Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Да ли имате осећај да вас је породица прогутала? Или мислите да ће вас прогутати? У смислу, да ли у породици човек изгуби себе? Да ли изгуби своје хобије, своје слободно време, и уопште своју слободу? И да ли постаје роб и радни дрон? Или се у породици оствари на неки други начин? Кроз жртву можда? Кроз радост подизања деце? Опет, зашто би жртва била главни садржај живота? Да ли зато да човек не буде усамљен и да има ко да се стара о њему када затреба? Зашто би човек улазио у породицу? Колико добија, а колико губи?

Шта мислите?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Иван ♪♫ рече

Да ли имате осећај да вас је породица прогутала? Или мислите да ће вас прогутати? У смислу, да ли у породици човек изгуби себе? Да ли изгуби своје хобије, своје слободно време, и уопште своју слободу? И да ли постаје роб и радни дрон? Или се у породици оствари на неки други начин? Кроз жртву можда? Кроз радост подизања деце? Опет, зашто би жртва била главни садржај живота? Да ли зато да човек не буде усамљен и да има ко да се стара о њему када затреба? Зашто би човек улазио у породицу? Колико добија, а колико губи?

Шта мислите?

Zavisi kako se postavis u svemu tome. Ja nista od svega toga nisam izgubio, ne znam za druge.

S druge strane, zrtva je kao osnovno svojstvo same ljubavi po sebi, nesto podrazumevano. Nema porodice bez pozrtvovanosti.

Dakle, covek ulazeci u porodicni zivot, ako to cini iskreno i iz ljubavi, prakticno nista ne gubi, a dobija vecnost.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Сања Т. рече

Мислим да чим почне да калкулише , одмах почиње да губи.

Зашто?

Зашто је калкулација лоша? И зашто аутоматски губи? И ти си сигурно била избирљива кад си бирала дечка/мужа, то ти је већ калкулација, бираш шта ти највише одговара.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јесте и промаши се опет..зато ти и кажем. После  сам Бог мора да интервенише и исправља  грешке. И не буде завршено...Не знамо ми увек да одаберемо најбоље, просто не познајемо ни себе, а камоли друге, да би смо стекли услов да бирамо. Можемо да мозгамо до прекосутра, па да погрешимо, а можемо и мало да промислимо и кренемо, и да све буде ок. 

..и зашто би те породица прогутала. Просто мислим да је до нас самих, и да собом бивамо прогутани, не везано за околности. Околности нам добро дођу за изговор.

Велика и широка тема, а пуно питања. Ово није коначно мишљење, али бих куцала много да све лепо објасним. Надам се да ће многи да припомогну, па да заједно изодговарамо :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Иван ♪♫ рече

Зашто?

Зашто је калкулација лоша? И зашто аутоматски губи? И ти си сигурно била избирљива кад си бирала дечка/мужа, то ти је већ калкулација, бираш шта ти највише одговара.

За жене је породица врховна вредност јер су тако природно програмиране. "Подразумева се" да је то најважније.

Само твоје питање је њима чудно, ко да си питао "треба ли човек да једе"...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 34 минута, Иван ♪♫ рече

Да ли имате осећај да вас је породица прогутала? Или мислите да ће вас прогутати? У смислу, да ли у породици човек изгуби себе? Да ли изгуби своје хобије, своје слободно време, и уопште своју слободу? И да ли постаје роб и радни дрон? Или се у породици оствари на неки други начин? Кроз жртву можда? Кроз радост подизања деце? Опет, зашто би жртва била главни садржај живота? Да ли зато да човек не буде усамљен и да има ко да се стара о њему када затреба? Зашто би човек улазио у породицу? Колико добија, а колико губи?

Шта мислите?

 

Мислим да са породицом почиње једноставно ново поглавље у животу, да човек кад тад сазри  и на неки начин прерасте или  сведе  на минимум и слободно време и хобије. Додуше неко има могућност и за једно и за друго, опет неко прерасте хобије  и једне жеље и садржаје замени новим и ужива у тим новим, не марећи за старим. Све зависи од личности до личности. Калкулативно  гледано много, много више добија него што губи.... поготово у душевном а и у духовном смислу, некада и у материјалном...:)  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Grizzly Adams рече

За жене је породица врховна вредност јер су тако природно програмиране. "Подразумева се" да је то најважније.

Само твоје питање је њима чудно, ко да си питао "треба ли човек да једе"...

Слажем се са тобом, ја , лично...а шта ћемо са дамама које се не сложе?

..и још нешто...Како то - мушки нису "програмирани" за породицу?!?... па са ким онда жене да заснују исту? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Иван ♪♫ 

прва брачна ноћ, млади супруг се обраћа својој вољеној

- знаш драга, одмах у старту да ти кажем ја имам три животна правила од којих никада не одступам

1. сваког петка без изузетка после посла идем са друштвом у кафану, то одмах да ти буде јасно, да ме не би случајно зивкала, драмила, правила сцене итд..

2. сваке суботе, какво год да је невреме, олуја, мећава, земљотрес, поплава ја идем на фудбалску утакмицу са душтвом

3. сваке недеље идем са друштвом на пецање.

надам се да су правила јасна и да ћеш их схватити и уважити...

- Свакако драги, али одмах да ти кажем да и ја имам три мала правила

1, 2, 3. петком, суботом и недељом водим љубав у 22ч, па таман напољу секире падале.

Надам се да сам и ја била јасна и да ћеш моја правила схватити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, obi-wan рече

Zavisi kako se postavis u svemu tome. Ja nista od svega toga nisam izgubio, ne znam za druge.

S druge strane, zrtva je kao osnovno svojstvo same ljubavi po sebi, nesto podrazumevano. Nema porodice bez pozrtvovanosti.

Dakle, covek ulazeci u porodicni zivot, ako to cini iskreno i iz ljubavi, prakticno nista ne gubi, a dobija vecnost.

To je odlicno cuti, da nisi izgubio nista. Bas me zanima sta ce drugi reci. Svi inace prijavljuju da nemaju apsolutno nimalo vremena za sebe.

Zrtva jeste manifestacija ljubavi, i nema porodice bez pozrtvovanosti, to nije sporno. Ali da li ti ostane vremena za jos nesto mimo zrtve? Ima li jos koji sadrzaj osim konstantnog odricanja? 

Meni malo idealisticki deluje tvrdnja da ces prosto prateci ljubav i srce ostvariti neki raj na zemlji, i da ne mozes izgubiti nista. Drugo, vecnost se ne dobija samo kroz porodicu, jel tako

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Снежана рече

@Иван ♪♫ 

прва брачна ноћ, млади супруг се обраћа својој вољеној

- знаш драга, одмах у старту да ти кажем ја имам три животна правила од којих никада не одступам

1. сваког петка без изузетка после посла идем са друштвом у кафану, то одмах да ти буде јасно, да ме не би случајно зивкала, драмила, правила сцене итд..

2. сваке суботе, какво год да је невреме, олуја, мећава, земљотрес, поплава ја идем на фудбалску утакмицу са душтвом

3. сваке недеље идем са друштвом на пецање.

надам се да су правила јасна и да ћеш их схватити и уважити...

- Свакако драги, али одмах да ти кажем да и ја имам три мала правила

1, 2, 3. петком, суботом и недељом водим љубав у 22ч, па таман напољу секире падале.

Надам се да сам и ја била јасна и да ћеш моја правила схватити.

Знам и ја за овај виц, само се другачије завршава...

Уместо- таман напољу секире падале.

Иде- па ко је ту- ту је :)))

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Иван ♪♫ рече

Svi inace prijavljuju da nemaju apsolutno nimalo vremena za sebe.

Можда не колико би желели. 

Неки се једноставно пренемажу, и не треба их слушати- фолирају се, дају себи на важности.

Има и оних који немају времена, али , колико је мени познато, то буде један период- рецимо: деца мала, започиње посао....не траје вечно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Сања Т. рече

..и зашто би те породица прогутала. Просто мислим да је до нас самих, и да собом бивамо прогутани, не везано за околности. Околности нам добро дођу за изговор.

ne radi se o psiholoskom stanju coveka, vec o realnosti u kojoj imas obaveze

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од neca995,
      Послато са SM-A605FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством, у уторак 10. септембра 2019, у манастиру Ђурђеви Ступови, опијело породици Шутаковић  из Ђаковице, коју су 1999. године албански терористи киднаповали, а потом и убили.     Посмртни остаци чланова породице Шутаковић: Недељка (1936), његове супруге Даринке, рођене Јеврић (1941) и њихове дјеце Александра, Ђорђа и Радомана  пронађени су у јуну прошле године, у масовној гробници на периферији Ђаковице.   Коначна ДНК идентификација њихових посмртних остатака спроведена је, у марту 2019. којом је потврђен идентитет ових невиних жртава, које су, у јуну 1999. албански терористи киднаповали у њиховој породичној кући у Ђаковици, а потом и убили.   Преосвећеном Епископу Јоаникију у вршењу опијела саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије, а  молитвеном сабрању присуствала је родбина породице Шутаковић и вјерни народ беранског краја, окупљен у молитви за покој њихових душа. По одслуженом опијелу, обратио се Владика Јоаникије, истакавши да је ово најстрашнија и најпотреснија сахрана за људске очи, посебно за ожалошћену родбину и све људе који имају савјести.   „Уочи Усјековања главе Светог Јована Крститеља, испраћамо посмртне остатке, кости давно побијених, побијених са намјером да се њихов спомен затре и да се њихове кости никад не нађу: Недељка, Даринке, Александра, Ђорђа, Радомана, цијеле породице Шутаковић из Ђаковице. Послије двадесет година и нешто више испраћамо њихове мученичке кости да нађу свој мир и починак“, рекао је Владика. Њихова смрт и њихова судбина подсјећа нас, нагласио је Владика, на смрт праведног Авеља, првог који је пострадао од људске руке и смрт Светог Јована Крститеља, на смрт невине јагњади.   „Та смрт њихова нам говори много. Ово су Христолике жртве, на правди Бога, без своје кривице, родитељи и непунољетна дјеца побијени и то у вријеме када је међународна правда, тако да кажемо, дошла на Косово и Метохију. Та правда је дошла са намјером да штити Албанце од Срба, али по овоме видимо каква је то била правда и заштита те правде“, констатовао је Његово Преосвештенство, наводећи да су честити родитељи Недељко и Даринка са њиховом непунољетном дјецом, Радоман је имао око десет, а најстарији Александар, тек, 17 година, пострадали послије потписивања мировног споразума, када је свима била гарантована сигурност на Косову и Метохији.   „Управо тада су се догодили најстрашнији злочини, послије потписивања тог споразума, а страдање породице Шутаковић је дио једне много шире приче која нас директно уводи у најстрашнију причу, крајем 20. и почетком 21. вијека, о узимању органа, киднаповању, Жутој кући. И ово је дио приче о Жутој кући. Побијени су, дакле, од албанских терориста и бачени на најстрашније мјесто, на мјесто које подсјећа на пакао, да их тамо прекрије тама земље и тама заборава“, бесједио је Владика Јоаникије.   Захваљујући милости и човјекољубљу Божјем, мученичке кости породице Шутаковић изронише из земље и показа се њихово невино страдање, њихова правда, али се показало, указао је Преосвећени Епископ, и зло злочинаца, лице Велике Албаније која о којој се прича и која се прави више од сто година, раније уз подршку Турске, Беча, а данас најмоћнијих земаља НАТО пакта.   „Стално се цртају и објављују мапе Велике Албаније, али се не показује њено лице, него ми то лице видимо не само данас, видјели смо га много пута до сада кроз нашу историју, нарочито у последњих 200 година и од 1999. па до дана данашњег. То лице је Жута кућа, киднаповање и убијање ненаоружаних људи, жена, дјеце и стараца. Посебно дјеце и то, као што видимо, уопште није случајно, као што су, после породице Шутаковић, побијена дјеца у Гораждевцу, као што су побијени жетеоци по пољу Косову, као што су побијени многи, који су се враћали да обиђу и исплачу се над гробовима својих предака“, рекао је Владика Јоаникије.   Поручио је да данас, пред костима невино пострадале породице Шутаковић, не призивамо зло, нити освету.   „Само призивамо памет, и призивамо правду, призивамо закон, ако више правде и памети у овом свијету има. Све што се више и гласније прича о правди и о миру, све је мање и једног и другог“, оцијенио је Епископ будимљанско-никшићки, додајући:   „Ми се, имајући вјеру, гледајући на њихово невино страдање и у њима потомке праведног Авеља и Светог Јована Крститеља, гледајући како њихова правда свједочи, израња из земље и како је сам Господ показује, ми се, пред овим моштима мученичким, молимо за мир. Молимо да Господ дарује утјеху ожалошћеној породици, која данас добија утјеху, јер су, коначно, обрели кости својих најмилијих и могу их сахранити као људе, као хришћане и то са достојанством невиних жртава и мученика и са посрамљењем оних који су хтјели да их пошаљу у заборав и срамоту“.     Владика је навео да треба, само, видјети мјесто на коме су нађени њихови посмртни остаци, мученичке кости њихове, па се ужаснути од тог злочина, од тог геноцида, јер је, сматра он, геноцид кад се убије невин човјек са злом намјером да се његов спомен истражи.   Упућујући ријечи утјехе ожалошћенима, Преосвећени Епископ је истакао да су њихове мученичке кости, давно, изашле пред лице Божје, а ми, који смо се са њима срели, смо свједоци тога.   „А како је, тек, било породицама које дуго нијесу знале да ли су њухови најмилији завршили у Жутој кући, ни да ли су живи, ни гдје су побијени. Живи су пред Богом и свијетле њихове жртве са Небеса и нека то буде правда њихова, која је данас засијала, нека буде утјеха и њиховим породицама, а ми да их, увијек, помињемо. До данас смо их помињали као жртве, невино побијене, а, убудуће, пошто су на правди Бога пострадали, вјерујемо да ће се они молити за нас који их данас испраћамо“, закључио је Владике будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.   Посмртни остаци породице Шутаковић: Недељка, Даринке, Александра,Ђорђа и Радомана сахрањени су, потом, у Андријевици, одакле потиче покојна Даринка, рођена Јеврић. Превоз до Црне Горе и сахрану организовала је Наташа Раичевић, братанична покојне Даринке.     Наташа Раичевић је, овом приликом, дала прилог за изградњу Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама.     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Никола Кнежевић,
      Помаже Бог!
      Молио бих за помоћ од неког теолошки образованијег брата или сестре.
      Наиме, савремени расколници воле да говоре како клирици Цркве (епископи, митрополити, патријарси) аутоматски губе свој чин након што свесно (дакле, након упозорења и покушаја исправљања од остале браће хришћана) и упорно остану у некој јереси. Дакле, и без саборског рашчињења. Те се, наводно, од таквих „псеудоепископа" треба одвраћати. 
      Занима да ли је то тачно, да ли то може да се деси у неким случајевима ИЛИ свештени чин (и са њим могућност обављања валидних Светих Тајни) може да одузме само Сабор? И да ли има неких доказа из историје Цркве за такву тврдњу расколника?
    • Од Hadzi Vladimir Petrovic,
      Поменуо је скоро владика Давид, да нас је непослушање избацило из раја, а владика Атанасије је говорио о испраним мозговима. Послушање Господу, Цркви, владици, свештенику, ближњем (који је такође Христос) је неопходно, са друге стране Црква није само заједница слободних него и у слободи прекаљених и освећених.
      Дешава се да се послушање које ослобађа извргне у поробљавање, у повлашћивање, у утицај. Дешава се да духовници говоре за кога гласати.
      Често хришћанин не смоје да свједочи оно чему га учи савјест, или оно што мисли из страха да би могао да претрпи санкције, дође у немилост и слично, па је и то један од разлога са псеудониме.
      Утицај не мора да буде лош, он је често и природан, професори, ментори, старци, али се понекад окрене у групашење, фратријашење, парацрквене организације у којима се не очувава увјек канонска кичма цркве. Мјешају се инославни утицаји и људи смо грешни.
      Тако умјесто вјерности Господу ми бивамо вјерни групи и једина заповјест је вјерност групи, а једини грјех грјех против заједнице, а што се успут читав контекст изгубио то нема везе.
      То некад дође до тога да се у интересу групе лаже.... дакле у интересу "Цркве" заборављамо Господа, а добијају се и нови "чинови":
      По милости Божијој бот
    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 17. августа у 19:00 часова предавање је одржао јеромонах Макарије, игуман манастира Савине, на тему: ”Божји промисао или судбина”.       Извор: Манастир Острог

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...