Jump to content

Molba za potpis peticije u zaštitu nacionalnih manjina u Evropi (Lužičkih Srba i svih ostalih)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Molba za potpis peticije u zaštitu nacionalnih manjina u Evropi (Lužičkih Srba i svih ostalih)
Prosba za podpis petice na ochranu národních menšin v Evropě (Lužických Srbů a všech ostatních)

Na VIDEU (Senat Češke Republike - javno slušanje delegacije Lužičkih Srba) možete čuti kako izgleda serbština (lužičtina),

gornjolužička serbština (Budišin, Bautzen, Dresden)  je sličnija češkom jeziku. Video traje 6 sati pa se naslušajte lužičkog srpskog. :) 

a donjolužička serbština ( Chóśebuz, Chotěbuz na češkom, Cottbus, Braniborsko, Brandenburg, Berlin) je sličnija poljskom jeziku.

https://www.senat.cz/cinnost/galerie.php?aid=21073 Fotogalerija sa javnog slušanja u Senatu Češke Republike

https://ec.europa.eu/citizens-initiative/32/public/#/ Peticija

https://www.facebook.com/groups/slavlit/ Videa itd.

http://www.minority-safepack.eu/ Peticija

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 65
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Molba za potpis peticije u zaštitu nacionalnih manjina u Evropi (Lužičkih Srba i svih ostalih)Prosba za podpis petice na ochranu národních menšin v Evropě (Lužických Srbů a všech ostatních) Na VI

Oko 60.000 http://www.luzice.cz/home/luzicti-srbove.dot  

Pa ja ti to i kažem da nemaju manjine nikakva takva prava a njihova sela gdje stanuju nisu nikakvi spomenici kulture i slično. Zato i traže te nove zakone i pravila gdje ce se cijele regije i lokalite

Постоване слике

Штета ми нисмо у ЕУ да гласамо. На први сајт пише да им хвали још око 500.000 потписа до трећег Априла. На други сајт, пише да им хвали само око 150.000 потписа такође до трећег Априла:smeh1:.

@Zayron Да не знаш, колико има Лужичких Срба?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Mиљан Л. рече

Штета ми нисмо у ЕУ да гласамо. На први сајт пише да им хвали још око 500.000 потписа до трећег Априла. На други сајт, пише да им хвали само око 150.000 потписа такође до трећег Априла:smeh1:.

@Zayron Да не знаш, колико има Лужичких Срба?

Oko 60.000

http://www.luzice.cz/home/luzicti-srbove.dot

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 26 минута, Mиљан Л. рече

Штета ми нисмо у ЕУ да гласамо. На први сајт пише да им хвали још око 500.000 потписа до трећег Априла. На други сајт, пише да им хвали само око 150.000 потписа такође до трећег Априла:smeh1:.

@Zayron Да не знаш, колико има Лужичких Срба?

Peticiju može potpisati svako ko ima stalni boravak ili državljanstvo neke od EU zemalja. :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нисам у текстовима линкова успео да пронађем, какав је предлог концепта заштите мањина. Знамо да су законом ЕУ одавно обухваћене мањине, њихова права... Обзиром да нико није предложио укидање, онда ово обухвата неки нови концепт.

Нпр. Лужички Срби су аутохтон народ на својој територији која припада Немачкој. Мањина су постали временом али поседују двојезичне табле, школе, културне центре, очуван језик и културу... Шта Лужички Срби још добијају овим документом који треба да иде у Европски Парламент?

Дали су на овом Чешком видео снимку наведени, други обухваћени народи-мањине, нпр. Баскијци, Каталонци, Моравци...?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 50 минута, Mиљан Л. рече

Нисам у текстовима линкова успео да пронађем, какав је предлог концепта заштите мањина. Знамо да су законом ЕУ одавно обухваћене мањине, њихова права... Обзиром да нико није предложио укидање, онда ово обухвата неки нови концепт.

Нпр. Лужички Срби су аутохтон народ на својој територији која припада Немачкој. Мањина су постали временом али поседују двојезичне табле, школе, културне центре, очуван језик и културу... Шта Лужички Срби још добијају овим документом који треба да иде у Европски Парламент?

Дали су на овом Чешком видео снимку наведени, други обухваћени народи-мањине, нпр. Баскијци, Каталонци, Моравци...?

Sad idem van, napišem o tom sutra. Do tada možete razgledati ove karte, sve je to nekad bilo češko: braniborsko (Brandenburg, Berlin), Lužice itd. Češka se jedno doba prostirala od Baltika do Jadrana. :) 

http://atanova-zasuvka.blog.cz/1002/zeme-koruny-ceske

250px-Bohemia-ottokar2.jpg

Češko kraljevstvo za Přemysla Otakara II

t11.jpg

 

zeme_koruny_ceske-_mapa_uzemi.jpg

Češko kraljevstvo za Karla IV

WenceslausIImap-cs.png

Češko kraljevstvo za vlade Jagelloncu

ebe8a889cc50dd414dfa627602a781cc.jpg

Češko kraljevstvo (Bohemia, Moravia, Silesia) za vlade Habzburgu

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 3/16/2018 at 10:08, Zayron рече

Molba za potpis peticije u zaštitu nacionalnih manjina u Evropi (Lužičkih Srba i svih ostalih)
Prosba za podpis petice na ochranu národních menšin v Evropě (Lužických Srbů a všech ostatních)

Na VIDEU (Senat Češke Republike - javno slušanje delegacije Lužičkih Srba) možete čuti kako izgleda serbština (lužičtina),

gornjolužička serbština (Budišin, Bautzen, Dresden)  je sličnija češkom jeziku. Video traje 6 sati pa se naslušajte lužičkog srpskog. :) 

a donjolužička serbština ( Chóśebuz, Chotěbuz na češkom, Cottbus, Braniborsko, Brandenburg, Berlin) je sličnija poljskom jeziku.

https://www.senat.cz/cinnost/galerie.php?aid=21073 Fotogalerija sa javnog slušanja u Senatu Češke Republike

https://ec.europa.eu/citizens-initiative/32/public/#/ Peticija

https://www.facebook.com/groups/slavlit/ Videa itd.

http://www.minority-safepack.eu/ Peticija

 

 

Шта кажу овде, ти их разумеш @Zayron . За каква Нова права или статус Лужичких Срба и других мањина се боре са овим документом? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Mиљан Л. рече

Шта кажу овде, ти их разумеш @Zayron . За каква Нова права или статус Лужичких Срба и других мањина се боре са овим документом? 

Radi se glavno o pritvrdjivanju, pooštravanju vec postojecih pravila. Na primjer površinska exploatacija uglja u odredjenom regionu je spadala pod ministarstvo energetike i privrede, sad traže da se te ingerencije prenesu na ministarstvo nadležno za socijalna i nacionalna prava manjina ukoliko se takva nalazišta nalaze na teritoriju gdje su naseljeni takvi stanovnici. Do sada su ih prosto raseljavali, dali im nove stanove ali na nekakvim drugim lokacijama i nisu više svi bili na istom mjestu i zajedno. Sad hoce da se takve stvari onemoguce i kad sami stanovnici takvih područja kojih se to tiče u referundumu daju veto, od explatacije uglja i raseljavanja tog manjinskog stanovništva potom ne bude ništa i slični takvi zakoni i pravila.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па Луж. Србима то и не треба кад погледаш. Постоји површина културног или археолошког значаја где не може нико да им гради или заплени ништа, мањине саме углавном управљају или користе иста кроз своје институције.

Нису уопште одмакли са петицијама. И даље им хвали око 450.000 потписа до 3 априла

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 21.3.2018. at 23:55, Mиљан Л. рече

Па Луж. Србима то и не треба кад погледаш. Постоји површина културног или археолошког значаја где не може нико да им гради или заплени ништа, мањине саме углавном управљају или користе иста кроз своје институције.

Нису уопште одмакли са петицијама. И даље им хвали око 450.000 потписа до 3 априла

U Njemačkoj ne postoji ništa takvo, tamo manjine nemaju nikakve teritorijalne ingerencije ni kroz kakve svoje institucije ni po ekološkom ni po arheološkom osnovu ili na osnovu zaštite kulturnih spomenika, to je domena države, imaju pravo samo na škole, jezik, vjeru , kulturu, folklor i sl. 

Na pogrešno mjesto si gledao, fali im ovoliko:

http://www.minority-safepack.eu/

75.989missing

530.756online393.255offline75.989missing

924.011 / 1.000.000

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Zayron рече

U Njemačkoj ne postoji ništa takvo, tamo manjine nemaju nikakve teritorijalne ingerencije ni kroz kakve svoje institucije, samo na škole, vjeru , kulturu, folklor i sl. 

Па немају нигде углавном таква права мањине. Сем ако су староседеоци па добију резерват или су већина па остваре неку аутономију унутар државе. Нико неће срушити споменик културе Л.Србима да би направио рудник, јер их закон штити. Штета што се више не ангажују око тога и направе неки програм. У ЕУ има преко 500.000 Срба са Балкана који би могли да потпишу папир, обзиром да су их Немци ту окупирали у далекој прошлости, знам и да су Нацисти Л.Србима и осталим словенима уништавали новопронађена археолошка налазишта, села, хумке... 

пре 4 минута, Zayron рече

Na pogrešno mjesto si gledao, fali im ovoliko:

75.989missing

530.756online393.255offline75.989missing

924.011 / 1.000.000

На главни сајт овог тела грађанске иницијативе за ЕУ парламент стоји:

потписано/потребно/хвали 

539.080/1.000.000/460.920

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Mиљан Л. рече

Па Луж. Србима то и не треба кад погледаш. Постоји површина културног или археолошког значаја где не може нико да им гради или заплени ништа, мањине саме углавном управљају или користе иста кроз своје институције.

Нису уопште одмакли са петицијама. И даље им хвали око 450.000 потписа до 3 априла

Ovdje su još neke informacije o tom: 

http://www.domowina.de/aktuelles/minority-safe-pack/ Lužički sajt

https://www.fuen.org/key-topics/european-citizens-initiative/

https://en.wikipedia.org/wiki/Minority_SafePack

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, Mиљан Л. рече

Па немају нигде углавном таква права мањине. Сем ако су староседеоци па добију резерват или су већина па остваре неку аутономију унутар државе. Нико неће срушити споменик културе Л.Србима да би направио рудник, јер их закон штити. Штета што се више не ангажују око тога и направе неки програм. У ЕУ има преко 500.000 Срба са Балкана који би могли да потпишу папир, обзиром да су их Немци ту окупирали у далекој прошлости, знам и да су Нацисти Л.Србима и осталим словенима уништавали новопронађена археолошка налазишта, села, хумке... 

На главни сајт овог тела грађанске иницијативе за ЕУ парламент стоји:

потписано/потребно/хвали 

539.080/1.000.000/460.920

Pa ja ti to i kažem da nemaju manjine nikakva takva prava a njihova sela gdje stanuju nisu nikakvi spomenici kulture i slično. Zato i traže te nove zakone i pravila gdje ce se cijele regije i lokaliteti na kojim žive takve manjine proglasiti zašticenim zonama i zabraniti bilo intervencije bez njihove saglasnosti. Sada to nije tako, expolatacija uglja, gradnja hidrocentrala i sl. je privredni a ne nacionalni problem a privreda ima prednost pred pravima nacionalnih manjina jer se radi o pravima svih državljana Njemačke na ugalj, elektriku itd. i vecu privrednu blagobit a ne samo o pravima nekakve nacionalne manjine. Sada se računa da su prava manjina ispoštovana ako im se da ono što vec sada imaju, obdaništa i vrtice za djecu, škole, zajedničke prostorije, učitelji maternjeg jezika, folklor, horovi, plesovi i sl. Imate li sve to? Imamo! Pa šta sad hocete dalje i više kad sve to što piše u zakonu imate? Tako otprilike to sada izgleda a nije dosta! Hoce režim sličan tomu kao kod američkih indijanskih rezervata otprilike.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Zayron рече

Pa ja ti to i kažem da nemaju manjine nikakva takva prava a njihova sela gdje stanuju nisu nikakvi spomenici kulture i slično. Zato i traže te nove zakone i pravila gdje ce se cijele regije i lokaliteti na kojim žive takve manjine proglasiti zašticenim zonama i zabraniti bilo intervencije bez njihove saglasnosti. Sada to nije tako, expolatacija uglja, gradnja hidrocentrala i sl. je privredni a ne nacionalni problem a privreda ima prednost pred pravima nacionalnih manjina jer se radi o pravima svih državljana Njemačke na ugalj, elektriku itd. i vecu privrednu blagobit a ne samo o pravima nekakve nacionalne manjine.

Па кад их је остало 60.000. Морају мало око наталитета да се потруде. А што се овога тиче, ако сакупе милион потписа у три месеца иду у скупштину Еу са предлогом на гласање. Колико гласова им је потребно за изгласавање? И онда је питае дали би Немачка уопште ратификовала промене закона за Л.Србе.

Пропуст у организацији им је што нису направили свој информативни сајт, на више језика, па и Српски језик.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.
      U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija.
      "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić.
      "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba"
      Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres.
          "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić.
      "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić.
      Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr
      WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.  
    • Од Danijela,
      Daleko od civilizacije u zagrljaju netaknute prirode živi devetočlana porodica Luković. Na 1600 metara nadmorske visine, u mestu Plešin, izvor beskrajne sreće za Lukoviće je sloboda duha i ljubav koja ih međusobno spaja neraskidivim vezama. Najbolji prijatelji su im životinje, komšije nemaju, a o novom, savremenom dobu znaju tek onoliko koliko im je potrebno.
       
       
    • Од Dragana Kojic,
      Dragana Đurić
      WWW.BUDIHUMAN.RS   Molim za pomoc
    • Од Поуке.орг инфо,
      “Kao građanin i vjernik, kao brat i Alekse i Antona, kada branim, ne branim samo džamije, već branim ugrožene, branim principe, branim pravdu, branim i hramove, i katredale, i džamije, branim slogu, zajedništvo i pomirenje, branim brata, jer smo vam davno poručili: napadnite jednog, napali ste sve, udarite na Danila, udarili ste na mene, jer mi znamo samo za jedno i tako će biti dok hodamo ovom zemljom – brat za brata, a ne brat protiv brata”, istakao je Ćeman
      Da Demokratska Crna Gora baštini ideale sloge, zajedništva, međusobnog poštovanja i uvažavanja, nedvosmisleno je potvrdila izjava poslanika te partije, muslimana iz Bijelog Polja, Dženana Kolića, koji se oštro usprotivio otimanju imovine od vjerskih zajednica.
      Kolić je pozvao aktuelnu vlast da povuče Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti, kazavši da je to Zakon koji unosi razdor i izaziva međubratsku mržnju.
      Bečić i Ćeman(Foto: Demokrate) U video izjavi, u kojoj je Kolić poslao poruke ljubavi i mira, a koje su probudile pozitivne emocije kod ljudi svih vjera i nacija, ne samo u Crnoj Gori, već i u cijelom regionu, oglasio se još jedan političar islamske vjeroispovijesti.
          Naime, ljekar iz Petnjice i potpredsjednik Demokrata, dr Albin Ćeman, u vezi sa Predlogom zakona o slobodi vjerosipovijesti, kojim aktuelna vlast u Crnoj Gori pokušava oteti vjerske objekte, obratio se svojoj braći – muslimanima, katolicima i pravoslavcima. 
      Ćeman(Foto: Demokrate) “Poučeni nemilim istorijskim događajima i dubokim podjelama, naučili smo da na ovim prostorima gradimo mostove prijateljstva, bratske ljubavi i solidarnosti. Međusobno smo se uvijek pomagali, slagali i jedni drugima bili najčvršći oslonac, zbog nas, naših predaka i naših potomaka. Moj Bajram i vaš Božić, moj merhamet i vaše čojstvo, moja džamija i vaša crkva i katedrala, moj Muhamed, a vaš Sveti Vasilije i Sveti Tripun, za mene i moju porodicu su bile i ostale svetinje koje su nas na ovim i svim drugim prostorima sabrale, neraskidivo i trajno vezale”, kazao je on.
      Ćeman(Foto: Demokratska Crna Gora) Ćeman je istakao da on, Bošnjak iz Petnjice, ljekar i potpredsjednik Demokrata, neće glavu okretati, neće se praviti nijem i neće ćutati samo zato što je napadnut Hram Svetog Vladimira u Baru i Katedrala Svetog Tripuna u Kotoru, a ne njegova džamija u Petnjici. “Neću da ćutim, neću da se pravim da ništa ne vidim i ne čujem, neću da sjedim mirno i pognute glave, dok me svađaju sa mojim najboljim drugom, sa mojim komšijom, sa mojim kolegama, sa mojom braćom i prijateljima, sa mojim muslimanima, katolicima i pravoslavcima. Neću da ćutim i nijemo posmatram dok od naroda otimaju džamije i pretvaraju ih u velelepne privatne vile, hramove u hipermarkete, a katedrale u slastičare i restorane”, naveo je Ćeman.
      Ćeman(Foto: Demokrate) On je dodao da kao ljekar i humanista nikada nije dijelio ljude na vjere i nacije, te da kada liječi ne pita kako se neko zove, već kako mu može pomoći, a kao političar kada se bori protiv kriminalaca, ne gleda koje su vjere, već ih pobjeđuje zato što su kriminalci. “Kao građanin i vjernik, kao brat i Alekse i Antona, kada branim, ne branim samo džamije, već branim ugrožene, branim principe, branim pravdu, branim i hramove, i katredale, i džamije, branim slogu, zajedništvo i pomirenje, branim brata, jer smo vam davno poručili: napadnite jednog, napali ste sve, udarite na Danila, udarili ste na mene, jer mi znamo samo za jedno i tako će biti dok hodamo ovom zemljom – brat za brata, a ne brat protiv brata”, istakao je Ćeman.
      Ćeman(Foto: Demokrate) ĆEMAN: POKAZAĆEMO VAM ŠTA ZNAČI ZAJEDNIŠTVO SVIH VJERA I NACIJA
      “Dođite, ako smijete, da nam otmete džamiju iz 16. vijeka u Petnjici, pa ćete osjetiti snagu svih vjera i nacija, snagu svih ljudi i svih porodica. Pokazaćemo vam šta znači zajedništvo, sloga i bratska ljubav. Branićemo je zajedno i ja i moj kolega Novica iz Berana i Štjefan iz Tuzi”, kazao je Ćeman.
      Bečić i Ćeman(Foto: Demokrate) Ćeman je pozvao DPS da pokuša da otme Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, i istakao da će, u tom slučaju, svojim očima vidjeti kako pošteni i časni ljudi svih vjera i nacija iz svih krajeva i svih džamija i katedrala, brane vjerske objekte svojih komšija i prijatelja. “Usudite se da otmete katedralu Svetog Tripuna u Kotoru, pa ćete pobjeći pred snagom sloge i zajedništva Alekse, Albina, Štjefana, Dženana, Vilsona, Marije, Zdenke, kojima je dosta vašeg štetnog višedecenijskog, identitetskog i pećinskog inžinjeringa. Kada je ugrožena Zdenkina i Štjefanova svetinja, braniću je, jer će i oni braniti moju. Zato ne damo naše svetinje, jer ljubav koju nosimo sa svojih ognjišta, jača od vaše mržnje, vaših hotela, banaka i restorana. A plamen naših ognjišta svih vjera i svih nacija nikada nećete i ne možete ugasiti”, zaključio je potpredsjednik Demokrata, dr Albin Ćeman.
      Video koji šeruju svi: dr Albin Ćeman: Ako udarite na Ostrog izaći ćemo iz svih džamija i stati u odbranu
      WWW.VIJESTI.ME “Kao građanin i vjernik, kao brat i Alekse i Antona, kada branim, ne branim samo džamije, već branim ugrožene, branim principe, branim pravdu, branim i hramove, i katredale, i džamije, branim...  
    • Од Драгана Милошевић,
      Posle sedam godina gradnje u gradu Šali u ruskoj republici Čečeniji otvorena je najveća džamija u Evropi.
       
      Džamija koja se zove "Ponos muslimana" ukrašena je spolja i iznutra grčkim mermerom, slikama napravljenim od zlata i ogromnim lusterima od Svarovski kristala, a moći će da primi 30.000 ljudi.
      Na ceremoniji otvaranja, predsednik Čečenije Ramzan Kadirov izneo je neobičnu želju.
       
       
       
      "Molim drage ljude kojima sam služio u ime svemoćnog boga, da posle moje smrti sagrade malu džamiju u moju čast. To će za mene biti divan poklon", rekao je Kadirov.
      link
       
×
×
  • Креирај ново...