Jump to content

Sta ako bismo ponovo ujedinili Jugoslaviju?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Eto, ja bih bila srećna. Valjda jer pamtim taj period kada sam ponosno mogla reći odakle sam. Zaista sam svjedok one privilegije crvenog pasoša, kada sam bez čekanja bilo kakvog reda, sa roditeljima prolazila granicu, i na nas su gledali sa uvažavanjem i dužnim poštovanjem. Pamtim ekskurzije uzduž i poprijego naše Juge, gdje su nas veselo dočekivali i sa suzama pratili... ubiće me nostalgija, tjah. -.-

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Ayla рече

Eto, ja bih bila srećna. Valjda jer pamtim taj period kada sam ponosno mogla reći odakle sam. Zaista sam svjedok one privilegije crvenog pasoša, kada sam bez čekanja bilo kakvog reda, sa roditeljima prolazila granicu, i na nas su gledali sa uvažavanjem i dužnim poštovanjem. Pamtim ekskurzije uzduž i poprijego naše Juge, gdje su nas veselo dočekivali i sa suzama pratili... ubiće me nostalgija, tjah. -.-

Немаш за чим. Сад људи више путују. 

А зашто се сад стидиш да кажеш одакле си? Због власти? Па они само настављају оно што је Броз радио.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Вилер Текс рече

Немаш за чим. Сад људи више путују. 

А зашто се сад стидиш да кажеш одакле си? Због власти? Па они само настављају оно што је Броз радио.

 

Ne čitaš napisano. Rekoh - sa ponosom sam mogla reći odakle sam.
Sada i ne, jer dolazim iz zemlje gdje se braća krve, gdje se politikom svi bave, i gdje se lagano pljuje na istoriju. Ne stidim se mog porijekla, znam ja ko sam, ali više ne znam među kim sam.
Nadam se da sam sada bila jasnija.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Ayla рече

Ne čitaš napisano. Rekoh - sa ponosom sam mogla reći odakle sam.
Sada i ne, jer dolazim iz zemlje gdje se braća krve, gdje se politikom svi bave, i gdje se lagano pljuje na istoriju. Ne stidim se mog porijekla, znam ja ko sam, ali više ne znam među kim sam.
Nadam se da sam sada bila jasnija.

Све ти је то било у Југославији покривено црвеним плаштом. Која браћа? Хрвати? Муслимани? Албанци? Показали су братство, баш онако.

Пљувало се тад и на историју и на Вечност. Мислим да ви мало старији имате тај жал за "Опатијом 81" који је више жал за неким добрим зезањем, екипом итд а далеко је то од реалности.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Проблем са СФРЈ је било што је био политички франкенштајн заснован на (само)деструктивној идеологији.

Иначе, "наши народи и народности" су по природи ствари осуђени да живе једни поред других и сарађују, пре свега економски. Нека врста економске заједнице не само да је пожељна, него је и неизбежна. Па људи су и у сред рата шверцовали робу са једне на другу страну.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Доста нам је ваљда било двапут. Трећи пут нас не би остало ни за под ону митолошку крушку. Ма колико крушка била фалсификат, добра је метафора свега тога. Још је боља у Кустуричином Подземљу.

Нека, нек се сад други усрећују утопијским идејама.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Проблем са СФРЈ је било што је био политички франкенштајн заснован на (само)деструктивној идеологији.

Иначе, "наши народи и народности" су по природи ствари осуђени да живе једни поред других и сарађују, пре свега економски. Нека врста економске заједнице не само да је пожељна, него је и неизбежна. Па људи су и у сред рата шверцовали робу са једне на другу страну.

Посао може увек. Иста држава никад. Били би баш бесловесни кад би се ујединили поново. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Вилер Текс рече

Све ти је то било у Југославији покривено црвеним плаштом. Која браћа? Хрвати? Муслимани? Албанци? Показали су братство, баш онако.

Пљувало се тад и на историју и на Вечност. Мислим да ви мало старији имате тај жал за "Опатијом 81" који је више жал за неким добрим зезањем, екипом итд а далеко је то од реалности.

Ne pamtim Opatiju 81, mala sam bila da bih to pamtila,  ali pamtim strinu Amiru, koja je poginula u ratu, ne znam od čije ruke, a vjeruj mi da je bila anđeo među nama... ja sam iz multinacionalne porodice, i u mojoj avliji je bilo svih vjera, zato pusti mene i moje Hrvate, Muslimane, Srbe i ostale... pusti da ih volim kao i prije, mene niko nije mogao otrovati. Kad je bilo najteže, stisli smo se kao familija, i nismo dali jedno na drugo ni mrva da padne. I sada se držimo skupa, i odolijevamo presingu zatrovanog okruženja, a u Jugi nismo imali potrebu za tom vrstom zaštite. 
Ti kako želiš, ali rekoh, pusti meni moju žal, Vileru Texu. 1324_womens

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Ayla рече

Ne pamtim Opatiju 81, mala sam bila da bih to pamtila,  ali pamtim strinu Amiru, koja je poginula u ratu, ne znam od čije ruke, a vjeruj mi da je bila anđeo među nama... ja sam iz multinacionalne porodice, i u mojoj avliji je bilo svih vjera, zato pusti mene i moje Hrvate, Muslimane, Srbe i ostale... pusti da ih volim kao i prije, mene niko nije mogao otrovati. Kad je bilo najteže, stisli smo se kao familija, i nismo dali jedno na drugo ni mrva da padne. I sada se držimo skupa, i odolijevamo presingu zatrovanog okruženja, a u Jugi nismo imali potrebu za tom vrstom zaštite. 
Ti kako želiš, ali rekoh, pusti meni moju žal, Vileru Texu. 1324_womens

Немам ја ништа против личних пријатељстава, бракова. Имам ја разне нације у фамилији.

Али иста држава и братство и јединство би нас уништило.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Вилер Текс рече

Немам ја ништа против личних пријатељстава, бракова. Имам ја разне нације у фамилији.

Али иста држава и братство и јединство би нас уништило.

 

E drago mi je da nemaš ništa protiv, sad mi je lakše... Bogami si me zabrinu da neću smjet više voljet tetku Mirsadu.
Vidi, ja šetam i sada kao i prije, i jednako volim kao i prije, ali ko nije osjetio ne zna o čemu pričam.
Hvala još jednom što nemaš ništa protiv prijateljstava i brakova. :)))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Ayla рече

E drago mi je da nemaš ništa protiv, sad mi je lakše... Bogami si me zabrinu da neću smjet više voljet tetku Mirsadu.
Vidi, ja šetam i sada kao i prije, i jednako volim kao i prije, ali ko nije osjetio ne zna o čemu pričam.
Hvala još jednom što nemaš ništa protiv prijateljstava i brakova. :)))

Нема потребе за иронијом. Лични и породични односи су друго. Ко их има треба да их негује наравно. Можда их ја имам? Можда ми је неки Хрват дражи од 50 неких Срба поред којих прођем сваки дан?

То је друго и на основу тога што сам ја супер са неким из Загреба или Сплита да кажем Југославија је супер. Није и никад неће а ја ћу волети људе које волим.

То сам хтео да кажем.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Sun14861,
      “Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha – poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo ste pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti. Ili, ako dovoljno dugo to radite, čak i oni koji su vas prezreli u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene i u današnjem sistemu vrednosti dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednostima jer su jedino one temelj ljudskog postojanja.” Nebojša Glogovac
    • Од Danijela,
      U Japanu je prvi put devedesetih godina uveden termin koji opisuje nezainteresovanost mladih.
       
       Foto: Shutterstock     Pojam Millennials označava generaciju koja je postala punoletna početkom 21. veka. Odrastanje ove generacije pratio je munjeviti razvoj tehnike. Proizvodi, kao izvor zabave, smenjuju se vrtoglavom brzinom, svet se praktično preko noći digitalizuje, internet uklanja sve barijere između protoka informacija i komunikacije. Učenje novih programa i aplikacija ne predstavlja im problem budući da su odrasli uz računare, a tolerancija i otvorenost ka novom i drugačijem je opšteprisutna. Površno gledano, deluju superiornije u odnosu na roditelje, ali novi milenijum ima i svoje mračne strane.
      Globalizacija, pored povezivanja sveta, iznedruje i oblik društvene otuđenosti, hikikomori. Ovaj termin se koristi za ponašanje adolescenta ili mlade osobe koja izbegava kontakt sa okolinom i povlači se iz socijalnih aktivnosti. Fenomen je prvi put opisan u Japanu devedesetih godina 20. veka gde se navodi da su mladi ljudi nezainteresovani da zauzmu svoje mesto na tržištu rada i u opštem društvenom doprinosu. Kuriozitet ovog fenomena je i to da nema statistički značajne razlike između stepena obrazovanja pojedinca.

      Podjednako su ovim stanjem pogođeni i visoko obrazovani i slabo edukovani, a razlike nema ni u odnosu na to da li je reč o  uzornim ili problematičnim učenicima. Pojedinac prekida svaki kontakt sa društvom, svoj život zasniva na sopstvenom, zatvorenom svetu u porodičnoj kući ili sobi. U ekstremnim slučajevima odbija komunikaciju sa  članovima porodice, retko kad napuštaju sobu i to isključivo zbog fizioloških potreba, danju spava, a noć koristi za aktivnosti koje su uglavnom u vezi sa internetom.
      Otkrijte i Zašto su milenijalci takvi narcisi?
      Hikikomori, kao oblik ponašanja kod omladine, predstavlja socijalni problem u poslednje tri decenije, a prepoznat je i u drugim zemljama, uključujući i one na evropskom kontinentu. Moderna psihijatrija nije otkrila tačan uzrok ove pojave, ali u nekim slučajevima joj mogu prethoditi depresija, anksioznost ili poremećaj ličnosti. Takođe, u vezu sa ovom pojavom dovodi se zavisnost od interneta, porast nezaposlenosti mladih, otuđenost kao posledica promene načina komunikacije u novom milenijumu, mediska prezasićenost fikcijom, nametanje nerealnih kriterijuma umne i fizičke savršenosti.
      Međutim, ovaj fenomen se ne posmatra kao oboljenje, već kao stanje u kojem se pojedinac nalazi, ali samo ako je pojava izolovana i nisu joj prethodile druge psihijatriske dijagnoze. Prema kriterijumima prve epidemiološke studije Ministarstva zdravlja Japana 2003. godine, osoba koja se može smatrati hikikomorijem vreme uglavnom provodi kod kuće, nije u stanju da obavlja elementarnu društvenu interakciju kao što je odlazak u školu ili na posao, stanje izolovanosti traje duže od  šest meseci, nema bliske prijatelje i prethodno se kod osobe nije dijagnostikovalo nijedno psihijatrisko oboljenje. Ovom studijom, u koju je bilo uključeno 4134 ispitanika, starosti između 20 i 49 godina, procenjeno je da je ukupan broj hikikomorija u Japanu u tom trenutku bio veći od 600.000.
      Da bi se ovaj fenomen lakše pratio i razumeo, ovaj vid društvenog delovanja se može podeliti na primarni i sekundarni oblik. Primarni predstavlja pojavu opisanog ponašanja kod pojedinca kod koga se prethodno nisu ustanovile manifestacije poremećaja ličnosti ili raspoloženja, drugi mentalni poremećaji ili mentalna retardacija. Sekundarni predstavlja pojavu ovog poremećaja ponašanja udruženog sa nekim od mentalnih oboljenja.
      Definisanje primarnog hikikomorija je od izuzetne važnosti za prepoznavanje i tretiranje ovog stanja kao zasebnog fenomena za čiji nastanak nije neophodno prisustvo drugog mentalnog poremećaja, već on može postojati izolovano kao stanje pojedinca. Izučavanjem ovog fenomena mogu se bolje sagledati socijalni problemi, kako mladih u Japanu tako i u svetu, i pravilno se tretirati. Međutim, kod sekunarnog hikikomorija prvenstveno se mora tretirati primarno oboljenje.
      Suva i Suzuki sa Univerziteta Nakoja opisuju karakteristike koje su uočljive kod stanja hikikomori. Kao prvo navode javljanje simptoma „Prihvatanje poraza bez borbe“. Osoba izbegava svaki vid kompeticije, odustaje od svojih ciljeva iako je prethodno radila na njihovom ostvarenju. Mada lako odustaju od ideja i želja, svesni posledica, ovaj vid neuspeha donosi im frustraciju i nezadovoljstvo. Građenje idealne slike sebe na osnovu očekivanja okoline nastaje kao posledica nemogućnosti da zadrže svoje ideje i želje zbog čega padaju pod uticaj okoline koja im nameće ideal kojem bi trebalo da teže.
      Istovremeno, nastoje da tu sliku očuvaju, što im povećava nezadovoljstvo, jer se vremenom ta slika sve više razlikuje od realnosti, što dovodi do povlačenja pojedinca sve više. Vrlo često je podstrek roditelja prisutan, oni veruju da i dalje postoji način da njihova deca postignu dosta u životu, pružaju im podršku, kako emotivnu tako i finansijsku. Na kraju, izbegavaju kontakt sa okolinom kako bi što duže očuvali pozitivno mišljenje o sebi, izbegavajući situacije u kojim bi pričali o svom životu, svojim ciljevima, idealima i planovima.
      Otkrijte i Zbog čega ljudi vole da gledaju rijaliti programe?
      Prema japanskom sociologu Miti, srž ovog problema može se naći u socijalno-kulturološkoj pozadini Japana nakon Drugog svetskog rata. Period nakon rata se može podeliti na tri dekade: vreme ideala, vreme snova i vreme fikcije. Za stvaranje društvenog fenomena hikikomori veruje se da je ključna sociološka pozadina perioda koji se označaba kao „vreme fikcije“, a to je period koji je trajao od početka osamdesetih godina do sredine devedesetih godina 20. veka.  U ovoj dekadi odrastanje mladih je obeleženo prisustvom vršnjačkog i porodičnog nasilja, izraženim buntom prema autoritetima poput  roditelja i profesora, kao i učestalo narušavanje javnog reda i mira od strane omladine.
      Na početku novog milenijuma dolazi do velikih interpersonalnih promena. Vreme fikcije nastaje posle perioda koji se označava kao „vreme snova“, koje je bilo obeleženo društvenom interakcijom poznatom kao konformizam, koji je podrazumevao društveni poredak u kojem se negovalo kolektivno dobro, favorizovao se timski duh, društvena zajednica se organizovala tako da svaki pojedinac u okruženju u kojem radi i boravi doživljava kolektiv kao širu porodicu. Nakon ovog perioda nastaju nagle promene u međuljudskim odnosima unutar društvene zajednice. Konformizam, kao oblik društvene interakcije, naglo gubi na značaju.
      Individualizam u tom periodu još nije u potpunosti formiran. Najveće žrtve ovog perioda tranzicije su upravo generacije koje će trpeti posledicu sudara globalizacije sa konformističkim društvom. Odnosi između Japanaca će se definisati kao rapidna promena u japanskom društvu koja vodi ka društvenoj situaciji koja nije orijentisana ka grupnoj pripadnosti. Novi oblik individualizma je sklonost kao mentalnoj i društvenoj izolovanosti, koju prati česta nezainteresovanost pojedinca za dešavanja i ljude u njihovoj okolini, ali sa hiperfokusom na daleke izvore informacija i osobe sa kojima održavaju kontakt putem mobilnih telefona i interneta.
      Pored svega navedenog ne treba zaboraviti i da je od početka devedesetih godina pa do sada, kako u  svetu tako i u Japanu, u porastu neregularna zaposlenost, kojom su posebno pogođeni mladi naraštaji. Nesigurnost zaposlenja i zarade doprinosi povećanju nesigurnosti pojedinca kao i nemogućnosti planiranja života. Sve navedene društvene pojave se uzimaju kao ključni socijalno-kulturološki faktori u nastanku fenomena hikikomori.
      Činjenica koja sve više zabrinjava je ta da je oblik ovog fenomena, pored  Japana, registrovan i u drugim zemljama kao što su Severna Koreja, SAD, Engleska, Italija, Španija. Posle 11. septembra i Lehmanovog šoka u SAD primećena je značajno teža interakcija mladih ljudi u društvu i povećana sklonost ka izolaciji. U Evropi je nazaposlenost mladih u porastu, stoga se i ovo gleda kao jedan od ozbiljnih faktora za danji razvoj fenomena otuđenosti. Stoga postoji opravdani strah da će se ovo stanje socijalne izolovanosti uskoro proširiti i na druge zemlje i da će fenomen, koji se rodio u Japanu, postati  globalni problem.
      Izvor: Elementarijum
      Život u izolaciji: Da li znate šta je hikikomori?
      WWW.NATIONALGEOGRAPHIC.RS U Japanu je prvi put devedesetih godina uveden termin koji opisuje nezainteresovanost mladih.  
    • Од JESSY,
      NAGRADA za životno delo "Dobričin prsten" otišla je ove godine na pravu "ruku" iako se na njoj, bez ikakve dileme, mogla naći i ranije.
      Petar Božović kalibar je dramskog umetnika za koga se, već na početku karijere, govorilo - glumčina.
      Igrao je na mnogim pozorišnim scenama. U Ateljeu 212, Beogradskom dramskom i Narodnom pozorištu, bio je član ansambla, ali je uvek ostajao svoj. Dug je spisak njegovih maestralnih uloga u teatru ("Apis", "Hamlet u selu Mrduša Donja", "Purpurno ostrvo", "Proleće u januaru", "Čegović", "Divlja patka", "Na čijoj strani", "Karolina Nojber"), ostavio je trajni pečat i na velikim filmskim ostvarenjima "Čudo neviđeno", "U ime naroda", "Tajvanska kanasta, "Lepota poroka", "Već viđeno", "Večernja zvona", "Braća po materi"...
      Umeo je da solira (u monodramama i poetskim kazivanjima), kao i da bude svakom timu pojačanje: tako se prvak Drame, posle dve i po decenije, ove godine vratio u ansambl nacionalnog teatra. Sve što radi "više je od igre", baš kao što se zvala i kultna serija u kojoj je tumačio jednu od glavnih uloga. Kako mu je pošlo za rukom da napravi tu plejadu neponovljivih likova?
    • Од JESSY,
      Foto: Twitter/Čarli Vafls Učenicima drugog razreda osnovne škole u radnim sveskama za Građansko vaspitanje, predsednik Aleksandar Vučić garantuje da "sve što rade odrasli treba da čine za njihovo dobro". Međutim, to nije jedini sporan momenat u toj knjizi.
      Nakon što je cela Srbija zanemela pred 100. stranicom radne sveske za Građansko vaspitanje koju koriste učenici drugih razreda osnovnih škola, ljudi su krenuli pažljivije da listaju tu knjigu i uočili više momenata zbog kojih je tumače kao “lažno poverljivi kurs za potkazivanje svih”.
      To se posebno odnosi na ilustrovanje Dečjih prava, koja se obrađuju u sedmom poglavlju – pored Vučićeve “garancije”, mališani treba i da pokažu da su razumeli svoja prava i da su spremni da se bore za njih – i kod kuće i u školi. Između ostalog, deca se pozivaju da nacrtaju odraslu osobu s kojom žive kada je besna, a u poglavlju “Kad roditelji krše dečja prava” da nacrtaju šta roditelji rade, a zastrašujuće je, te da napišu šta oni tada govore.
       
      Isto se očekuje da urade i ako ih je neko od odraslih u školi uznemirio ili uplašio.
      “Odgovori su samo za tebe i mene”, poručuje im nacrtana žirafa, mada su mnogi skeptični i oko toga kome su namenjeni ti odgovori i kakve bi posledice mogli da povuku.
       
      “Građansko vaspitanje – saznanje o sebi i drugima” – radnu svesku za drugi razred osnovne škole, čiji su autori Nada Ignjatović-Savić, Jelena Dimitrijević, Valerija Živković, Stanka Žica, Tatjana Živanović, Smiljana Grujić i Marina Ostojić, izdao je Kreativni centar, a odobilo Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
       
      https://nova.rs/magazin/bebaiporodica/gledate-li-sta-deca-uce-iz-gradanskog-vaspitanja-trebalo-bi/
       
×
×
  • Креирај ново...