Jump to content

Годишња скупштина Епархије источноамеричке: Подршка Косову и омладинском покрету у Цркви

Оцени ову тему


Препоручена порука

Годишња скупштина Епархије источноамеричке

13. Март 2018 - 13:17
Годишња скупштина Епархије источноамеричке
Годишња скупштина Епархије источноамеричке
Годишња скупштина Епархије источноамеричке
Годишња скупштина Епархије источноамеричке

Одлуке Годишње скупштине Епархије источноамеричке

Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег, посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине Епархије источноамеричке, Српске Православне Цркве, сабрасмо се у просторијама храма Светог Великомученика и Победоносца Георгија, у Богом чуваном граду Клирвотеру у савезној држави Флориди од 16. до 17. фебруара, Лета Господњег 2018. године.

Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: 
будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш. (3.Књ. Mојс. 19,2)

Данас када прослављамо Преподобног Исидора Пелусиота, Дух Свети нас Сабра у заједницу тела Христовог да би нас Он привео Оцу нашем небеском. Пројавивши пуноћу Цркве Божје, сабрани око једног Епископа, око оца и пастира нашега Г.Г. Иринеја, поздрављамо пуноћу Цркве Православне, Цркве Српске, у лику Његове Светости Архиепископа пећког, митрополита београдско-каровачког и Патријарха српског Г. Иринеја.

Благодаримо Богу Свемогућем на дару да живимо у овој земљи где у правом смислу речи можемо уживати радост међусобног и свеправославног јединства. Чувајући једниство унутар својих парохија а следујући примеру свога Епископа, свакодневно имамо прилику да заједничаримо са другим православним народима и традицијама те приликом тих сабрања долази до изражаја реч Апостола да „нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један човјек у Христу Исусу“ (Гал 3, 28). Зато се сада и овде сви заједно молимо да Господ учврсти веру православних хришћана и да нас води путем јединства. 

Благодаримо Свемогућем Богу и зато што свакодневно походи народ свој! Ове године смо посебно благодарни на изобилној милости коју је излио на православне широм света, а посебно на нас овде, откривајући нам нетрулежно тело Светог Мардарија либертивилског и свеамеричког. У години када прослављамо стогодишњицу његовог доласка у Сједињене Америчке Државе, Господ нам га сада поново дарује да буде и даље сведок речи Његове. У јулу месецу 2017. године, величанственом прославом у манастиру Светога Саве у Либертивилу, који и подиже Свети Мардарије уградивши себе у њега, обележен је јубилеј његовог доласка у мисију. То је била још једна прилика за пројаву саборности и јединства, не само Цркве српске, него целе пуноће Цркве православне. Диван је Бог у светима својим (Пс. 67, 36). 

Са овога места поздрављамо Његово Краљевско Височанство Престолонаследника Александра и његову супругу принцезу Катарину. Свагда их имамо у својим молитвама да их Господ оснажи и подржи у њиховом труду на помоћи нашем народу у отаџбини. У више наврата током претходне године, они и други чланови породице Карађорђевић, посетили су нашу Епархију и Епископа. Одговорност за сопствени народ их подстиче да организују овај део нашег народа у расејању а ради помоћи својим сродницима и пријатељима у земљи наших праотаца. Осим тога, Њихова Краљевска Височанства улажу велики труд да на најбољи начин представе нашу културу и традицију да би привукли и подстакли и друге народе да помажу онима којима је помоћ потребна. Дугогодишње искуство на овом пољу потрвђује благослов Божји који је њима. На многе године!

Такође поздрављамо Њихова Преосвештенства Епископе средњезападноамеричког г. Лонгина и диоклијског г. Кирила. Поздрављамо и Његово Преосвештенство Епископа западноамеричког г. Максима и Православни институт Светих Севастијана и Мардарија. Ове године смо имали прилику да по први пут убиремо плодове њиховог рада и на источној обали, у нашој Епархији источноамеричкој. Од 13. до 15. фебруара, свештенство и верни народ Северне и Јужне Америке, имали су прилику да разговарају о изазовима који се постављају пред хришћане данас а све у духу предања и етоса Цркве православне.

Са великом бригом за опстанак нашег народа на својим вековним огњиштима, изражавамо поршку Његовом Преосвештенству Г. Теодосију, Епискпу рашко-призренском и свима који помно прате дешавања везана за опстанак наше јужне покрајине, Косова и Метохије, и спасење њених житеља и светиња. Све више притиснути од моћника овога света, молимо се Господу да онима који ће сносити одговорност пред богом и народом, у историји и изван историје, подари мудрости у овим тешким временима за нашу земљу и народ у целини. Са великом тугом у срцу изражавамо најискреније саучешће породици трагично настрадалог Оливера Ивановића. Вечан му спомен. Са надом у Васкрслог Господа нека би његов рад био на добро целог српског народа а посебно на Косову и Метохији.

Црква Божја није од овога света. Стога ће и страдати све до другог доласка Христовог. Иако живимо у земљи где нам не прети непосредна опасност рата, прогона и глади, наша Епархија и васколика Српска Црква је рањена пожаром који је уништио про-катедрални храм Св. Саве у Њујорку. Слава Богу, у овом кратком периоду од Васкрса, 2016, након стравичног пожара велики део посла је обављен у припреми за обнову. Трудом Епископа Иринеја, старешине Саборне цркве, протојереја-ставрофора др Живојина Јаковљевића, предводника послова, архитеке С. Дона Живковића, повереништва и целе Цркве Божје првог града света, Њујорка, згариште је рашчишћено и прпреме за наставак радова су у току. Свемогући Бог је и овде пројавио Своју милост и показао нам да увек јесте међу нама, и на исти начин јесте међу нама. Током рашчићавања светог олтара, свете мошти уграђене у часну трпезу пронађене су неоштећене. Благодаримо свима који својим молитвама, знањем и средствима помажу васкрсење наше катедрале. Никада не смемо заборавити љубав наше браће православних у граду Њујорку који нам у овим тешким временима притичу у помоћ. Посебно бисмо истакли пример Високопреосвећених Г. архијереја, Архиепископа Димитрија и Митрополита Илариона, свештенства и верника Грчке и Руске Православне Цркве, који увек широм отварају врата нашој заједници уступајући им своје просторе сабрања. Нека би им Господ широм отворио врата Царства Небеског!

Благодаримо Богу што смо током претходне године били у могућности да спорведемо у дело одлуку Светог Архијерејског Сабора да се Епархијски центар налази у највећем граду Епархије, у граду Њујорку. Нова Епископска резиденција и Епархијски центар се налази на адреси 65 Overlook Circle, New Rochelle, NY. 

Размотривши живот наших парохија благодаримо Богу за сва добра којим нас дарује. Овај наш Сабор, односно Скупштина, је такође сведочанство Божјег присуства међу нама: „јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18, 20). Стога и ми позивамо све верна чада Цркве да се редовно сабирају и сједињују са Христом – причешћују се Њиме! Следујмо речима Светог Игњатија Богоносца: „Старајте се да се чешће окупљате на Евхаристију и на славу. Јер када се често састајете на једном месту, онда се руше силе Сатанине, и уништава се његова погуба једнодушношћу наше вере“ (Ефесцима 13, 1).

Христос нам каже, а историја попотврђује, да Цркву Божију ни врата пакла неће надвладати (Мт 16, 18). Тако смо у години која је за нама прославили сто година постојања цркве Светог Стефана у Лакавани, Њујорк; 50 година цркве Светог Стефана Дечанског у Колумбусу, Охајо; 50 година цркве Светог Георгија у Клирвотеру, Флорида и 25 година цркве Светог Саве у Бостону, Масачусетсу. Свим овим парохијама честитамо значајне јубилеје и желимо многе и благе године у животу у Христу!

Да је Црква Божија живи организам који дише Духом Светим и развија се, сведочи нам и делатна љубав нашега народа у виду градитељства. Нови храм се диже у славу Божију у Орланду и Атланти. Приводе се крају радови на храмовима у Мајамију и Норт Порту у савезној држави Флориди. Такође, током године освећено је земљиште за капелу посвећену Светом Владици Николају у Колумбусу која ће, као прва у Америци, бити подигнута по угледу на Његошеву капелу са Ловћена. Подигнут је и освећен нови парохијски дом у Клирвотеру а у наредној години биће освећене и фреске у Шарлоту, Северна Каролина. 

Са овога места позивамо све родитеље да своју децу васптавају у науци Христовој. У свакој науци је најважнији пример тако и њих молимо да сами буду приер својој деци у животу у Христу. Скренули бисмо пажњу на то да деца у одређеном узрасту почињу да преиспитују свет око себе и да му се супростављају. Том приликом је најважније да родитељ својим примером настави да показује шта је то што је важно у његовом животу. Онога момента када деца покажу бунт и према Цркви, важно је да родитељ не одустане него да истраје у свом личном примеру. 

Одсек за просвету и хришћанско образовање Епахије источноамеричке, под руководством ђакона Др Јована Аничића, наставља са својим важним активностима у погледу унапређења васпитања наше омладине. Као најплодоноснију актвност истакли бисмо одржавање летњих и зимских кампова у кампу Светог Саве у Шејдланду, Пенсилванија, као и манастиру Св. Марка у Шефилд Лејку, Охајо, који су већ годинама места сусрета и упознавања српске православне омладине широм Сједињених Америчких Држава и Канаде. Веома успешни зимски кампови одржани су у Орланду и Клирвотеру. Захваљујемо се свима који успешно организују овакве видове дружења а на првом месту Савезу Кола српских сестара Епархије источноамеричке. Истакли бисмо и одржавање првог породичног дана у манастиру Нова Марча, Охајо. Први број Дечјег магазина, двојезичног (српско-енглеског) издања, објављен је пред сам празник Рођења Христовог. Видовдан, празник од изузетног значаја за српски народ, ће се у будуће прослављати на нивоу намесништава. Сабор потврђује потребу за формирањем омладинског покрета. Нека би Господ оснажио све прегаоце на Њиви Господњој који се труде да образују нашу омладину.

Поред наведеног, важно је истаћи да ће наша Епархија источноамеричка бити домаћин приликом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата. Централна прослава на северноамеричком континенту ће бити одржана у граду Вашингтону 28. јула 2018. године.

Страјући се једни за друге, старамо се за Цркву. Ослушкујмо потребе заједнице. Некад можемо помоћи својим стручним саветом, некада својим временом издвојеним за своју заједницу а некада и финансијским средствима која су потребна за живот у овом свету. Ова три примера су основ нашег хришћанског стратељства, принципа по коме Црква ево већ два миленијума живи у овом свету.

Помесна Црква Божја, Епархије источноамеричке, са својим предстојатељем изражава најдубљу захвалност вредним пастирима на њиви Господњој који су се током прошле године повукли са актвног пархијског служења: протојереју-ставрофору Роднију Торбићу и протојереју-ставрофору Ђорђу Милеуснићу. Онима који познају ове дивне свештенослужитеље не треба много говорити о њиховом сведочењу Васкрслог Христа. На многе године, драги оци!

Сабор Епархије источноамеричке најдубље захваљује цркви Светог Георгија у Клирвотеру и њиховом свештенику протојереју-ставрофору Драгану Љ. Зарићу, архијерејском намеснику сентпитерсбуршком, на гостопримству и старању за све овде сабране, како учеснике Института тако и Сабора. Радост је била велика заједничарити са њима те се молимо да их Господ удостоји заједничарења у Његовој вечној заједници.

Извор: Епархија источноамеричка


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, александар живаљев рече

Са овога места позивамо све родитеље да своју децу васптавају у науци Христовој. У свакој науци је најважнији пример тако и њих молимо да сами буду приер својој деци у животу у Христу. Скренули бисмо пажњу на то да деца у одређеном узрасту почињу да преиспитују свет око себе и да му се супростављају. Том приликом је најважније да родитељ својим примером настави да показује шта је то што је важно у његовом животу. Онога момента када деца покажу бунт и према Цркви, важно је да родитељ не одустане него да истраје у свом личном примеру. 

Svaka im cast za ceo izvestaj, a posebno za ove reci! Obicno to sto je najvaznije, izostane u takvim izvestajima. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Светоуспенској цркви у Новом Саду, у навечерје Суботе акатиста, 16. априла 2021. године, служено је свеноћно бденије и у наставку света Литургија. 

       
      Литургијским сабрањем је началствовао протојереј-ставрофор Стојан Билић, парох при Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење протојерејâ Миодрага Шипке, Петра Тривуновића и Жељка Латиновића, протонамесникâ Велимира Врућинића и Бранислава Ђурагића, презвитера Леа Малешевића, a заједно са ђаконима Александром Билићем, Мирославом Стојановићем, Иваном Васиљевићем и Милованом Крстићем. 
      Празник су, молитвом и појањем Богу Живом и Истинитом и Пресветој Богородици, благоукрасили појци школе појања Свети Јован Дамаскин, заједно са великим бројем верног народа Божјег.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Епархије горњокарловачке, доносимо интервју са Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом. 

       
      *Како се одвија обнова земљотресом погођених српских домаћинстава на подручју Петриња и шта је оно што је тренутно најпотребније у савладавању последица земљотреса?
       
      Источни део Епархије горњокарловачке погођени су серијом разорних земљотреса далекосежне моћи услед чега су оштећени бројни храмови, стамбени и пословни објекти, а многе породице су остале су без крова над главом. Нажалост, неки су међу њима остали без својих најмилијих. Епархија горњокарловачка је одмах након првих најјачих потреса покушала свом снагом да буде уз свој народ којима је помоћ најпотребнија. Свесни смо потпуно да је реч о првој помоћи и да прави истински ангажмани тек предстоје. Уз помоћ добрих људи који се непрестано  јављају и упућују средства, сачинили смо фонд са намером да нашем становништву у времену које је пред нама помогнемо у обнови домова и домаћинстава.
      Морамо да имамо на уму да је у периоду од 28. децембра 2020. године до 10. марта ове године забележен број од 931. земљотреса јачине од 2 до 6,2 по Рихтеру. До сада је у државним институцијама пријављено 37.500 оштећења на објектима, а од 31.550 објеката колико је прегледано више од 4.000 је означено са црвеном ознаком, док са жутом ознаком има више од 6.900. Такође, треба напоменути да је из тих крајева своја огњишта напустило 2.861 становника, а од тога 1.388 само из Петриње.
      Свако време носи своје бреме, а Господ нам говори „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ (Мат.11,28-30). Свесни смо економске кризе и тренутног стања са последицама пандемије Ковида-19, али се уздамо у Божију милост, као и у помоћ добрих људи, јер само тако ћемо обновити живот у Петрињи, али и на читавој Банији. Заједничким напорима уз Божији благослов успећемо да очувамо још једном у историји духовну и културну баштину нашег народа у овим крајевима.
       
      *Колико очување српске културне баштине значи за обједињавање заједничких националних интереса у земљама региона у којима живе Срби?
       
      Без обзира на националну или верску опредељеност, свако културно добро – било да је наслеђено од предходних генерација или настаје у садашњости, има специфичну вредност за творца тог доба и свакако треба да буде сачувано за будућа покољења. Културна баштина једног народа представља његов идентитет, његову личну карту и можемо слободно рећи визу за будућност. Градити на темељима наших предака јесте изузетна одговорност али и част што су нам омогућили, можемо слободно рећи, здраве и јаке темеље, не само нама, него и шире.
      Говорећи о очувању српске културне баштине али и идентитета српског народа у данашњим земљама региона, пре свега треба поћи од историјских чињеница. Неоспорна је чињеница да су Срби још од организовања српске државе под Немањићима, али и раније, насељавали територије не само данашње Србије, већ и Црне Горе, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске. Као већински народ на тим просторима Срби су иза себе остављали небројена културна блага чији смо ми данас наследници. Стицајем историјских околности границе Немањићке државе су се драстично сузиле, тј. геополитичка слика региона се кроз векове променила. Последња ратна збивања на просторима бивше Југославије су имала кобне последице како по Србе, тако и по културну баштину српског народа које се још увек нажалост осећају. Данас у региону на којем се некада простирала српска држава имамо државе и националности које су се у међувремену изградиле као такве. У данашње време, више него икада, потребан нам је свима мир, а не може бити мира тамо где има сукоба. Једно са другим никако не иде. На жалост, културна баштина је такође предмет сукоба. Сматрам да свако, пре него се усуди да било шта говори, треба добро проучити историју, те се трудити да објективно сагледа историјске чињенице, колико год то било тешко, а у појединим случајевима и болно. Само тако ћемо успети да наше заједничке националне интересе објединимо под истином која не треба да нас раздваја већ спаја.
      Опште је познато да одређено обједињавање, тј. груписање у сврху остваривања појединих циљева, заправо заједници даје снагу, рецимо у повезивању и јачању везе са матицом што њој свакако даје већу могућност да се позиционира и издигне у односу на регион и шире. Није узалуд мисао „Што јача дијаспора, сигурнија матица“. Тај пут управо представља очување и јесте очување културне баштине нашег народа.
       
      *Како се супротставити кампањи ширења лажних вести о пореклу српске културне баштине?
       
      У одговору на прошло питање напоменуо сам да требамо историјске чињенице сагледавати објективно, онако како заиста она јесте. Међутим, субјективност влада свима нама јер свако од нас чињенице прихвата на основу неког свог предубеђења или искуства. И то није проблем јер свако има права на сопствену интерпретацију, све док се не појаве „зли језици“ који реч истине изврћу можда и несвесни да то чине на сопствену пропаст. Због чега неко изврће истину? Рекао бих због тога што сâм није сигуран ко је и шта је. Требамо бити свесни да лаж, као одсуство истине, не може опстати на дуге стазе, свакако не у оном дану када сву твар прожме Истина. Тада ће нестати све што је лажно.
      Тако и по питању српске културне баштине постоји јака кампања ширења лажи о њеном пореклу. Опет ни ту не требамо улазити у грубе сукобе са онима који то износе, већ само смирено говорити и сведочити истину. Наравно, напада у том случају је са свих страна, али лаж се другачије не може победити осим истином.
       
      *Како унапредити информативно-образовне понуде у интернет информационом простору о српској културној баштини и српском културном простору?
       
      Наше доба, које је доба технолошко-информативног напретка, пружа нам доста могућности да објављујемо истину. Као што исту технологију користе они који шире лажи, требамо користити и ми за ширење истине. Ту је свакако потребно доста ангажовања. Ријеч је о комплексном и доста тешком послу према којем не можете приступити површински, те је зато и његова појава у електронском свету спора, но информатика напредује те верујемо да ће и то ићи брже, јер тамо где има воље има и начина.
       
      *Како утицати на опште подизање свести о изванредном богатству српске културе код грађана српског порекла, посебно младих, узраста 10-27 година?
       
      Само оно семе које се усади у децу док су мала може касније да донесе плодове. С тим у вези сматрам да је потребно развијати код деце патриотизам (не национализам!), тј. родољубље од малих ногу. У томе главну улогу има здрава породица. Волети своје, а не мрзети туђе, то треба бити основно полазиште за било какво развијање и подизање свести. Пласирање здравог садржаја је од велике важности за опште подизање свести о нашим културним богатствима. Да би смо нешто штитили морамо то исто најпре и упознати. Мислим да ми веома мало знамо какво благо имамо. На тај начин губимо свој идентитет. Како да волимо нешто што не познајемо? У том непознавању и недостатку љубави често и сами постајемо они који мрзимо и нападамо туђе. Да ли то значи да полако али сигурно заборављамо ко смо те се понашамо слично онима који шире лажи о нама?! Или смо пак индиферентни према сопственом наслеђу? Од два зла не зна се које је горе.
      Данас су млади поприлично активни на интернет мрежама па би се подизање свести о богатству српске културе могло остварити управо преко тих мрежа, као и у средствима информисања. Потакнувши тако младе да истражују о свом пореклу, о себи заправо, већ смо начинили велики корак ка очувању блага српског народа. Наравно, велика одговорност лежи и на Цркви будући да у државама региона Црква на једном месту окупља све Србе. Црква је и одржала свих ових година идентитет српског народа, па чак и онда када су притисци били најјачи. И данас она не сме да попусти у тој својој мисији проповедајући праштање, мир и љубав, али и не дозвољавајући да падне у заборав свето наслеђе наших светих предака који су за то своју крв пролили.
      Друштво треба данас омогућити већи приступ и утицај Цркви у креирању образовног програма код младих, нарочито у периоду адолесценције, јер само тако се могу сачувати код младих праве вредности како културног, тако и духовног блага.
       
      *Како да пробудимо интересовање код младе српске популације (школског узраста), ма где живели, за очување свог идентитета?
       
      Као што сам већ напоменуо, и на ово питање одговор јесте у васпитавању деце у самој породици. Свест о националном идентитету је добра све док је у границама нормале, тј. док у другом не види непријатеља и противника, те и сама не подстиче човека на сукоб.  Блаженопочивши патријарх Павле је тумачећи речи Христове „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“ говорио да смо ми као овце међу вуковима. У таквом окружењу морамо бити мудри као змије да не би били поједени од вукова, али и безазлени као голубови да не би и сами постали вукови. Такође, Црква је Црква свих, не једне одређене нације. Било је у историји Цркве случајева када је национални моменат узимао маха, али је то осуђено као етнофилетизам. Тако дакле требамо настојати да идентитет очувамо у границама патриотизма. То у практичном смислу значи да децу треба пре свега учити вери наших предака која је вера љубави, мира, слоге, заједништва, не-насиља, не-мржње, не-зависти, не-рата.
      Већ у следећем кораку треба радити на предаји знања из историје које ће млада особа, утемељена у вери, правилно и здраворазумски усвајати. Тако ће се у младима утврдити једна свест о идентитету која неће бити преградни зид између њих и других, већ ће они моћи, знајући ко су и шта су, слободније деловати у друштву у ком су.
      Господ је казао: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени“. (Мт, 19, 14), а често родитељи данас своју децу заокупљују и умарају разним небитним стваримо, и нажалост то користе као изговор што их не доводе у Цркву. Црква је понављам, несумњиво васпитач и чувар идентитета, тј. сваког човека у његовој целини. Кад знаш ко си и шта си, и то не скриваш, све веће су могућности очувања свога идентитета.
      Лично поздрављам све напоре које Српска православна црква, као и остале помесне цркве како у земљама региона, тако и у читавом свету, да сачувају своју духовну и културну баштину и оквиру Цркве попут разних менифестација, школства, креативних радионица, фолклорних група, чувајући тиме свој вишевековни идентитет.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом најављеног ,,крсног хода” улицама Новог Сада, 28. марта 2021. године, обавештавамо верни народ да ова ,,литија”, као ни претходна одржана 7. марта текуће године, није организована са благословом Цркве.

       
      Наши верници све духовне потребе могу да задовоље у својим храмовима где се редовно служе сва света богослужења.
      У нашој светој Цркви у току Часног поста нема места за литије као вид свечане поворке.
      Литија улицама Новог Сада коју ће предводити епископ и свештенство биће традиционално организована на Лазареву суботу, односно на Врбицу, 24. априла текуће године.
       
      Из Kанцеларије Епископа бачког
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      После Литургије пређеосвећених дарова, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 17. марта 2021. године у манастиру Пећкој Патријаршији помен својим светим претходницима архиепископима и патријарсима српским и пострадалима у Мартовог погрому 2004. године.
      Повезана вест: 
      Годишњица Мартовског погрома на Косову и Метохији
      Распето Косово – преглед уништених објеката СПЦ од 1999 до 2004. године, (pdf) изд. Епархија рашко-призренска

       
      - Данас смо се, у овој светој Ставропигијалној лаври српских патријараха, где почивају моји свети претходници, архиепископи и патријарси српски, сведоци не само постојања него и покровитељи и ствараоци највише европске културе којом смо оплеменили косовско-метохијску земљу, помолили за душе наше браће и наших сестара пострадалих у Мартовском погрому пре седамнаест година. Сетили смо се и страдања од пре четрдесет година, када је исто у марту месецу спаљен конак овог манас тира. Видимо да ових дана пљачкају и обесвећују наше храмове. Шта једино може бити наше одговор? Обесвећено ћемо молитвом освештати, спаљено и порушено ћемо поново изградити. И Богу ћемо се молити да подари снагу онима који су остали на Косову и Метохији да истрају у останку и да у миру граде свој живот. Молићемо се, исто тако, да рушиоци престану да руше, палиоци престану да пале, пљачкаши престану да пљачкају, јер се ми у тим храмовима молимо и за њих и за њихове ближење, за њихову децу. Помолимо се стога и данас за мир међу свим људима који живе на Косову и Метохији без обзира на њихову веру и нацију, поручио је патријарх Порфирије. 
      После помена у молитвеном присуству високопреподобне игуманије Харитине и сестринства Пећке Патријаршије, Његова Светост Патријарх се упутио у манастир Високе Дечане.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На територији Епархије рашко-призренске, у протеклих неколико недеља, десио се низ провала и пљачки Православних Храмова. Само у последњих 10 дана 6 наших храмова и црквених објеката су проваљени и опљачкани Према извештајима које су Епархији доставили парохијски свештеници, провале су се догодиле на следећим локацијама:

       
      – Црква Св. апостола Петра и Павла у Клокоту. Дана 6. 3. 2021. године, на Задушнице, непознати починиоци су провалили у храм, при чему су оштетили улазна врата, поломили прозор, тупим предметом покушали да састружу златне листиће којима је централна икона била прекривена(при чему су је уништили) и украли око 200 евра.
      – Црква Свете Тројице у Партешу. Дана 6. марта 2021. године, у раним јутарњим часовима, проваљен је храм од стране непознатог лица. Том приликом је извршена преметачина и обијена је каса, у којој се налазио новац од дневног прихода оствареног од продаје свећа поводом задушница. Непознато лице је из храма однело Плаштаницу са Христовог гроба, икону Св. Јована Крститеља и новац из касе у износу од 15.000,,00 динара и 70 евра.
      – У селу Горња Гуштерица у општини Грачаница, у ноћи између 15. и 16. марта обијена је и опљачкана црква Свете Недеље. Из цркве је украден новац са икона у вредности од 5000 динара (45 евр), улазна врата су проваљена и причињена је друга материјална штета, а провалу су приметили мештани овог села у јутарњим часовима са својим свештеником о томе обавестили полицију која је направила увид.
      У општини Штрпце, у селима Драјковце и Доња Битиња 13. марта надлежни свештеник је пријавио провалу и пљачку у две цркве у његовој парохији:
      У селу Драјковце, у цркви Светих 40 мученика Севастијских, непознате особе су насилно ушле и украле одређену количину новца.
      У Доњој Битињи проваљена је црква и црквени звоник храма Светог Димитрија при чему су демолирана улазна врата, а из цркве је однешено 3.000 динара.
      – У општини Пећ, селу Витомирици, свештеник је 12. марта пријавио да је проваљен парохијски дом у изградњи поред храма св. апостола Луке. У провали је украден грађевински материјал у вредности од око 4000 евра.
      Сви случајеви су пријављени косовској полицији и овом приликом Епархија Рашко-призренска још једном изражава дубоку забринутост због учесталих случајева обијања наших храмова на Косову и Метохији. Оволико провала и крађа у кратком времену изазива узнемиреност међу нашим свештенством и народом, посебно у ове свете дане Великог поста.
      Епархија апелује на Косовску полицију, али и међународне организације да учине максималан напор да се напади на верске објекте спрече и да се одговорни приведу правди. Учестале крађе и провале на нашим храмовима такође показују да је неопходно да се предузму додатне мере безбедности.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска
×
×
  • Креирај ново...