Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

На дан кад смо постали "млазни": Долазак прва 4 америчка ловца на Батајницу

Оцени ову тему

Recommended Posts

На данашњи дан пре 65 година, 10. марта 1953., слетањем прва четири млазна авиона Т-33 Шутинг Стар (од укупно неколико стотина различитих типова за време трајања сарадње са Западом) на писту батајничког аеродрома, започела је "млазна ера" нашег РВ и ПВО. Слетање ваздухоплова је тада преносио и Радио Београд.

imageproxy.jpg

На основу Споразума о војној помоћи који је наша влада склопила са владама САД, Велике Британије и Француске, почетком 50-их година, договорена је била испорука наоружања и војне опреме (НВО) за потребе ЈНА. Поред уобичајених оруђа и оружја, возила за превожење људи и технике, артиљерије и разноразних топова, радио радарске опреме и слично, овај договор Југославије и Запада је био најочитији у ваздухопловном сегменту.

t-332_zps4a1452bd.jpg

До 1962. године када је Програм због нашег заокрета према СССР стављен ван снаге, наше ваздухопловство је добило (један мањи део по регресираним ценама, остатак по симболичној цени 1$/ком) 970 авиона свих типова и врста. Ако изузмемо Москитосе и Тандерболте испоручене на почетку Програма, који су били добрано рабљени и коришћени (али су пре испоруке били ремонтовани), све касније испоруке летелица су подразумевале или нове, или летелице које су налетеле до 100 сати.

Поједини типови су током трајања Програма били испоручивани нама, пре него осталим чланицама НАТО на терену. Економска цена помоћи у износу од нешто мање од 800 000 000 долара, ову војну помоћ квалификује као највећу у историји, коју је Влада САД упутила једној земљи која није члан НАТО пакта.

Према плану уговореном са НАТО, прва група наших пилота је извршила преобуку у америчкој бази у СР Немачкој 1952. године, па је по повратку у земљу отпочела преобуку са осталим пилотима 117. ловачког авијацјског пука, на челу са командантом мајором Милорадом Ивановићем. У почетку је овај пук био одређен за пријем летелица, док су у наредном периоду летелице директно од НАТО запримали и пукови у Скопљу, Титограду и Брежицама. Убрзо је формиран и Центар за преобуку (ЦЗП) на млазне авионе са мајором Албином Старцом, као командантом ЦЗП. Треба рећи и то да су летелице најчећше долазиле преко Грчке, а уобичавало се да међу посадама у групи увек буде и неко од наших пилота.

t-33_zps46dc5938.jpg

Иако СФРЈ није била у НАТО, јединице које су запримиле америчке ловце, почев од овог Т-33, па преко његове морнаричке итерације ТВ-2, односно Ф-84 Тандерџет и Ф-86 Сејбр, сматране су у симболичком смислу делом јужноевропског крила НАТО и поред наших редовних инснпекција, потпадале су и под редовну годишњу контролу од стране НАТО, која је подразумевала вишедневно праћење експлотавације авиона у мировним и ратним условима. Почев од редовног одржавања у јединици, па до присуствовања ГРБ (гађање-ракетирање-бомбардовање) вежбама на терену. Прост увид у пуковске дневнике који су сведочили о тим контролама које су Амери спроводили 10-ак година говори да су ови редовно остајали без текста, како због високог нивоа техничке културе, тако и због обучености посада и резултатима на ГРБ полигонима. Оцене су увек биле највише.

Што се тиче догађаја "на данашњи дан", јутро тог кишног уторка, десетог у марту те 1953. године и није баш обећавало да ће моћи да слети авион, пошто ни птице нису летеле :) . Ипак, како је и најављивано неколико дана раније путем Радио Београда, мирис спаљеног керозина је обогатио арому ваздуха над тим делом сремске пустаре надомак Београда.

Укупно 4 авиона су дошавши са истока ушла у круг за слетање са старопазовачке "капије". "Четири сребрне птице", како је у моменту надахнућа прокоментарисао репортер Радио Београда, паркирала су се испред зграде Команде аеродрома Батајница, исте оне које су неки "синови и унуци" ова 4 момка 46 година касније сравнили са земљом. Није изостали ни "сликавање"...

t-331_zpsa2715e3e.jpg

Тада су нам оставили "само два", док су се са друга два вратили у Италију. Наредних дана је испоручено још неколико. Све до укупне бројке од 130 летелица овог типа и још више од 800 у наредном периоду, када смо опет одлучили да уместо од НАТО добијамо као донацију, ми то као паметни купујемо од Совјетског Савеза.

Слична је ситуација и данас. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Милан Ракић рече

До 1962. године када је Програм због нашег заокрета према СССР стављен ван снаге

Каква штета... :(

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Милан Ракић рече

То је зато што смо много паметни

Нису ми баш јасни разлози, Амери су баш волели Тилета. Прилично сам сигуран да би га подржавали јер им је то било баш исплативо током Хладног рата. А Тиле је био прагматичар. Он се и после "дружио" са њима фино. Кенеди, Картер, чак и Никсон чини ми се...

Ако знаш ти или неко други више о струјама у КПЈ у то време и шта се дешавало било би занимљиво.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Grizzly Adams рече

Нису ми баш јасни разлози, Амери су баш волели Тилета. Прилично сам сигуран да би га подржавали јер им је то било баш исплативо током Хладног рата. А Тиле је био прагматичар. Он се и после "дружио" са њима фино. Кенеди, Картер, чак и Никсон чини ми се...

Ако знаш ти или неко други више о струјама у КПЈ у то време и шта се дешавало било би занимљиво.

Хрушчов се испричао Брозу средином 50-их и тиме је стављена тачка на Стаљина и Информационо биро Комунистичке партије. Но помоћ од НАТО је и даље долазила. 

Није ми познато ипак да ли је наша страна на Западу тражила да се некако изнађе решење и за развијање протузрачне компоненте, а да наставак помоћи буде "подржан" да се тако изразим и плаћањем ако треба, али да се крене и са модернизацијом и укључивањем Запада у сарадњу са нашим конструкционним бироима.

Да ли је то неко смео да пита тамо њих или КоЗнаКаквеСуСеИгре "играле" тада, тек, након "историјског помирења" Тита и Хрушчова, Совјети овде виде зону свог интереса у смислу да Америма иду уз ону ствар, а луди СрбоЈугословени ће свакако својим друговим из Совјетске Руссије платити оно што им Амер дао џаба. Мсм., како год ово звучало тако је на крају испало.

Амери су се држали договора до 1962. године, када су први МиГ-21 испоручнеи СФРЈ, односно када су први протузачни системи совјетског порекла, СА-2 Двина инсталирани у околици Београда, а касније диљем СФРЈ.

Онда су се Амери повукли и дефинитивно оз тог пројекта, а понегде се могло и чути, у "оправдавању" НАТО агресије да је једнм мањим делом то и освета за напуштање сардње.

Како год било и каква год та материјално техничка средства из НАТО донације била. Мсм. на хиљаде тих камиона, џипова, оруђа и оружја свакојаких и тих готово 1000 авиона, СФРЈ је тада то добила као донацију. Од Совјета НИКАДА, као и од Руса данас НИКАДА, ниједан подметач за точкове, заштитник усисника мотора или пилотске степенице, о авиону да не говоримо. Дакле, никада ништа од њих ЗА Џ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Милан Ракић рече

луди СрбоЈугословени ће свакако својим друговим из Совјетске Руссије платити оно што им Амер дао џаба. Мсм., како год ово звучало тако је на крају испало.

Испало је баш тако како си написао... Тотално смо били и остали неразумни и ирационални.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Grizzly Adams рече

Испало је баш тако како си написао... Тотално смо били и остали неразумни и ирационални.

Кажу да су све то "завршила" два Владимира. Велебит и Поповић. Овај потоњи као амбасадор у САД. Ипак, Броз је контактирао Амере одмах након Резолуције јер је опасност од совјетске инвазије била реална (и задржала се следећих неколико деценија, чак и када су односи умекшани. То је оно кад почну да се пресеравају што је индустрија из Србије пребацивана у Босну и Словенију. Наравно сви пренбрегавају чињеницу да је та индустрија била на 70 километара од границе са Румуњском или Маџарском одакле су за минут могли да крену тенкови. Али колико су комунисти обесмислили све, толико исто и ова десница која серенда по Србији деценијама унатраг такође обесмишљава све. Односно, када кажем све, мислим заправо на поједине сегменте, ал тако се каже. Даље, рецимо када је развијан наш први серисјки млазни авион Г-2, један од захтева је био да може комфорно да полети и слети са сваке травнате писте, јер се у случају совјетске инвазије по стратегијском плану, размишљало да концетрација ЈНА буде у БиХ, а одатле да се десјтвује по совјетској "црвеној банди" која је "почела" да оргија по Војводини, Славонији и Београду. Мсм. тако се тада размишљало).

Амери су овде чачкали комуњаре због суђења Дражи, па и Степинцу. Додатно, наши су оборили онај амерички авион током Тршћанске кризе, те су чак по амаеричанским медијима затражили да Београд буде трећи по реду након Хирошиме и Нагасакија. Е онда се дешава Резолуција ИБ и мислим да прве контакте са америчком администрацијом и молбе да се спасе СФРЈ и да јој се помогне чини Саво Косановић, Теслин сестрић који је тада био амбасадор СФРЈ у САД. 

Након тих првих контаката, долазе поменути Владимир Поповић и Владимир Велебит, као и Константин Поповић. Са америчке стране у организацији учествују тада два сенатора, каснија Председника. Сенатор Џон Кенеди долази у Београд на састанак са генералом Иваном Гошњаком командантом КоВ и (опет) са Кочом Поповићем као НГШ. Ту је и Броз. Резултат је Труманов и Титов потпис на документ и остало је историја.

Не знам да ли постоје криптогеополитичари или како се то већ зове, односно неки историчари који се баве том глобалном геополитиком и њеним ефектима на појединачне државе и регионе.

Али свакако да је једна комунистичка земља остала од 50-их па до данас у том програму (за који није нужно било и чланство у НАТО), баш би било занимљиво да кажу, како би се све одвијало...

Почев од нашег унутрашњег уређење и евентуалне демократизације система и друштав у целости. Да ли би било распада земље и ратова? Да ли би нестао уопште ВУ и распао се СССР? Ако је Корејски рат био неминован, да ли би о(п)станак СФРЈ у том систему значио и неки образац за Индокину, односно Вијетнам? Да ли би било совјетске инвазије на Авганистан, ирачко-иранског рата и свих ових арапских пролећа? Итд, итд...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана (15.8.2019.) Њихова Преосвештенства Епископ новограчанички и средњезападноамерички Г. Лонгин и Епископ далматински Г. Никодим служили су Свету Архијерејску Литургију у Голубићу.    -ФОТОГАЛЕРИЈА-     У храму посвећеном овом великом светитељу окупио се велики број верника којима се Епископ Никодим обратио честитавши им данашњу славу. Владика Никодим најпре је захвалио Епископу Лонгину на његовом труду и бризи о нашем народу на овим просторима, коју стално показује иако је одавде удаљен хиљадама километара.   „Владика Лонгин је провео пуно времена на овим просторима, најпре као ђак у крчкој богословији, касније као професор, а онда и као Епсикоп деведесетих година када је овде било најтеже. Он и сада, када је у далекој Америци, стално зове и пита за нас, често нас и посети и за то желим од срца да му захвалим“, рекао је Епископ далматински. Он је такође изразио радост што смо се данас овде окупили у тако великом броју да прославимо једног дивног угодника Божијег који је међу првима пострадао и показао нам како треба да исповедамо веру Христову.   Владика Никодим предао је затим реч Епископу Лонгину који је нагласио да му је пре свега драго што овдашњи свештеници на челу са својим Епсикопом са таквим ентузијазмом чувају нашу стару веру.    „Видим да овде има пуно радости и да се они јако труде, а радује их, наравно, кад има народа који овде борави и долази. Нисмо заборавили светиње Епархије далматинске, а посебно наше манастире и богословску школу и где год да смо отишли, увек смо присутни овде макар молитвом. Јако сам радостан што је баш Владика Никодим овде сад Епископ, млади човек који је рођен овде и после дуго година да је мајка родила сина који је завршио богословију, постао школовани калуђер и кога је Црква поставила на светилник, да буде светлост да би други верници могли слушајући њега, сарађујући са својим Владиком и свештеницима и да душу спасу и веру одрже. Ми овде имамо праву, аутентичну веру, онакву какву је Христос проповедао, а од нас зависи колико ми ту веру живимо и колико од ње имамо духовне користи. Можемо ми да волимо што су цркве старе, што су манастири лепи, а конаци украшени, али ако у нашем срцу и души нема вере, ако нам срце није отворено за Бога и за ближње своје онда ми нећемо имати много користи од тога што се називамо православним хришћанима. Што смо више Духом Светим просвећени и што више има јеванђељске љубави у нама, ми смо јачи, снажнији, радоснији, осећамо да смо сви браћа и сестре и онада нам ништа није тешко. Кад нам је Бог првом месту, онда нам је све друго у животу на свом месту, а ако Бога нема све нам се поремети, приоритети нам се помешају и онда патимо. Ту нам помаже наше свето православље и Црква и зато је добро знати о својој вери, читати житија светаља, то није намењено само калуђерима, већ је за све људе“, поручио је Епископ Лонгин и пожелео да  Господ чува православни народ Далмације и све људе добре воље, да сви живимо у миру и да наше сутра буде веселије.     Извор: Епархија далматинска   ..:: СПЦ - Епархија далматинска ::..
      WWW.EPARHIJA-DALMATINSKA.HR
    • Од Логос,
      Један од познатијих манастира у нашој Светој Цркви, управо је посвећен Преносу моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, манастир Епархије врањске у селу Горње Жапско.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Исти је торжествено и свечано прославио своју славу. Најпре је, у навечерје празника, дана 14.августа 2019.године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије извршио чин освећења новосаграђене гостопримнице, а након тога је служио празнично бденије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије.    На бденију су појале монахиње Светостефанске обитељи.    Сутрадан, дана 15.августа 2019.године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је Свету архијерејску Литургију у овом манастиру. Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, као и гостујући свештеномонаси из манастира Суково (нишка Епархија), манастира Јошаница (шумадијска Епархија) и манастира Лешје (крушевачка Епархија). За певницом, поред монахиња Светостефанске обитељи певале су и монахиње из манастира Лешје код Параћина     Светој Литургији присуствовали су председник Скупштине града Врања - господин Ненад Тричковић са сарадницима, градска већница за културу и верске заједнице - госпођа Зорица Јовић, командант 4.бригаде Копнене војске - господин генерал Слободан Стопа са сарадницима, представници организација, друштва и институција итд. Радост је била видети мноштво народа, христољубиве војске, припадника полиције, свештенства и монаштва као и мноштво мале дечице, које Господ позива да долазе к' Њему. Многи од присутних су се причестили Светим Тајнама Христовим.     На крају Литургије, организована је свечана Литија око храма, а по завршетку Литије, Епископ Пахомије је извршио чин благосиљања кољива и славских колача, које су за ову прилику припремиле сестре Светостефанске обитељи, са настојатељницом игуманијом Јефремијом, као и кум овогодишње славе господин Станиша Цветковић са породицом, из Бујановца. За следећу годину се пријавио господин Драган Ђорђевић из Врања.    Празничну беседу, сабраним верницима, свештенству и монаштву, на крају Литургије произнео је Епископ Пахомије, укрепљујуће говорећи о животу и страданију Светог Стефана, о правилном подржавању Светим мученицима и како се требамо угледати на њих.   Сестринство манастира на челу са игуманијом Јефремијом, као и овогодишњи кумови, за све присутне приредили су  трпезу љубави.    О, Свети Великомучениче Христов Стефане, који си Бога прославио својим страдалним моштима, не заборави нас, који кроз многе невоље и искушења пролазимо, већ се моли Многомилостивом Богу да подари мир свету, да удаљи непријатеља који је устао због Божијег гнева, грехова наших ради.      Извор: Епархија врањска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију на празник преноса моштију светог првомученика и архиђакона Стефана у манастиру Св. архиђакона Стефана у Сланцима. Патријарху Иринеју саслуживало је свештенство из Архиепископије београдско-карловачке, уз присуство игумана манастира са братијом, директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. др Милете Радојевића, заменика директора ове Управе г. Марка Николића, г. Велимира Илића, припадника Војске Србије и мноштва верног народа који су испунили храм и двориште ове светиње, извештава наш репортер Николај Сапсај.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
       
        Честитајући празник игуману, братији и свима сабранима, Свјатјејши је подсетио да је ова светиња као метох манастира Хиландара у славу Божију обновљена. Патријарх је говорио о св. Архиђакону и првомученику Стефану, који је по избору Апостола постављен да служи народу по потребама, не само тела него и душа, упућујући народ да Господа Христа слави и поштује као истинитога Бога, напоменувши да се он помолио за своје мучитеље и убице и замолио Господа да им то дело не упише у грех.   Патријарх Иринеј је указао да Светим причешћем ми примамо Господа у себе и упутио да се што чешће треба причешћивати, али приступити томе са опрезом и на исправан начин - постом, молитвом, покајањем и исповешћу.   "Све што видимо и не видимо створено је Богом и Његовом љубави према нама" рекао је Патријарх Иринеј, подсећајући да смо сви ми "најсавршенија створења Божија, јер носимо лик Божији у себи". "Оно што Господ очекује од нас јесте пре свега љубав према Богу, али исто тако и љубав према ближњем, сваком човеку, без обзира на боју коже или националност", подвукао је Патријарх Иринеј.   Ово веома бројно молитвено сабрање, Свјатјејши је рекао да види као знак да смо се почели полако враћати себи, а "када се враћамо Богу, својој Цркви и вери - то је враћање нас самих себи". "Када смо окренули лице своје од Господа, онда смо и доживели ово што смо доживели", указао је Патријарх Иринеј.     Извор: Радио Слово љубве   Радио Слово љубве 107,3 MHz :: Патријарх Иринеј у Сланцима: "Позвани смо да носимо Бога у себи"!
      WWW.SLOVOLJUBVE.COM Слово љубве
    • Од Логос,
      По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у параклису преподобне Мати Ангелине у Гинеколошко-акушерској клиници "Народни фронт" у Београду Његово Преосвештенство епископ ремезијански г. Стефан служио је Свету Литургију поводом славе ове установе.   Прилог радија Слово љубве     Његовом Преосвештенству саслуживали су јереј Владимир Левићанин, старешина храма Св. Георгија у старој Бежанији и протођакон Младен Ковачевић, уз присуство генералног секретара председника Републике Србије г. Николе Селаковића, сарадника клинике, пацијенткиња и верног народа. Пред крај Литургије владика Стефан је пререзао колач који је лично принео за ову прилику.   Потом се Преосвећени обратио присутнима напоменувши речи из данашњег Апостола да нема више ни Јудеја ни Грка и додао, да ми као хришћани не би требало да делимо људе на то ко је Хрват или Албанац, јер смо сви људи пред Богом. Истакавши да је и мати Ангелина била родом из Албаније, Епископ Стефан је говорио о њеном животу и благоугодним делима.   Обраћајући се свима који раде у клиници, Владика је истакао значај параклиса за све који лече и који се лече и похвалио све сараднике који неуморно раде на томе да помогну будућим мајкама. Призвавши Божији благослов да буде што више посла за њих, што значи да се што више деце и рађа, Епископ је подвукао да је "на старијима да васпитају децу у вери како би постали прави људи и хришћани".     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Дана 2. августа 2019. године на аеродрому Морава у Лађевцима торжествено је прослављен Дан рода авијације и крсна слава 98. ваздухопловне бригаде.
      Прослава је почела светом Литургијом, док је после ломљења славског колача уследило свечано постројавање и изложба ратне технике. У поздравном говору, Командант 98. вбр пуковник Дејан Васиљевић истакао је значај авијације Војске Србије, подсетивши на саме почетке Ратног ваздухопловства у време Краљевине Србије, првим борбеним летовима у Великом рату изнад Кајмакчалана, као и на почетак установљења Дана рода авијације на Светог Илију Громовника указом из 1924. године.
      Командант је дирљиво беседио о херојима Ратног ваздухопловства који су своје животе положили у одбрану отаџбине и информисао присутне о актуелном унапређењу опремања савременим ваздухопловима.
      Свечаности су присуствовали представници других јединица Војске Србије, Полиције и  Жандармерије, рукуводства општина Краљево и Чачак и многобројни грађани.
       
      поручник Владимир Благојевић, војни свештеник

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...