Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Premijerno o prvom srpskom pseudo-satelitu, priča o tome kako je iz Jagodine izvezen avion u Ameriku i kako napreduje razvoj srpske borbene bespilotne letelice

Da će drugi Vazduhoplovni vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope biti najinteresantniji i najveći do sada ubedili smo vas „spamovanjem“ na svim našim kanalima (izdržite još malo).

Kada kažemo „najveće okupljanje vazduhoplovne industrije u regionu“ to zaista i mislimo – do danas se na učešće za oba dana samita prijavilo preko 350 delegata iz 85 kompanija uz prisustvo 7 škola i fakulteta.

Ove godine SEAS popirma i izložbeno-sajamski karakter. Ispred glavne sale gde će se održavati prezentacije i panel diskusije biće postavljeno 20 štandova domaćih i inostranih vazduhoplovnih kompanija. Zahvaljujući Aedoromu Nikola Tesla domaća publika imaće priliku da vidi i dva trenutno najmodernija „body-scannera“:

 
28424356_1745965618800270_42737877291463
Od ove godine SEAS je i izložbena manifestacija

Panel nad panelima…

U moru interesantnih panela i prezentacija (ažuriranu agendu pogledajte na SEAS sajtu) jedan od najuzbudljivijih svakako će biti „Spectacular aircraft made in Serbia“.

Na ovom panelu govoriće osnivač i vlasnik fabrike aviona Aero East Milorad „Mago“ Matić, osnivač i direktor kompanije Composite Technology Team Petar Matunović i predstavnik kompanije EDePro.

Petar Matunović iz CTT-a će na samitu prvi put javnosti predstaviti svoj najambiciozniji projekat do sada – pseudo-satelit nazvan „Pupin“. Reč je o letelici koja će leteti na visinama od preko 20 kilometara a biće pogonjena elektromotorom za čiji će rad energiju prikupljati foto-električne ćelije:

– Na samitu ćemo prvi put prikazati naš novi projekat, preciznije segment krila koji spada u tzv. „extreme light structures“. To je segment od dva metra koji ima samo 600 grama mase. Posetioce će moći da ga uhvate i osete koliko je lagan. Letelica će imati ekstremno trajanje leta od po nekoliko meseci.

PUPIN-HAPS-InfoGraph-compressed.png
Jedna od SEAS premijera – Pupin

Osnovna namena Pupina biće usko regionalno pokrivanje teritorije radio signalom, signalom mobilne telefonije, internetom, HDTV-om. Osmatranja u naučne svrhe, sondiranje atmosfere, špijunske i bezbednosne misije, rana upozoravanja, praćenja u slucaju nezgoda i elementarnih nepogoda. Nazvali smo je Pupin po čoveku čija je inovacija omogućila prenos telegrafa na velike daljine. Trenutno smo jedna od pet kompanija na planeti koja se upušta u ovakav razvoj. Tri su prikazale svoje letelice do sada – među poznatijim kompanijama to su Facebook, Google i Airbus. – rekao je za Tango Six Petar Matunović i naglasio da je projekat u fazi potrage za investitorima, da se nada pomoći države ali pre svega privatnom kapitalu.

Drugi panelista biće dobro poznati vazduhoplovni industrijalac iz Kraljeva koji je pre nekoliko meseci svoju fabriku ultra-lakih aviona preselio u Jagodinu. Pored njegove uvek interesantne preduzetničke priče čućemo ekskluzivno i više detalja o njegovom najnovijem poduhvatu – izvozu prvih aviona u Ameriku:

– Izvezli smo prva dva aviona u Ameriku pre nekoliko nedelja i to je samo početak. U planu je izvoz oko 50 letelica sa „full glass“ kokpitom. Od 10.-15. aprila Aero East će prvi put izlagati u Lakelandu na poznatom „Sun ‘n’ Fun“ sajmu koji je, kad pričamo o LSA kategoriji, možda i popularniji od Oskosha. – kaže Matić.

t.jpg
Prvi izvoz novog srpskog GA proizvoda u Ameriku nakon više decenija / Foto: Aero East

Ovaj impozantan triling proizvođača letelica iz Srbije otvoriće predstavnik kompanije EDePro koji će predstaviti evoluciju projekta borbene bespilotne letelice Stršljen koju je Tango Six pratio od njenog nastanka.

8_1520077447.jpg
Na SEAS-u iz prve ruke o detaljima redizajniranog Stršljena / Foto: Ministarstvo odbrane

Ukoliko još niste, registrujte se za drugo izdanje SEAS-a na ovom linku – www.seas.rs

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Završen prvi dan drugog Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope

Prvom danu Drugog Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope prisustvovalo je više od 400 delegata iz sveta i regiona, među kojima su bili i predstavnici iz više od 150 kompanija vazduhoplovne industrije.

Ove godine zainteresovanost za Samit bila je visoko iznad očekivanog, a po prvi put delegati su pored panela i pojedinačnih izlaganja mogli da obiđu i izložbeni deo gde su predstavnici 20 različitih kompanija prezentovali svoje delatnosti.

Jedan od noviteta takođe je i učešće Erbasa i Boinga koji su prvi put istovremeno keynote predavači na nekom vazduhoplovnom Samitu u regionu. Njihovim polučasovnim izlaganjima program je zvanično i otvoren, a na panelima i pojedinačnim predstavljanjima tokom dana bilo je reči o najaktuelnijim trendovima i novostima iz sveta vazduhoplovstva na prostoru jugoistočne Evrope.

IMG_8765.jpg
U pauzama između panela obilazak štandova / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Keynote izlaganja

Uvodno izlaganje bilo je namenjeno predstavljanju portfolia kompanije Erbas, dosadašnjim i budućim isporukama letelica, aktivnostima Erbas Grupe i Erbas Helikoptersa, dok je u fokusu bila saradnja te kompanije sa Srbijom i regionom.

Ispred Erbas Grupe prisutnima se obratio Cezar Sančez Lopez, potpredsednik Grupe za jugoistočnu Evropu i Izrael, koji je govorio detaljnije o planovima kompanije za širenje u regionu i isporuci H145M helikoptera Srbiji:

– Većina helikopterskih flota trenutno je zastarela, a kada je tako tu se mogu javiti razni bezbednosni problemi. Srbija će ovom narudžbinom obnoviti svoju flotu i modernizovati sopstvene vojne kapacitete. Naglasak je svakako na saradnji, zbog toga smo mi danas ovde.

Helikopteri H145M dolaze i sa vojnom i sa civilnom sertifikacijom upravo zato što su namenjeni obavljanju različitih operacija. Naravno, pored njihove isporuke, možemo da govorimo i o industrijskoj saradnji sa Srbijom, pri čemu ona podrazumeva revitalizaciju vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović“.

Mi želimo da pomognemo da on postane sertifikovani regionalni centar za održavanje helikoptera, za njegovo potpuno osposobljavanje, ali i promociju budućim korisnicima. –

MG_2190SEAS1600.jpg
Cezar Sančez Lopez o saradnji Erbasa sa Srbijom pred više od 400 delegata / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Lopezovom izlaganju usledila je analiza trenutnih tržišnih trendova regionalnog direktora marketinga kompanije Boing Jakoba Fankenštajna. On je objasnio da ekonomski i geopolitički razvoj u velikoj meri oblikuju tržište, te da se s vremena na vreme mogu javiti pojedini izazovi.

Tada je istakao i da avio-saobraćaj beleži konstantan rast, da će se taj trend nastaviti, a da Boing u skladu sa time kreira svoj dugoročan plan:

– Predviđamo da će u narednih 20 godina biti zabeležena potreba za više od 41.000 aviona, a da će veći deo njih biti B737. Takođe, stopa avio-saobraćaja najviša je u Evropi i ona će samo da raste – konkretno, govorimo o 3,2% godišnjeg rasta.

Kada posmatramo područje jugoistočne Evrope, ta stopa biće iznad prosečne. Kako pokazuju IATA-ina istraživanja, ukupna godišnja stopa rasta avio-saobraćaja u periodu od 2018. do 2027. godine za jugoistočnu Evropu iznosi 5,4%.

Imamo razlog da verujemo da će rast i razvoj vazduhoplovne industrije koji je primetan prethodnih godina da se nastavi i u narednih nekoliko decenija. –

MG_8660SEAS1600.jpg
Delegati su tokom prvog dana mogli da čuju diskusije brojnih predstavnika vazduhoplovne industrije / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Paneli

Treći po redu bio je panel tri velika regionalna proizvođača letelica ATR-a, Embraera i Bombardiea. Predstavnici ovih kompanija govorili su o tome koliko su njihovi proizvodi adekvatni za region i šta mogu da ponude.

Potpredsednik sektora prodaje za područje Evrope kompanije ATR Klemente Afinito istakao je da oni nisu zainteresovani samo za velike porudžbine, već da su naklonjeni i manjim korisnicima kao što je Srbija. On je objasnio da je cilj kompanije da „ode tamo gde drugi nisu“ i da je ATR pravi izbor avio-kompanija u regionu:

– Kada su u pitanju male letelice, nije potreban veliki broj ljudi kako bi se one popunile. Stoga, ATR je idealna letelica za ove prostore. Postoje rute koje može da opslužuje samo ATR, a to je često slučaj ovde na Balkanu. –

Potpredsednik sektora za prodaju Embraera Martin Holms i direktor sektora za poslovni razvoj i prodaju Bombardiea Mark Gilbert bili su saglasni sa time da područje jugoistočne Evrope ima perspektivnu budućnost. Holms je tom prilikom govorio o potencijalima svoje nove E2 familije koja je nedavno predstavljena na AirShowu u Singapuru i rekao da će u budućnosti lokalni prevoznici sve više koristiti e-jetove, dok je Gilbert Bombardie predstavio kao lidera na regionalnom tržišu za letelice manje od 150 sedišta.

MG_8807SEAS1600T4.jpg
HEMS operacije u Srbiji svrstane su u komercijalne operacije / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Naredni panel bio je posvećen civilnim helikopterskim jedinicama u regionu, kao i HEMS i SAR operacijama. Na njemu su o tome diskutovali marketing senior menadžer Erbas Helikoptersa Patrik le Barbenšon, menadžer prodaje Erbas Helikoptersa Lorent Visa, pilot srpske policijske helikopterske jedinice Nenad Nedić, menadžer prodaje Elifrulie Edi Furlan, kao i pilot helikopterske servisne jedinice Zorislav Ivanović.

Tom prilikom Nedić je objasnio da su HEMS operacije u Srbiji svrstane u komercijalne operacije, a kako nalaže regulativa neophodno je ispuniti nekoliko kriterijuma kako bi se time moglo baviti:

– Kod nas postoji problem jer smo mi državni organ, a ne privredno društvo. Morate da posedujete helikopter koji ispunjava uslove za obavljanje HEMS operacija, a i zahtevi koje mora da ispuni posada su visoki. U Srbiji postoji jedan helidrom na VMA, pored njega ne postoji nijedan drugi.

Da biste ispunili regulative zlatnog sata (30min), ne možete da funkcionišete samo sa jednim helidromom. Dakle, sve to mora biti ispunjeno – oprema, posada, helikopter i mesto poletanja i sletanja. Naš plan je upravo da u narednom periodu rešimo problem sa mestom sletanja i poletanja. –

Barbenšon je iskoristio priliku da govori o fleksibilnosti i mnogostrukoj nameni helikoptera H145M, te je istakao da je ta letelica pravi izbor za operacije koje se tiču intervencija, a da mu je potrebno svega 15 minuta da se iz verzije za jednu namenu transformiše u verziju za bilo koju drugu.

MG_8875SEAS1600T5.jpg
O tome kako su visokoškolske ustanove nekada bile prototip avio-škola / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Edukacija u vazduhoplovstvu

Kako je naglašeno na početku panela koji se bavi temom edukacije u vazduhoplovnoj industriji, Srbija je jedna od zemalja sa najkompleksnijim sistemom te vrste obrazovanja u regionu. Na tom panelu bilo je više reči o tome na koji način studenti nakon završetka studija mogu da iskoriste i primene znanje, kakvu perspektivu imaju pri zapošljavanju, kao i kako je edukacija izgledala nekada.

Kao jedna od relevantnih avio-škola na panelu se predstavio Prince Aviation, koji je objasnio da se u njihovoj školi sprovode mentorski programi sa studentima koji su završili studije, a da im je u planu da budu prva škola u Srbiji koja će kandidate prilikom obuke upoznavati sa osnovama nepravilnog položaja i akrobatskog letenja.

Pored direktora trening centra Prince Aviationa Stanka Pavlovića, o sferi vazduhoplovnog obrazovanja diskutovali su i profesor Saobraćajnog fakulteta Petar Mirosavljević, kao i profesor Mašinskog fakulteta Časlav Mitrović.

MG_8954SEAS1600T6-1.jpg
Velike vesti dolaze iz Srbije / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Nakon edukacije usledio je panel o posebnim vazduhoplovnim projektima realizovanim u Srbiji, gde su svoje delatnosti predstavili osnivač kompanije Aero East Europe Milorad Matić Mago, glavni inženjer kompanije EDePro Predrag Matejić, kao i direktor kompanije Composite Technology Team Petar Matunović.

Na njemu je bilo reči o prvom srpskom pseudo-satelitu, izvozu letelica iz Srbije u Ameriku, ali i razvoju srpske bespilotne letelice Stršljena. Detaljnije o tom panelu Tango Six će izvestiti tokom vikenda.

Startap inovacije

Poslednji panel u nizu u fokusu je imao aktuelne startap inovacije u sferi vazduhoplovstva, te su panelisti pokušali da objasne na koji način razvoj tehnologije oblikuje avio-industriju.

O tome su diskutovali osnivač Air Ticket Arene Krešimir Budinski, osnivač AirDb-a Slobodan Vučković i kreator aplikacije MedicoApps Primož Gajžl.

Kako je objasnio Budinski, Air Ticket Arena kao servis rešio je distribucijski problem karata koji imaju avio- kompanije i dodao:

– Tehnologije su donele promene u načinu kupovine karata. Danas imate mladu populaciju koja živi na mobilnim telefonima i njihov način života je dosta ubrzan. Tako je i nastala city break industrija, a mi smo tu videli šansu da u kratkom periodu ponudimo brz pokret imovine avio-kompanije i otvorimo milenijalicima pristup korišćenju. –

MG_9021SEAS1600T6.jpg
Jedna od aplikacija može pomoći i pilotima / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Prema rečima predstavnika AirDb-a njihov cilj bio je da uz pomoć tehnologije učine podatke dostupnima, što podržava njihov blockchain proizvod.

– Novi proizvod na kojem radimo zasniva se na blockchainu. Zanimljivo je da su i velike tradicionalne kompanije prepoznale tehonologiju koja im može doneti uštedu u industriji. Boing sa partnerima zato kupuje 6,5% firme. Sve ovo i dalje ne znači da će industrija prihvatiti novu tehnologiju, potrebno je mnogo dokazivanja.

Blockchain je ušao u fokus kada su kriptovalute eksplodirale. Ljudi na to gledaju kao investicioni portfolio,a  blockchain je sada ono što je Internet. Naša ideja je da iskoristimo novu tehonologiju na nivou podataka i da je ponudimo avio-indutriji, da se njima omogući veća sigurnost i ušteda. Ali sve za sada ide korak po korak. – objasnio je Vučković.

Još jednu tehnološku inovaciju donosi i aplikacija MedicoApps, a njen founder Primož Gajžl objasnio je kako ona funkcioniše:

– Tom aplikacijom vršimo monitoring aviona, instrumenata, pilota. Ne želimo da nađemo velike zdravstvene probleme kod pilota, nego nešto poput manjka kiseonika i slično. Nivo kiseonika je veoma veliki problem za pilote.

U početku nam je bilo veoma teško, jer smo morali investitorima da objasnimo šta naš proizvod radi, jer je hardverski. Tu je naravno i konkurencija, svi se oni bore za novac. Morali smo da objasnimo kako to sve radi, a to nije bilo ni malo jednostavno. –

Marta LUTOVAC

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Završen drugi Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope

Drugi i poslednji dan ovogodišnjeg Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evropezvanično je završen. Dvodnevni program posetilo je više od 700 delegata, dok je u njemu učestvovalo više od 40 panelista na 11 panela i tri keynote izlaganja.

Ispred glavne hale na izložbenom delu svoje delatnosti predstavilo je 20 kompanija, a na pojedinim štandovima bilo je moguće videti makete letelica, nova tehnološka dostignuća i projekcije u oblasti bezbednosti u vazduhoplovstvu, kao i različite vrste bespilotnih letelica.

Program drugog dana otvorilo je keynote izlaganje pomoćnika ministra odbrane Srbije Nenada Miloradovića, koji je govorio o istorijatu srpskih vazduhoplovnih snaga, za čime je usledio panel posvećen vojnom vazduhoplovstvu.

IMG_9070.jpg
Vojno vazduhoplovstvo u Srbiji i regionu / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Na njemu su učestvovali Miloradović, direktor sektora odbrambenih tehnologija pri Ministarstvu odbrane general Bojan Zrnić, marketing senior menadžer u Erbas Helikoptersu Patrik le Barbenšon, potpredsednik Erbas Grupe za jugoistočnu Evropu i Izrael Cezar Sančez Lopez, vojni analitičar u „Obrisu“ Igor Tabak, kao i vojni analitičar Antonio Prlenda.

Fokus panela bili su potencijali novonaručenih Erbasovih H145M helikoptera, njihova multifunkcionalnost i fleksibilnost, kao i jačanje srpskih vojnih kapaciteta. Takođe, Zrnić je govorio o detaljima ugovora sa Erbasom, projektima koji su ugovorom predviđeni, ali i obavezama kako te kompanije, tako i Srbije.

Kao značajan deo tog ugovora istaknuta je i industrijska saradnja koja podrazumeva već spomenuto osposobljavanje „Mome Stanojlovića“ za ulogu regionalnog remontnog centra.

Tom prilikom, Tabak i Prlenda dali su detaljan uvid u trenutno stanje vojnog vazduhoplovstva u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali i kratak osvrt na pojedine buduće planove za taj sektor.

Detaljnije o ovom panelu Tango Six će pisati naredne nedelje.

SEAS_DO_T2_0032_1600.jpg
Niški aerodrom i dalje u razvoju / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Kako posluju aerodromi?

Naredni panel bio je posvećen poslovnim modelima aerodroma u regionu, kako uspešnim, tako i onim manje uspešnima. O tome su diskutovali Bojan Avramovićiz RRA Jug, menadžer aerodroma Brač Tonči Peović, kao i Mihajlo Jović iz Poslovne zajednice Čačka (Čačak Business Comunity).

Peović je u uvodnom delu panela govorio detaljnije o istorijatu avio-saobraćaja, njegovim počecima, razvoju i izazovima.

– Danas je veoma je bitno govoriti o tome koliko su aerodromi prihvatljivi za investitore. Do 2035. godine uspjeh će bilježiti samo regionalni aerodromi, dakle, strategija se kreira u kontekstu prednosti koju će imati mali aerodromi. – objasnio je Peović.

Avramović je napravio kratak osvrt na trenutnu situaciju na niškom aerodromu, dok je Jović istakao da problemi pri realizaciji projekta aerodroma Moravapostoje, ali da ne treba da predstavljaju kočnicu:

– Mi znamo da postoji veliki broj problema, svesni smo toga, ali da je Niš tako razmišljao ništa od ovoga što je on danas ne bi postojalo. Trenutno, grad Čačak, Kraljevo i Novi Pazar spremni su da finansiraju projekat Morave. –

Dok Morava tek treba da izgradi infrastrukturu, brački aerodrom svoju razvija. O izgradnji nove piste i njenoj isplativosti govorio je Peović, koji je naglasio da razvoj Brača nikako nije udarac na Split i dodao:

– Već intenzivno radimo na sledećoj fazi produženja piste kako bi mogao sletati B737-700 i B737-800, a sve sa ciljem da se opet prilagodimo kupcu, jer kupac je shvatio da mu je interesantno doći sa većim avionom na Brač, da on može ponuditi jeftinija sjedala i da će bolje zaradit, a ujedno i da se produži pista. –

IMG_9143.jpg
Nuctech predstavlja svoj tehnološki program / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Bezbednost aerodroma – terorizam i nove tehnologije

Treći panel po redu bio je namenjen diskusiji o izmeni regulative i merama bezbednosti na aerodromima usled skorašnjih terorističkih napada i aktuelnih sigurnosnih pretnji.

Tu temu delegatima su predstavili Predrag Đorđević iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, generalni menadžer kompanije Nuctech na području Evrope Qiyuan Fu  Miodrag Radulović iz kompanije Rohde & Schwarz.

U kontekstu novih rizika i pretnji, Đorđević je skrenuo pažnju na sve veću ugroženost javnih zona aerodroma – terminala i prostora van zgrade terminala. Kako je objasnio, potrebno je uvesti nove mere bezbednosti za taj prostor, koje neće biti toliko vidljive javnosti:

– To neće biti pregled tehničkim sredstvima, već drugačije metode kontrole. Kod nas već postoje neke mere, ali profilisanje putnika sve više dobija na značaju.

Sve se bazira na proceni rizika i mera koje bi trebalo uvesti u javnu zonu, a da li će to kod nas biti profilisanje ili neki drugi metod zavisi od regulatora. To ćemo tek videti. –

On je govorio i o sistemu „one stop security“ koji putnicima olakšava presedanje na aerodromima:

– Evropska unija omogućava trećim državama koje nisu članice da apliciraju za projekat učešća u sistemu i na taj način putnicima koji putuju iz Beograda ili Niša bude omogućeno da kontrolu prođu samo na prvom aerodromu, te da tokom presedanja u evropskim ne moraju ponovo da je prolaze.

Mi smo aplicirali i nadam se da ćemo do kraja godine dobiti odobrenje za taj projekat od Evropske Komisije. –

SEAS_DO_T3_0031_1600.jpg
Tehnologija sa veštačkom inteligencijom kao idealan alat za kontrolu bezbednosti na aerodromima / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

O bezbednosti i kontroli na aerodromima govorio je i Radulović, koji je predstavio novi projekat kompanije od nedavno postavljen i na Aerodromu Nikola Tesla  mikrotalasni skener za pregled putnika.

Prema njegovim rečima, sa tim skenerom omogućeno je vrlo komforno prolaženje putnika kroz kontrolu, a njegovo korišćenje veoma je jednostavno.

– Vrlo je kratko vreme skeniranja putnika. Za dve sekunde dobije se rezultat detekcije, a važno je naglasiti i da nema štetnog zračenja. Nova generacija skenera ima još bolje performanse, a nedavno smo dobili sertifikat i za američko tržište.

Svakako, omogućena je detekcija ne samo metala već svega što se nalazi na koži – tečnost, novčanice, papiri, kao i bilo koji drugi predmeti. On omogućava jednu detaljnu detekciju bez fizičke pretrage i pregleda putnika. – naglasio je Radulović.

Kako je dodao Đorđević, sertifikacija osoblja koja će da radi na tim skenerima trenutno je u finalnoj fazi.

Tom prilikom, predstavnik Nuctecha govorio je o trenutnim aktivnostima i budućim planovima kompanije sa naglaskom na značaju tehnologije sa veštačkom inteligencijom u oblasti bezbednosti i kontrole. Kako je istakao, cilj Nuctecha jeste da pomoću te tehnologije, koja je sposobna da sama uči i analizira, pasivno skeniranje pretvori u aktivnu detekciju.

IMG_9288.jpg
Da li dronovi mogu da predstavljaju opasnost? / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Bespilotne letelice i zloupotreba

Naredni panelisti pred sobom su imali temu bezbednosti upotrebe bespilotnih letelica. O tome zašto njihovo korišćenje ipak nije uvek bezbedno, na koje načine se može zloupotrebiti i šta se u takvim situacijama radi sa aspekta regulatora, govorili su predsednik Nacionalnog klastera bespilotnih letelica Srbije Sima Marković, Stefan Vukajlović iz kompanije Antenall, Vlade Mladenović sa Fakulteta tehničkih nauka Čačak, Bojan Cvetičanin iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva, kao i Miodrag Radulović iz kompanije Rohde & Schwartz.

Ukoliko se ne koriste u skladu sa propisima bespilotni vazduhoplovi mogu da ugroze, kako imovinu, tako i živote ljudi, istakao je Vukajlović i dodao da je za takve situcije potrebno naći rešenje:

– Došli smo do zaključka da bi trebalo da pronađemo neki sistem za detekciju i primarno spuštanje letelica ili odvraćanje od neke lokacije. Operater koji vrši te vrste intervencija će, na primer, da spusti letelicu na zemlju, a kada se ona spusti operater može da je uzme, prikači je na računar, a zatim vidi ko je njome leteo.

Trenutno radimo na sistemu audio detekcije, što podrazumeva otkrivanje drona na velikoj udaljenosti. –

Jedan od panelista bio je saglasan sa predstavnikom Nuctecha koji je ranije govorio o upotrebi tehnologije sa veštačkom inteligencijom u svrhe bezbednosne kontrole. Međutim, u slučaju zloupotrebe bespilotnih letelica, Mladenović govori o malo drugačijoj nameni te tehnologije:

– Najveći broj dronova se upravlja ručno, a uvođenjem novih algoritama hoćemo da omogućimo da sam vazduhoplov planira i donosi odluke, prepozna problem i reaguje u određenim situacijama – pošalje dojavu, promeni rutu i slično.

Radimo, dakle, na razvoju tih kompleksnih algoritama i razvijanju autonomnog leta, kao i obrade podataka gde bi sam vazduhoplov na osnovu prikupljenih informacija mogao da donosi razne odluke. –

SEAS_DO_T4_0043_1600.jpg
Da li će dronovima i dalje upravljati ljudi? / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Međutim, sa aspekta regulatora takav algoritam i dalje nema pogodno tle za realizaciju. Kako kaže Cvetičanin, nešto tog tipa neće moći da zaživi u skorijem periodu:

– Sve je to i dalje na dugačkom štapu. S jedne strane imamo obučene ljude, a sa druge letelicu koja to nije, niti smo sigurni da će uopšte reagovati kako treba u određenim situacijama. –

Tom prilikom bilo je reči i o noćnom letenju bespilotnim vazduhoplovima i izazovima koji u takvim uslovima letenja postoje, pri čemu je Cvetičanin istakao da je trenutno u fazi izrada novog nacrta gde je u određenim situacijama ipak dozvoljeno da se dronom leti noću.

U kontekstu zloupotreba bespilotnih letelica Radulović je dodao da se trenutno kao pretnja javljaju uglavnom razne vrste šverca, ali da je nedavno zabeležena i upotreba drona sa kalibarskim oružijem. On je objasnio i kakvi su planovi njegove kompanije za zaštitu vazdušnog prostora od slučaja zloupotrebe iznad „Nikole Tesle“:

– Ideja je da pokrijemo celu pistu, kao i deo pozadi ka Ledinama i putu koji je zaklonjen zgradama Jat tehnike i hangarima odakle može bilo šta da doleti. Danas su mali dronovi vrlo brzi i visokih performansi, pa zaista mogu da predstavljaju opasnost. –

SEAS_DO_T4_0149_1600.jpg
Pozitivni primeri iz prakse / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Farbanje aviona i dizajn enterijera letelica

Na poslednjem panelu ovogodišnjeg Samita panelisti su izveli zaključak da su poslovi dizajniranja enterijera, kao i farbanje letelica nešto što još uvek nije dovoljno razvijeno u Srbiji.

Kao pozitivan primer iz prakse na panelu je učestvovao i Prince Aviation. Predstavnik te kompanije, šef sektora održavanja Srđan Kragojević, govorio je o nedavnim, ali i budućim projektima:

– Mi smo do sada uradili u stranim registrima oko 5 aviona koje možemo da smatramo potpuno repariranim i uradili smo četiri aviona koja su uglavnom iz našeg poslovnog registra.

Ove godine imamo ugovorena dva velika projekta, od čega je jedan koji je najveći ugovoren do sada, a to je kompletno farbanje aviona Cessna Citation 560 i 520. Tu imamo postavljen jedan vrlo specifičan zahtev – finalna boja aviona bi trebalo da bude metalik. –

On je tom prilikom dodao da su najveći izazovi zapravo tehnološki i regulatorni, jer pored toga što je neophodno obezbediti napredniju tehnologiju, važno je razumeti kakvi se kriterijumi moraju ispuniti kako bi se taj posao obavljao po propisima i u skladu sa zaštitom životne sredine.

O tome kakvo je trenutno stanje u Srbiji kada je reč o takvoj vrsti posla diskutovali su i direktorka kompanije Salt & Water Svetlana Mojić Džakula, kao i direktor kompanije Konelek Andrija Ekmedžić.

Iako postoje pozitivni primeri iz prakse, kakvi jesu učesnici ovog panela, zaključak je da u Srbiji i dalje ne postoje kapaciteti potrebni da se ti poslovi obavljaju bez traženja alternativnih rešenja i snalaženja, te da na tome u budućnosti treba posebno raditi.

SEAS_DO_T5_0022_1600.jpg
Za kraj Samita – nagrade / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

SEAS 2016

Prvi Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope Tango Six Events, deo Tango Six Grupe, organizovao je pre dve godine u Beogradu. Tada je dvodnevni Samit posetilo 320 delegata i više od 60 predstavnika avio-kompanija.

Na panelima i pojedinačnim izlaganjima keynote prezentera bilo je reči o tada aktuelnim vazduhoplovnim temama u jugoistočnoj Evropi – koncesijama i privatizacijama aerodroma, MRO-u, kao i o HEMS-u i tehnološkim inovacijama u vazdušnom saobraćaju.

Marta LUTOVAC

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      KAO PATRIOT ne bih htio da ova zemlja doživi iskustvo jednog pokušaja stvaranja hrvatske države u 20. stoljeću. Taj pokušaj kolabirao je u sramoti jer je bio utemeljen na mržnji prema Srbima. S današnjom opsesivnom mržnjom prema Srbima Hrvatska je na istom putu”, rekao je danas Milorad Pupovac na konferenciji za medije sazvanoj zbog posljednjih organiziranih napada na Srbe. 
      Izjednačavanje Republike s Nezavisnom Državom Hrvatskom
      Odmjereni i oprezni, dugogodišnji najistaknutiji politički predstavnik srpske nacionalne manjine današnju Republiku Hrvatsku usporedio je s ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom. Ne samo da ju je usporedio, jer uspoređivati se može svašta, nego je ustvrdio da se boji jer je Republika Hrvatska na istom putu kao i ta kvislinška i zločinačka država koja je trajala od 1941. do 1945. Negdje drugdje takvo izjednačavanje Republike, u čije ustavne temelje je upisan i antifašizam, s nacističkom marionetom izazvalo bi bijes, ako ne i intervenciju liječnika koji bi onog koji je tako nešto izrekao strpali na prisilno liječenje.
      Na žalost Hrvatske, ali i na radost nekih Hrvata, Pupovac je u pravu.
      Nema potrebe za logorima
      U Republici Hrvatskoj ne postoje rasni zakoni kakvi su postojali u NDH. Za njima nema potrebe. Srba nema dovoljno da bi se zbog njih pisali posebni zakoni. Postoji, međutim, mržnja. U 21. stoljeću nije potrebno osnivati koncentracijske logore da bi se istrijebio jedan narod. Dovoljno je iz dana u dan poticati i podgrijavati mržnju, tolerirati nasilje, proglašavati organizirane napade izoliranim incidentima, praviti se blesavim žmireći pred očitom atmosferom ili klimom, kako vam drago, mržnje prema cijelom narodu. Toleriranjem nasilja ono malo preostalih Srba prisiljava se da više ni svojoj djeci ne kažu da su Srbi i da se ili odsele, ili asimiliraju. To ni na koji način nije različito od Budakovog pokrštavanja trećine i protjerivanja trećine. Dobar dio toga je već odrađen.
      HOS je bio stranačka milicija inspirirana ustašama
      Ne treba u 21. stoljeću šef države nositi titulu poglavnika, dovoljno je naći nešto malo razumijevanja za Antu Pavelića ili stavljati u kontekst njegov poklič Za dom spremni. Država koja na bilo koji način i na bilo kojem mjestu ima razumijevanja za ustaški poklič, nedvojbeno sama sebe identificira s ustaškom NDH. Priče o HOS-u i njegovoj ratnoj ulozi samo su priče jer HOS se tako nazvao upravo zbog NDH i za svoj moto je uzeo ustaški poklič upravo zbog NDH. Da si ne lažemo, vodstvo Hrvatske stranke prava osnovalo je stranačku miliciju pomoću koje je željelo oživiti ustaški režim. 
      Napadat će oni koji najviše žele NDH
      Zato je Milorad Pupovac u pravu kada kaže da se boji da je današnja Hrvatska na istom putu kao NDH. U posljednjih pet godina ustaštvo je normalizirano uz blagoslov politike. Na ustaštvo koje se valja ulicama svi glavni faktori hrvatske politike ili blagonaklono gledaju, ili se pretvaraju da ne postoji. Od predsjednice koja je ne tako davno poručivala da oni kojima se u Hrvatskoj ne sviđa mogu otići i Srbe optuživala da provociraju nasilje, samim svojim postojanjem valjda, do premijera koji se izvlači na različite kontekste ustaških simbola.
      Bili bi ustaše, ali da se ne zna
      Nažalost, Pupovac je u pravu, ali njegova izjava izazvat će još više mržnje. Paradoksalno, napadat će ga najviše oni koji otvoreno ili poskrivećki, pokvareno, potiču mržnju ili oživljavaju NDH. Takva je priroda hrvatske politika i društva. Oni koji baš žele NDH ili se otvoreno pozdravljaju ustaškim pokličem, podići će se na zadnje noge i arlauknuti zbog Pupovčeve kvalifikacije jer oni bi bili ustaše u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ali ne bi da se to i kaže. Srame se i plaše sami sebe pa se skrivaju iza domoljublja umjesto da otvoreno kažu da su fašisti. Pupovčevoj konstataciji bi se trebali radovati jer je rekao upravo ono što žele, ali će ga napasti.
      U pravu je, ali je i sukrivac
      Milorad Pupovac, već se ponavljamo, je u pravu, ali Milorad Pupovac je i sukrivac. Tvrdoglavom podrškom ovoj Vladi i premijeru koji je izmišljenim povjerenstvom legalizirao ustaštvo dao je svoj obol širenju spirale mržnje. Još jedan paradoks, Srbe mrze i jer podržavaju hrvatsku Vladu puno više nego što bi ih mrzili da je sruše. No, za takvo što će očito trebati više od nekoliko udaraca šipkom u uzdoljskom kafiću.
      link
    • Од JESSY,
      David Sinclair, genetičar s Harvarda, tvrdi da starenje ne bismo trebali doživljavati kao prirodnu posljedicu životnog ciklusa
      Izvor: Profimedia / Autor: Auto
      Starenje doživljavamo kao nakupljanje svih ostalih stanja koja postaju sve češća s godinama - raka, demencije, fizičke slabosti... No, sve više znanstvenika dovodi u pitanje osnovnu koncepciju starenja. Što kad bismo mogli zaustaviti smrt, ili je potpuno spriječiti? Što ako su bolesti koje nas pogađaju u starosti simptomi, a ne uzroci? Što bi se promijenilo kad bismo starenje klasificirali kao bolest?
      Od davnina se na starenje gleda kao na neizbježan, nezaustavljiv i prirodan ciklus. 'Prirodni uzroci' glavni su uzrok smrti starijih osoba, čak i kad umiru zbog raznih patoloških stanja. No ne misle svi tako. David Sinclair, genetičar s Harvarda, tvrdi da starenje ne bismo trebali doživljavati kao prirodnu posljedicu životnog ciklusa već kao stanje. Starost je, kaže on, patologija i kao takva može se i liječiti, piše Technology Review.
    • Од vetrometina,
      Ko bude imao živaca da pročita ovo do kraja, pa ako se nađe u tekstu ili mu je materija jasna, udeli bratu neki savet, biću zahvalan.
      Slušam neki dan nekog Isusovca, kaže "pustinja" u duševnom smislu je kod čoveka velika nagrada, jer to znači da onda čovek tu pustinju oseća i pokušava da ju otkloni i pronađe smisao i veru.
      A unutrašnja previranja me uništiše. Odrastao sam u porodici 'neverujućih'. Ono, poslednjih 20 godina slava, pre toga čak ni to, ćale bio zakleti titoista. Nikada veronauka, jer je u mom kraju (na "Zapadu") nije bilo, uvek to neko srastanje folklora i pravoslavlja, kako to kanda ide kod naših ljudi. Što će reći - polazna tačka mi je sve pre nego idealna.
      Odrastao i školovao sam se u sekularnim ustanovama, nauka, humanistika, studirao takođe humanističke smerove, ceo moj etos i svetonazor je formiran kroz taj svet.
      Pa kao što rekoh, zbog “uslova odrastanja” razvih anksiozni poremećaj, u mladosti i depresiju, lečio se od nje, zlo, ne ponovilo se.
      Posao, porodica, ide.
      Duša nikad punija zbog klinca (ima vas Bogu hvala koji razumete tu radost), a meni se mota po glavi pitanje, a šta posle? Lako je biti sada formalista, lako je brinuti samo o tehničkoj strani života od jutra do večeri, gledajući da dete ima sve što treba, kako mogućnost sopstvenog razvoja, kako normalan odgoj. Ali, šta posle? Dete ode jednog dana. Tad ćemo, Bože zdravlje, polako zalaziti u jesen života. Šta onda? U čemu ćemo pronaći smisao, kada nas već ionako brz život počne preticati i sa leve i sa desne. Kada bagavi više nećemo moći da ispratimo miris mladosti. Kada, ostvareni, nemamo više da težimo nikakvom napretku, boljitku? 
      Gospođa je neverujuća, neće da se venča u crkvi odnosno ne dopušta veliku mogućnost da se to desi, jer u tome smisla ne vidi (iako je, nominalno, “naša”). Ako bude, biće da udovolji meni, kaže. Nije antiteista, samo bi joj se činilo licemerno to činiti. Dopušta mogućnost da se dete krsti, više da udovolji roditeljima, koji, opet, ne veruju, ali kako da dete bude nekršteno, pobogu! Nedeljom se tradicionalno porodično doručkuje, ne ide u crkvu. A kakv sam to pravoslavac bez liturgije? Praznici nisu problem, oni su noću. A nedeljom ima štošta “pametnije” da se odradi.
      I na sve to nemam zamerke, prosto, to nije dugi niz godina bio deo moje rutine. Sad kad smo zajednica, uzurpiram ju stvarima koje u mladosti nisam činio.
      Onda sam život. Odgajan sam na prirodnjačko-humanističkim školama. I čitam diskusije ovde već mesecima. U kakve dubine se zalazi za evolucijom, sa osnovnim postulatima nauke … meni je ponekad naporno, jer se ne osećam na ‘pravoj’ strani. A znate kako je sa dokazima, primamljivi su… 
      Pa onda kao neki izlaz čitam knjige, teološke, a onda bum - u istoj piše neki Grk, profesor pravoslavne teologije u Gracu - nema teoretisanja bato, ili živiš sve postulate vere u sekularnom društvu i time ga menjaš i živiš veru, ili jednostavno nisi to što treba da budeš. I onda jednostavno nisam to što trebam da budem.
      Pa mi onda bude teret, jer nisam onakav kako mi izgleda da bi trebalo da budem. Ustanem ujutru, pomolim se za zdravlje bližnjih, sredim se za posao, sredim dete, vodim u vrtić, pokupim kad završim s poslom, idemo na igralište, okupam ga, gospođa nahrani, uspavam, posle toga još sat vremena posredimo po kući stvari, nabrzaka jedna serija ili malo knjige, legam u krevet, prekrstim se i zaspim. Kratka molitva ujutru, prekrstim se pred spavanje, i to je to od moje vere. Tanko. 
      Super mi isto da pustim malo vatopedsku bratiju na slušalice, ali ne mogu to po kući da puštam kao muziku za razonodu, jer ona to nije. Tad ide neki džez, amerikana, kantri. Volim kvalitetnu literaturu, pa makar ista bila otvoreno bezbožna. Pa tehnologija, pa brz život, pa teško sve to postići i ovako, a kamoli da verujem kako dolikuje. 
      A ne želim da robujem ovom trubokapitalizmu i orgijanju u hedonističkoj trci. U svemu treba uživati i praviti rituale. Gledaj kako kuvaš čaj, pazi temperaturu, uzmi ovu kremu, ona previše suši kožu, brijanje je hobi - kupi 5 brijača, ne taj afteršejv, ali ova govedina stvarno ne valja, kupi Kobe, H&M, DM, DSANČĆŠĐ, iz svega, iz svake jebene biološke potrebe treba napraviti užitak i ritual. Rezultat: novčanik prazan a da nisam kupio ništa infrastrukturno. Katastrofa.
      Sekularni, t.j. “realan” život istiskuje potrebu za Bogom, polako, ali sigurno. To je rat u kojem planira pobediti. A time traži bogoslovlje svoje mesto pod suncem, jer mi se čini da su ljudi svoje odabrali. I živa crkva nestaje. A mi čitamo debate o tome kako je tehnički Bog stvorio svet.
      Ne znam kako se okrenuti i kako ostati principijelan. Jer mi se sve više čini da u hrišćanskom životu doslednost znači i perfekciju. A grize me jer ne mogu da je ispratim jer mi je karakter, svetonazor i vrednostni kompleks urođen od malena “neplodno tlo”, ili  drugačije - pošto nisam odrastao u okolini gde je pravoslavlje deo predanja, teško ga primenim i “primim prirodno”. Jedino mi ostaje da okrenem koju stranicu jevanđelja i Šmemana i vičem slava Bogu ko pomahnitao. A postajem sve više i više ljuštura čoveka. Nekada mi je tu prazninu punila umetnost, ista me retko dodirne u poslednje vreme na način kao nekad.
      I onda mislim, ma, biće kako bude. Nastavim život bez Boga. I deklarativno zatvrdim da mi ne treba Bog. A onda vidim milinu atonskih manastira, božanstvenu ikonu, mediteransko šipražje i osećam se potpunijim. 


       
      Vernik sam bez posta, bez pričešća, bez liturgije. I osećam licemerje. A nemam uslova da to promenim a da ne zagorčam život i sebi i svojoj porodici. 
    • Од Милан Ракић,
      Treba li "zameriti" ili pak ne?
      Ne treba! (msm.) 
      Jer ti "mučenici" zarad 25000-30000 plate koju je trenutni sistem omogućio, trude se jebiga.
      Da zarade tih 200-250 evra. Sve u nadi-čekajući da će nam za dve do dve i po godine biti bolje.

      https://www.alo.rs/vesti/drustvo/uzivo-stigla-leteca-zver-srpska-policija-na-nogama/243689/vest?fbclid=IwAR1zBzB0JctVIvUPEXM3ocSMx14gk77_T0Lcb9kNpmUFIrwwGWezZosxSIM
      Dakle, stvar je jednostavna. "Ispratili " smo je i na stranicama našeg Foruma.
      Ima tome već više od dve godine kako je najavljeno (i jednim delom već realizovano) da će se helikopterske jedinice vojske i policije ponoviti novim mašinama.
      Mašine su OK. Nema zbora! I zaista je za ponos što su nabavljene.
      No, mera gromopucatelnih (d)novinarskih naslova u startu rekao bih, devalvira jednu uistinu dobru vest za našu avijaciju.
      Ako želite, pustite sebi mašti na volju, pa da vidimo kako biste vi ovaj događaj tabloidnim naslovom "ispratilI".
    • Од JESSY,
      Kako roditelji deci piju krv i jedu živce
      Postoje takvi roditelji koji živote svoje dece vide kao produžetke vlasatitog života
      Kada su naši dedovi i bake bili mladi, znalo se: oženiš se do osamnaeste i odvojiš se u zasebnoj sobi ili kući pored. Naši roditelji su se isto rano venčavali, ali su se zato isto  tako veoma rano osamostaljivali od svoji roditelja. 
      Današnji roditelji ne puštaju svoju decu da se osamostale. Vaspitavaju ih tako da im budu "robovi" celog života. Neki roditelji sprečavaju udaju kćerki, rečima: "Moja kćerka se neće udavati, ona će "juriti" karijeru!"
      A znate li zašto tako nešto pričaju? Zato što je to profitabilno! Njima su deca potčinjena, a roditelji umesto svoj, žive njihov život. Određuju im gde će i koliko raditi, sa kim će se zabavljati, a sa kim družiti. 
      Ovo je vrsta psihološkog vampirizma. Roditelji konzumiraju resurse svoje dece i drže ih blizu sebe na sve načine: emocionalno ih ucenjuju svojim bolestima, preteći im da će umreti, ponekad koristeći materijalne prednosti. To je mito.
      I uništavaju sve veze koje odraslo dete pokušava da stvori. Oni kritikuju moguće partnere, intrige, kletve, organizuju prenemaganje i scene... Oni toliko utiču na psihičko stanje svog deteta, da lako mogu da ga oteraju u alkoholizam...A spolja sve  izgleda kako sin pijanicamaltretira svoje drage roditelje.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...