Jump to content

Državni program naoružavanja oružanih snaga Rusije za period 2018-2028: vazduhoplovne stavke, Prvi deo

Оцени ову тему


Препоручена порука

U utorak 27. februara pres-sekretar predsednika Rusije Dimitrij Peskov saopštio je da je Vladimir Putin potpisao novi državni program naoružavanja za period od2018. do 2028. godine. Detalji ovog dokumenta bili su usaglašeni i utvrđeni pre nastupanja 2018. godine kada je ujedno plan i odobren a o osnovnim zadacima dokumenta je dan pre predsednikovog potpisa, za medije govorio zamenik premijera Dmitrij Rogozin koji je dao intervju listu ’’Komersant’’.

Državni program naoružavanja oružanih snaga Rusije za period 2018-2028: vazduhoplovne stavke, Prvi deo

Par višenamenskih borbenih aviona Su-30SM Mornaričke avijacije VMF / Foto: Žarko Skoko

Detalji ovog dokumenta nisu saopšteni ali je od ranije poznato da je u narednom desetogodišnjem periodu planirano da se za potrebe programa prenaoružavanja oružanih snaga Rusije potroši oko 19 triliona rubalja (oko 325 milijardi dolara).Veoma važno je reći da je novi program naoružavanja definisan na osnovu borbenih iskustava iz Sirije gde je ispitano preko 200 tipova naoružanja i vojne opreme.

20170719-IMG_9286.jpg
Očekuju se dalje nabavke taktičkih borbenih aviona / Foto: Žarko Skoko

Zbog toga će prioritet u opremanju imati Kopnena i Vazdušno-Desantna vojska a akcenat će biti na razvoju robotizovanih oružanih sistema, visokopreciznog oružija i snaga nuklearnog odvraćanja. Visokoprecizno naoružanje odnosi se i na razvoj ubojnih sredstava za borbene avione i helikoptere. Ipak neće biti zanemareno opremanje ni Vazdušno-kosmičkih snaga novim količinama savremenih letelica kao i modernizacijama postojećih vazduhoplova.

Obnova ruske vojne avijacije je nakon 90-tih godina 20. veka koji je bio period stagniranja i propadanja, intenzivnije započeta u prvoj polovini 2000-tih kada je završen razvoj mnogih novih vazduhoplova i kada su definisana osavremenjavanja postojećih tipova pre svega aviona a isto je rađeno i kod sistema za protivvazduhoplovna dejstva. Za nas je naravno najinteresantnije šta će se dešavati kada su u pitanju vojne letelice i sistemi PVO pa ćemo se u ovoj analizi potruditi da što bolje obradimo dostupne informacije o tome kako će se dalje razvijati vojna avijacija Rusije u narednih 10 godina kako na osnovu novog programa za period od 2018-2028, tako i što se tiče realizacije postojećeg programa koji će trajati do 2020.

Prvi deo će sadržati sve vazduhoplove sem bespilotnih letelica koje će, zajedno s novim vazduhoplovnim naoružanjem i novim sistemima za protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu biti predstavljeni u drugom delu ove analize.

Novi tipovi vazduhoplova

Dva nova tipa borbenih aviona koji će u narednoj deceniji biti uvedena u upotrebu jesu višenamenski borbeni avioni MiG-35 i Su-57. Prvi u svojoj najsavremenijoj očekivanoj konfiguraciji pripada 4++ dok je Suhojev avion poslednja 5. generacija. Za oba vazduhoplova se očekuje da ugovori za njihovu narudžbinu budu potpisani ove godine i najavljuje se da bi isporuke mogle da krenu već 2019. Dugo očekivani MiG-35 biće isporučivan kao jednosed MiG-35S (oznaka biroa 9.41SR) i dvosed MiG-35UB (9.47SR). Smatra se da će prvi primerci stići u jedinice s manje savremenim paketom avionike koji obuhvata radar N010M Žuk-M (ili M2) dok bi kasnije trebalo da se isporučuju primerci s AESA radarom Žuk-A (ili AM) a MiG-35 će biti prvi ruski operativni avion koji će imati savremeni kontejner s optoelektronskom opremom T220.

20170719-IMG_9406.jpg
Nova izvozna nada ruske vazduhoplovne industrije, višenamenski MiG-35 / Foto:  Žarko Skoko

U skorijoj budućnosti 35-ca bi mogla dobiti i motor RD-33MKM koji je u razvoju, čiji potisak iznosi 95 kN pri dodatnom sagorevanju i koji ima vektorisani potisak. Fabrička ispitivanja dva predserijska aviona (jednosed sa ev. brojem 702 i dvosed 712) koji su obrasci za Vazdušno-kosmičke Snage Rusije (VKS) su završena decembra prošle godine a u avione su testirali i vojni piloti. U proteklih nekoliko godina imali smo mnogo izjava zvaničnika kompanije RSK MiG i Ministarstva odbrane o tome koliko je primeraka planirano da se naruči.

Na avio-salonu MAKS-2017. nezvanično se spekulisalo da će VKS do 2025. godine dobiti svega 24 aviona od čega bi 6 bilo isporučeno akro-grupi “Striži“. Januara prošle godine tadašnji komandant VKS Viktor Bondarev izjavio je da će prvi ugovor biti za 30 aviona, da bi potencijalno u jedinice ukupno moglo stići čak 170primeraka koji bi zamenili MiG-ove 29 što će zavisiti pre svega od mogućnosti i potreba. Razvoj MiG-a 35 se prilično odužio, čelnici VKS Rusije nisu želeli da prihvate avion u konfiguraciji u kojoj se nalaze avioni MiG-29KR i KUBR koje koristi Mornarička avijacija Rusije a iz koje su i nastali izvozni model MiG-29M i M2 kao i MiG-35.

Mnogi stručnjaci smatraju da je MiG-35 za VKS nepotreban avion, da će biti uveden u upotrebu samo zbog podsticaja izvoza i to u malom broju. Činjenica jeste da je masa ovog aviona toliko porasla da to više nije laki već srednji borbeni avion koji se po troškovima korišćenja približio višenamenskim avionima Su-30 i 35 koji su po mnogim karakteristikama bolje rešenje za VKS kao i druge države s velikom teritorijom i akvatorijom.

20170720-_MG_4842.jpg
Prva dva aviona prve eskadrile  Su-57 stižu sledeće godine / Foto: Žarko Skoko

Rusija će, nakon SAD i NR Kine biti treća država koja će u svoje naoružanje uvesti borbeni avion 5. generacije (iako pojedini analitičari smatraju da kineski J-20 ne pripada u potpunosti 5. generaciji). Sledeće godine će, najverovatnije u bazu Lipeck, u 4. Centar za borbenu obuku i preobuku letnog sastava VVS, stići prvi primerci aviona Su-57. Zamenik ministra odbrane Jurij Borisov izjavio je 8. februara ove godine, prilikom posete fabrici aviona KnAAZ, da će u 2018. godini biti naručena prva eskadrila od 12 aviona, da su državna ispitivanja prve faze završena i da se ovaj tip sada nalazi u opitno-borbenoj eksploataciji.

Borisov je dodao i da bi u 2019. mogla biti isporučena prva dva aviona a da bi ispitivanje novog motora mogla potrajati dve do tri godine. Od prvog leta prvog prototipa 29. januara 2010. u programu razvoja i ispitivanja učestvovalo je 12prototipova od toga 10 letnih i dva za statička testiranja na zemlji. Kako je 1. marta izjavio ministar odbrane Sergej Šojgu, dva Su-57 su uspešno prošla dvodnevni program ispitivanja u Siriji koji je uključivao i borbenu primenu. Prva eskadrila poslužiće za dalja ispitivanja u VKS gde će piloti centara za obuku učestvovati u razradi borbene upotrebe vazduhoplova i izradi dokumentacije odnosno tehničkih uputstava. Kao obrazac za njihovu proizvodnju uzeta su poslednja tri prototipa T-50-9, T-50-10 i T-50-11.

77374810001_5677821289001_5677770736001-
Prototip T-50-2 s jednim motorom Izdelije 30.

Su-57 čeka i nov motor a prva eskadrila biće isporučena u periodu 2019-2022. i to s motorima Izdelije 117 (AL-41F1) koje se koriste i na prototipovima. Novi motor, koga nazivaju i motor druge etape, nosi oznaku Izdelije 30, ima maksimalan potisak oko 18 tona s dopunskim sagorevanjem (sadašnji AL-41F1 ima 15 tona) a prvi let Su-57 s ovim motorom izvršen je 5. decembra prošle godine. Tada je sa aerodroma Žukovski poleteo drugi prototip T-50-2 na kome se nalazio jedan motor Izdelije 30. Smatra se da će razvoj ovog motora, pored poboljšanja pojedinih karakteristika aviona uticati i na odluku Indije da ipak učestvuje u programu FGFAkoji bi trebao da predstavlja derivat Su-57 a čiji je razvoj usporen i prekidan raznim nesuglasicama Indijaca i Rusa kao i izmenama projekta. Nakon isporuke prvih 12 aviona s motorima Izdelije 117 uslediće narudžbina i za drugu seskadrilu od 12-15aviona s motorima Izdelije 30 a smatra se da će puna serijska proizvodnja biti dostignuta oko 2027. godine.

Kod Su-57 je zanimljivo što do sada još uvek nismo videli unutrašnje spremnike naoružanja. Pri tom su zvaničnici govorili o tome da su vršena ispitivanja upotrebe ubojnih sredstava a do sada su viđene samo fotografije aviona na kojima se vidi naoružanje podvešeno na spoljašnje potkrilne i podtrupne nosače. Za Su-57 se razvijaju ili su već razvijena nova ubojna sredstva od kojih su mnoga prilagođena za nošenje u unutrašnjim spremnicima. Tu su na primer rakete vazduh-vazduh R-77M (Izdelije 180) i Izdelije 810, krstareće rakete H-59MK2, protivradarske rakete H-58UŠK i UŠKE(IIR), rakete vazduh-zemlja H-36P, vođene bombe KAB-500LG.

IMG_4488.jpg
DO kraja 2018. u VKS stiže 10 Jak-152 / Foto:  Živojin Banković

Ove godine u centre za obuku VKS stići i prvi primerci još jednog tipa aviona. Reč je o domaćem školskom avionu Jak-152 koji će služiti za odabir kandidata za buduće pilote i osnovno školovanje. U martu 2014. godine bio je raspisan konkurs pod nazivom ’’Ptička-VVS’’ za dobijanje posla opitovanja i konstruisanja novog školskog aviona s oznakom Jak-152. Juna meseca iste godine objavljeno je da je taj posao dobio Opitno-konstruktorski biro Jakovljev koji se nalazi u sastavu korporacije ’’Irkut’’ a Jak-152 je svoj prvi let imao 29. septembra 2016. Iz fabrike IAZ u Irkutsku jedinicama u 2018. jedinicama će biti predato 10 Jak-152 a najavljeno je da potrebe VKS za ovim avionom iznose 150 primeraka. Krajem prošle godine VKS su dobile i tri austrijska školska aviona DA42T koji se po licenci proizvode u fabrici UZGA u Rusiji, i koji se koriste za obuku pilota transportne avijacije i drugih višemotornih aviona. Ove godine biće isporučeno još 17 a u 2019. još 15 aviona.

IMG_4548.jpg
Proizvođač Mi-38 svrstava ovaj helikopter između Mi-8 i Mi-26 / Foto:  Živojin Banković

I Armijska avijacija takođe ove godine dobija novi tip letelice, odnosno helikoptera, to će biti jedan opitni primerak srednjeg višenamenskog Mi-38T dok će drugi biti isporučen 2019 a ugovor za njihovu nabavku Ministarstvo odrbane potpisalo je još u julu mesecu 2018. Ako prilikom njihovih ispitivanja sve prođe kako je planirano u 2020. bi mogla uslediti narudžbina od prvih 12 serijskih Mi-38 a dalje definicije planova nabavki zavisiće od potreba VKS. Inaće proizvođač Mi-38 kompanija KVZ svrstava ovaj tip helikoptera između srednjeg transportera Mi-8 i teškog Mi-26.

23669125_1983243441959215_33446891239335
Višenamenski leteći radarski sistem A-100 prilikom prvog leta / Foto: UAC

U planovima nabavki za naredni desetogodišnji period nalazi se i novi leteći radarski sistem A-100 čiji je prototip poleteo 18. novembra 2017. godine. Ugovor o razvoju ruskog letećeg radarskog sistema za osmatranje vazdušnog prostora nove generacije potpisan je juna 2006. godine. Nosilac posla je bio koncern za proizvodnju radio opreme OAO ’’Vega’’ i to u okviru razvojnog programa nazvanog ’’Premijer 476’’. 2013. godine doneto je rešenje da novi avion, sa oznakom A-100, bude napravljen na bazi teškog transportnog aviona Il-76MD-90A.

U razvoju učestvuje i leteća laboratorija A-100LL koja je poletela 26. oktobra 2016. i koja je nastala modifikacijom radarskog sistema A-50 naučno-tehničkog kompleksa TANKT ’’Berijev’’. Prvi let A-100LL na kome je bio uključen radio-tehnički kompleks obavljen je 24. aprila 2017. Novina kod A-100 je osim savremenije elektronike i AESA radara i to da će imati više namena. Ne samo da će efikasnije otkrivati i pratiti ciljeve u vazduhu već će imati mogućnosti i da kontroliše situaciju na površini a postoje informacije da će moći da upravlja bespilotnim letelicama, služi za prikupljanje obaveštajnih podataka i za radio-tehničko osmatranje i izviđanje. U floti VKS zameniće leteće radarske sisteme A-50 i A-50U a ranije je saopšteno da bi, ako sve prođe po planovima testiranja njegova serijska proizvodnja započela 2020. godine.

Dodatni ugovori za nabavku taktičkih borbenih aviona

Očekuju se i novi ugovori za dalje nabavke taktičkih borbenih aviona Su-30SM, Su-34 i Su-35S kao i školsko-borbenih Jak-130. Do sada je za VKS i Mornarički avijaciju (MA VMF) naručeno 116 Su-30SM (88 VKS i 28 MA VMF) od čega je isporučeno 100 a ove godine plan je da stigne još 14 pa u 2019. ostaje da se prime samo dva preostala naručena aviona. Pre nekoliko dana pojavila se infromacija da je ovaj tip zvanično uveden u naoružanje 12. januara tekuće godine.

20170722-_MG_7102.jpg
Su-30SM akro-grupe “Ruski vitezovi“ / Foto: Žarko Skoko

U odnosu na broj jedinica koje koriste ovaj tip kao i nekih koji su potencijalni korisnici mogla bi se izneti procena o potrebama za još oko 50 Su-30SM od kojih 22 za MA VMF. U fabrici IAZ se u poslednje vreme mogu videti ranije isporučeni avioni koji se tamo nalaze na doradama koje pre svega podrazumevaju integraciju šireg asortimana naoružanja. Najavljuje se i kraj proizvodnje Su-30SM, kako za VKS/VMF tako i za strane naručioce a to bi se moglo dogoditi 2022. godine. Su-30SM je u VKS uglavnom menjao lovce MiG-29 ali je uvršten i u jedinice koje su naoružane avionima Su-35S. U VMF za sada Su-30SM menja taktičke bombardere Su-24M.

20170720-_MG_4709.jpg
Do sada je naručeno 129 Su-34, broj aviona bi u jedinicama VKS na kraju  mogao dostići preko 200 primeraka / Foto:  Žarko Skoko

Radi se i na modernizaciji taktičkog bombardera Su-34, nova verzija koja će najverovatnije biti označena kao Su-34M imaće unapređenu gotovo čitavu avioniku, dobiće modernizovanu elektronsku opremu, motore, naoružanje i kontejnere s specijalnom opremom za različite načine izviđanja. Što se tiče njihovih isprouka od ukupno naručenih 129 za sada je stiglo 109 aviona, tokom ove godine planirana je isporuka 18 (dva su već predata) i za 2019. ostaju 4. Ako bi se u svim jedinicama koje su aktivne zamenili taktički bombaredri Su-24M i izviđači Su-24MR onda su dalje potrebe VKS za još 72 do 84 Su-34.

20170720-_MG_4720.jpg
Višenamenski Su-35S imao je borbenu premijeru u Siriji gde je operativnost do sada bila oko 80 procenata a piloti su imali i do 10 zadataka dnevno / Foto: Žarko Skoko

Sadašnji ugovor za nabavku višenamenskog borbenog aviona Su-35S predviđa isporuke do kraja 2020. godine. Do sada je u lovačke pukove stiglo 68 primeraka a ostaje da u naredne tri godine bude dobijeno još 30 i to po 10 godišnje. Su-35S u ulozi lovca za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru menja starije Su-27 a dodatne količine koje bi eventuano bile kupljene nakon 2020. mogle bi, na osnovu broja eskadrila popunjene avionima Su-27, iznositi još oko 50 Su-35S.

20170722-_MG_6481.jpg
Školsko-borbeni Jak-130 naručen je za potrebe VKS u 109 primeraka / Foto: Žarko Skoko

Po do sada objavljenim ugovorima bliži se i kraj isporuka školsko-borbenih aviona Jak-130. Ukupno ih je do sada naručeno 109, dobijeno je 95, ove godine planirano je 10 i za sledeću godinu ostaju samo 4 aviona. Iako je objavljeno da je i Mornarička avijacija naručila 10 aviona do sada Jakove 130 s njenim oznakama nismo videli. Moguća su dalja unapređenja aviona pre svega u smislu borbenih sposobnosti odnosno integrisanja novog sistema za upravljanje vatrom i proširenja palete ubojnih sredstava.

Broj nabavljenih Jak-130 bi, po izjavama vojnih zvaničnika mogao dostići čak 200primeraka. Jak-130 je u školskim bazama zamenio čehoslovačke L-39 ’’Albatros’’ ali je novi ruski avion znatno skuplji za korišćenje jer je veći i ima dva motora. Zbog toga je razmatrana modernizacija L-39 ili njegova zamena novim domaćim projektom aviona SR-10 koji je trenutno u fazi ispitivanja ali za koga se još uvek ne zna da li će ući u sastav vojnih vazduhoplovnih snaga. Takav avion bi bio poželjan iz dva razloga, prvi je što bi to bila prava zamena za L-39 a drugi je da bi se u obuci ublažio nagli prelazak s Jak-152 na Jak-130.

20170719-IMG_9243.jpg
Rešenje zamene teških transportera Il-76 delimično je nađeno u razvoju nove varijante Il-76MD-90A / Foto: Žarko Skoko

Nastavlja se i s opremanjem Transportne avijacije, ove godine stiže 5 novih teških transportera Il-76MD-90A ali je usled drugih prioriteta isporuka ovih aviona za sada nešto usporena pa je 2015. i 2016. isporučen samo po jedan avion. Il-76 je najvažniji i najbrojniji transportni avion ruske vojske, trenutno h ima aktivnih oko 119 a naručeno je 39 Il-76MD-90A ali se rok isporuke do kraja 2020. sigurno neće ispoštovati. U planu je i modernizacija 41 starijeg Il-76MD na standard Il-76MDMa prvi avion je već na ispitivanjima.

Svoj prvi let 25. januara ove godine imala je i nova leteća cisterna Il-78M-90A čije bi se ispitivanje završilo krajem 2018. a postoji plan da se nabavi 31 ovakav avion koji bi zamenili flotu starijih Il-78 i Il-78M. Narednih godina VKS bi moglo dobiti dodatne lake transportere L410 i to iz domaćih pogona, fabrike UZGA. Ministarstvo odbrane saopštilo je krajem prošlog decembra da je zainteresovano za 18 primeraka koji bi se koristili u složenim meteo uslovima pre svega tokom zime. Takođe moguć je i razvoj novih verzija s plovcima i skijama koje bi koristile specijalne jedinice.

1049807082.jpg
Prvi let unapređenog borbenog helikoptera Mi-28NM / Foto: Milj

Prema planovima s početka decenije Armijska avijacija (AA) bi do 2020. godine trebala da dobije oko 1000 novih helikoptera svih tipova i namena. Od toga će oko 400 činiti srednji transportni višenamenski helikopter Mi-8 novijih verzija kao što su na primer Mi-8AMTŠ, AMTŠ-V, AMTŠ-VA, Mi-8MTV-5, MTV-5-1, varijanti za elektronsko ratovanje Mi-8MTPR-1. Moguće su i dalje isporuke desantno-jurišnih helikoptera Mi-24VM čija proizvodnja i dalje traje a kojih je do sada primećeno oko 60. Novembra prošle godine predato je prvih 6 od 24 borbena helikoptera Mi-28UB naručenih aprila 2016. a koji predstavljaju nešto izmenjen Mi-28N s udvojenim komandama.

Krajem decembra 2017. Ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor o isporuci prve količine znatno unapređenih i osavremenjenih Mi-28NM čiji je prototip poleteo 12. oktobra 2016. a prva dva serijska će stići već krajem ove godine. Od 2008. do 2016. godine jedinicama AA primila je u upotrebu 97 (po drugim podacima preko 100) Mi-28N.

20170719-IMG_9303.jpg
Ka-52 postaće najbrojniji borbeni helikopter oružanih snaga Rusija s ukupno 205 primeraka. Najavljena je nova narudžbina za još 114 helikoptera / Foto: Žarko Skoko

Drugi glavni borbeni helikopter, pored Mi-28, postao je Ka-52. U dva ugovora od kojih je prvi potpisan 13. marta 2007. a drugi 1. marta 2011. naručeno je ukupno 169 Ka-52 od kojih je do početka ove godine isporučeno 117. Preostali helikopteri moraju biti isporučeni do kraja 2020. godine. I Mornarica će dobiti svoju verziju, Ka-52K ’’Katran’’. 2012. ugovorena su 4 opitna helikoptera koja su isporučena a zatim je 8. aprila 2014. potpisan i ugovor za 32 serijska primerka. Prilikom posete fabrici ’’Progres’’ iz Arsenijeva, gde se inače Ka-52 i proizvodi, zamenik Ministra odbrane izjavio je 6. februara ove godine da to ministarstvo planira nabavku još 114 helikoptera Ka-52.

20170720-_MG_4209.jpg
Nova verzija najvećeg helikoptera na svetu, Mi-26T2 / Foto: Žarko Skoko

2010. godine ponovo je za oružane snage pokrenuta proizvodnja i najvećeg helikoptera na svetu, teškog transportnog Mi-26. Tada je potpisan ugovor za 18novih primeraka od kojih je u periodu 2011-2014. isporučeno 17 dok je poslednji predat 2016. godine. Iste godine potpisan je ugovor za još dva Mi-26 ali je tokom 2017. primećeno da su AA isporučena tri helikoptera. Narednih godina su zbog zamene oko 20 starijih Mi-26 moguće dalje isporuke i to savremenijih verzija koje će najverovatnije biti bazirane na varijanti Mi-26T2.

Modernizacije

U Rusiji se i dalje odvija modernizacija starijih tipova borbenih aviona, kako onih taktičkih tako i strategijskih. I pored uvođenja u upotrebu savremenijih Su-30 i Su-35, tokom 2020-tih planirano je da u upotrebi ostane oko 90 Su-27, modernizacija na standard Su-27SM je završena, nabavljeno je i 12 novih Su-27SM3 a u toku je modernizacija Su-27P na standard SM3. Zna se da je potpisan ugovor za 36 aviona ali je do sada viđeno i smatra se da je urađeno samo 6 dok je samo za ovu godinu najavljeno da će se odraditi još 6 primeraka.

ruski-modernizacija.jpg
Šta sve sadrži modernizacija standarda Su-25SM3 / Foto: Russian Defence.com

Tokom ove godine, nakon nekoliko godina kašnjenja, napokon bi trebali da vidimo i operativne jurišnike Su-25SM3 čija je isporuka već nekoliko puta najavljivana, poslednji put za kraj prošle godine. Početkom decembra 2015. potpisan je ugovor za modernizaciju prvih 5 serijskih aviona dok su prethodno dorađena dvaprototipa. Su-25SM3 dobija paket sasvim nove elektronske opreme, od kojih treba istaći nišanski senzor SOLT-25, paket nišanske i navigacijske opreme PRnK-25SM-1 Bars koji omogućuje istovremeno gađanje 4 cilja na zemlji vođenim naoružanjem, sistem za samozaštitu aviona L-370-K-25 Vitebsk, sistem za komunikaciju KSS-25, bacači mamaca UV-26M, sistem za prikupljanje, praćenje i snimanje letnih parametara Karat-B-25. Tokom narednih nekoliko godina trebalo bi da u jedinice uđe 50 Su-25SM3 a modernizacija se obavlja u 121. remontnom zavodu u Kubinki gde je urađena i dorada 84 Su-25 na standard Su-25SM.

DSC06319.jpg
VKS i VMF danas koriste oko 120 modernizovanih MiG-31BM / Foto: Aleksandar Milošević

Nerazdvojivi i jedan od najvažnijih segmenata ruske protivvazduhoplovne odbrane svakako jeste lovac-presretač MiG-31 koji je ujedno i najbrži borbeni avion današnjice. Još 2007. je s 514. remontnim zavodom iz Rževa potpisan prvi ugovor za njegovu modernizaciju i to u verziju označenu kao MiG-31BM. Do sada je objavljeno i da su s kompanijom NAZ “Sokol“ potpisana još dva ugovora, prvi 1. avgusta 2011. za 60 aviona i drugi novembra 2014. za još 53 aviona a na modernizaciju idu avioni verzija MiG-31B i BS. Danas VKS i VMF korste skoro 120mdoernizovanih aviona ali se ne može sa sigurnošću reći koliko će ih biti na kraju, spominje se cifra od 135, mada je vrlo moguće da će taj broj biti veći. Na MiG-u 31BM je uz generalni remont i produženje veka upotrebe, modernizovan radar, sistem za upravljanje vatrom, navigacija, komunikacija a integrisane su i rakete vazduh-vazduh R-73 malog, R-77 srednjeg i R-37M velikog dometa koje međutim, osim R-73 još nisu primećene na BM-ovima.

23722445_1639167466145122_45504222476533
17-ti Tu-160 za VKS Rusije bio je u medijima pogrešno predstavljen kao prvi modernizovani Tu-160M2 / Foto: UAC

Iako su sredinom prošlog novembra mediji preneli da je na aerodromu Kazanjskog avijacijskog zavoda koji nosi ime S. P. Gorbunova prikazan prvi opitni obrazac strategijskog bombardera Tu-160M2, ispostavilo se da je to bio običan Tu-160 s fabričkim brojem 08-04 koji pripada 8. proizvodnoj seriji i koji je nakon mnogo godina stajanja u fabrici napokon završen. Posle jednog Tu-160 koji je isporučen još 2008. godine u fabrici je bilo ostalo 12 Tu-160, dva iz 8. serije i po 5 iz 9. i 10. serije. 2011. godine primerci 08-04 i 08-05 bili su 65 posto završeni, dva aviona iz 9. serije (09-01 i 09-02) 45 posto završeni, 3 aviona 9. serije (09-03, 09-04, 09-05) 25 procenata završeni i svih 5 aviona 10. serije (10-01 do 10-05) samo po 12 posto dovršeni. Od 16 do sada aktivnih aviona do danas je kroz kapitalni remont ili delimičnu modernizaciju prošlo 11 aviona. Modernizovani avioni dobili su nezvaničnu oznaku Tu-160M a spominje se i standard M1.

Ispostavilo se da razvoj Tu-160M2 još uvek traje jer je najavljeno da će njegova elektronska oprema biti spremna tek negde oko 2020. godine. 25. januara ove godine potpisan je ugovor za prvih 10 Tu-160M2 s rokom isporuke do 2027.godine. Mnogi smatraju da će to ustvari biti dorađeni nedovršeni avioni koji su ostali u fabrici u Kazanju a da će serijska proizvodnja Tu-160M2 započeti 2023.godine. Ranije je zamenik ministra odrbane Jurij Borisov izjavio da do 2035. VKS imaju potrebe za 50 takvih aviona. Osim sasvim nove elektronske opreme M2 će dobiti i nove jače motore NK-32-02 čija je serijska proizvodnja već počela.

VKS će još dugo godina koristiti i bombardere Tu-22M i Tu-95 a njihova modernizacija je takođe u toku. Osim savremenije elektronike akcenat je dat i na novom naoružanju. Novi Tu-22M3M kojih bi trebalo da bude oko 34 dobijaju novu raketu H-32 dok raketonosci Tu-95MSM (planirano oko 30 aviona) dobijaju krstareće rakete H-101 i H-102 koje menjaju starije H-55.

07066461f9237395ee5170e7ef278045.jpg
Do 2020. MA VMF će biti predato 28 modernizovanih Il-38N / Foto: Iljušin

Mornarička avijacija modernizuje dve dokazane i pouzdane platforme, mornarički patrolni avion Il-38 i protivpodmornički helikopter Ka-27. Jula 2014. MA VMF predat je na upotrebu prvi serijski modernizovani protivpodmornički mornarički patrolni avion Il-38N. Avion Il-38 nastao je na bazi putničkog aviona Il-18V, prvi let je imao još davne 1961, uveden je u naoružanje 1969. a od 1967. do 1972. je napravljeno 65 aviona.

Varijanta Il-38N vodi poreklo od projekta modernizacije Il-38SD koju je 2001. naručila indijska Ratna Mornarica. Il-38SD dobio je novi osmatračko-navigacioni kompleks ‘’Morski zmaj’’ razvijen u naučno-istraživačkom sentru ‘’Leninec’’. Prvi let Il-38SD izvršen je jula 2005. Usled mnogih problema razvoj je trajao sve do 2010. kada je Indiji predat poslednji od 4 modernizovana aviona. Paraleno sa indijskim Il-38SD rađeno je i na razvoju ruske varijante Il-38N sa osmatračko-navigacijski sistemom ‘’Novela P-38’’. Razvoj je započeo 2002. a prototip je predat Mornarici na ispitivanje 2012. Do 2020. planirana je modernizacija 28 aviona a posao će se obaviti u 20. avioremontnom zavodu u Puškinu kod Sankt-Peterburga.

3811393_original.jpg
Prvi serijski modernizovani helikopter Ka-27M / Foto: Helikopteri Rusije

Početkom 2013. godine Mornarica je naručila prvih 8 modernizovanih protivpodmorničkih Ka-27PL s oznakom Ka-27M čiji je razvoj započeo još 1998. Ka-27M dobio je novi savremni radarski komandno-taktički kompleks koji se sastoji od novog akustičnog i magnetometrijskog sistema, izviđačkog, informacionog i računarskog sistema i AESA radara Koplje-A. Ispitivanja Ka-27M završena su 2015., prvi helikopter je predat na upotrebu 19. decembra 2016., za sada postoje dva ugovora za modernizaciju 22 Ka-27 a planirano je da na ovaj standard do 2020. bude dovedeno 46 helikoptera koji će ostati u službi još 10-15 godina. Modernizacije se vrši u fabrici KumAPP Kumertau.

Novi projekti

Do 2030. godine mnoge vojne letelice će morati biti zamenjene ili je potrebno da se do tada započne s ispitivanjima njihovih naslednika. Biće to veliki tehnološki izazov za Rusiju jer se i do sada pokazalo da je tokom stagnacije i propadanja vazduhoplovne industrije bilo teško aktivirati je a mnoge njene sposobnosti su izgubljene. Tako je na primer pre izvesnog vremena pokrenuta inicijativa da se ponovo pokrene proizvodnja značajno unapređene varijante lovca-presretača MiG-31 ali se ispostavilo da je to u tom trenutku bilo skoro nemoguće. Iz RSK MiG ali i iz vojnog vrha optimistično najavljuju da će jedinstveni MiG-31 biti zamenjen novim adekvatnim avionom koji nosi oznaku MiG-41 (projekat PAK-DPPerspektivni avio-kompleks presretača velikog doleta).

MiG-41 se najavljuje kao presretač brzine 4 maha, borbenog radijusa 600-1500 km, ’’stelt’’ karakteristika, mogućnosšću nošenja raketa vazduh-vazduh velikog dometa R-37M kao i drugog naoružanja koje je u razvoju. Planira se da bude sposoban za borbu s hiperzvučnim raketama (brzina preko 5 maha), mogućnost da bude i bespilotna letelica i da uništava satelite u kosmosu. Bivši komandant VKS Viktor Bondarev izjavio je da se projekat nalazi u intenzivnoj fazi razvoja, iz RSK MiG su poručili da će 2018. godina biti zvanično godina početka razvoja MiG-a 41 a da će njegove karakteristike ipak zavisiti od potreba vojske kao i od finansijkih ulaganja.

01543366.jpg
Mogući izgled novog ruskog strategijskog bombardera projekta PAK-DA / Foto: KRET

Kao zamena za sva tri tipa bombardera u VKS, dakle srednjeg Tu-22M kao i startegijskih raketonosaca Tu-95 i Tu-160, planiran je jedan tip bombardera koji će biti konstruisan u kompaniji PAO ’’Tupoljev’’. Projekat nosi radni naziv PAK-DA(Perspektivni avio-kompleks avijacije dalekog dometa), razrada koncepcije započeta je 2009. dok je definisanje dizajna završeno marta 2013. godine. Ono što za sada znamo je da će avion imati konstrukciju tzv. ’’letećeg krila’’ (kao kod američkog B-2) da će samim tim biti podzvučan i da će imati ’’stelt’’karakteristike. Konstruktorska oznaka PAK-DA je Izdelije-80 a avion će dobiti nove motore s oznakom NK-65 koji će biti bazirani na motorima NK-32 komapnije ’’Kuznjecov’’. Osim klasičnog naoružanja karakterističnog za strategijske bombardere, PAK-DA će moći da nosi i hiperzvučne rakete. Za sada je planirano da se prvi let izvrši 2025. ili 2026. godine a uvođenje u naoružanje 2029.

20170719-IMG_9283.jpg
Unaprežena verzija Jak-130 je razmatrana kao moguća buduća zamena za Su-25. Na fotografiji primerak s laserskim daljinomerom / Foto: Žarko Skoko

Jurišnici Su-25 će u vidu modernizovanih Su-25SM i SM3 sasvim sigurno ostati u naoružanju do 2030. godine, odavno se razmišlja o njegovom nasledniku ali tu za sada postoje određena lutanja o tome kakav avio bi trebao da zameni čuvenog ’’Grača’’. Poslednje što smo čuli o tome je da bi to bila jednoseda jurišna varijanta taktičkog bombardera Su-34. To je novembra prošle godine izjavio predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Viktor Bondarev. Sličnu izjavu je, dok je bio komandant VKS, Bondardev dao i 2016. godine.

U državnom programu naoružavanja do 2020. godine bila su odvojena sredstva za izradu idejnog projekta novog jurišnika radnog naziva ’’Šeršenj-EP’’ koji bi bio baziran na Su-25. Takođe kao naslednik Su-25 razmatrana je i jurišna verzijaškolsko-borbenog aviona Jak-130 kome bi se poboljšale borbene mogućnosti, dobio bi jače motore i adekvatnu elektronsku opremu. Viktor Bondarev najavio je da će ove godine početi razmatranje kakav će to biti projekat, da li će se novi jurišnik praviti na bazi Su-34 i da li će VKS u budućnosti uopšte imati potrebu za takvim avionom. Mnogi vojni eksperti smatraju da su Su-34 i Jak-130 ipak neadekvatne platforme za razvoj novog jurišnika koji bi ipak trebalo da za osnovu ima Su-25.

5149407_original.jpg
U prvom planu prvi letni prototip Il-112V, iza njega drugi porototip koji će služiti za statička ispitivanja / Foto: PAO “VASO“

Što se tiče transportnih aviona, Rusija je za sada delimično rešila situaciju kod teških transportera ali su joj potrebni i novi srednji i laki transporteri za zamenu aviona An-12, An-26 i An-72 kao i super teški trasnporter za zamenu An-22 i An-124. Ako ne bude ponovnih odlaganja, koje su u prošlosti bile česte, krajem ove godine trebalo bi da poleti prototip transportera Il-112V nosivosti do 6 tona tereta koji će u budućnosti smeniti dobro poznati i široko rasprostranjeni An-26.

Projekat Il-112 komapnije VASO iz Voronježa pobedio je na konkursu za novi laki vojno-transpornti avion 2004. godine. Planovi da prototip poleti već 2006. i da prvi avioni stignu u jedinice nisu realizovani a 2011. godine VKS su odustale od aviona u korist nabavke An-140. Ipak projekat Il-112 je obnovljen 2013. godine a iste godine firma “Klimov“ je počela razvoj novog motora za ovaj avion s oznakom TV7-117ST. Optimistični plan kompanije VASO je da bi prve serijske avione mogla isporučiti već 2019. a tempo isporuke bio bi 12 aviona godišnje. Iz VKS su u proteklih par godina izjavljivali da bi njihove potrebe zadovoljilo 60 Il-112V.

DSC07002.jpg
Model projekta srednjeg vojno-transportnog aviona Il-276 / Foto: Aleksandar Milošević

Duga i uspešna karijera srednjem transportnom avionu An-12 takođe se bliži kraju. Protokol o početku razvoja novog taktičkog srednjeg vojno-transportnog aviona potpisan je 6. juna 2001. između ruskih kompanija AK ’’Iljušin’’, NPK Irkut i indijske firme HAL. Projekat je u Rusiji označavan kao MTS, SVTS a u indiji MTA(medium transport aircraft), nešto kasnije Rusi su ga označili kao Il-214 da bi prošle godine ta oznaka promenjena u Il-276. Bilo je planirano da se troškovi razvoja podele s Indijom u odnosu 50:50 i da se proizvodnja organizuje u obe države. Makete koje smo do sada viđali na raznim vazduhoplovnim sajmovima prikazuje klasičnu konstrukciju transportnog aviona, to je visokokrilac s dva mlazna motora nosivosti 20 tona tereta. Indija je na kraju 2015. godine izašla iz programa. Prvi let se očekuje u periodu 2022-2025.

4478339_original.jpg
Varijante tereta koncepta “Slon“.

Na prošlogodišnjem avio-salonu MAKS-2017. mogao se videti koncept perspektivnog teškog trasnportnog aviona (TTS) pod nazivom ’’Slon’’ koji bi u budućnosti mogao zameniti An-124. Prezentacija je organizovana na štandu Centralnog aerohidrodinamičkog instituta (CAGI) koji nosi ime N. E. Žukovskog. Na osnovu viđenog koncept je vrlo sličan čuvenom ’’Ruslanu’’, predviđena je nosivost od 180 tona a pogon bi činila 4 motora PD-35.

4478168_original.jpg
Dimenzije i projekcije moguće zamene aviona An-124.

Rusija će u narednoj deceniji morati naći zamenu za An-124 jer se dobar deo aviona, uključujući i motore, proizvodio u Ukrajini. Rusija je ipak prošle godine uspela da osvoji generalni remont aviona ali bi to u budućnosti moglo postati veoma skupo i neisplativo zbog potrebe da se ukrajinske komponente zamene domaćim ili inostranim.

Mornarička avijacija Rusije već 14 godina ne koristi mornaričke helikoptere Mi-14koji predstavlja derivat dobro poznatog srednjeg transportera Mi-8. Još 1996. godine iz upotrebe su povučeni protivpodmornički Mi-14PL da bi 2004. iz naoružanja nestali i spasilački Mi-14PS. Već tri godine iz kompanije ’’Helikopteri Rusije’’ najavljuju da bi veoma lako mogli pokrenuti proizvodnju nove modernizovane varijante ovog helikoptera za koje je, kako kažu u kompaniji, ruska Mornarica izrazila interes. U proizvodnji novih helikoptera koja bi se odvijala u fabrici u Kazanju, sasvim sigurno bi bile primenjene tehnologije kao i avionika savremenijih varijanti helikoptera Mi-8 koji se proizvode u toj fabrici kao što je na primer Mi-8MTV-5.

1519822723_psv-1.jpg
Tehnološki demonstrator borbenog helikoptera velike brzine na bazi Mi-24.

U ruskim opitno-konstrukcionim biroima koji se bave helikopterima, već duže vreme se razrađuju koncepti novih tipova znatno naprednijih letelica koje će imati značajno bolje performanse od helikoptera koji se trenutno nalaze u upotrebi u svetu. Jedan od takvih projekata je i borbeni helikopter velike brzine. Za vreme posete fabrici helikoptera ’’Progres’’ 6. februara ove godine zamenik ministra odrbane Jurij Borisov saopštio da se u novom programu naoružanja oružanih snaga nalaze i sredstva za razvoj borbenog helikoptera čija će krstareća brzina biti 350 do 400 km/h.

Na tome trenutno rade stručnjaci firmi ’’Milj’’ i ’’Kamov’’ a definisanje njihovih predloga trebalo bi da bude završeno novembra ove godine. Ipak konstruisanje helikoptera neće ići tako brzo, holding ’’Helikopteri Rusije’’ smatraju da će ispitivanja nove opitne letelice započeti tek posle 2025. dok je direktor državne korporacije ’’Rosteks’’ Sergej Čemezov izjavio da bi već sledeće godine mogla započeti testiranja ekperimentalnog helikoptera na kome bi se primenila nova tehnološka rešenja. Kompanija ’’Milj’’ je već preduzela određene konkretne korake ka tom cilju. U toku je ispitivanje helikoptera jednoseda koji predstavlja izmenjenu varijantu desantno-jurišnog helikoptera Mi-24.

Živojin BANKOVIĆ

tango-six.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 минута, Милан Ракић рече

20170720-_MG_4709.jpg

 

За шта му је овај "реп" позади?

Нисам приметио код других авиона...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Grizzly Adams рече
 

За шта му је овај "реп" позади?

Нисам приметио код других авиона...

 

За шта му је овај "реп" позади?

Нисам приметио код других авиона...

wAAACH5BAEKAAAALAAAAAABAAEAAAICRAEAOw==

Ту се смести радар за задњу полусферу, тако да када ради тај задњи и онај предњи у пачијем кљуну летелице, сама летелица је заштићена по свим осама (и истовремено може да атакује на циљеве) у кругу до 250 километара по 10 циљева истовремено у једном плотуну. Мсм. заправо да је 10, можда је и 12. Небитно. А радарске решетке се иначе по руској класификацији зову "Копље". Нзнм. како их НАТО обележава. Углавном моћно оруђе за подршку оружју.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Милан Ракић рече

Ту се смести радар за задњу полусферу, тако да када ради тај задњи и онај предњи у пачијем кљуну летелице, сама летелица је заштићена по свим осама (и истовремено може да атакује на циљеве) у кругу до 250 километара по 10 циљева истовремено у једном плотуну. Мсм. заправо да је 10, можда је и 12. Небитно. А радарске решетке се иначе по руској класификацији зову "Копље". Нзнм. како их НАТО обележава. Углавном моћно оруђе за подршку оружју.

Ау, сто му громова... :unbelieveble:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иначе кад смо код овог Сухоја, писао сам тамо на оној теми где поредим америчанске и руске зрачне потенцијале, ова летелица има најпространију и највећу кабину од свих борбених летелица данашњице. У кабини може да се стоји усправно. Пилот и навигатор-оператор наоружања седе један поред другог као у путничком авиону, а иза избацивих седишта се налази лежај, тако да један може да одмара повремено, да скува чај, кафу и фрижидер да охладе вотку, а након обилног оброка пред летење, има и WC-шоља, тако да може нормално да се каки и пишки

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Crtani film Volta Diznija "Kuća sova" promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na njihovo ponašanje i razvoj, gde roditelji greše bila su neka pitanja za psihoterapeuta Zorana Milivojevića u „Jutru“.
      20.08.2020. - 09:10h „U ovom filmu je poruka jasna i studio je stao iza toga, u pitanju je normalizacija homoseksualnosti“, rekao je Milivojević koji je objasnio da ljudi mnogo blagonaklonije gledaju na lezbejstvo nego na mušku homoseksualnost i da su zato izabrane dve devojčice. iPak, on je istakao da je problem u tome što su to poruke za mlade.
      „U toku je borba za decu. Ko prvi dođe kod dece, ko deci formira stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo za 20 godina“.
      Ovo je samo deo priče na tu temu koju je započeo psihoterapeut Milivojević. Opširnije pogledajte u video-prilogu.
      Milivojević o homoseksualnosti u Diznijevom filmu: Ko prvi dođe kod dece i formira im stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo
      WWW.PRVA.RS Crtani film Volta Diznija Kuća sova promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na...  
    • Од Trifke,
      Passover Lamb could be Sacrificed on Temple Mount for first Time in 2,000 Years
      ENDTIMEHEADLINES.ORG OPINION (ETH) - Recently we reported on how there has been an increase in activity in regards to the push for what many are...  
    • Од Поуке.орг инфо,
      U novoj kosovskoj vladi Srpska lista biće u opoziciji, a to što jedan ministar mora da bude iz srpske zajednice, ne znači da će on biti u koaliciji, rekao je u emisiji Pressing na N1 predsednik Samoopredeljenja i, kako se očekuje, budući premijer Kosova, Aljbin Kurti. Govoreći o ukidanju taksi, Kurti je rekao da će ih Kosovo prvo zameniti "reciprocitetom", pa tek onda ukinuti, a zatim dobro pripremiti dijalog. "Nemamo luksuz da još jednom propadne dijalog", dodao je.
      "Poštovaću ustav, ali pravim sadržinsku razliku između toga kada je nešto ustavna obaveza i politička koalicija s druge strane. Trudimo se da pravimo vladajuću koaliciju gde neće biti potrebni glasovi Srpske liste. Srpska lista biće u opoziciji, a to što jedan ministar mora da bude iz srpske zajednice, ne znači da će biti u koaliciji, srpska nacionalna pripadnost nije članstvo partije nego nacionalna pripadnost", rekao je Kurti.
      Upitan da li to znači da će u budućoj kosovskoj vladi biti srpski ministar sa kojim će se složiti dvotrećinski Srpska lista, ali neće u političkom smislu biti tretiran kao deo vladajuće koalicije, Kurti je kazao da se "može tako reći".
      On je dodao da još nije razgovarao sa predstavnicima Srpske liste, ali da ih neće "ekskomunicirati u skupštini i da su oni poslanici".
      "Ali smatram da po opštinama sa većinski srpskim stanovništvom nije bilo fer i slobodnih izbora", dodao je, navodeći da je na izborima na Kosovu bilo slučajeva da je jedan Srbin glasao čak 18 puta, i primera da je u nekim mestima bilo više glasova za Srpsku listu nego stanovnika.
      Posmatrači su rekli da su se kršenja izbornog procesa desila u sredinama gde posmatrači nisu bili Albanci, naveo je on, prihvatajući da to jeste odgovornost kosovskih institucija.
      Izvor: N1   "I loše je da imamo krađu po sredinama gde je većinsko srpsko stanovništvo. Ovo je konstatacija međunarodnih posmatrača, ovi incidenti su pojava, mnoštvo je tih incidenata jer je bilo pritiska Beograda da dobiju 100 odsto", naveo je Kurti.
      On je ocenio da to pokazuje i "nedostatak samopouzdanja". "Imate pritisak i stravične diktature ne samo u Evropi i drugde u svetu koje bi se zadovoljile sa 80 odsto, a ovi su želeli 100 odsto. Ali ne krivim ja Srpsku listu, oni prebacuju pritisak koji sami doživljavaju, tj pritisak Beograda na Srpsku listu se prebacuje na pritisak na srpsko stanovništvo na Kosovu", dodao je.
      Upitan zašto eliminiše Srpsku listu, on je rekao da "Beograd plaća za poslušnost" i da kosovske institucije sa međunarodnom zajednicom moraju da prekinu mogućnost da Beograd vrši pritisak na Srbe na Kosovu.
      "Nemam ništa protiv Srba, naprotiv, družim se sa mnogo Srba ovde na Kosovu... Problem sa Srpskom listom nije to što je sredstvo Beograda, već što je - sredstvo. Političko biće Srpske liste je da oni ne budu, ne postanu, oni postoje da ne bi postali, to je veliki problem", smatra Kurti.
      Naveo je i da je racionalno očekivati da će mandat za formiranje kosovske vlade dobiti ovog meseca, i da će imati 15 dana za formiranje koalicije sa Demokratskim savezom Kosova. "Do sada smo usaglasili oko 80 odsto planova i programa, posle toga ide podela resora ministarstava, a težimo tome da imamo 12 ministarstava, samo po dva zamenika ministara, i najmanje 30 odsto žena", pojasnio je.
      Sa Srbijom prvo reciprocitet, tek onda ukidanje taksi
      Govoreći o dijalogu o pitanju Kosova, on je rekao da će njegova vlada početi prvo dijalog sa Srbima sa Kosova, i to dijalog o ekonomskom razvoju, a ne o pomirenju.
      "Šta će nam to, meni Srbin iz Gračanice nije uradio ništa, niti ja njemu. Ako pitaš Srbe ili Albance na Kosovu šta im treba,
      ono što će svako reći jeste posao i pravda, i to treba da bude prioritet", objasnio je.
      Kao drugo, naveo je, počeće razgovor sa visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepom Borelom. "Treba nam dijalog u Briselu sa dijalogom sa Srbijom".
      POVEZANE VESTI     Kurti za N1 najavio pregovore o ukidanju viza između Kosova i BiH
      06.11.2019.
      Pojašnjavajući stav po pitanju ukidanja taksi, Kurti je rekao da će Kosovo takse zameniti reciprocitetom. "Reciprocitet je pravi princip zdravih konstruktivnih odnosa. Utvrdićemo registar, listu svih elemenata koji se tiču reciprociteta sa Beogradom", dodao je.
      Kurti je rekao da je potrebno prvo odrediti reciprocitet, odnosno da Srbija prvo učini nešto na nekom drugom polju, pa tek onda ukinuti takse, a zatim dobro pripremiti dijalog. "Nemamo luksuz da još jednom propadne dijalog", dodao je.
      Na pitanje da li bi došao u Beograd na razgovore sa srpskim vlastima, Kurti je rekao dve strane treba da se sastanu u Briselu.
      "Dijalog ću voditi ja kao budući premijer, imaću svoj tim na dva nivoa. Prvi će biti političko predstavništvo gde će biti i oni iz opozicije, i drugi tim eksperata jer će biti raznih aspekata budućeg sporazuma. Ali najvažnija su tri principa - prvi je da ne bude sporazuma bez dijaloga, drugi da nema dijaloga sa mapama, gde se predsednici prave da su vojni generali u ratu, a treći da nema predsednika oko mape, nego samo da budu eksperti o demarkaciji. To će pomoći da se prebacimo iz ambicija i apetita za teritorije jedni drugih ka pravu građana i potrebama zajednice", naveo je gost Presinga.
      Kurti je naveo da je razgraničenje za njega rasistički koncept koji ne prihvata, dok je demarkacija nešto potpuno drugo.
      "Uvek će biti Albanaca i Srba na obe strane granice. Demarkacija da, ali ne razmena teritorija. Jer razmena teritorija nije dijalog za mir već dijalog koji vodi ka budućim konfliktima".
      On je rekao i da ne veruje da sporazum možemo imati već sledećeg proleća.
      "Nema pomirenja bez poverenja, potrebno je poverenje a toga nema, jer se pravimo 'hajde da se saglasimo o vrednostima', a nismo saglasni o činjenicama rata, u koji smo svi bili uključeni. Neohodno je da se slažemo o vrednostima, ali za pomirenje nam treba saglasnost o činjenicama", istakao je.
      Rešavanje ubistva Ivanovića mnogostruki neuspeh svih
      Kurti je rekao da će se zalagati da institucije Kosova i međunarodne zajednice razjasne ubistvo Olivera Ivanovića.
      "Sa ubistvom Olivera Ivanovića prvi put se desilo u istoriji Kosova da je ubijen Srbin na Kosovu, a da nije bilo nijednog Srbina na Kosovu da kaže da su to uradili Albanci, to je prvi put. Jako je čudno da u Severnoj Mitrovici gde ima najviše kamera po kvadratnom metru, nije moguće utvrditi ko je to počinio", kazao je.
      On je rekao da je razočaran kosovskim institucijama i Euleksom i onima koji "gledaju te kamere" i da je taj slučaj "mnogostruki neuspeh svih, i kosovskih i međunarodnih mehanizama".
      Objašnjavajući zašto Ivanovića smatra ratnim zločincem, Kurti je rekao da je to tvrdio i Bernar Kušner u svojoj knjizi, a "on je dobro poznavao situaciju jer je bio šef Unmika 2000". "Ivanović je bio među čuvarima mostova… on nije krio da je bio u paramilitarnim jedinicama...", dodao je Kurti.
      Kurti je rekao da će se zalagati da se svi zločini na Kosovu istraže.
      "Prošlost ne prolazi lako i da je ona uvek i u sadašnjosti, a da bismo krenuli sigurno dalje prema miru u regionu i budućnosti ka EU, moramo da se sučeljavamo sa prošlošću, bilo je zločina na Kosovu prema Srbima, i ja ću se zalagati za to, jer zločin ne zastareva, da imamo normalne sudove koji će osuditi i Albance koji su ubijali Srbe", zaključio je on.
      Albanska zastava sada, u premijerskoj će biti zastava Kosova
      Upitan zašto u prostorijama drži zastavu Albanije a ne Kosova, Kurti je rekao da je će zastavu Kosova držati u premijerskoj kancelariji.
      "Albanska zastava je veoma stara i da ima dosta istorije u tome. Kosovska zastava će biti u premijerskoj kancelariji. Kad su usvojili zastavu Kosova, nije bilo ni demokratije ni istorije u toj zastavi, nego geografije. Na taj nedemoktratski način kada su usvojli zastavu, albanska zastava je postala zastava otpora", naveo je i dodao "mi smo po nacionalnom identitetu smo Albanci, ne postoji nacionalni identitet kosovara, ali postoji država Kosovo".
      Kurti je naveo i da nema srpski pasoš, niti srpsko državljanstvo, već da ima državljanstvo i pašoš Kosova i Albanije.
      Upitan o budućnosti Kosova, on je rekao da evropske integracije i ujedinjenje Kosova i Albanije niti mogu da zamene jedno drugo, niti se protive jedno drugom.
      "Mi smo u Otomanskoj imperiji bili podeljeni po vilajetima, i u Jugoslaviji, ali njih više nema, a mi smo i dalje ovde. Ja neću moći rešiti odmah ta velika istorijska pitanja, ja ću se baviti ekonomskim razvojem i pravdom. To će biti moj fokus", zaključio je.
       
      Kurti: U vladi i ministar s podrškom Srpske liste, ali ne kao deo koalicije
      RS.N1INFO.COM U novoj kosovskoj vladi Srpska lista biće u opoziciji, a to što jedan ministar mora da bude iz srpske zajednice, ne...  
    • Од Милан Ракић,
      Dok je Vojska Srbije tek primila svoj drugi naručeni Erbas H145M, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije svoju do sada pristiglu flotu (preostaje im isporuka još jednog primerka najkasnije do aprila sledeće godine) operativno već koristi u punom kapacitetu. Pored prevoza državnih zvaničnika, već jedne snimljene komercijalne reklame i učešća na pokaznim vežbama („Povratak 2019“ i „SAREX 38-19), MUP-ovi Erbasovi su od danas počeli da se koriste i u misiji gašenja požara.

      Kako Tango Six saznaje, YU-SAR je danas gasio požar u rejonu Vranja. Svi helikopteri H145M u MUP-ovoj floti mogu podvesno nositi „Bamby Bucket“ vedro za gašenje požara kapaciteta 1.500 litara vode. Danas je YU-SAR na aerodromu „Konstantin Veliki“ punio svoje vedro uz pomoć mobilnog bazena na aerodromu čiji je kapacitet 40 tona vode.
      Helikopterska jedinica MUP-a tako se upisala i u geografski mnogo širu istoriju budući da je najverovatnije prva jedinica u Evropi (ako ne i u svetu) koja je sa ovim tipom letelice gasila požar.
      Svi policijski Erbasovi naručeni su sa duplim podvesnim kukama. Duple kuke su regulatorni EASA zahtev prilikom nošenja ljudskog tereta (fail safe princip). Erbasovi Vojske Srbije imaju samo jednu kuku budući da ova organizacija ne mora poštovati EASA pravila / Foto: Tango Six Kako Tango Six takođe saznaje, Helikopterska jedinica bila je aktivirana i prvog dana izbijanja požara na Staroj Planini. Po uobičajenoj proceduri poslata je „izviđačka“ Gazela i ustanovljeno je da zbog postojanja dima može doći do ugrožavanja bezbednosti letenja. Letenjem blizu veće količine dima može doći do rizika ulaska čestica u motor helikoptera što može dovesti do njegovog oštećenja. Jedinica je dan kasnije na misiji gašenja požara letela sa Belovima 212 u okolini Vranja.
      Tango Six saznaje i da je za sva tri naručena helikoptera Super Puma kupljeno po jedno vedro kapaciteta 4,5 tone. MUP će tako ukupno imati 8 vedra za gašenje požara.
      Tango Six je već pisao o stanju srpske i regionalne flote protivpožarnih letelica. Izvestili smo detaljnije i o izazovima upotrebe helikoptera i aviona u specifičnim uslovima koji postoje u našoj zemlji kroz iskustvo Helikopterske jedinice MUP-a, jedinice koja se najviše bavila ovom vrstom misija. Pored opcije rusko-srpskog humanitarnog centra, na stolu je uvek i opcija da MUP dobije i svoje prve avione (za gašenje požara).
      [EKSKLUZIVNO] MUP-ov Erbas H145M danas prvi put od uvođenja u upotrebu gasio požar - Tango Six
      TANGOSIX.RS D je Vojska Srbije tek primila svoj drugi naručeni Erbas H145M, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije svoju do sada pristiglu flotu...  
×
×
  • Креирај ново...