Православни Србин рече

I te cinjenice da Rusija nihe u stanju da zastiti svoje savetnike je ono sto mene brine. Ne bih voleo da prodjemo ko Sirija ili Ukrajina ne treba nam to.

Pa mogu da zaštite. Abhaziju i Osetiju su uzeli pod svoje. Siriju su spasili od raspada...zapravo Sirija je prekretnica nastupa - povratka Rusije na geopolitičku scenu. Dok je SSSR bio moćan koja od zemalja njihovih saveznika je napadnuta brutalno poput Avganistana, Iraka, Libije ili Sirije? Zapravo kad pričamo o Iraku ili Libiji kao stradalnim zemljama, pričamo o poretku između pada SSSR i povratka Rusije u Siriju. Te zemlje su napadnute brutalno jer je SAD- sa saveznicima bila jedina sila tada, to im je tad bio omogućavao novi svjetski poredak. Sada je to stari svjetski proedak, a imamo noviji. 

Istina je da bi Srbiju možda bilo teže zaštititi upravo jer je okružena NATO članicama i nema izlaz na otvoreno more, i neka logistička vojna podrška bi možda izostala...ali to je sasvim drugačije od tvrdnje da Rusija ne može da zaštiti svoje saveznike generalno. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Ћириличар рече

Њих могу оставити на миру јер, како си рекао, нису никакви русофили. Ми, са друге стране, смо непредвидиви. И најсигурније им је да нас ставе под своју шапу, унутар ЕУ и НАТО, тако да се не мисле да ли ће Србија бити оруђе Русије у неком тренутку. Друго, Србија је битна за мир и стабилност у региону, јер има директне итнересе у БиХ, Црној Гори и на Косову, који су сви на ЕУ/НАТО страни ( што формално, што сентиментом ). Тако да ако се Србија опредијели за Русију, могуће је да се направи нови хаос који ће бити још једна криза коју неки амерички предсједник мора да смирује и да се безвезе нервира, а у међувремену то би могло имати негативне посљедице по амерички углед и савезништва ( након Ирака, мало је ко спреман да са њима сарађује, па им још не треба да се то у реалности покаже да су климави када треба ударити на Србију ). Добре воље у геополитици нема. Ми смо се показали као реметилачки фактор за Западне планове и сада је лакше камили проћи кроз иглене уши него нама доћи до неког нашег циља, јер нам ништа не дају. Нисмо им геополитички чак битни толико колико су им биле Румунија и Бугарска, јер су журили да направе коридор и зауставе руски продор ка Балкану. Тако да и ту смо извисили. 

Психолошко понижавање и јадни покушаји индоктринације у Србији, од стране про-Западних медије и НВО, јесу злочин против пристојности и здравог разума, али политика се не формира на осјећајима и антипатијама.

Просто, Србија је довољно небитна да нам не желе дати н инајмањи уступак, а са друге стране је довољно битна да им није свеједно што волимо Русију. Неки чудни лимбо.

Уосталом, мој став је ни Америка, ни Русија, него само Четврти Рајх са фирерком Меркеловом:

Slažem se u svemu zato ako je moguće pustiti Srbiju u EU bez NATO-a, to neće uznemirit ni Rusiju a opet Srbe gurnuti konačnom zapadnom uticaju. Ovako ako zapad ne želi učiniti nijedan jedini kapitalni ustupak onda je sasvim suludo da očekuju da Srbi preko noći počnu da vole njihovu geopolitiku. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      О фундаменталној измени парадигми, односно контраверзи у вези с предлогом министра здравства Немачке о донацији органа. - Немачки Бундестаг (Парламент) одбацио план министра Шпана ан седници од 16.1.2020.     После дуге фазе неограниченог угледа и фасцинације техничким могућностима који је имала трансплантациона медицина у Немачкој, назире се све трезвенија клима критичке дистанцираности према њој. Разлози томе су вишеструки: високи трошкови које она (High Tech-медицина) проузрокује, могућност њене злоупотребе (скандалозна трговина органима или њихово свођење и манипулација на пуки објект експерименталног научног истраживања), и основана сумња у односу на плаузибилно установљење часа смрти пацијента, односно потенцијалног донатора органа.   Трансплантација - алотрансплантација (људских органа) и ксенотрансплантација (животињских органа) - јесте комплексан феномен и надилази медицински угао посматрања, односно суштаствено задире у питање људског достојанства  у реципрочној мери како донатора, тако и примаоца органа, односно у сложено питање права и заштите живота.   Нови камен раздора чини предлог министра здравства Јенса Шпана (Хришћанско-демократска унија), који би да у Бубдестагу постулира једну новину у регулисању питања донације органа.   Министар здравља: „Свако мора бити донатор, уколико томе не противречи”. Убудуће би требало да сваки држављанин Немачке буде донатор људских органа, све док сам или чланови његове породице изричито томе не противрече („Widerspruchslösung”). Тако би донација органа била „нормалан случај”. Ова системска иновација, у јавности позната као „Widerspruchslösung”, без сумње је насиље државе над слободом сваке индивидуе. Тиме се људски организам тек након медицински утврђене смрти (дефинтивног престанка функције мозга) ставља на располагање трансплантационој медицини, што једни виде као „магацин резервних људских органа” у Франкенштајновој лабораторији.   Цркве у Немачкој су одмах реаговале: и Римокатоличка и Евангелистичка црква гледају скептички на министрове идеје за реформу закона о донацији органа.     Католичка реаговања   Католичка Бискупска конференција је изразила етичке резерве. Донација органа је једна посебна форма љубави према ближњима. Централни комитет католика истиче: „Донација органа се не сме декларасати као правна и морална обавеза!“.   Немачки Бундестаг (Парламент) је 16.1. 2020. заседао и расправљао о донацији органа и одбацио предлог министра здравља Јенса Шпана о новом регулисању донације органа. Тиме се поступак за донацију органа неће начелно мењати. Министар је желео да свако буде потенцијални донатор, уколико томе активно не противречи.   Бискупска конференција Немачке (Deutsche Bischofskonferenz) поздравља вотум од 16.1.2020. Немачког бундестага (парламента) о донацији органа.   Тим поводом је председавајући Бискупске конференције Немачке, кардинал Рајнхарт Маркс саопштио:“Немачки парламент се данас са јасном већином одлучио да јача спремност за донацију органа”.   Пре гласања у Немачком парламенту о донацији органа су заговорници и противници приницпа –Widerspruchslösung (а) (= „одлука путем опоруке/порицања”) појаснили своје аргументе и гледишта.   Експерт за питање здравља Карл Лаутербах из Социјалистичке партије Немачке је за  „Augsburger Allgemeinen" саопштио да је „неопходна измена парадигми с правним прописима за донацију органа”. Он је заједно са Јенсом Шпаном, садашњим министром здравља у кабинету Ангеле Меркел из Хришћанско-демократсе уније, и једном групом чланова Парламента за тзв. ”doppelte Widerspruchslösung”, по коме је сваки грађанин аутоматски донатор органа уколико томе активно не противречи. Шпанов претходник на челу Министарства за здравље Херман Грие противи се таквом решењу као погрешном путу. Он се, као и већина чланова Парламента, залаже за тзв. ”Решеност одлуком”, тј. при посети лекару, продужењу личне карте или посети комуналним институцијама декларативном одлуком за донацијом органа, као и њеном опоруком.   Представници Цркава у Немачкој у предвечерје овог вотума у Парламенту су критиковали предложено начело „Widerspruchslösung(а)”. Важно је при томе, истичу они, да је „увек добро да се један орган донира. Али то мора бити чин слободне воље, који човек као персона доноси”, истиче бискуп из Рурске области Франц-Јозеф Овербек у инетвјуу за један црквени портал у Келну.   „И даље мора да важи начело да је вађење органа могуће само са изричитом сагласношћу дотичне личности или везано са сагласношћу њених најужих сродника”, истиче председавајући Централног комитета католика (ZdK)Томас Штернберг и додаје: „само онда може бити речи о слободној донацији”.   Катихизис Римокатоличке Цркве назива донацију органа „плементитим и заслужним чином”, али и морално неприхвативим ако дотични или његови сродници нису дали изричиту сагласност (члан 2296). У европским земљама је пракса шарена у питањима донације органа. У Аустрији, Белгији, Бугарској, Естонији, Финској, Француској, Грчкој, Ирској, Италији, Хрватској, Латвији, Лихтенштајну, Луксембургу, Малти, Норвешкој, Пољској, Португалу, Шведској, Словачкој, Словенији, Шпанији, Чешкој, Турској, Велсу и Мађарској практиковано је начело „противречења”. Једна додатна сагласност породице се практикује у Данској, Исланду, Литванији, Румунији, Швајцарској, Енглеској, Северној Ирској и Шкотској. У Холандијије је такође Парламент донео закон о начелу сагласности које ће тек ступити на снагу.    Евангелистичка реаговања   Евангелистичка црква у Немачкој (Die Evangelische Kirche in Deutschland) је саопштила да жели и даље да мотивише на спремност за донацју органа, али да не постоји хришћанска обавеза за такав дар. Треба респектовати и одбијену спремност за донацију. Председавајући „Етичког савета” Петер Даброк одбацује начело тог принципа „Widerspruchslösung”(а). Сходно том начелу, сви бисмо ми били суочени са „обавезом за донацију” уместо „донације из слободне воље”. Ово би значило фундаменталну измену парадигми у пракси донације људских органа, законодавству и етичким постулатима.   Антрополошке недоумице у моралној дебати о можданој смрти    Мождана смрт дефинисана као неопходни услов праксе медицинске трансплантације органа.   После скандала око донације органа у трансплантационој медицини, јавност у Немачакој је постала скептична. Питање критеријума мождане смрти добија изнова у оштрини и бризантности.   Да би се у том погледу деловала упутно Бискупска конференција Немачке је издала 27. априла 2015.г. једaн тематски handout  = приручну информацију, односно сажети документ као оријентацију у овој густој шуми етичких опрека и недоумица, насловљену „Hirntod und Organspende“ – „Мождана смрт и донација органа” У њему се долази до закључка да је мождана смрт апсолутни критеријум за донацију органа, истичући да је слободна воља предуслов сваке донације.   Овај документ је издала „Комисија за веру” са председавајућим кардиналом Карлом Леманом и подкомисијом „Биоетика” са председавајућим бискупом Герхардом Фирстом из Ротенбурга-Штутгарта. Донација органа почива на једном постулату хришћанске етике, истиче Рајнхар кардинал Маркс, председавајући Бискупске конференције Немачке – из „љубави према ближњима својим”.     Етичка питања   Шта је људски живот? Шта је зацело смрт? Када је човек заиста мртав? Ова философски формулисана питања имају практичне консеквенце: према немачком закону о медицинској трансплантацији, витални органи се смеју само од мртвих преузимати. Одлучујићи интернационални критеријум људске смрти је мождана смрт.   Да ли је човек мртав када и мозак и срце закажу? Или је мождана смрт довољна као одлучујући критеријум? Ово питање је поделило саветодавни гремијум познат под именом „Немачки савет за етику” (Deutsche Ethikrat). У једном су, пак, сагласне и сучељене фракције овог саветодавног тела: ономе ко је доживео мождану смрт смеју су узети органи. Под можданом смрћу се разуме неповратни престанак свих можданих функција (укључујући несвесне активности које су неопходне за одржавање живота) услед потпуног одумирања нервних ћелија, чему претходи губитак притока кисеоника до мозга. Иза те дефиниције се налази идеја комплетног и неповратног (иреверзибилног) губитка можданих функција којим престаје целокупно људско функционисање.   Међутим, последњих година је конзенс о овој дефиницији почео да се нарушава. Разлог томе су сазнања америчког неуролога Алена Шјумена. Он описује многе случајеве у којима и пацијенти са можданом смрћу на интензивној медицинској нези могу још годинама да живе док не уследи и смрт срца.   Ова сазнања је Deutsche Ethikrat узео на знање још 2012.г., али је исход двогодишње дискусије о можданој смрти тек сада објавио. Мождана смрт је прецизан критеријум смрти, каже др Рајнхард Меркел, професор философије права на Универзитету у Хамбургу. Меркел заступа тиме мишљење већине у овом гремијуму. Мозак је - вели се у комуникеу овог „Савета за етичка питања” које је комуницирано 24.2. 2015. - централни орган координације човека и темељ његове психе. Ако се функције других људских органа могу техничким средствима одржавати или заменити, то није случај са функцијом људског мозга. Када закаже функција мозга, гаси се сваки чулни осећај, односно осећање.   У односу на случајеве које је Шјумен описао – да се дисање и крвоток могу још техничким средствима оджавати, овај гремијум аргументује да у том случају „људско тело није независно функционирајуће јединство”. Кроз коначни престанак свих можданих функција престају и све менталне функције, дакле било какава даља комуникација са светом није више могућа, и то стање се не може више назвати животом једног људског бића. Са овим ставом нису сагласни сви чланови овог гремијума. Неки од њих, као председница овог саветодавног гремијума, проф. др Кристијане Вопен је мишљења да мождана смрт није критеријум смрти једног човека. Она је мишљења да пацијенти са можданом смрћу могу уз помоћ интензивне медицине  показивати својства живих људи: даља функција јетре и бубрега, крвотока и хормона. Још један додатни аргумент се састоји у чињеници да има примера у историји медицине да мождано мртве пацијенткиње могу да изнесу своју трудноћу до порођаја.   Међутим, у једном су чланови овог гремијума сагласни: да се мождано мртвим пацијентима могу узимати органи, односно да је такав чин правно легитиман. Ово, разуме се, уколико је пацијент претходно био сагласан са оваквом донацијом органа и трансплантацијом. Фацит овог гремијума за отвореним дијалогом и укупном транспарентношћу у овом сложеном питању модерне медицине са дубоким етичким дилемама јесте евидентна нужност. Оваква отворена дебата је апсолутно неопходна за прихватљивост медицине трансплантације и донације (завештања) органа појмом и праксом над којом се већ дуже времена укрштају оштра копља.    Критичко сазерцавање:   Да ли је мождана смрт апсолутни критеријум смрти односно „смрт” пре смрти свих осталих органа? Како такву смрт сагледавају ближњи и родбина? О томе не може наука, као ни овај или онај саветодавни гремијум да доноси суд и пресуду. Потписник држи до етичке максиме да ничији живот не сме бити жртвован да би се спасао други. Ако је иреверзибилност можданих функција једнака губитку људске личности, онда бисмо и тешко дементним људима могли порећи право на живот. Ми не смемо доносити одлуке о праву на живот на основу критеријума о квалитету органа а које доносе здрави људи. Оваква пракса одлучивања из прагматичних разлога о животу и смрти веома је проблематична. Људи се не смеју без њихове изричите сагласности убијати да би се други животи спасли.   Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић  (Минхен – Рим)     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Ćiriličar,
      Након Путиновог говора - пала влада у Москви. Је ли то почетак коначног обрачуна са "дубоком државом" и финансијским елиама у Русији? Председк је наложио велико повећање привредног раста. Зашто је земља са огромним ресурсима, која поседује високе технологије имала привредни раст од само 1,7 %? Путин се "захвалио" свом дугогодишњем сараднику Медведеву који је био на челу руске владе.
       
      Medvedev očigledno nije znao za smenu dok se nije dogodila, Mišustin izabran bez glasa protiv: “Novosti” sa lica mesta o dešavanjima u Rusiji

       
      https://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:841995-Medvedev-ocigledno-nije-znao-za-smenu-dok-se-nije-dogodila-Misustin-izabran-bez-glasa-protiv-Novosti-sa-lica-mesta-o-desavanjima-u-Rusiji
       
       
       
       
       
       
       
    • Од Логос,
      Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве     Поводом најновијих дешавања у Црној Гори, а у вези са најављеним усвајањем предлога Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве овим путем упућује подршку архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу епархијâ: црногорско-приморске, будимљанско-никшићке, милешевске и захумско-херцеговачке, да, ободрени силом Духа Светога и молитвеним заступништвом светих из рода нашега, наставе одбрану својих верских права у Црној Гори.   Као што је већ речено у званичном саопштењу Светог Архијерејског Сабора, то и сада понављамо да смо против предлога Закона којим представници власти у Црној Гори желе да од митрополије и епархија Српске Православне Цркве насилно одузму цркве и манастире и њихову имовину и чијим одредбама би се укинуло неотуђиво право сваког појединца на слободу вероисповести и савести.   Имајући у виду какве све могу бити последице усвајања једног таквог Закона, апелујемо на посланике у Скупштини Црне Горе да послушају глас јерархије и верних наше Свете Цркве, који је недвосмислено и јасно изражен на два црквено-народна сабора, и не гласају за овај предлог.   У исто време, подржавамо иницијативу коју је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије упутио Законодавном одбору и Скупштини Црне Горе да предложени Закон буде повучен из процедуре, чиме би се створили услови да се припреми нови, који би био у складу са стандардима савремених демократских држава и прихватљив за Српску Православну Цркву.   Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве     Извор: Инфо-служба СПЦ
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...