Jump to content

500 година од Протестантске реформације, комеморативно заједнички обележили Римокатолици и Протестанти

Оцени ову тему


Препоручена порука

Видех да нема теме о дијалогу између Римокатолика и Протестаната. Прочитао сам овај чланак у Гардијану, који је у неким новинама био коментарисан као крај Протестантизма. Како преноси Гардијан. Извор: https://www.theguardian.com/world/2017/oct/31/catholic-and-protestant-leaders-unite-mark-start-reformation-archbishop-canterbury-service

Римокатолички и Протестантски лидери су у 2017-ој години обележили 500 година заједничке везе након почетка реформације, покрета који се распламсао кроз западно Хришћанство и изазвао низ крвавих верских ратова у Европи, који су трајали више од једног века.

Издање Мартина Лутеровог "Тхе 95 Тхесес" штампано у Базелу 1517. године

Заједничка служба у Вестминстер у уторак је обележила годишњицу датума од 1517 године, на којој је Немачки теолог Мартин Лутер поделио 95 теза надбискупу у Мајнцу, као и тајну копију Цркви у Витенбергу чиме је покренуо пламен реформације на западу. Надбискуп Канберберија, Јустин Белби, представио је текст англиканске заједнице којом се потврђује заједничка декларација Римокатоличке Цркве и глобалних Протестантских тела, описано као "знак исцељења након 500 година поделе".

У свом обраћању, Велби је рекао да текст признаје религијске, политичке и друштвене промене које је покренуо Лутер, али и "мрачну страну" реформе, укључујући индивидуализам, поделу, окрутност и рат. "За сваку од ствари које су пролазиле кроз реформацију - колико код да су добре, драгоцене и ван поређења, ипак имају тамну страну", рекао је. "Са новом енергијом дошло је до сукоба. Са индивидуалним разумевањем милости дошло је до индивидуализма и поделе... Уз писменост и слободу дошли су нови начини окрутности рафинисани од стране науке. Са мисионарима који су носили веру, долазили су војници који су носили заставу."

Молитве су изговарали представници протестантских Цркви и Кардинал Винсент Николс, надбискуп Вестминистера и главни човек за Римокатоличку Цркву у Енглеској и Велсу.

У Витенбергу, Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Франк-Валтер Стаинмаиер учествовали су у служби у Цркви дворца, где је Лутер наводно објавио 95 теза. Град је такође прославио годишњицу са уличним фестивалом средњевековног стила, који укључује уметничке и културне догађаје.

Прошле недеље Папа Францис је рекао да католици и протестанти сада уживају у односу "правог братства" заснованог на узајамном разумевању, поверењу и сарадњи. Он је за Дерека Браунина, модернатора Шкотске Цркве, који је био у посети Ватикану у склопу комеморације Реформе, рекао да две традиције "више нису противници, након дугих векова отуђења и сукоба". 

Лутерових 95 теза, написаних на латинском језику, биле су реакција против повећане корупције у Римокатоличкој Цркви, а нарочито изузетно профитабилне продаје "опроштаја грехова". Римокатолици су обећавали брз приступ рају и продавали га, зарад финансирања изградње базилике Св.Петра у Риму. Лутер је тврдио да се Црква не може купити или посредовати спасењу, већ је то питање између појединца и Бога. Његов изазов ауторитета и елита у Римокатоличкој Цркви преведен је на Немачки и друге европске језике. Захваљујући револуцијом у штампарству, новим штампарским машинама, његова порука се брзо проширила и преузели су је други, укључујући Француског теолога Џона Калвина. Рим је тада осудио Лутера као јеретика и покренуо контрареформацију, али је крајем 16-ог века већина северне европе била у Протестантским Црквама.

Римокатоличке и Лутеранске Цркве су 1999 године, прихватиле "заједничку декларацију о доктрини оправдања" која је решила многе теолошке проблеме у корену раскола. Овај документ је сада добродошао и потврђен је од Англиканске заједнице.

Потпарол Римокатоличке Цркве у Енглеској и Велсу: "Жеља за помирењем је таква да се могу препознати грешке, повреде могу бити опроштене и ране залечене". Али упркос свим топлим речима и помирења издатог од стране верских вођа, постоје питања која блокирају уједињење ове две "црквене традиције", ништа мање него питање женских свештеника.

Питања која су покренула реформацију пре 500 година још су и даље жива у 21 веку. Прошле године Евангелистичка Протестантска група Реформатора-Иницијатива, направила је разлику између појединачкних римокатолика и "неконтролисаних догматских тврдњи и сложене политичке и дипломатске структуре (Институционалне Римокатоличке цркве). 

Даље следе повезане са чланком, вести Англиканске заједнице: http://www.anglicannews.org/news/2017/10/archbishop-welby-to-present-acc-reformation-resolution-to-catholic-and-lutheran-leaders.aspx

Након обимног екуменистичког дијалога између Понтифичког савета за промовисање Хришћанског јединства и лутеранске светске федерације, договорена је заједничка декларација о доктрини оправданости 1999 године. Споразум је отворио пут за ближе односе између Римокатолика и Лутерана, што је кулминирало учешћем Папе Францис у слуби у Малмоу-Шведска на почетку године обележавања, 500 година од реформације.

ГБД_161031-Малмо -Арена -аваитс -Попе-Францис

Папа Францис на скупу заједничког обележавања реформације са 10.000 верника Римокатоличке и Лутеранске Цркве

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Овај комеморативни догађај више личи на неку организовану музејску туристичку посету него на спајање две Цркве. Теолошки гледано, протестанти не прихватају као утемељено на Билбији, прејемство Римокатоличког Папе над Апостолским наслеђем. Нити прихватају целибат свештеника утемељен у Светом писму.

Прочитао сам јуче чланак где саветник за Ватикански сабор, и Римокатолички свештеник и теолог Ханс Кунг каже "Само ако се реформе другог Ватиканског сабора наставе, Римокатоличка Црква ће опстати". (извор)

Дали сматрате да је дијалог Римокатолика и Протестаната могућ, обзиром на реформе у Ватикану које се све више спроводе?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не само да је могућ, него и неопходан. Што се тиче традиција, оне су нужне. Проблем са традицијама-овде укључујем и православну-јесте тај што временом, свака традиција тежи да окошта. Традиција тежи да замени саму веру. И онда настају схизме, расколи, поделе и међусобне осуде на пакао. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 3/15/2018 at 23:56, Darth Sidious рече

Традиција тежи да замени саму веру. И онда настају схизме, расколи, поделе и међусобне осуде на пакао. 

Књижевници и фарисеји:smeh1:.

Мени делује да Протестантски теолози повлаче легитиност свог исповедања вере, највише на сукобу са Ватиканом као институцијом. Нисам претерано упућен, али ми делује да без тога неби имали неку конкретну меру или стандард вере и постали би непредвидиви.

Протестантска гупа реформатора-иницијатива је 2016 године, прогласила разлику између римокатолика (верника) и Ватикана, тј. како кажу "неконтролисаних догматских тврдњи, сложене политичке и дипломатске структуре (Институционалне Римокатоличке цркве)".

Мислим да је конкретно овде код признавања разлике између појединца-верника и Цркве, циљ био само да се ублажи проблем коегзистенције верника обе Цркве у западном свету. Ирска, Енглеска, Шкотска, Немачка па и С.А.Д. имају подужу братоубилачку историју и политичке проблеме, због грађанско-верских сукоба око баш тог питања дали је неко Протестант или Римокатолик. Ирци су се буквално поделили на две државе због тога.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“ отворио је епископ Диоклијски г. Методије. Организатори су Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка. Уз учешће великог броја учесника, скуп ће се одржавати по паралелним сесијама са мањим бројем учесника и уз поштовање свих епидемиолошких мјера.
      Повезане вести: 
      Цјеливањем моштију Светог Василија Острошког чудотворца додирујемо Васкрслог Христа
      Најава: Научни скуп о Светом Василију Острошком
      Видео записи са научног скупа: 
          -Молитвени почетак Међународног научног скупа поводом 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког, богослужио владика Методије-
      У недјељу по Васкрсењу, Томину недјељу, 9. маја 2021. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог свештеномучнеика Василија Амасијског, саборно и молитвено је било у острошкој светињи.
      -ФОТОГАЛЕРИЈА-
      Звучни запис беседе
      Свету архијерејску Литургију на платоу испред Горњег манастира служио је Епископ диоклијски Г. Методије, а саслуживали су му протојереји-ставрофори Владимир Ступар и Дарко Ђого, професори Богословског факултета у Фочи, као и протојереји Остоја Кнежевић, никшићки парох, Драженко Ристић, шавнички парох, јеромонах Василије из манастира Подмаине, као и острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима.
      После читања зачала из Светог Јеванђеља, сабраном вјерном народу бесједио је о. Владимир Ступар, који је говорио о невјерном Томи и његовом додиривању рана Васкрслог Христа.
      – Ево свједочанства у Томину недјељу који додирну Господа васкрслога, као што су и остали апостоли Њега додирнули и видјели седам дана раније. Сва наша вјера јесте у томе да можемо да додирнемо Господа. Ништа љепше за човјека нема него да буде са Господом. А највећа тајна побожности открила се управо у томе што је Син Божији, Логос вјечни, Син Очев, постао је Човјек. На тај начин ми људи смо уздигнути у достојанство синова и кћери Божијих, постали смо дјеца Божија, народ Божији, царско свештенство, изабрани и љубљени од Господа – истакао је о. Владимир.
        Нагласио је да се на овом светом мјесту, испуњени радошћу Васкрсења Христовог, цјеливањем моштију Светог Василија острошког Чудотворца, додирујемо Васкрслог Христа.
      – Тако што смо се исцијелили од својих слабости, од невјеровања, тако што је тама нестала из срца наших и тијела наших и Свјетлост небеска нас озарила. Зато са таквом љубављу и одушевљењем прилазимо свецу и молимо га да он који блиста свјетлошћу Васкрсења Христовог и нама дарује да истом том свјетлошћу и ми будемо озарени и мноштво гријехова се скида са нас, и мноштво благодати се излива у наше душе и наша тијела, у наше домове када дођемо кући и доносимо благослов Васкрсења Христовог. Још нешто нам се дарује, драга браћо и сестре. Не само да додирујемо Господа кроз Његове свете угоднике, него нам се дарује да додирнемо Христа у Светој Тајни Причешћа, Тијела и Крви Његове животворне. Да се сјединимо са Њим, не само да га додирнемо, него да постанемо једно са Њим, по мјери вјере наше и по мјери љубави наше – истакао је о. Владимир и нагласио да је најљепше и најважније што можемо да додирнемо једни друге и да у свјетлости лица наших препознамо небеску љепоту и рај и тако живјећи, испунићемо заповијест Божију о љубави.

        Саборовање је настављено у Доњем манастиру на Међународном научном скупу о Светом Василију Острошком, поводом 350 година од његовог упокојења.
       
      Извор: Манастир Острог
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“ отворио је епископ Диоклијски г. Методије. Организатори су Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка. Уз учешће великог броја учесника, скуп ће се одржавати по паралелним сесијама са мањим бројем учесника и уз поштовање свих епидемиолошких мјера.
      Повезане вести: 
      Цјеливањем моштију Светог Василија Острошког чудотворца додирујемо Васкрслог Христа
      Најава: Научни скуп о Светом Василију Острошком
      Видео записи са научног скупа: 
          -Молитвени почетак Међународног научног скупа поводом 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког, богослужио владика Методије-
      У недјељу по Васкрсењу, Томину недјељу, 9. маја 2021. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог свештеномучнеика Василија Амасијског, саборно и молитвено је било у острошкој светињи.
      -ФОТОГАЛЕРИЈА-
      Звучни запис беседе
      Свету архијерејску Литургију на платоу испред Горњег манастира служио је Епископ диоклијски Г. Методије, а саслуживали су му протојереји-ставрофори Владимир Ступар и Дарко Ђого, професори Богословског факултета у Фочи, као и протојереји Остоја Кнежевић, никшићки парох, Драженко Ристић, шавнички парох, јеромонах Василије из манастира Подмаине, као и острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима.
      После читања зачала из Светог Јеванђеља, сабраном вјерном народу бесједио је о. Владимир Ступар, који је говорио о невјерном Томи и његовом додиривању рана Васкрслог Христа.
      – Ево свједочанства у Томину недјељу који додирну Господа васкрслога, као што су и остали апостоли Њега додирнули и видјели седам дана раније. Сва наша вјера јесте у томе да можемо да додирнемо Господа. Ништа љепше за човјека нема него да буде са Господом. А највећа тајна побожности открила се управо у томе што је Син Божији, Логос вјечни, Син Очев, постао је Човјек. На тај начин ми људи смо уздигнути у достојанство синова и кћери Божијих, постали смо дјеца Божија, народ Божији, царско свештенство, изабрани и љубљени од Господа – истакао је о. Владимир.
        Нагласио је да се на овом светом мјесту, испуњени радошћу Васкрсења Христовог, цјеливањем моштију Светог Василија острошког Чудотворца, додирујемо Васкрслог Христа.
      – Тако што смо се исцијелили од својих слабости, од невјеровања, тако што је тама нестала из срца наших и тијела наших и Свјетлост небеска нас озарила. Зато са таквом љубављу и одушевљењем прилазимо свецу и молимо га да он који блиста свјетлошћу Васкрсења Христовог и нама дарује да истом том свјетлошћу и ми будемо озарени и мноштво гријехова се скида са нас, и мноштво благодати се излива у наше душе и наша тијела, у наше домове када дођемо кући и доносимо благослов Васкрсења Христовог. Још нешто нам се дарује, драга браћо и сестре. Не само да додирујемо Господа кроз Његове свете угоднике, него нам се дарује да додирнемо Христа у Светој Тајни Причешћа, Тијела и Крви Његове животворне. Да се сјединимо са Њим, не само да га додирнемо, него да постанемо једно са Њим, по мјери вјере наше и по мјери љубави наше – истакао је о. Владимир и нагласио да је најљепше и најважније што можемо да додирнемо једни друге и да у свјетлости лица наших препознамо небеску љепоту и рај и тако живјећи, испунићемо заповијест Божију о љубави.

        Саборовање је настављено у Доњем манастиру на Међународном научном скупу о Светом Василију Острошком, поводом 350 година од његовог упокојења.
       
      Извор: Манастир Острог

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Човек је човеку постао непријатељ, а ми смо браћа, различити по безброј ствари, од идентитета, националних, државних, полних, много тога је различито међу нама, али много више је идентично, рекао је патријарх Порфирије у интервјуу за Радио Београд 2, који је водио главни и одговорни уредник Радоман Кањевац. Говорећи о Косову и Метохији, истакао је да дубоко верује да ће се пре или касније наћи нека додирна тачка и могућност за заједнички живот Албанаца и Срба, и других народа на КиМ.

      Звучни запис првог дела разговора
      Звучни запис другог дела разговора
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Радио-телевизија Војводине ће почев од Велике суботе, 1. маја 2021. године, после тридесет година од настанка и више од две деценије од последњег репризирања, поново емитовати култну образовну серију „Буквар православља", која је почетком деведесетих година представљала прву сарадњу Српске Православне Цркве и националне телевизије.

       
      Серија је тада емитована у оквиру школског програма Радио-телевизије Србије, а реализована је трудом екипе документарно-образовног програма Телевизије Нови Сад. Идејни покретач овог пројекта био је Епископ бачки др Иринеј (Буловић), а по његовом сценарију серију је ауторски уобличио редитељ Горан Вукчевић.
      Током осам година снимања по манастирима у Србији, али и у многим епархијама у региону, као и у Грчкој, на Кипру и у Мађарској, настало је чак 130 епизода у којима су на теме из црквеног живота, Старог и Новог завета, беседиле водеће личности Српске Православне Цркве. Серија је снимљена са благословом Патријарха српског Павла, који се појављује у првој и још неколико епизода.
      Уводну реч у сваком наставку говорио је Епископ бачки Иринеј, а уз њега у серијалу се, између осталих, појављују и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ (у то време) банатски Атанасије. У „Буквару православља" велики број епизода је снимио садашњи Патријарх српски Порфирије, који је у то време био игуман манастира Ковиљ. Као предавачи појављују се и тадашњи јеромонаси: Фотије, Јоаникије и Јован (Пурић), који су такође касније постали епископи Српске Православне Цркве. Занимљиво је да је у једној епизоди гостовао и тадашњи игуман хиландарски Пајсије.
      Гледаоци ће бити у прилици да сваког викенда погледају четири епизоде „Буквара православља", две суботом и две недељом, на првом програму РТВ у 11 часова.
      Првог дана маја на програму је уводна еизода у којој учествују патријарх Павле и епископ Иринеј и епизода „Гостољубље, Божје и људско", док ће на Васкрс на програму бити епизоде „Наша Црква" и „Радост као литургијско славље".
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана 20. априла 2021. године навршило се 19 година од упокојења Епископа будимског др Данила Крстића. Овим поводом, Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан служио је парастос свом блаженопочившем претходнику на трону архијереја будимских.
       
       
      Вашој пажњи препоручујемо: Епископ Данило (Крстић): Култура и култ
      Протопрезвитер-ставрофор Бранко Ћурчин: О владици Данилу (Крстићу)
      Мати Макарија: Светлоносац - Владика Данило Крстић
      Епископ Данило Крстић: Мистагошки значај Свете Тајне Евхаристије
       
      Епископ Данило (Славко) Крстић је рођен 13. маја 1927. године у Новом Саду, од оца Бранислава и мајке Славне. У месту рођења је завршио основну школу и гимназију. Студије права уписао је на Београдском универзитету 1946. године где се задржао само годину дана. Након тога, године 1947. отишао је на студије у Француску, где је на париској Сорбони дипломирао упоредну књижевност.
      По дипломирању једну школску годину је провео у Минхену студирајући техничке науке. Године 1953. поново се вратио у Париз, где се уписао на Православни теолошки институт Светог Сергија Радоњешког, а јуна месеца 1958. године одбранио је дипломски рад из области Новог завета код чувеног професора, владике Касијана Безобразова.
      Руковођен професором Георгијем Флоровским, почео је рад на докторској дисертацији под називом „Свети Јован Златоусти као теолог божанског човекољубља“ на Богословском факултету Харвардског универзитета. Доктор теологије постао је 1968. године. У манастиру Светог Саве у Либертивилу код Чикага, по благослову Патријарха српског Германа, Славко Крстић је примио монашки постриг на Бадње вече 1960. године и добио монашко име Данило, по Светом Данилу, другом Архиепископу српском.
      На Велику Госпојину исте године и у истом манастиру је рукоположен у чин јерођакона. У чин јеромонаха рукоположен је 1962. године у храму Светог Саве у Њујорку. Служио је у грчком православном манастиру и опслуживао малу румунску парохију у околини града. Након година проведених на школовању у иностранству јеромонах др Данило се вратио у Београд 1968. године где је прво постављен за службеника „Гласника“, службеног листа Српске Православне Цркве. Након тога је постао уредник тог часописа кога је уређивао све до 1990. године. Његова активност се наставља и у својству уредника Теолошких погледа, верско-научног часописа, који тада достиже светски углед.
      Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је 1969. године јеромонаха Данила Крстића за Епископа марчанског, викара патријарха Германа. Хиротонију у Саборној цркви у Београду извршили су Патријарх српски Герман и Епископи сремски Макарије и зворничко-тузлански Лонгин. Петнаест година касније, 1984. године, постао је администратор Епархије будимске, да би 1988. године био изабран за архијереја Епархије будимске са седиштем у Сентандреји.
      Убраја се у осниваче Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Основана је 1993. године, а владика Данило је био дугогодишњи професор и декан. Његова педагошка делатност је настављена и на Богословском факултету, где је предавао Пастирско богословље од 1993. до 1997. године. Владика Данило је важио за једног од најобразованијих епископа Српске Православне Цркве. Године 1982. објавио је књигу „Нема лепше вере од хришћанске“ заједно са јеромонахом Амфилохијем, потоњим Митрополитом црногорско-приморским, која је имала више издања.
      Епископ будимски др Данило Крстић упокојио се 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста у Сентандреји. Сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду, а опело је служио Патријарх српски Павле са великим бројем архијереја, свештеника, монаха и верних.
       
      Извор: Епархија будимска
×
×
  • Креирај ново...