Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

На дан кад смо постали "млазни": Долазак прва 4 америчка ловца на Батајницу

Оцени ову тему

Recommended Posts

На данашњи дан пре 65 година, 10. марта 1953., слетањем прва четири млазна авиона Т-33 Шутинг Стар (од укупно неколико стотина различитих типова за време трајања сарадње са Западом) на писту батајничког аеродрома, започела је "млазна ера" нашег РВ и ПВО. Слетање ваздухоплова је тада преносио и Радио Београд.

imageproxy.jpg

На основу Споразума о војној помоћи који је наша влада склопила са владама САД, Велике Британије и Француске, почетком 50-их година, договорена је била испорука наоружања и војне опреме (НВО) за потребе ЈНА. Поред уобичајених оруђа и оружја, возила за превожење људи и технике, артиљерије и разноразних топова, радио радарске опреме и слично, овај договор Југославије и Запада је био најочитији у ваздухопловном сегменту.

t-332_zps4a1452bd.jpg

До 1962. године када је Програм због нашег заокрета према СССР стављен ван снаге, наше ваздухопловство је добило (један мањи део по регресираним ценама, остатак по симболичној цени 1$/ком) 970 авиона свих типова и врста. Ако изузмемо Москитосе и Тандерболте испоручене на почетку Програма, који су били добрано рабљени и коришћени (али су пре испоруке били ремонтовани), све касније испоруке летелица су подразумевале или нове, или летелице које су налетеле до 100 сати.

Поједини типови су током трајања Програма били испоручивани нама, пре него осталим чланицама НАТО на терену. Економска цена помоћи у износу од нешто мање од 800 000 000 долара, ову војну помоћ квалификује као највећу у историји, коју је Влада САД упутила једној земљи која није члан НАТО пакта.

Према плану уговореном са НАТО, прва група наших пилота је извршила преобуку у америчкој бази у СР Немачкој 1952. године, па је по повратку у земљу отпочела преобуку са осталим пилотима 117. ловачког авијацјског пука, на челу са командантом мајором Милорадом Ивановићем. У почетку је овај пук био одређен за пријем летелица, док су у наредном периоду летелице директно од НАТО запримали и пукови у Скопљу, Титограду и Брежицама. Убрзо је формиран и Центар за преобуку (ЦЗП) на млазне авионе са мајором Албином Старцом, као командантом ЦЗП. Треба рећи и то да су летелице најчећше долазиле преко Грчке, а уобичавало се да међу посадама у групи увек буде и неко од наших пилота.

t-33_zps46dc5938.jpg

Иако СФРЈ није била у НАТО, јединице које су запримиле америчке ловце, почев од овог Т-33, па преко његове морнаричке итерације ТВ-2, односно Ф-84 Тандерџет и Ф-86 Сејбр, сматране су у симболичком смислу делом јужноевропског крила НАТО и поред наших редовних инснпекција, потпадале су и под редовну годишњу контролу од стране НАТО, која је подразумевала вишедневно праћење експлотавације авиона у мировним и ратним условима. Почев од редовног одржавања у јединици, па до присуствовања ГРБ (гађање-ракетирање-бомбардовање) вежбама на терену. Прост увид у пуковске дневнике који су сведочили о тим контролама које су Амери спроводили 10-ак година говори да су ови редовно остајали без текста, како због високог нивоа техничке културе, тако и због обучености посада и резултатима на ГРБ полигонима. Оцене су увек биле највише.

Што се тиче догађаја "на данашњи дан", јутро тог кишног уторка, десетог у марту те 1953. године и није баш обећавало да ће моћи да слети авион, пошто ни птице нису летеле :) . Ипак, како је и најављивано неколико дана раније путем Радио Београда, мирис спаљеног керозина је обогатио арому ваздуха над тим делом сремске пустаре надомак Београда.

Укупно 4 авиона су дошавши са истока ушла у круг за слетање са старопазовачке "капије". "Четири сребрне птице", како је у моменту надахнућа прокоментарисао репортер Радио Београда, паркирала су се испред зграде Команде аеродрома Батајница, исте оне које су неки "синови и унуци" ова 4 момка 46 година касније сравнили са земљом. Није изостали ни "сликавање"...

t-331_zpsa2715e3e.jpg

Тада су нам оставили "само два", док су се са друга два вратили у Италију. Наредних дана је испоручено још неколико. Све до укупне бројке од 130 летелица овог типа и још више од 800 у наредном периоду, када смо опет одлучили да уместо од НАТО добијамо као донацију, ми то као паметни купујемо од Совјетског Савеза.

Слична је ситуација и данас. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Милан Ракић рече

До 1962. године када је Програм због нашег заокрета према СССР стављен ван снаге

Каква штета... :(

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Милан Ракић рече

То је зато што смо много паметни

Нису ми баш јасни разлози, Амери су баш волели Тилета. Прилично сам сигуран да би га подржавали јер им је то било баш исплативо током Хладног рата. А Тиле је био прагматичар. Он се и после "дружио" са њима фино. Кенеди, Картер, чак и Никсон чини ми се...

Ако знаш ти или неко други више о струјама у КПЈ у то време и шта се дешавало било би занимљиво.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Grizzly Adams рече

Нису ми баш јасни разлози, Амери су баш волели Тилета. Прилично сам сигуран да би га подржавали јер им је то било баш исплативо током Хладног рата. А Тиле је био прагматичар. Он се и после "дружио" са њима фино. Кенеди, Картер, чак и Никсон чини ми се...

Ако знаш ти или неко други више о струјама у КПЈ у то време и шта се дешавало било би занимљиво.

Хрушчов се испричао Брозу средином 50-их и тиме је стављена тачка на Стаљина и Информационо биро Комунистичке партије. Но помоћ од НАТО је и даље долазила. 

Није ми познато ипак да ли је наша страна на Западу тражила да се некако изнађе решење и за развијање протузрачне компоненте, а да наставак помоћи буде "подржан" да се тако изразим и плаћањем ако треба, али да се крене и са модернизацијом и укључивањем Запада у сарадњу са нашим конструкционним бироима.

Да ли је то неко смео да пита тамо њих или КоЗнаКаквеСуСеИгре "играле" тада, тек, након "историјског помирења" Тита и Хрушчова, Совјети овде виде зону свог интереса у смислу да Америма иду уз ону ствар, а луди СрбоЈугословени ће свакако својим друговим из Совјетске Руссије платити оно што им Амер дао џаба. Мсм., како год ово звучало тако је на крају испало.

Амери су се држали договора до 1962. године, када су први МиГ-21 испоручнеи СФРЈ, односно када су први протузачни системи совјетског порекла, СА-2 Двина инсталирани у околици Београда, а касније диљем СФРЈ.

Онда су се Амери повукли и дефинитивно оз тог пројекта, а понегде се могло и чути, у "оправдавању" НАТО агресије да је једнм мањим делом то и освета за напуштање сардње.

Како год било и каква год та материјално техничка средства из НАТО донације била. Мсм. на хиљаде тих камиона, џипова, оруђа и оружја свакојаких и тих готово 1000 авиона, СФРЈ је тада то добила као донацију. Од Совјета НИКАДА, као и од Руса данас НИКАДА, ниједан подметач за точкове, заштитник усисника мотора или пилотске степенице, о авиону да не говоримо. Дакле, никада ништа од њих ЗА Џ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Милан Ракић рече

луди СрбоЈугословени ће свакако својим друговим из Совјетске Руссије платити оно што им Амер дао џаба. Мсм., како год ово звучало тако је на крају испало.

Испало је баш тако како си написао... Тотално смо били и остали неразумни и ирационални.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Grizzly Adams рече

Испало је баш тако како си написао... Тотално смо били и остали неразумни и ирационални.

Кажу да су све то "завршила" два Владимира. Велебит и Поповић. Овај потоњи као амбасадор у САД. Ипак, Броз је контактирао Амере одмах након Резолуције јер је опасност од совјетске инвазије била реална (и задржала се следећих неколико деценија, чак и када су односи умекшани. То је оно кад почну да се пресеравају што је индустрија из Србије пребацивана у Босну и Словенију. Наравно сви пренбрегавају чињеницу да је та индустрија била на 70 километара од границе са Румуњском или Маџарском одакле су за минут могли да крену тенкови. Али колико су комунисти обесмислили све, толико исто и ова десница која серенда по Србији деценијама унатраг такође обесмишљава све. Односно, када кажем све, мислим заправо на поједине сегменте, ал тако се каже. Даље, рецимо када је развијан наш први серисјки млазни авион Г-2, један од захтева је био да може комфорно да полети и слети са сваке травнате писте, јер се у случају совјетске инвазије по стратегијском плану, размишљало да концетрација ЈНА буде у БиХ, а одатле да се десјтвује по совјетској "црвеној банди" која је "почела" да оргија по Војводини, Славонији и Београду. Мсм. тако се тада размишљало).

Амери су овде чачкали комуњаре због суђења Дражи, па и Степинцу. Додатно, наши су оборили онај амерички авион током Тршћанске кризе, те су чак по амаеричанским медијима затражили да Београд буде трећи по реду након Хирошиме и Нагасакија. Е онда се дешава Резолуција ИБ и мислим да прве контакте са америчком администрацијом и молбе да се спасе СФРЈ и да јој се помогне чини Саво Косановић, Теслин сестрић који је тада био амбасадор СФРЈ у САД. 

Након тих првих контаката, долазе поменути Владимир Поповић и Владимир Велебит, као и Константин Поповић. Са америчке стране у организацији учествују тада два сенатора, каснија Председника. Сенатор Џон Кенеди долази у Београд на састанак са генералом Иваном Гошњаком командантом КоВ и (опет) са Кочом Поповићем као НГШ. Ту је и Броз. Резултат је Труманов и Титов потпис на документ и остало је историја.

Не знам да ли постоје криптогеополитичари или како се то већ зове, односно неки историчари који се баве том глобалном геополитиком и њеним ефектима на појединачне државе и регионе.

Али свакако да је једна комунистичка земља остала од 50-их па до данас у том програму (за који није нужно било и чланство у НАТО), баш би било занимљиво да кажу, како би се све одвијало...

Почев од нашег унутрашњег уређење и евентуалне демократизације система и друштав у целости. Да ли би било распада земље и ратова? Да ли би нестао уопште ВУ и распао се СССР? Ако је Корејски рат био неминован, да ли би о(п)станак СФРЈ у том систему значио и неки образац за Индокину, односно Вијетнам? Да ли би било совјетске инвазије на Авганистан, ирачко-иранског рата и свих ових арапских пролећа? Итд, итд...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Део Божанствене Литургије од химне „Јединородни Сине и Логосе Божји…“ до Малог входа приказује земаљски живот Господа нашег Исуса Христа до Његовог јављања народу, Његов живот који је провео у скривености Назарета. Мали вход представља крштење и почетак Спаситељеве проповеди. На Малом входу носе свећу, иза ње Јеванђеље, а затим иде свештеник. Свећа означава претечу Господњег, Јована Крститеља. Јеванђеље означава сâмога Исуса Христа. „Господу се помолимо“ – возглашава ђакон који носи Јеванђеље. Он га подиже увис, у славу Свете Тројице која се јавила при крштењу Господа Исуса Христа. Зауставивши се на царским дверима, ђакон објављује: „Премудрост, смерно стојмо!“ – и прави Јеванђељем знак крста. Тај тренутак је сећање на крштење Господње. Реч „премудрост“ нас подсећа да је та тајна – тајна богојављења, недоступна нашем људском разуму. Речима пак „смерно стојмо“ призивају се сви слаби, лењи, они који немарно стоје на пажљиво и побожно слушање Литургије. У оквиру емисију говорили смо и о Трисветој песми. Трисвета песма узета је од ангела и из књиге свештених псалама пророка Давида. Но, сабрала ју је Црква Христова и посветила Светој Тројици. Реч Свети, узвикнута три пута, припада ангелима (Иса 6,3 и Отк. 4,8), док речи Боже, крепки и бесмртни, припадају блаженом Давиду, који каже: Жедна је душа моја Бога живога (Пс. 41,3). Прихватање те прве речи и спајање са овим другима, као и додавање прозбе помилуј нас, дело је Цркве, оних који једнога Бога познају и проповедају као Тројицу; а то открива, с једне стране, да постоји сагласје Старога Завета са Новим, а са друге, да су са јављањем Христовим, небеским и земаљским, ангели и људи постали једна Црква и један сабор. 
       
      Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић   Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо!
      ПОВЕЗАНА ВЕСТ:
      Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО)
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО
      Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО)
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - први део (двадесет четврта емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - други део (двадесет пета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба презвитера (двадесет шеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени презвитерски чин (двадесет седма емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба ђакона (двадесет осма емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени ђаконски чин (двадесет девета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Црквенослужитељске службе – чтец и ипођакон (тридесета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротесије у чин чтеца и ипођакона (тридесет прва емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Богослужбене одежде (тридесет друга емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Почасни јерархијски степени (тридесет трећа емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Царско свештенство – богослужбена улога верног народа Божјег (тридесет четврта емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Свештеничка породица као домаћа црква (тридесет пета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - први део (тридесет шеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - други део (тридесет седма емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - трећи део (тридесет осма емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - четврти део (тридесет девета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - пети део (четрдесета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – припрема и молитве узимања времена (четрдесет прва емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – вино као евхаристијски принос (четрдесет трећа емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – вино као евхаристијски принос (четрдесет трећа емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Проскомидија - први део (четрдесет четврта емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Проскомидија - други део (четрдесет пета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Проскомидија - трећи део (четрдесет шеста емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије – Почетни возглас „Благословено Царство…ˮ (четрдесет седма емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Велика јектенија као усрдно мољење литургијског сабрања - први део (четрдесет осма емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Велика јектенија као усрдно мољење литургијског сабрања - други део (четрдесет девета емисија) АУДИО
      Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење Литургије - Антифони (педесета емисија) АУДИО
       
    • Од Александар Милојков,
      Грци су народ на чијој је цивилизацији поникао свијет. Да није било њихове умјетности, античке философске мисли, а нарочито хришћанства, којем су дали посебан печат, свијет каквим га данас познајемо, сасвим сигурно, не би постојао. Грци су својом мудрошћу, знањем и вјером обојили човјечанство смислом, дарујући му љепоту од које застаје дах. Због тога западна цивилизација своје постојање дугује древној Јелади, на чијим је темељима изникла данашња Грчка, да баштини славну прошлост својих прадједова, да се поноси својом прошлошћу и да сачува себе ради свих нас који је истински поштујемо и волимо.
      Нама, Србима, Грци су, преко Светих Кирила и Методија, даровали писмо, а преко Светих угодника Божијих, знаних и незнаних, упалили су у нашој словенској души огањ вјере Христове. Писмо и вјера су нам, дакле, од Грка. Зар треба већи дар, зар се може примити узвишенији поклон?
      Сјетимо се само посљедњег рата, када смо били оптужени за све и свашта, када смо се усамљени у сопственој трагедији борили за голи опстанак, да преживимо и да нас буде. Није тада било испружене братске руке сем оне грчке, која нас је дизала из понора чак и више но што је истински могла. Сјетимо се само колико је српске дјечице, током рата а и послије њега, одлазило у Грчку, у грчке породице и манастире, да бар на трен забораве на мирис барута. Колико је њих у Грчкој стекло пријатеље до гроба, колико је њих упознало земљу у којој смо вољени, колико је дивних успомена заувијек остало у ратом рањеним дјечјим душама? Довољно је вратити сјећање на оног дивног архимандрита Партениуса, који нас је постидио својом безграничном љубављу, носећи и доносећи руке испуњене даровима и срце испуњено љубављу. 
      Кад су политички представници Републике Српске одбили Венс-Овенов план, 1993. године, грчки премијер Константин Мицотакис је, уочи изјашњавања, обећао да ће Грци остати наши пријатељи, без обзира на исход гласања. Имајући на уму грчку љубав прије и послије тога, први предсједник Републике Српске је, с правом, изјавио: „Срби имају само два пријатеља: Бога и Грке!“ 
      Током бомбардовања Србије Грци су били уз нас, иако је Грчка, како тада тако и данас, била чланица Европске Уније и НАТО пакта. Са грчких аеродрома нису кретали небески сијачи смрти, јер су Грци својим тијелима бранили небеске зле птице да полете ка Србији, носећи товаре смрти. 
      Никад није на одмет поменути грчког официра, капетана Мариноса Рицудиса, који је прије двадесет година, као капетан брода „Темистокле“, одбио учествовати у бомбардовању Србије, вративши свој брод у луку. Тада је започео његов прогон и професионална агонија, али је овај часни Грк сачувао свој образ и вијековну част грчког народа. Збога тога га је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао Орденом Светог цара Константина.
      Ипак, како су несрећна времена постала дио наше прошлости, тако је наша захвалност према Грцима јењавала. Чини се да заборављамо братску љубав испружену у најтеже вријеме. Дивно је што смо се сјетили подићи споменик Виталију Чуркину у Источном Сарајеву, али није похвално да грчка љубав остане само у срцима оних који су је примили. Чини ми се да морамо учинити много више, да наша захвалност треба бити видљива, да о тој љубави свједоче не само успомене већ видљиви споменици неизмјерној љубави којом су нас обасипали. Дивно је знати стране језике, знам из сопственог иностраног искуства, па је похвално што имамо Руски кутак у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, што имамо Конфуцијев Институт на ФПН, такође у Бањалуци, али грчки језик, натопљен мудрошћу, вјером и љубављу, нама изгледа не треба?! Замислимо се над властитим заборавом, над властитом незахвалношћу, како бисмо постали бољи него што заиста јесмо. Ако погледамо у себе, у своје скривено сјећање, у дубину сопственог искрвављеног срца, пронаћи ћемо никог другог до Грке, чија нас је љубав оковала за вијекове. 
      Зато у ово наше вријеме, стојећи на Ареопагу, на мјесту одакле се Свети Апостол Павле обратио Грцима, могу само, у благодарној молитви, поновити његове давно изречене ријечи: „Људи, Атињани! По свему видим да сте врло побожни!“ (Дјела апостолска 17, 22) 
      И, заиста, Грци су народ који не може нестати са лица Земље, јер је њихово постојање изникло из стародревне мудрости Сократа, Платона и Аристотела, а дух хришћанства, процвјетао на Светој Гори и Метеорима, на атинским агорама и пелопонеским испосницама, довијека ће обасјавати ову изабрану земљу и овај изабрани народ, да нам буде пријатељ и сапутник на историјском друму којим ходимо. 
      Због тога су Грци били и остали наша истинска браћа којима смо дужни истинско поштовање, братску хришћанску љубав, али прије и изнад свега истински незаборав, у којем ћемо заувијек бити и остати једно у Христу Исусу Господу нашем.
      Извор: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/episkop-sergije-zasto-smo-zaboravili-grke/
      Повезана вест: http://www.spc.rs/sr/episkop_sergije_posetio_arhiepiskopa_jeronima
       
    • Од Александар Милојков,
      Грци су народ на чијој је цивилизацији поникао свијет. Да није било њихове умјетности, античке философске мисли, а нарочито хришћанства, којем су дали посебан печат, свијет каквим га данас познајемо, сасвим сигурно, не би постојао. Грци су својом мудрошћу, знањем и вјером обојили човјечанство смислом, дарујући му љепоту од које застаје дах. Због тога западна цивилизација своје постојање дугује древној Јелади, на чијим је темељима изникла данашња Грчка, да баштини славну прошлост својих прадједова, да се поноси својом прошлошћу и да сачува себе ради свих нас који је истински поштујемо и волимо.
      Нама, Србима, Грци су, преко Светих Кирила и Методија, даровали писмо, а преко Светих угодника Божијих, знаних и незнаних, упалили су у нашој словенској души огањ вјере Христове. Писмо и вјера су нам, дакле, од Грка. Зар треба већи дар, зар се може примити узвишенији поклон?
      Сјетимо се само посљедњег рата, када смо били оптужени за све и свашта, када смо се усамљени у сопственој трагедији борили за голи опстанак, да преживимо и да нас буде. Није тада било испружене братске руке сем оне грчке, која нас је дизала из понора чак и више но што је истински могла. Сјетимо се само колико је српске дјечице, током рата а и послије њега, одлазило у Грчку, у грчке породице и манастире, да бар на трен забораве на мирис барута. Колико је њих у Грчкој стекло пријатеље до гроба, колико је њих упознало земљу у којој смо вољени, колико је дивних успомена заувијек остало у ратом рањеним дјечјим душама? Довољно је вратити сјећање на оног дивног архимандрита Партениуса, који нас је постидио својом безграничном љубављу, носећи и доносећи руке испуњене даровима и срце испуњено љубављу. 
      Кад су политички представници Републике Српске одбили Венс-Овенов план, 1993. године, грчки премијер Константин Мицотакис је, уочи изјашњавања, обећао да ће Грци остати наши пријатељи, без обзира на исход гласања. Имајући на уму грчку љубав прије и послије тога, први предсједник Републике Српске је, с правом, изјавио: „Срби имају само два пријатеља: Бога и Грке!“ 
      Током бомбардовања Србије Грци су били уз нас, иако је Грчка, како тада тако и данас, била чланица Европске Уније и НАТО пакта. Са грчких аеродрома нису кретали небески сијачи смрти, јер су Грци својим тијелима бранили небеске зле птице да полете ка Србији, носећи товаре смрти. 
      Никад није на одмет поменути грчког официра, капетана Мариноса Рицудиса, који је прије двадесет година, као капетан брода „Темистокле“, одбио учествовати у бомбардовању Србије, вративши свој брод у луку. Тада је започео његов прогон и професионална агонија, али је овај часни Грк сачувао свој образ и вијековну част грчког народа. Збога тога га је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао Орденом Светог цара Константина.
      Ипак, како су несрећна времена постала дио наше прошлости, тако је наша захвалност према Грцима јењавала. Чини се да заборављамо братску љубав испружену у најтеже вријеме. Дивно је што смо се сјетили подићи споменик Виталију Чуркину у Источном Сарајеву, али није похвално да грчка љубав остане само у срцима оних који су је примили. Чини ми се да морамо учинити много више, да наша захвалност треба бити видљива, да о тој љубави свједоче не само успомене већ видљиви споменици неизмјерној љубави којом су нас обасипали. Дивно је знати стране језике, знам из сопственог иностраног искуства, па је похвално што имамо Руски кутак у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, што имамо Конфуцијев Институт на ФПН, такође у Бањалуци, али грчки језик, натопљен мудрошћу, вјером и љубављу, нама изгледа не треба?! Замислимо се над властитим заборавом, над властитом незахвалношћу, како бисмо постали бољи него што заиста јесмо. Ако погледамо у себе, у своје скривено сјећање, у дубину сопственог искрвављеног срца, пронаћи ћемо никог другог до Грке, чија нас је љубав оковала за вијекове. 
      Зато у ово наше вријеме, стојећи на Ареопагу, на мјесту одакле се Свети Апостол Павле обратио Грцима, могу само, у благодарној молитви, поновити његове давно изречене ријечи: „Људи, Атињани! По свему видим да сте врло побожни!“ (Дјела апостолска 17, 22) 
      И, заиста, Грци су народ који не може нестати са лица Земље, јер је њихово постојање изникло из стародревне мудрости Сократа, Платона и Аристотела, а дух хришћанства, процвјетао на Светој Гори и Метеорима, на атинским агорама и пелопонеским испосницама, довијека ће обасјавати ову изабрану земљу и овај изабрани народ, да нам буде пријатељ и сапутник на историјском друму којим ходимо. 
      Због тога су Грци били и остали наша истинска браћа којима смо дужни истинско поштовање, братску хришћанску љубав, али прије и изнад свега истински незаборав, у којем ћемо заувијек бити и остати једно у Христу Исусу Господу нашем.
      Извор: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/episkop-sergije-zasto-smo-zaboravili-grke/
      Повезана вест: http://www.spc.rs/sr/episkop_sergije_posetio_arhiepiskopa_jeronima
       

      View full Странице
    • Од Логос,
      Поглавар „нове Цркве“ Украјине Епифаније Думенко назвао је Степана Бандера „генијем украјинског националног духа“. Његов говор је објављен на сајту Лавовског универзитета, преноси РИА Новости. Думенко је дао ову изјаву приликом посете Лавовском националном пољопривредном универзитету, чији је дипломац био Бандера.
       
      „Историја универзитета показује да је међу њеним дипломцима било много оних који су заиста не речју, већ делом волели своју украјинску земљу и њен народ. Међу њима треба поменути и генија украјинског националног и националнопросветног духа Степана Бандеру. Он је славни дипломац управо овог Универзитета. А када нас називају „бандеровцима“, ми смо поносни на то, рекао је поглавар „нове Цркве“. Према његовим речима, за некога је реч „бандеровац“ подругљива, док је за Украјинце „часна“. Степан Бандера је предводио „Организацију украјинских националиста“, која је деловала средином 20. века. Његово борбено крило било је „украјинска побуњеничка армија“ (УПА), која је формирана у октобру 1942. године. Радила је углавном у западној Украјини и борила се против совјетских трупа, сарађујући са нацистима. После великог Отаџбинског рата УПА је наставила да делује против совјетске владе екстремистичким методама: жртве њених милитаната били су интелектуалци и локалне власти, комсомолски и партијски активисти.
       
      Извор: Православие.ру (с руског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је данас да је у молитви Оче наш садржана сва наша вјера и призив на заједницу са живим Богом и заједницу једних са другима. Митрополит је то казао у Манастиру Светог Луке у Жупи Никшићкој гдје је служио Литургију пређеосвећених дарова.
      Звучни запис беседе

      У литургијској проповједи владика је тумачећи молитву Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје да дође Царство Твоје…, казао да нас је већ у тој молитви Господ упутио и научио да исповиједамо Оца и Сина и Духа Светога, јер кад кажемо Оче наш који си на небесима, исповиједамо Оца небескога од кога је и кроз кога је све постало.
      „Да се свети име Твоје, исповиједамо име Христово, које је већ записано од древних порока, нарочито пророка Мојсија. Вјечно слово Божије које је свјетлост и истина, пут и живот, како се открива у Новом завјету, рођеном од Духа Светога и Пресвете Дјеве. У Његовом имену је записано све што постоји и кроз Његово име све је добила своје име и своје биће, свој смисао и вјечно назначење.“
      Тумачећи ријечи да дође Царство Твоје, владика је објаснио да је Царство Његово, Дух Свети животворни.
      „Призивамо Духа Светога да дође и да се усели у нас. Дух Свети животворни, којим дише све што дише и којим живи све што живи, је Дух којим је задахнут и први човјек, први Адам, Дух од кога је рођен други нови Адам, истински прави човјек. То је она тајна која је записана, прорицана од пророка, тајна Духа Светога од кога је рођен сам Господ, од Духа Светога и Пресвете Дјеве.“
      Даље је појаснио да Света литургија није ништа друго него исповиједање Оца и Сина и Духа Светога: Волимо једни друге да би исповиједали Оца и Сина и Духа Светога. Додао је да је сва Литургија испуњена Светом Тројицом, као и да је сва творевина по својој природи, настанку тројична. Свако биће, створење запечаћено је тројичном Светом тајном којом нас је учио Господ на тајанствен начин у Оче наш.
      Господ је у тој молитви указао на оно што је наговијештено у Старом завјету, а што ће бити откривено на Јордану приликом Његовом крштења. Света тајна Свете Тројице се затим открила и на гори Преображења, а пуноћа тог откривења је била у Христовом рођењу и на Христовом распећу.
      „Још савршенија пуноћа Свете Тројице открива се на Тројичиндан када је Дух Свети сишао на Свете апостоле и прве хришћане у виду огњених језика“, рекао је Митрополит.
      Нагласио је да је Дух Свети објединио прву заједницу хришћанску а из ње се, силом Духа Светога, развила Црква Божјиа која се раширила данас по читавом свијету. Он је истакао да је та света заједница једина, док су све друге привремене и дијеле људе:
      „Једина заједница која обједињује, вјечним и непролазним, је Црква Христова – тијело Христово, гдје су сви сабрани Духом Светим, и они који су били у вријеме Христово и даље кроз вјекове, све до наших времена.“
      Појаснио је да се та тајна јединствене Цркве Божије посебно открива у тајни Светог причешћа која нам открива и казује ту вјеру у Бога Оца и Сина и Духа Светога, као и сав домострој спасења од настанка свијета.
      „У Светој литургији изображавамо сву историју рода људскога, нарочито изабраног Божјега народа, и онда и сав живот Христов. Све што се ради на Литургији, сваки чин и молитва је сјећање на Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, све до пуноће Светог причешћа, Тајне примања Тијела и Крви Господње – Оца и Сина и Духа Светога:“
      Митрополит је објаснио да се Причешћем сједињујемо прво са Господом, а онда једни са другима у Цркви Божијој. Појаснио је да у Оче наш исповједемо Оца и Сина и Духа Светога – Свету Тројицу, и да је једина истинска и права воља Божија воља а свака људска воља је призвана да се усагласили са њом.
      „Божија воља је закон, заповјести Божије и звање Божије да будемо једно у Светој Тројици и овдје на земљи као што је на небесима. Све небеске силе су сагласне тој вољи. Онда и ми овдје, на земљи изображавамо Свете архангеле, Херувиме и Серафиме служећи Свету службу Божију, сједињујући се у тој једној вољи, одричући се своје самовоље и незнања, мрака, таме, смртности и пролазности, примајући вољу Божију као мјеру нашега живота.“
      Подсјетио је да у Оче наш призивамо Господа хљеб наш насушни дај нам данас, појашњавајући да хљеб који молимо није свагдашњи хљеб, него да је то Свето причешће:
      „Молимо се да нам Господ подари тај хљеб који је сишао с неба, и свако ко једе од тог хљеба неће умријети, него ће вјечно жив бити. И молимо Господа да нам опрости гријехе наше, али да би Бог опростио наше гријехе и наша отуђењу од Њега, морамо да опростимо једни другима дугове наше.“
      Све молитве Цркве Божје, богослужења, све је сабрано у молитви Оче наш, наше звање и призвање, и наше исповиједање и живљење по вјери, призвање да воља једна једина влада у нама и у свима људима:
      „Сви људи су призвани да се усагласе тој једној Христовој вољи,  да би онда могли да будемо попут Свете Тројице, једно срце, једна душа, да би се то заједништво остварило у нама. То је призвање сваког хришћанина, по заповјести Христовој Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, своје воље и самовоље, нека узме крст свој и нека иде за Мном. То је управо ношење Крста Христовога на које су призвани сви хришћани. Сви смо призвани на исповједање Оца и Сина и Духа Светога и на задобијање Царства Божијега“, закључио је  Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...