Jump to content

Препоручена порука

Premijerno o prvom srpskom pseudo-satelitu, priča o tome kako je iz Jagodine izvezen avion u Ameriku i kako napreduje razvoj srpske borbene bespilotne letelice

Da će drugi Vazduhoplovni vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope biti najinteresantniji i najveći do sada ubedili smo vas „spamovanjem“ na svim našim kanalima (izdržite još malo).

Kada kažemo „najveće okupljanje vazduhoplovne industrije u regionu“ to zaista i mislimo – do danas se na učešće za oba dana samita prijavilo preko 350 delegata iz 85 kompanija uz prisustvo 7 škola i fakulteta.

Ove godine SEAS popirma i izložbeno-sajamski karakter. Ispred glavne sale gde će se održavati prezentacije i panel diskusije biće postavljeno 20 štandova domaćih i inostranih vazduhoplovnih kompanija. Zahvaljujući Aedoromu Nikola Tesla domaća publika imaće priliku da vidi i dva trenutno najmodernija „body-scannera“:

 
28424356_1745965618800270_42737877291463
Od ove godine SEAS je i izložbena manifestacija

Panel nad panelima…

U moru interesantnih panela i prezentacija (ažuriranu agendu pogledajte na SEAS sajtu) jedan od najuzbudljivijih svakako će biti „Spectacular aircraft made in Serbia“.

Na ovom panelu govoriće osnivač i vlasnik fabrike aviona Aero East Milorad „Mago“ Matić, osnivač i direktor kompanije Composite Technology Team Petar Matunović i predstavnik kompanije EDePro.

Petar Matunović iz CTT-a će na samitu prvi put javnosti predstaviti svoj najambiciozniji projekat do sada – pseudo-satelit nazvan „Pupin“. Reč je o letelici koja će leteti na visinama od preko 20 kilometara a biće pogonjena elektromotorom za čiji će rad energiju prikupljati foto-električne ćelije:

– Na samitu ćemo prvi put prikazati naš novi projekat, preciznije segment krila koji spada u tzv. „extreme light structures“. To je segment od dva metra koji ima samo 600 grama mase. Posetioce će moći da ga uhvate i osete koliko je lagan. Letelica će imati ekstremno trajanje leta od po nekoliko meseci.

PUPIN-HAPS-InfoGraph-compressed.png
Jedna od SEAS premijera – Pupin

Osnovna namena Pupina biće usko regionalno pokrivanje teritorije radio signalom, signalom mobilne telefonije, internetom, HDTV-om. Osmatranja u naučne svrhe, sondiranje atmosfere, špijunske i bezbednosne misije, rana upozoravanja, praćenja u slucaju nezgoda i elementarnih nepogoda. Nazvali smo je Pupin po čoveku čija je inovacija omogućila prenos telegrafa na velike daljine. Trenutno smo jedna od pet kompanija na planeti koja se upušta u ovakav razvoj. Tri su prikazale svoje letelice do sada – među poznatijim kompanijama to su Facebook, Google i Airbus. – rekao je za Tango Six Petar Matunović i naglasio da je projekat u fazi potrage za investitorima, da se nada pomoći države ali pre svega privatnom kapitalu.

Drugi panelista biće dobro poznati vazduhoplovni industrijalac iz Kraljeva koji je pre nekoliko meseci svoju fabriku ultra-lakih aviona preselio u Jagodinu. Pored njegove uvek interesantne preduzetničke priče čućemo ekskluzivno i više detalja o njegovom najnovijem poduhvatu – izvozu prvih aviona u Ameriku:

– Izvezli smo prva dva aviona u Ameriku pre nekoliko nedelja i to je samo početak. U planu je izvoz oko 50 letelica sa „full glass“ kokpitom. Od 10.-15. aprila Aero East će prvi put izlagati u Lakelandu na poznatom „Sun ‘n’ Fun“ sajmu koji je, kad pričamo o LSA kategoriji, možda i popularniji od Oskosha. – kaže Matić.

t.jpg
Prvi izvoz novog srpskog GA proizvoda u Ameriku nakon više decenija / Foto: Aero East

Ovaj impozantan triling proizvođača letelica iz Srbije otvoriće predstavnik kompanije EDePro koji će predstaviti evoluciju projekta borbene bespilotne letelice Stršljen koju je Tango Six pratio od njenog nastanka.

8_1520077447.jpg
Na SEAS-u iz prve ruke o detaljima redizajniranog Stršljena / Foto: Ministarstvo odbrane

Ukoliko još niste, registrujte se za drugo izdanje SEAS-a na ovom linku – www.seas.rs

tango-six.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Završen prvi dan drugog Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope

Prvom danu Drugog Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope prisustvovalo je više od 400 delegata iz sveta i regiona, među kojima su bili i predstavnici iz više od 150 kompanija vazduhoplovne industrije.

Ove godine zainteresovanost za Samit bila je visoko iznad očekivanog, a po prvi put delegati su pored panela i pojedinačnih izlaganja mogli da obiđu i izložbeni deo gde su predstavnici 20 različitih kompanija prezentovali svoje delatnosti.

Jedan od noviteta takođe je i učešće Erbasa i Boinga koji su prvi put istovremeno keynote predavači na nekom vazduhoplovnom Samitu u regionu. Njihovim polučasovnim izlaganjima program je zvanično i otvoren, a na panelima i pojedinačnim predstavljanjima tokom dana bilo je reči o najaktuelnijim trendovima i novostima iz sveta vazduhoplovstva na prostoru jugoistočne Evrope.

IMG_8765.jpg
U pauzama između panela obilazak štandova / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Keynote izlaganja

Uvodno izlaganje bilo je namenjeno predstavljanju portfolia kompanije Erbas, dosadašnjim i budućim isporukama letelica, aktivnostima Erbas Grupe i Erbas Helikoptersa, dok je u fokusu bila saradnja te kompanije sa Srbijom i regionom.

Ispred Erbas Grupe prisutnima se obratio Cezar Sančez Lopez, potpredsednik Grupe za jugoistočnu Evropu i Izrael, koji je govorio detaljnije o planovima kompanije za širenje u regionu i isporuci H145M helikoptera Srbiji:

– Većina helikopterskih flota trenutno je zastarela, a kada je tako tu se mogu javiti razni bezbednosni problemi. Srbija će ovom narudžbinom obnoviti svoju flotu i modernizovati sopstvene vojne kapacitete. Naglasak je svakako na saradnji, zbog toga smo mi danas ovde.

Helikopteri H145M dolaze i sa vojnom i sa civilnom sertifikacijom upravo zato što su namenjeni obavljanju različitih operacija. Naravno, pored njihove isporuke, možemo da govorimo i o industrijskoj saradnji sa Srbijom, pri čemu ona podrazumeva revitalizaciju vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović“.

Mi želimo da pomognemo da on postane sertifikovani regionalni centar za održavanje helikoptera, za njegovo potpuno osposobljavanje, ali i promociju budućim korisnicima. –

MG_2190SEAS1600.jpg
Cezar Sančez Lopez o saradnji Erbasa sa Srbijom pred više od 400 delegata / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Lopezovom izlaganju usledila je analiza trenutnih tržišnih trendova regionalnog direktora marketinga kompanije Boing Jakoba Fankenštajna. On je objasnio da ekonomski i geopolitički razvoj u velikoj meri oblikuju tržište, te da se s vremena na vreme mogu javiti pojedini izazovi.

Tada je istakao i da avio-saobraćaj beleži konstantan rast, da će se taj trend nastaviti, a da Boing u skladu sa time kreira svoj dugoročan plan:

– Predviđamo da će u narednih 20 godina biti zabeležena potreba za više od 41.000 aviona, a da će veći deo njih biti B737. Takođe, stopa avio-saobraćaja najviša je u Evropi i ona će samo da raste – konkretno, govorimo o 3,2% godišnjeg rasta.

Kada posmatramo područje jugoistočne Evrope, ta stopa biće iznad prosečne. Kako pokazuju IATA-ina istraživanja, ukupna godišnja stopa rasta avio-saobraćaja u periodu od 2018. do 2027. godine za jugoistočnu Evropu iznosi 5,4%.

Imamo razlog da verujemo da će rast i razvoj vazduhoplovne industrije koji je primetan prethodnih godina da se nastavi i u narednih nekoliko decenija. –

MG_8660SEAS1600.jpg
Delegati su tokom prvog dana mogli da čuju diskusije brojnih predstavnika vazduhoplovne industrije / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Paneli

Treći po redu bio je panel tri velika regionalna proizvođača letelica ATR-a, Embraera i Bombardiea. Predstavnici ovih kompanija govorili su o tome koliko su njihovi proizvodi adekvatni za region i šta mogu da ponude.

Potpredsednik sektora prodaje za područje Evrope kompanije ATR Klemente Afinito istakao je da oni nisu zainteresovani samo za velike porudžbine, već da su naklonjeni i manjim korisnicima kao što je Srbija. On je objasnio da je cilj kompanije da „ode tamo gde drugi nisu“ i da je ATR pravi izbor avio-kompanija u regionu:

– Kada su u pitanju male letelice, nije potreban veliki broj ljudi kako bi se one popunile. Stoga, ATR je idealna letelica za ove prostore. Postoje rute koje može da opslužuje samo ATR, a to je često slučaj ovde na Balkanu. –

Potpredsednik sektora za prodaju Embraera Martin Holms i direktor sektora za poslovni razvoj i prodaju Bombardiea Mark Gilbert bili su saglasni sa time da područje jugoistočne Evrope ima perspektivnu budućnost. Holms je tom prilikom govorio o potencijalima svoje nove E2 familije koja je nedavno predstavljena na AirShowu u Singapuru i rekao da će u budućnosti lokalni prevoznici sve više koristiti e-jetove, dok je Gilbert Bombardie predstavio kao lidera na regionalnom tržišu za letelice manje od 150 sedišta.

MG_8807SEAS1600T4.jpg
HEMS operacije u Srbiji svrstane su u komercijalne operacije / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Naredni panel bio je posvećen civilnim helikopterskim jedinicama u regionu, kao i HEMS i SAR operacijama. Na njemu su o tome diskutovali marketing senior menadžer Erbas Helikoptersa Patrik le Barbenšon, menadžer prodaje Erbas Helikoptersa Lorent Visa, pilot srpske policijske helikopterske jedinice Nenad Nedić, menadžer prodaje Elifrulie Edi Furlan, kao i pilot helikopterske servisne jedinice Zorislav Ivanović.

Tom prilikom Nedić je objasnio da su HEMS operacije u Srbiji svrstane u komercijalne operacije, a kako nalaže regulativa neophodno je ispuniti nekoliko kriterijuma kako bi se time moglo baviti:

– Kod nas postoji problem jer smo mi državni organ, a ne privredno društvo. Morate da posedujete helikopter koji ispunjava uslove za obavljanje HEMS operacija, a i zahtevi koje mora da ispuni posada su visoki. U Srbiji postoji jedan helidrom na VMA, pored njega ne postoji nijedan drugi.

Da biste ispunili regulative zlatnog sata (30min), ne možete da funkcionišete samo sa jednim helidromom. Dakle, sve to mora biti ispunjeno – oprema, posada, helikopter i mesto poletanja i sletanja. Naš plan je upravo da u narednom periodu rešimo problem sa mestom sletanja i poletanja. –

Barbenšon je iskoristio priliku da govori o fleksibilnosti i mnogostrukoj nameni helikoptera H145M, te je istakao da je ta letelica pravi izbor za operacije koje se tiču intervencija, a da mu je potrebno svega 15 minuta da se iz verzije za jednu namenu transformiše u verziju za bilo koju drugu.

MG_8875SEAS1600T5.jpg
O tome kako su visokoškolske ustanove nekada bile prototip avio-škola / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Edukacija u vazduhoplovstvu

Kako je naglašeno na početku panela koji se bavi temom edukacije u vazduhoplovnoj industriji, Srbija je jedna od zemalja sa najkompleksnijim sistemom te vrste obrazovanja u regionu. Na tom panelu bilo je više reči o tome na koji način studenti nakon završetka studija mogu da iskoriste i primene znanje, kakvu perspektivu imaju pri zapošljavanju, kao i kako je edukacija izgledala nekada.

Kao jedna od relevantnih avio-škola na panelu se predstavio Prince Aviation, koji je objasnio da se u njihovoj školi sprovode mentorski programi sa studentima koji su završili studije, a da im je u planu da budu prva škola u Srbiji koja će kandidate prilikom obuke upoznavati sa osnovama nepravilnog položaja i akrobatskog letenja.

Pored direktora trening centra Prince Aviationa Stanka Pavlovića, o sferi vazduhoplovnog obrazovanja diskutovali su i profesor Saobraćajnog fakulteta Petar Mirosavljević, kao i profesor Mašinskog fakulteta Časlav Mitrović.

MG_8954SEAS1600T6-1.jpg
Velike vesti dolaze iz Srbije / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Nakon edukacije usledio je panel o posebnim vazduhoplovnim projektima realizovanim u Srbiji, gde su svoje delatnosti predstavili osnivač kompanije Aero East Europe Milorad Matić Mago, glavni inženjer kompanije EDePro Predrag Matejić, kao i direktor kompanije Composite Technology Team Petar Matunović.

Na njemu je bilo reči o prvom srpskom pseudo-satelitu, izvozu letelica iz Srbije u Ameriku, ali i razvoju srpske bespilotne letelice Stršljena. Detaljnije o tom panelu Tango Six će izvestiti tokom vikenda.

Startap inovacije

Poslednji panel u nizu u fokusu je imao aktuelne startap inovacije u sferi vazduhoplovstva, te su panelisti pokušali da objasne na koji način razvoj tehnologije oblikuje avio-industriju.

O tome su diskutovali osnivač Air Ticket Arene Krešimir Budinski, osnivač AirDb-a Slobodan Vučković i kreator aplikacije MedicoApps Primož Gajžl.

Kako je objasnio Budinski, Air Ticket Arena kao servis rešio je distribucijski problem karata koji imaju avio- kompanije i dodao:

– Tehnologije su donele promene u načinu kupovine karata. Danas imate mladu populaciju koja živi na mobilnim telefonima i njihov način života je dosta ubrzan. Tako je i nastala city break industrija, a mi smo tu videli šansu da u kratkom periodu ponudimo brz pokret imovine avio-kompanije i otvorimo milenijalicima pristup korišćenju. –

MG_9021SEAS1600T6.jpg
Jedna od aplikacija može pomoći i pilotima / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Prema rečima predstavnika AirDb-a njihov cilj bio je da uz pomoć tehnologije učine podatke dostupnima, što podržava njihov blockchain proizvod.

– Novi proizvod na kojem radimo zasniva se na blockchainu. Zanimljivo je da su i velike tradicionalne kompanije prepoznale tehonologiju koja im može doneti uštedu u industriji. Boing sa partnerima zato kupuje 6,5% firme. Sve ovo i dalje ne znači da će industrija prihvatiti novu tehnologiju, potrebno je mnogo dokazivanja.

Blockchain je ušao u fokus kada su kriptovalute eksplodirale. Ljudi na to gledaju kao investicioni portfolio,a  blockchain je sada ono što je Internet. Naša ideja je da iskoristimo novu tehonologiju na nivou podataka i da je ponudimo avio-indutriji, da se njima omogući veća sigurnost i ušteda. Ali sve za sada ide korak po korak. – objasnio je Vučković.

Još jednu tehnološku inovaciju donosi i aplikacija MedicoApps, a njen founder Primož Gajžl objasnio je kako ona funkcioniše:

– Tom aplikacijom vršimo monitoring aviona, instrumenata, pilota. Ne želimo da nađemo velike zdravstvene probleme kod pilota, nego nešto poput manjka kiseonika i slično. Nivo kiseonika je veoma veliki problem za pilote.

U početku nam je bilo veoma teško, jer smo morali investitorima da objasnimo šta naš proizvod radi, jer je hardverski. Tu je naravno i konkurencija, svi se oni bore za novac. Morali smo da objasnimo kako to sve radi, a to nije bilo ni malo jednostavno. –

Marta LUTOVAC

tango-six.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Završen drugi Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope

Drugi i poslednji dan ovogodišnjeg Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evropezvanično je završen. Dvodnevni program posetilo je više od 700 delegata, dok je u njemu učestvovalo više od 40 panelista na 11 panela i tri keynote izlaganja.

Ispred glavne hale na izložbenom delu svoje delatnosti predstavilo je 20 kompanija, a na pojedinim štandovima bilo je moguće videti makete letelica, nova tehnološka dostignuća i projekcije u oblasti bezbednosti u vazduhoplovstvu, kao i različite vrste bespilotnih letelica.

Program drugog dana otvorilo je keynote izlaganje pomoćnika ministra odbrane Srbije Nenada Miloradovića, koji je govorio o istorijatu srpskih vazduhoplovnih snaga, za čime je usledio panel posvećen vojnom vazduhoplovstvu.

IMG_9070.jpg
Vojno vazduhoplovstvo u Srbiji i regionu / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Na njemu su učestvovali Miloradović, direktor sektora odbrambenih tehnologija pri Ministarstvu odbrane general Bojan Zrnić, marketing senior menadžer u Erbas Helikoptersu Patrik le Barbenšon, potpredsednik Erbas Grupe za jugoistočnu Evropu i Izrael Cezar Sančez Lopez, vojni analitičar u „Obrisu“ Igor Tabak, kao i vojni analitičar Antonio Prlenda.

Fokus panela bili su potencijali novonaručenih Erbasovih H145M helikoptera, njihova multifunkcionalnost i fleksibilnost, kao i jačanje srpskih vojnih kapaciteta. Takođe, Zrnić je govorio o detaljima ugovora sa Erbasom, projektima koji su ugovorom predviđeni, ali i obavezama kako te kompanije, tako i Srbije.

Kao značajan deo tog ugovora istaknuta je i industrijska saradnja koja podrazumeva već spomenuto osposobljavanje „Mome Stanojlovića“ za ulogu regionalnog remontnog centra.

Tom prilikom, Tabak i Prlenda dali su detaljan uvid u trenutno stanje vojnog vazduhoplovstva u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali i kratak osvrt na pojedine buduće planove za taj sektor.

Detaljnije o ovom panelu Tango Six će pisati naredne nedelje.

SEAS_DO_T2_0032_1600.jpg
Niški aerodrom i dalje u razvoju / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Kako posluju aerodromi?

Naredni panel bio je posvećen poslovnim modelima aerodroma u regionu, kako uspešnim, tako i onim manje uspešnima. O tome su diskutovali Bojan Avramovićiz RRA Jug, menadžer aerodroma Brač Tonči Peović, kao i Mihajlo Jović iz Poslovne zajednice Čačka (Čačak Business Comunity).

Peović je u uvodnom delu panela govorio detaljnije o istorijatu avio-saobraćaja, njegovim počecima, razvoju i izazovima.

– Danas je veoma je bitno govoriti o tome koliko su aerodromi prihvatljivi za investitore. Do 2035. godine uspjeh će bilježiti samo regionalni aerodromi, dakle, strategija se kreira u kontekstu prednosti koju će imati mali aerodromi. – objasnio je Peović.

Avramović je napravio kratak osvrt na trenutnu situaciju na niškom aerodromu, dok je Jović istakao da problemi pri realizaciji projekta aerodroma Moravapostoje, ali da ne treba da predstavljaju kočnicu:

– Mi znamo da postoji veliki broj problema, svesni smo toga, ali da je Niš tako razmišljao ništa od ovoga što je on danas ne bi postojalo. Trenutno, grad Čačak, Kraljevo i Novi Pazar spremni su da finansiraju projekat Morave. –

Dok Morava tek treba da izgradi infrastrukturu, brački aerodrom svoju razvija. O izgradnji nove piste i njenoj isplativosti govorio je Peović, koji je naglasio da razvoj Brača nikako nije udarac na Split i dodao:

– Već intenzivno radimo na sledećoj fazi produženja piste kako bi mogao sletati B737-700 i B737-800, a sve sa ciljem da se opet prilagodimo kupcu, jer kupac je shvatio da mu je interesantno doći sa većim avionom na Brač, da on može ponuditi jeftinija sjedala i da će bolje zaradit, a ujedno i da se produži pista. –

IMG_9143.jpg
Nuctech predstavlja svoj tehnološki program / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Bezbednost aerodroma – terorizam i nove tehnologije

Treći panel po redu bio je namenjen diskusiji o izmeni regulative i merama bezbednosti na aerodromima usled skorašnjih terorističkih napada i aktuelnih sigurnosnih pretnji.

Tu temu delegatima su predstavili Predrag Đorđević iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, generalni menadžer kompanije Nuctech na području Evrope Qiyuan Fu  Miodrag Radulović iz kompanije Rohde & Schwarz.

U kontekstu novih rizika i pretnji, Đorđević je skrenuo pažnju na sve veću ugroženost javnih zona aerodroma – terminala i prostora van zgrade terminala. Kako je objasnio, potrebno je uvesti nove mere bezbednosti za taj prostor, koje neće biti toliko vidljive javnosti:

– To neće biti pregled tehničkim sredstvima, već drugačije metode kontrole. Kod nas već postoje neke mere, ali profilisanje putnika sve više dobija na značaju.

Sve se bazira na proceni rizika i mera koje bi trebalo uvesti u javnu zonu, a da li će to kod nas biti profilisanje ili neki drugi metod zavisi od regulatora. To ćemo tek videti. –

On je govorio i o sistemu „one stop security“ koji putnicima olakšava presedanje na aerodromima:

– Evropska unija omogućava trećim državama koje nisu članice da apliciraju za projekat učešća u sistemu i na taj način putnicima koji putuju iz Beograda ili Niša bude omogućeno da kontrolu prođu samo na prvom aerodromu, te da tokom presedanja u evropskim ne moraju ponovo da je prolaze.

Mi smo aplicirali i nadam se da ćemo do kraja godine dobiti odobrenje za taj projekat od Evropske Komisije. –

SEAS_DO_T3_0031_1600.jpg
Tehnologija sa veštačkom inteligencijom kao idealan alat za kontrolu bezbednosti na aerodromima / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

O bezbednosti i kontroli na aerodromima govorio je i Radulović, koji je predstavio novi projekat kompanije od nedavno postavljen i na Aerodromu Nikola Tesla  mikrotalasni skener za pregled putnika.

Prema njegovim rečima, sa tim skenerom omogućeno je vrlo komforno prolaženje putnika kroz kontrolu, a njegovo korišćenje veoma je jednostavno.

– Vrlo je kratko vreme skeniranja putnika. Za dve sekunde dobije se rezultat detekcije, a važno je naglasiti i da nema štetnog zračenja. Nova generacija skenera ima još bolje performanse, a nedavno smo dobili sertifikat i za američko tržište.

Svakako, omogućena je detekcija ne samo metala već svega što se nalazi na koži – tečnost, novčanice, papiri, kao i bilo koji drugi predmeti. On omogućava jednu detaljnu detekciju bez fizičke pretrage i pregleda putnika. – naglasio je Radulović.

Kako je dodao Đorđević, sertifikacija osoblja koja će da radi na tim skenerima trenutno je u finalnoj fazi.

Tom prilikom, predstavnik Nuctecha govorio je o trenutnim aktivnostima i budućim planovima kompanije sa naglaskom na značaju tehnologije sa veštačkom inteligencijom u oblasti bezbednosti i kontrole. Kako je istakao, cilj Nuctecha jeste da pomoću te tehnologije, koja je sposobna da sama uči i analizira, pasivno skeniranje pretvori u aktivnu detekciju.

IMG_9288.jpg
Da li dronovi mogu da predstavljaju opasnost? / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Bespilotne letelice i zloupotreba

Naredni panelisti pred sobom su imali temu bezbednosti upotrebe bespilotnih letelica. O tome zašto njihovo korišćenje ipak nije uvek bezbedno, na koje načine se može zloupotrebiti i šta se u takvim situacijama radi sa aspekta regulatora, govorili su predsednik Nacionalnog klastera bespilotnih letelica Srbije Sima Marković, Stefan Vukajlović iz kompanije Antenall, Vlade Mladenović sa Fakulteta tehničkih nauka Čačak, Bojan Cvetičanin iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva, kao i Miodrag Radulović iz kompanije Rohde & Schwartz.

Ukoliko se ne koriste u skladu sa propisima bespilotni vazduhoplovi mogu da ugroze, kako imovinu, tako i živote ljudi, istakao je Vukajlović i dodao da je za takve situcije potrebno naći rešenje:

– Došli smo do zaključka da bi trebalo da pronađemo neki sistem za detekciju i primarno spuštanje letelica ili odvraćanje od neke lokacije. Operater koji vrši te vrste intervencija će, na primer, da spusti letelicu na zemlju, a kada se ona spusti operater može da je uzme, prikači je na računar, a zatim vidi ko je njome leteo.

Trenutno radimo na sistemu audio detekcije, što podrazumeva otkrivanje drona na velikoj udaljenosti. –

Jedan od panelista bio je saglasan sa predstavnikom Nuctecha koji je ranije govorio o upotrebi tehnologije sa veštačkom inteligencijom u svrhe bezbednosne kontrole. Međutim, u slučaju zloupotrebe bespilotnih letelica, Mladenović govori o malo drugačijoj nameni te tehnologije:

– Najveći broj dronova se upravlja ručno, a uvođenjem novih algoritama hoćemo da omogućimo da sam vazduhoplov planira i donosi odluke, prepozna problem i reaguje u određenim situacijama – pošalje dojavu, promeni rutu i slično.

Radimo, dakle, na razvoju tih kompleksnih algoritama i razvijanju autonomnog leta, kao i obrade podataka gde bi sam vazduhoplov na osnovu prikupljenih informacija mogao da donosi razne odluke. –

SEAS_DO_T4_0043_1600.jpg
Da li će dronovima i dalje upravljati ljudi? / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Međutim, sa aspekta regulatora takav algoritam i dalje nema pogodno tle za realizaciju. Kako kaže Cvetičanin, nešto tog tipa neće moći da zaživi u skorijem periodu:

– Sve je to i dalje na dugačkom štapu. S jedne strane imamo obučene ljude, a sa druge letelicu koja to nije, niti smo sigurni da će uopšte reagovati kako treba u određenim situacijama. –

Tom prilikom bilo je reči i o noćnom letenju bespilotnim vazduhoplovima i izazovima koji u takvim uslovima letenja postoje, pri čemu je Cvetičanin istakao da je trenutno u fazi izrada novog nacrta gde je u određenim situacijama ipak dozvoljeno da se dronom leti noću.

U kontekstu zloupotreba bespilotnih letelica Radulović je dodao da se trenutno kao pretnja javljaju uglavnom razne vrste šverca, ali da je nedavno zabeležena i upotreba drona sa kalibarskim oružijem. On je objasnio i kakvi su planovi njegove kompanije za zaštitu vazdušnog prostora od slučaja zloupotrebe iznad „Nikole Tesle“:

– Ideja je da pokrijemo celu pistu, kao i deo pozadi ka Ledinama i putu koji je zaklonjen zgradama Jat tehnike i hangarima odakle može bilo šta da doleti. Danas su mali dronovi vrlo brzi i visokih performansi, pa zaista mogu da predstavljaju opasnost. –

SEAS_DO_T4_0149_1600.jpg
Pozitivni primeri iz prakse / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

Farbanje aviona i dizajn enterijera letelica

Na poslednjem panelu ovogodišnjeg Samita panelisti su izveli zaključak da su poslovi dizajniranja enterijera, kao i farbanje letelica nešto što još uvek nije dovoljno razvijeno u Srbiji.

Kao pozitivan primer iz prakse na panelu je učestvovao i Prince Aviation. Predstavnik te kompanije, šef sektora održavanja Srđan Kragojević, govorio je o nedavnim, ali i budućim projektima:

– Mi smo do sada uradili u stranim registrima oko 5 aviona koje možemo da smatramo potpuno repariranim i uradili smo četiri aviona koja su uglavnom iz našeg poslovnog registra.

Ove godine imamo ugovorena dva velika projekta, od čega je jedan koji je najveći ugovoren do sada, a to je kompletno farbanje aviona Cessna Citation 560 i 520. Tu imamo postavljen jedan vrlo specifičan zahtev – finalna boja aviona bi trebalo da bude metalik. –

On je tom prilikom dodao da su najveći izazovi zapravo tehnološki i regulatorni, jer pored toga što je neophodno obezbediti napredniju tehnologiju, važno je razumeti kakvi se kriterijumi moraju ispuniti kako bi se taj posao obavljao po propisima i u skladu sa zaštitom životne sredine.

O tome kakvo je trenutno stanje u Srbiji kada je reč o takvoj vrsti posla diskutovali su i direktorka kompanije Salt & Water Svetlana Mojić Džakula, kao i direktor kompanije Konelek Andrija Ekmedžić.

Iako postoje pozitivni primeri iz prakse, kakvi jesu učesnici ovog panela, zaključak je da u Srbiji i dalje ne postoje kapaciteti potrebni da se ti poslovi obavljaju bez traženja alternativnih rešenja i snalaženja, te da na tome u budućnosti treba posebno raditi.

SEAS_DO_T5_0022_1600.jpg
Za kraj Samita – nagrade / Foto: Dimitrije Ostojić, Tango Six

SEAS 2016

Prvi Vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope Tango Six Events, deo Tango Six Grupe, organizovao je pre dve godine u Beogradu. Tada je dvodnevni Samit posetilo 320 delegata i više od 60 predstavnika avio-kompanija.

Na panelima i pojedinačnim izlaganjima keynote prezentera bilo je reči o tada aktuelnim vazduhoplovnim temama u jugoistočnoj Evropi – koncesijama i privatizacijama aerodroma, MRO-u, kao i o HEMS-u i tehnološkim inovacijama u vazdušnom saobraćaju.

Marta LUTOVAC

tango-six.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      Zanimljivo!
      Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj
      WWW.JUTARNJI.HR    
    • Од JESSY,
      Postoji mnogo načina da definišemo traumu. Radna definicija oko koje se većina psihologa ovih dana slaže jeste da je za nas potencijalno traumatičan svaki događaj koji je bio „previše, desio se prerano i prevelikom brzinom“ da bi naš nervni sistem i psihološki aparat mogli da ga obrade i prevladaju.
      Kada govorimo o traumama nastalim usled nekog oblika zlostavljanja ili zanemarivanja u periodu detinjstva ili adolescencije, bavimo se nečim što psiholozi nazivaju „razvojne traume“. Razvojne traume predstavljaju ponavljana neprijatna ili pak jako povređujuća iskustva koja smo doživeli u ranijim fazama života u interakciji sa osobama koje su o nama na neki način brinule (roditelji, učitelji i druge vrste staratelja).
      Kada je osoba koja počini zlostavljanje (nasilno ponašanje koje osoba koristi za sticanje ili održavanje moći i kontrole nad drugom osobom ili osobama) neko ko je mladoj osobi blizak i u koga je možda imala poverenja, osoba se neminovno isprva suočava sa velikim bolom, šokom, nevericom i unutrašnjim konfliktom. Ukoliko je tom činu prethodio jedan drugačiji tip odnosa gde je osoba verovala da se oseća bezbedno ili je pak postojala određena emotivna vezanost, mlada osoba je suočena sa svešću o tome da je osoba kojoj je verovala odjednom osoba koja ima moć i nameru da joj ugrozi psihološki, a možda i telesni ili čak životni integritet. Iskustva koja nam unesu ovakvu količinu šoka u našu predstavu realnosti imaju potencijal da nam poljuljaju poverenje u sopstvene (dosadašnje) procene, pa i celokupnu psihološku realnost. Skok iz bezbednosti u doživljaj ugroženosti u okviru jednog istog odnosa je nepomirljiv, naročito ako se desi naglo, te je izazovno uneti u takvo iskustvo red i smisao.
      Još jedna važna reakcija koja često prati ovakvu vrstu iskustava jeste doživljaj koji psiholozi nazivaju „stanje zamrznutosti“ odnosno stanje u kom doživljavam opasnost, a istovremeno ne vidim kako mogu da se s njom „borim“ niti da iz nje „pobegnem“. Takvo parališuće stanje delimično je odgovor našeg nervnog sistema koji nam može u jednoj mnogo manjoj meri biti poznat iz situacija u kojima smo se istovremeno uplašili i par trenutaka ostali „zakočeni“ ne znajući kako da odreagujemo na doživljenu opasnost. Ukoliko iskustvo traje više od par trenutaka, naše stanje „zamrznutosti“ može da potraje. Ukoliko se traumatsko iskustvo ponavlja, a mi i dalje ne doživljavamo da postoje opcije „bega“ i „borbe“ (ili se pak dogodi previše iznenada da bismo te opcije sagledali) neretko primenjujemo psihološki mehanziam disocijacije koji je u tim situacijama protektivan jer nam omogućava da budemo psihološki odsutni iz sadašnjeg trenutka u kom se bolno iskustvo ponavlja. Na izvestan način mi tako privremeno „prekidamo vezu“ sa bolnim iskustvom kako bismo ga preživeli jer neretko nemamo bolji alat.
    • Од Danijela,
      Vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk Foto: Goran Srdanov/Nova.rs "Drugi svetski rat i namera potpunog uništenja biblijskog naroda, a onda i drugih naroda, kao što smo mi i Romi, zaista jeste označio jedan preokret u istoriji zapadnog sveta. Iz tog razumevanja su nastale još neke dublje knjige ili umetnička dela koja su se bavila osećanjem da je taj opšti pokolj i namera potpunog istrebljenja nekih naroda označio unutrašnji kraj zapadnog sveta kakvog smo ga mi poznavali. Govorim, na primer, o knjizi Eliezera Berkovića - "Vera posle holokausta" ili o celokupnom radu grupe Joy Division, koji je zasnovan na dubokoj traumi koju je na zapadni svet ostavio Drugi svetski rat i sam holokaust. Retko ko obraća pažnju na to da je jedna od najznačajnijih i najvažnijih pesama Sex Pistols-a, očeva panka, bila - 'Belsen Was a Gas'", ističe u intervjuu za Nova.rs episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk.

      Episkop Jovan Ćulibrk se od 2014. godine nalazi na čelu Eparhije pakračko-slavonske, koja je tokom Drugog svetskog rata i ratova devedesetih godina bila u epicentru sukoba. Srpska pravoslavna crkva ga je na to mesto izabrala kao arhijereja koji odlično poznaje istoriju ovog podneblja, okolnosti pod kojima ono danas funkcioniše, ali i zbog činjenice da je i sam potekao sa pomenutih prostora.
      Kao jedan od najpriznatijih istoričara holokausta na Balkanu i vrsni teolog, vladika Jovan, u čijoj eparhiji se nalazi i Jasenovac, svakodnevno doprinosi kulturnom i duhovnom napretku naroda koji živi u ovom delu Slavonije.
      O svojim počecima, školovanju, boravku u Izraelu, odnosu ovdašnjeg naroda prema Jasenovcu i Drugom svetskom ratu, episkop pakračko-slavonski govori u prvom delu intervjua za naš portal.
      Studirali ste slovenske jezike i književnost u Banjaluci, a zatim ste u februaru ’91. godine odbranili diplomski rad u Zagrebu. Kako biste nam opisali period proveden u glavnom gradu Hrvatske?
      Za nekog ko je odrastao u Bosanskoj Krajini, pogotovo u Lijevče polju, kao što je slučaj sa mnom, Zagreb, Banjaluka i Beograd su delovi svakodnevnog života. Ja sam odrastao na nekoliko kilometara od autoputa “Beograd – Zagreb”, nekoliko kilometara od železničke stanice u Okučanima, koja je takođe povezivala Beograd i Zagreb. Tako da su ta tri grada za nas predstavljala deo svakodnevice. S druge strane, zanimljivo je da Sarajevo nije bilo u tom okviru. Za nas je Sarajevo bilo mesto do kojeg se dugo putuje preko bosanskih brda, a ovo nam je doslovno bilo na dohvat ruke.
      A da li se u Zagrebu i dalje sećaju studenta Nevena iz tog vremena?
      Ja nisam osetio nikakav skok u tom pogledu. Moji prijatelji iz tog vremena su mi prijatelji i danas. Ne znam kako bi se neko trebao mene sećati ili ne. Sad, naravno, rat je bio i ja sam otišao u manastir. Svakako da je došlo do jednog perioda gde smo manje kontaktirali, ali ja nakon toga nisam sreo nikoga u Zagrebu s kim je bilo potrebno neko vreme da obnovim kontakt, dok prijateljstva nikada nisu ni dovođena u pitanje.
      Možete li da nam opišete atmosferu iz tog perioda, da li se osećala napetost zbog rata koji će uslediti?
      Atmosfera napetosti u Jugoslaviji je postojala od marta ’81. godine, kad su bile demonstracije i pobune Albanaca u Prištini. Manje ili više ta tenzija je rasla narednu deceniju i niko ne može reći da je živeo bez nje, ukoliko je živeo osamdesetih godina u Jugoslaviji. Ta tenzija je, naravno, rasla i padala istovremeno, a ako se sećate predratnih godina, onda znate i da se u Jugoslaviji najbolje živelo u periodu kad je na čelu vlade bio Ante Marković, a to je bilo neposredno pred rat.
      Vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk Foto: Goran Srdanov/Nova.rs U jednoj od svojih ranijih izjava ste rekli da je situacija u zemlji zaumna – iza uma. Tad ste se osvrnuli na to da vi 1. maja služite u Okučanima opelo za mrtve, a da se dve stotine metra dalje od vas slavi pobeda. Tad ste posebno apostrofirali činjenicu da je reč o ljudima koji žive jedni kraj drugih. Koliko su danas narodi iz Srbije i Hrvatske daleko od pronalaženja zajedničkog jezika?
      U pitanju je akcija “Bljesak”, za koju naš narod sigurno ima drugačiji pogled u odnosu na zvaničnu Hrvatsku. To je činjenica sa kojom mi moramo da se nosimo. Tu mislim i na zvaničnu Hrvatsku, naš narod u Slavoniji, ali i na naš narod u celini. Tu se mora promišljati o načinu na koji se to obeležava. Na primer, Republika Srpska i izbeglice iz Slavonije to obeležavaju u Gradišci, izlazeći na polovinu mosta između nekadašnje Bosanske Gradiške i Stare Gradiške i bacajući cveće u Savu. Mi smo odlučili, ako Bog da, da im se ubuduće pridružimo u tome, a da obeležavanje sećanja u Slavoniji prenesemo na 2. maj, kad je još uvek trajala akcija “Bljesak”. Nama je veoma stalo do našeg naroda koji je izbegao iz Slavonije, stalo nam je da ostanu vezani za svoj zavičaj i svoje viševekovno poreklo. Stalo nam je da ta veza ostane jaka, kako sa zavičajem, tako i sa svetinjama.
      Koliko smo mogli da vidimo kod vas, izgleda da Srbi i Hrvati potpuno normalno žive zajedno na ovim područjima. Je l’ možemo da kažemo jedni sa drugima ili jedni pored drugih?
      I jedno i drugo. Zavisi mnogo od mesta, kraja, vremena, čak i prilike. Negde i nekad žive jedni sa drugima, neki dan žive jedni pored drugih. To je, na primer, razlika u odnosu na Kosovo i Metohiju, gde Srbi i Albanci žive jedni pored drugih. Tu nije lako, jer postoji jezička i kulturna barijera, kao i mnogo toga što je potrebno prevazići da bi živeli jedni sa drugima. To, naravno, ne znači da nije neophodno da Srbi i Albanci žive zajedno, jer kako god bilo, svakodnevni život će nas naterati na to. U tom smislu, u Hrvatskoj je ipak mnogo lakše, jer su te kulturne, a da ne pričam jezičke razlike, mnogo manje ili u nekim slučajevima uopšte i ne postoje.
      Ubrzo po završetku studiranja ste otišli u manastir Savina, a zatim i u Cetinjski manastir, što predstavlja početak vašeg monaškog života. Jeste li tu prvi put susreli mitropolita Amfilohija?
      Ne, ja sam njega svakako znao pre i to je jedan od razloga što sam odlučio da odem kod njega i da se zamonašim. Njega sam sreo više puta prethodno, a nekako najznačajnij susreti je bio hirotoniji vladike Atanasija u Vršcu za Ivanjdan 1991. godine. Tada sam negde prelomio u sebi da, ako već idem u manastir, idem tamo gde je on. Onda sam ga prosto stigao u manastiru Savina, početkom avgusta 1991. godine, gde se tada nalazio vladika Joanikije.
      Po čemu ćete pamtiti mitropolita Amfilohija?
      Mislim da bi bilo potrebno nekoliko tomova knjiga da se napiše kako bih vam rekao po čemu ću ga lično pamtiti.

      Imajući u vidu da ste mnogo vremena proveli sa njim, da li postoji neka anegdota, događaj, kojeg se posebno sećate?
      Ima ih milion. Jedna od stvarno zanimljivijih i smešnijih stvari je bila situacija sa nekadašnjim sekretarom Mitropolije, ocem Savom Tutušem. Negde valjda 2002. godine, ja sam došao u kancelariju i video veoma ljutitog oca Savu koji govori o tome kako je on nešto zabranio, ali da neko nastavlja da maltretira njega i mitropolita s nekim pismima. Ja sam ga tad pitao da mi objasni šta je u pitanju, a on mi je rekao: “Ma, evo neki su hteli nešto kod naše crkve da snimaju, pa sam ja njima to zabranio, a sad oni ipak opet pišu i hoće da se ubeđuju sa mitropolitom, a to ne može tako. Rekoh: “Dajte vi meni to pismo”. Kad sam pogledao to pismo, video sam da je reč o mojoj poznanici iz Zagreba Nini Mimici, ćerki poznatog reditelja Vatroslava Mimice, koja je snimala neki italijanski film o ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Oni su tad pitali da li mogu da iskoriste za nekoliko kadrova ruševinu neke crkve koja pripada Mitropoliji, ali je to otac Sava u startu odbio. Međutim, oni su se obratili drugim pismom moleći da taj glavni glumac dođe i da on, ako može, razgovara sa Amfilohijem. Rekoh: “Oče Savo, u redu je. Ja ću ovo dalje preuzeti”. Tako je sutradan u 11 sati ujutru Džeremi Ajrons došao u Cetinjski manastir. Ja sam im tada bio prevodilac, pošto je mitropolit, koji je znao mnoge jezike, poznavao solidno engleski, ali ne dovoljno da bi njime ozbiljnije razgovarao. Oni su razgovarali skoro sat vremena i do dan danas kad Džeremi Ajrons govori o svom životu, on se seti boravka u Crnoj Gori i razgovora sa Amfilohijem, ističući to kao jedan od značajnih događaja u njegovom životu. Taj razgovor je bio topao, ali nije bio preozbiljan, nego je sve to više izgledalo kao neka hemija između dva čoveka koji su se nekako prepoznali i jako zbližili, iako se prvi put u životu susreću.
      Magistarske studije o jevrejskoj kulturi ste okončali u Izraelu, a uporedo ste radili i u spomen-ustanovi Jad Vašem, gde ste proveli osam godina. Kakva iskustva nosite iz Izraela?
      Da, na postdiplomske studije sam otišao u Jerusalim, tačnije na Hebrew University, a uz to sam radio u Jad Vašemu i njegovom međunarodnom institutu za proučavanje holokausta, pošto je glavni čovek u oba slučaja bio moj dragi profesor David Bankir. U pitanju je duhovni centar sveta, gde sam uživao veliko gostoprimstvo Jerusalimske patrijaršije i dva patrijarha – Irineja i sadašnjeg Teofila. Uživao sam gostoprimstvo države Izrael, stekao sam prijatelje i mnogo više od prijatelja u toj zemlji. Zavoleo sam tu zemlju i dan danas se osećam delom nje, kako Jerusalimske patrijaršije, tako i same Svete Zemlje. Moje veze su mnoge dublje od običnog prijateljstva ili navike da se negde boravi – niti ja mogu da izađem iz Svete Zemlje, a nadam se da ni ona ne može da izađe iz mene. Vezani smo na mnogo načina i kao eparhija, pogotovo kad je u pitanju stradanje u Drugom svetskom ratu, imajući da se glavni naučni centar Izraela za proučavanje nalazi u Jad Vašemu. To je institucija sa takvim autoritetom da može da presudi o brojnim pitanjima kad je Drugi svetski rat na tapetu.
      Vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk Foto: Goran Srdanov/Nova.rs I tu ste intenzivno počeli da proučavate tu tematiku?
      Profesor Bankir mi je rekao da oni tamo imaju problem što je poslednji Jad Vašemov stručnjak za bivšu Jugoslaviju Mehahem Šelah umro i da praktično nemaju šta da daju ljudima koji bi proučavali temu holokausta u Jugoslaviji. S druge strane, njega je veoma zanimalo pitanje odnosa Italije i Italijana prema Jevrejima, holokaustu, a Jugoslavija mu se tu činila kao izuzetno dobra studija slučaja na kojoj bi se taj odnos mogao proučavati. Ne samo zato što su tu bili Jevereji, već i Srbi, koji su takođe bili predmet italijanske zaštite, u čemu se malo razlikuje od Grčke, gde su takođe Italijani spašavali Jevreje, ali su ovde oni i u slučaju Srba uložili mnogo energije pri spašavanju. Ja sam počeo da pišem jednu tezu o tome, a onda se pojavio problem da nije postojalo uvodno štivo za pitanje proučavanja holokausta u Jugoslaviji, pa se praktično to prvo poglavlje, koje je trebalo time da se bavi, pretvorilo u jednu knjigu koja je postala moja magistarska teza iz Jerusalima i zove se “Istoriografija holokausta u Jugoslaviji”. To je bilo veoma zahtevno napisati, jer nije postojalo ništa slično. S druge strane, o holokaustu u Jugoslaviji se pisalo na srpskom, nemačkom, ivritu i na engleskom, ali je sve to trebalo sakupiti i staviti u međusobni odnos i videti šta mi to danas, nakon svega što je napisano, imamo. Moj zadatak je bio da to sakupim na jednom mestu i da ustanovim obrasce proučavanja holokausta u Jugoslaviji, odnosno kako se on razvijao, koliko je bio u skladu sa onim što se zbivalo u Evropi, Izraelu i Sovjetskom Savezu, a u kolikoj su meri određene stvari bile specifične samo za Jugoslaviju.
      Kad smo kod holokausta, vi ste u jednoj izjavi rekli da je zapadni svet faktički nestao i da je njegov suštinski izraz holokaust. Zbog čega?
      Nikakav poseban prorok nisam bio. Mi znamo da su između dva svetska rata nastala velika dela koja su se bavila upravo pitanjem završetka nekog prirodnog toka zapadnog sveta. Naravno, najčuvenije takvo delo je knjiga Osvalda Špendlera – “Propast zapada”, koja je još 1937. godine objavljena od strane Gece Kona, pa je ponovo objavljena tek kasnih osamdesetih. U pitanju je delo od ultimativne važnosti. Drugi svetski rat i namera potpunog uništenja biblijskog naroda, a onda i drugih naroda, kao što smo mi i Romi, zaista jeste označio jedan preokret u istoriji zapadnog sveta. Iz tog razumevanja su nastale još neke dublje knjige ili umetnička dela koja su se bavila osećanjem da je taj opšti pokolj i namera potpunog istrebljenja nekih naroda označio unutrašnji kraj zapadnog sveta kakvog smo ga mi poznavali. Govorim, na primer, o knjizi Eliezera Berkovića – “Vera posle holokausta” ili o celokupnom radu grupe Joy Division, koji je zasnovan na dubokoj traumi koju je na zapadni svet ostavio Drugi svetski rat i sam holokaust. Retko ko obraća pažnju na to da je jedna od najznačajnijih i najvažnijih pesama Sex Pistols-a, očeva panka, bila – “Belsen Was a Gas”. Belsen je jedan od logora uništenja i on je ostavio toliko dubok trag na ljude, koji su opet sami ostavili najdublji trag na zapadnoevropsku i američku kulturu 20. veka. Na Joy Divison je veliki trag ostavio pisac Јehiel De Nur, autor dela “Kuća od lutaka”, iz koje su Joy Division uzeli ime. Imajući u vidu takva dela i njihov uticaj na važne ličnosti, to pokazuje da je duša zapadnog sveta umrla u Drugom svetskom ratu.
      A šta je sa našim narodom? Jesmo li mi do kraja shvatili šta nam se dogodilo u Drugom svetskom ratu?
      Nesumnjivo je da smo mi to duboko shvatili intuitivno, ali da nam tek predstoji da to prevedemo u umetnost, izraz i politiku. Ne zaboravimo da se sva politika Izraela od 1948. do danas svodi samo na dve reči: “Nikad ponovo”. Činjenica da su oni svoju državu, između ostalog, stvorili da im se ne bi ponovio Drugi svetski rat, govori mnogo. S druge strane, ne zaboravimo da je ideologija pod kojom je živeo srpski narod posle 1945. godine bila ideologija obnovljene i socijalističke Jugoslavije i pitanje je koliko je narod mogao da uobliči tu svest u tom periodu. Ipak je Jugoslavija jednim delom bila i “Vaviolonska kula”, pa promišljanje o sudbini jednog naroda nije moglo da se desi u trenutku dok on gradi tu kulu. Da ponovim reči našeg najvećeg stručnjaka za Jasenovac, Jovana Mirkovića: “Niko ne može reći da je Jasenovac u bivšoj Jugoslaviji bio tabu tema, preko milion ljudi je prošlo kroz spomen područje Jasenovac. Međutim, kad je u pitanju Jasenovac, definitivno je postojao tabu pristup”. Žrtve Jasenovca su u tom pristupu bili antifašisti, a zločinci su bili fašisti – apstraktni zločinci i žrtve.
      U diskursu o Jasenovcu se izbegavala činjenica da su Srbi tu stradali, ne zato što su bili antifašisti, iako jedan deo jeste, kao što je jedan deo Hrvata stradao u Jasenovcu baš zato što su bili antifašisti. Takođe je iz tog razloga stradao je i jedan deo muslimana, kao što je, na primer, Zijo Dizdarević, kome je Branko Ćopić u svojoj zbirci pripovedaka “Bašta sljezove boje” napisao težak predgovor, što je bio jedini put da on u svom delu spominje Jasenovac. Samo tad je to učinio, na kraju svog života, odnosno svog dela. Većina ubijenih u Jasenovcu su nastradali samo zbog svoje nacionalne i verske pripadnosti, odnosno identiteta. Bili oni Srbi, koji čine većinu žrtava, Jevreji ili Romi. Ostali su ubijani kao politički nepoželjni ljudi. I tek kad su slovenački sveštenici ubijeni u Jasenovcu, Stepinac piše da je Jasenovac sramota hrvatskog naroda, što znači da je veoma dobro znao šta se u njemu zbiva. Takođe, ne smemo zaboraviti da on i posle Gline piše vlastima NDH, protestujući protiv onog što se tamo dogodilo. Naravno, koliko jedan interni protest je mogao da ima težine, to je druga stvar. Dakle, suština zločina u Jasenovcu je da je pokušano potpuno istrebljenje srpskog naroda, Jevreja i Roma sa teritorije NDH. To se na svaki način pokušavalo svesti na fašistički – antifašistički odnos. Naravno, postoji i nemački element gde je Jasenovac bio samo deo mreže terora u Evropi kojom vlada Treći Rajh. To, nažalost, u poslednje vreme često zaboravljamo, kao što pravimo grešku izdvajajući Jugoslaviju iz Drugog svetskog rata, zaboravljajući ko je prvi zločinac. Prvi zločinac je nacistička Nemačka, a tek onda oni koji su uz nju vodili rat i istrebljenje.
      Kako u tom smislu komentarišete bujanje neofašističkih organizacija, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, a koje propagiraju tu ideologiju?
      Svim tim, uslovno rečeno, neonacističkim organizacijama je rukovodio zapadni svet posle pada Sovjetskog Saveza, s namerom da podstakne nacionalne pokrete u zemljama bivšeg “Varšavskog pakta” i kako bi ih, na taj način, privukao sebi i na svaki način udaljio od Rusije. Isto tako je bilo na području bivše Jugoslavije, gde su te radikalne desničarske organizacije služile za militarizaciju određenih nacija ili delova nacija kako bi se podstakao rat.
      Vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk Foto: Goran Srdanov/Nova.rs Nedeljnik “Vreme” vas je 2012. godine proglasio za ličnost godine zbog angažmana na Kosovu i Metohiji. Sećate li se šta je bilo obrazloženje kolegijuma tog lista kad vam je dodelio to priznanje?
      Uglavnom se odnoslilo na to da je u datim uslovima Pećka patrijaršija postala mesto susreta, mesto očuvanja i kulturnog predanja, te da je postala veoma aktivan duhovni i kulturni centar. “Vreme” je htelo malo da izvede tu nagradu iz političke sfere, bar iz direktne političke sfere, jer ne možete Metohiju izvući danas iz politike. Oni su smatrali da je takav način rada na Kosovu i Metohiji budućnost. Ja sam na Metohiju došao krajem juna 1999. godine, nakon izlaska vojske i policije i dolaska KFOR-a, odnosno nakon uspotavljanja jednih potpuno novih uslova i pakla koji je nastao na Kosovu i Metohiji po završetku bombardovanja. Tu sam bio do 27. avgusta, ali sam i posle, gde god bio, po blagoslovu patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija, redovno dolazio u Pećku patrijaršiju, trudivši se posebno da održim kontakt sa međunarodnim institucijama, kao što je KFOR. I Bog je dao da tu bude najvažnijih rezultata, zato što se za vreme pogroma 2004. godine u Peći zadesila italijanska padobranska brigada “Folgore”, kojom je tada komandovao general Marko Bertolini, dok je pukom koji je bio u Peći komadovao Rozario Kastelano. Oni su u ključnom momentu zaštitili Pećku patrijaršiju i Dečane. Moram reći da su ti ljudi meni i dan danas veliki prijatelji i dugujemo im beskrajnu zahvalnost. SPC je ordenom Svetog Save nagradila padobransku brigadu “Fologore”, što je bio pravi potez, nakon kojeg su Italija i njena vojska ozbiljnije uvideli značaj Pećke patrijaršije i Dečana i uopšte srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji. Svakako, Italijane je najviše zanimalo ono što je bilo u zoni njihove odgovornosti – Peć, Dečani, Gorioč, koji je doduše tada bio u španskoj zoni. Takođe, Špancima moramo biti beskrajno zahvalni, jer od trenutka kad su se oni pojavili na Metohiji, u njihovoj zoni nikome nije falila ni “dlaka s glave”. Naravno, situacija je uvek lakša kad su italijanski generali na čelu KFOR-a, jer oni zaista razumeju situaciju bolje nego ostali i više se trude da svetinje i narod budu zaštićeni. Doslovno sam iz godine u godinu neprekidno bio na Kosovu i Metohiji, čak i u periodu kad sam živeo u Jerusalimu, a onda se to završilo tako što sam 2011. izabran za vikarnog episkopa patrijarha sa sedištem u Pećkoj patrijaršiji, pa sam tu kao episkop proveo naredne dve godine.
      Vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk Foto: Goran Srdanov/Nova.rs Sad ste episkop na području koje je takođe veoma stradalo u ratovima. Je l’ uporediv vaš prethodni rad sa mestom na kojem se sada nalazite?
      Uporediv je samo sa dubokim doživljajem onog mesta na kojem sam episkop. Sve drugo je različito, ali to su dva krila našeg identiteta. Bivati episkop u Jasenovcu je zadatak koji prevazilazi čak i jedan narod i postaje svečovečanski. Ne zaboravite da su već dva predsednika Izraela bila u Jasenovcu i da je ovde bio i carigradski patrijarh – drugi čovek hrišćanstva. Svi su oni duboko doživeli ono što su videli u Jasenovcu i osetili nekim dubljim bićem ono što čuva jasenovačka svetinja. Stoga, mogu da kažem da su navjiše po svetosti Kosovo i Metohija uporedivi sa Jasenovcem.
      https://nova.rs/vesti/drustvo/zivotna-prica-episkopa-jovana-od-rokera-do-cuvara-jasenovca/
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ako Vas zovu iz neke firme i traže Vaše podatke, ili Vam nešto nude, a da prethodno za to niste dali saglasnost, dovoljno je da odgovorite da je to zakonom zabranjeno, da Vas više ne kontaktiraju, i da na tome završite razgovor.
      Po Zakonu o oglašavanju, firmama je zabranjeno da Vas zovu ukoliko im za to niste dali prethodnu saglasnost. Čak i ukoliko ste nekad ranije dali saglasnost, možete je u bilo kom trenutku opozvati.
      Novčane kazne za kršenje ovog zakona se kreću do 2 miliona dinara. U slučaju da i pored Vaše opomene nastave da Vas kontaktiraju, možete podneti prijavu tržišnoj inspekciji. Sama činjenica da ovo znate (i to pomenete tokom razgovora) je najčešće dovoljna da se poziv više nikada ne ponovi.
       
      Kako da se odbranite od neželjenih telefonskih poziva i ponuda | KupujemProdajem
      BLOG.KUPUJEMPRODAJEM.COM Po Zakonu o oglašavanju, firmama je zabranjeno da Vas zovu ukoliko im za to niste dali prethodnu saglasnost. Čak i ukoliko ste nekad ranije dali saglasnost, možete je u bilo kom trenutku...  
×
×
  • Креирај ново...