Jump to content

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић: Новим Уставом СПЦ се постиже јединство Цркве

Оцени ову тему


Препоручена порука

Одговарајући на критике да је неопрезно да се титула патријарха преименује у „патријарх српских и поморских земаља“, протојереј Џомић истиче да „овај концепт чува јединство Цркве“

dzomic-ana.jpg?w=845 Протојереј-ставрофор Велибор Џомић и Ана Томашевић

 

Комисија за ревизију новог Устава СПЦ завршила је свој рад. На мајском Сабору очекујем интересантну и стручну дискусију, како би се дошло до најбољег решења, рекао је у емисији Седмица Радио Београда секретар Комисије за ревизију Устава СПЦ протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Процедура за доношење новог Устава СПЦ је јасна и позната и има свој пут до мајског Сабора, он очекује да ће предлог новог Устава ових дана разматрати епископи, свештенство, монаштво и верници кроз црквена тела, а да ће потом предлози и сугестије бити достављени Сабору, који ће о томе расправљати. Џомић очекује да ће нови Устав СПЦ бити усвојен.

Упитан да ли је „цурење“ Нацрта новог Устава у јавност био „предвиђен“ или се десио случајно, Џомић напомиње да тај документ није службена тајна, али да је његово појављивање у јавности везано за неодговорне појединце из црквених кругова, који немају елементарну црквену свест, већ само жељу за сензационализмом и збрком у јавности.

Одговарајући на критике да је неопрезно да се титула патријарха преименује у „патријарх српских и поморских земаља“, Џомић истиче да СПЦ није присутна само у исцепканим држава бивше Југославије, већ на свим континентима до Европе до Аустралије и Новог Зеланда и да се тиме постиже јединство цркве. „Ја мислим да овај концепт, управо супротно, чува јединство цркве, упркос расутости народа у више држава, а то нови Устав обезбеђује“, казао је Џомић

„Нема територијалне реорганизације, нити сличних медијских спекулација. Поготову су нетачни наводи о засебним синодима. То је измишљотина. Постоји само један Свети Синод СПЦ и Свети синод охридске аутономне архиепископије, као и до сад“, објаснио је Џомић и додао да „црква не сме да зависи од државних граница. И кукала нам мајка ако ми православни Срби прихватимо другачији концепт“.

Текст новог Устава СПЦ има дубоко богословско оправдање, наглашава протојереј.

Он је такође напоменуо да ће сваки став бити размотрен на Сабору, па и онај патријарха Иринеја, који је изјавио да му је ближи досадашњи начин избора првог човека СПЦ.

Када је реч о одредби којом се дефинише слобода говора свештенства, Џомић каже да је тај део промењен. Одредба се односила на говор у беседама. „Да није тако, ја сад не бих могао слободно да говорим у вашој емисији“, закључио је Џомић.

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/3065765/sedmica.html
 

Уредник и водитељ: Ана Томашевић

(Стање ствари)


View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, александар живаљев рече

Када је реч о одредби којом се дефинише слобода говора свештенства, Џомић каже да је тај део промењен. Одредба се односила на говор у беседама. „Да није тако, ја сад не бих могао слободно да говорим у вашој емисији“, закључио је Џомић.

:dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1.У чије име говори Џомић пошто је свештенике а не лаик?

2.Како се назив патријархово име мења у патријарх Српских и поморских земаља и да се то односи на читав свет,зар се пре СРПСКИ не односи на читав свет?

3.У преамбули је дата геополитичко-територијална дефиниција саборности која је превазиђена већ након пада римског царства и дијаспору предаје не знам коме.Помесна црква је заједница људи исте свести и језика, а не територије као да је творевина Наполеона или Хитлера.

4.Како се митрополијама јача јединство када се цепа Црква?

5.Зашто се нигде не помиње црквенословенски језик који је до сада био службени језик СПЦ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Где можемо ми, ситна боранија, да погледамо тај предлог Устава о којем ће се расправљати на Сабору, да не заборавимо, и у име нас "ситне бораније". 

А да не копамо по жутој штампи тражећи га.

Да каквим случајем објављен на сајту СПЦ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Искрено се надам да ће овај "коначан" предлог још да се дорађује. Ја сам прочитао само до 15 члана и нашао сам читав низ примедби. Неке су мале, али исто значајне када је реч о овако важном документу. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Члан 4. 

Каже се да је службено писмо ћирилица а да се по потреби могу користити друга писма. По којој потреби се могу корисити друга писма? То се мора јасно дефинисати, овако остаје отворено за злоупотребе. Јасно је да ће, хвала Богу нашој помесној Цркви приступити као што су и досада приступала наша браћа и сестре, домицилно становништво у Америци, Немачкој, Француској, Аргентити...Хвала Богу. Али то треба разрадити и рећи да је то потреба, и има још детаља везаних за то, да не набрајам. Нпр и до сада се служило у дијаспори на домицилним језицима и српском и то је нормално јер је потреба. Е по том моделу треба то дефинисати уставом што се тиче употребе српског језика и ћирличног писма.

 Или просто оставити само да је службено писмо ћирилица а наравно по здравом расуђивању када је то нормално и потребно прихватиће се и друго писмо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Уствари што се тиче српског језика и ћирилице лепо је дефинисано. Само може да се дефинише потреба за другим језицима и писмима, која је евидентна али треба је дефинисати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само не знам где ће да стрпамо Републику Македонију у оваквој новопредложеној титули Патријарха? Да ли у поморске, прекоморске, прекоокеанске или српске земље? Ако већ предлажемо нову титулу Патријарха онда да не правимо и нови проблем са таквом титулом. Шта ће нам ово српске и поморске? Није ово 1219. година већ 2018. Не требају нашој Цркви нови проблеми и нове оптужбе од комшија. Зато је најбоље да титула буде у апостолском духу тј. географска, а не национал-географска. Просто ... Архиепископ Београдско-карловачки и Патријарх Пећки. Иначе ћемо морати Македонију да прогласимо поморском или српском земљом, што је данас ем нелогично ем неистинито. 

Осим тога малтене испада да поморске земље не могу бити и српске јер се међусобно искључују у самој титули Патријарха. Ако су већ желели да обухвате и прекоокеанске земље, или прекоморске, онда су требали да предложе ... Патријарх српских и прекоморских земаља.

Јавна унутар-црквена расправа је не само пожељна него и обавезујућа, ако хоћемо да будемо Црква у пуном смислу те речи.

Пуна подршка нашем Патријарху Иринеју.   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ аутора катихете Бранислава Илића. О наведеном филму уочи премијерног приказивања које је најављено за 13. септембар у 19.30ч, извештавају медији Српске Православне Цркве. Доносимо звучне записе прилогâ са црквених радио-станица:
      Шести Фестивал хришћанске културе у Епархији тимочкој биће одржан од 13. до 21. септембра у Зајечару
      Најава: Уживо пренос отварања VI Фестивала хришћанске културе и трибине о филму "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења"
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": Братска љубав свештенства и верног народа Митрополије црногорско-приморске уткана је у филм о Светом Василију
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Документарни филм о Светом Василију Острошком је каменчић у мозаику љубави према чудотворцу острошком
      Катихета Бранислав Илић у емисији "Гост радија": Темељи документарног филма о Светом Василију налазе у студију Радио-Беседе
      Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором
      Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Родољуб Лазић,
      У више наврата последњих година Вук Драшковић је у својим обраћањима и написима тешко оптуживао СПЦ, износио различите грубе неистине и дисквалификације протв СПЦ, не бирајући речи. То се десило и сада, непосредно пре устоличења митрополита Јоаникија, а и после устоличења. Најпре је објавио текст "Буна под Ловћеном"  https://www.portalanalitika.me/clanak/buna-pod-lovcenom,  a после Јоаникијевог устоличења је дао интервју на N1 https://www.youtube.com/watch?v=DZ7MqTHkS50 у коме каже да су "СПЦ и црногорска влада ранили и згазили Цетиње", да "Цетињани памте веселије сахране од насилног, бруталног и хеликоптерског устоличења једног попа, свештеника који пориче и Цррну Гору и Црногорце назива печуркама после кише", да он то "не би назвао верским устоличењем, јер у том чину нема нигде  Христа ни трунке добре намере" (од 2:30), да га највише брине "претварање СПЦ у установу, организацију која се одриче Христа, јер не сме Црква да прибегава насиљу, да проповеда мржњу, не сме да дели ни људе, ни народе, ни породице, и у том тренутку када каже "нација је наш врховни ауторитет", тог тренутка она је одметнута од Христа" (од 18:40).
      Поставља се питање - докле ће СПЦ трпети његове антицрквене харанге? Није ли време да, у складу са његовом реториком, потврди његову неприпадност СПЦ? Што је много, много је...
       
       
       
    • Од александар живаљев,
      6 септембра, 2021 
      Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно дајући мистичност вијекова иза нас. Па се поново сјетих мојих дугих љета, дрвећа дивљих кестена на путу од Дворца краља Николе до манастира, и једне липе.
      Све је исто. И запитах се: зашто сада не уђете у манастир и истјерате “србијанске попове“? Ко вас данас спрјечава? И шта би јучерашње устоличење значило ако “србијанских попова“ данас нема. Ништа! Али нећете ви то.

      Фото: Принтскрин/Митрополија
      Знате да то нијесу србијански попови, него они исти којима сте приступали деценијама. Позивали их на славе и сахране. И даље су црногорски, ада који други? Све мимо тога је устројство цркве. Уједињење којем се стољећима тежило. Као што је Црна Гора чланица НАТО-а, али је ипак самостална и не зове се НАТО.
      Цетињани које је знам су и иначе оштри, имају неке своје често на први поглед неразумне и тврдоглаве ставове, али када им се благом ријечју приближите, загрле вас и гледају вас као род најрођенији. Све ће вам дати, џемпер са себе, свој кревет, задњу кору хљеба…братом вас звати, чак и ако другачије мислите.
      Зато што су то други од вас тражили. Зато што су вам послије стољећа и стољећа рекли да су окупаторски. А то су вам рекли домаћи окупатори – они који су вам све одузели, од Цетиња селендру без воде направили. Сад сте им најбољи. Када треба да јуришате за њихове џепове и џепове њихове дјеце.
      И није то ваша лаковјерност. Иако други покушавају да манипулишу вама. То је та ваша непосредност, црногорски инат и пизма у смислу да вам нико, па ни ваши најближи, не могу несто наметати “на силу“. Иако није на силу. Али је приступ важан. Вјерујем да то већ данас схватате. Али и не морате. То треба други да схвате. Схватају они то, али их није брига, злоупотребљавајући вашу наивну добродушност. И да своје представе вашим. Они који покушавају да искористе вашу непосредност, гледајући из оближњих кафана како испуњавате њихове материјалне интересе. Цетиње им само за то служи. Као и цијела Црна Гора, уосталом. Деценијама. Гурајући вам сада у руке црногорске заставе увезене из Кине.
      Велибор Марковић
      Извор: 
       
      Зашто сада не уђете у манастир и истјерате „србијанске попове“? – Журнал
      ZURNAL.ME Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно […]  
    • Од Milan Nikolic,
      Лидери ДФ-а Андрија Мандић и Милан Кнежевић добили су благослов од патријарха Порфирија да у новој влади чувају и бране интересе Српске православне цркве (СПЦ) и верујућег народа Црне Горе, саопштено је из тог савеза.
      Мандић и Кнежевић су се са патријархом Порфиријем састали по повратку из Русије.
      „У срдачном и братском разговору, лидери ДФ-а су добили благослов од његове светости патријарха Порфирија да у новој влади чувају и бране интересе наше свете Српске православне цркве и верујућег народа Црне Горе“, наводи се у саопштењу ДФ-а достављеном медијима.
      Порфирије је, како се наводи, истакао да поштује борбу коју су лидери ДФ-а водили у времену „напада на част, имовину и достојанство СПЦ“, преноси Танјуг.
      Наводи се и да су лидери ДФ-а патријарху пренели „жеље верујућег народа да ускоро дочека свог патријарха Порфирија у светињама Српске православне цркве у Црној Гори“.
       
      Мандић и Кнежевић добили благослов да бране интерес СПЦ
      RS.SPUTNIKNEWS.COM Лидери ДФ-а Андрија Мандић и Милан Кнежевић добили су благослов од патријарха Порфирија да у новој влади чувају и...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У ноћи између 29. и 30. јуна украдена је црквена застава СПЦ са улазне капије манастира Грачанице која се повремено истиче на том месту, за велике црквене празнике или свечаности. На друштвеним мрежама појавила се слика маскираног лица са заставом Албаније како гази црквену заставу. Имајући у виду величину заставе реч је о застави која је скинута са улаза у манастир. Овај најновији инцидент показује повећани степен угрожености верских права и слобода и уопште безбедности објеката СПЦ на Косову и Метохији.

       
      Застава СПЦ је српска тробојка са знаком крста и четири оцила, што је регулисано Уставом СПЦ. Овај симбол потиче још из раних хришћанских времена и симболизује Христа као цара над царевима.
      Епархија рашко-призренска пријавила је овај инцидент Косовској полицији уз захтев да се манастир додатно обезбеди.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
×
×
  • Креирај ново...